KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 30 (2)
db
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 JUNA 1937.
PATENTNI SPIS BR. 13345
Spencer William Mitchell, Allentown, U. S. A.
Postupak i uredjaj za kontinualno izvodjenje elastičnih konaca iz gumilateksa ili t. sl. Prijava od 28 maja 1936.	Važi od 1 decembra 1936.
Ovaj se pronalazak odnosi na postupak i uredaj za kontinualno izvodenje elastičnih konaca iz gumilateksa ili t. sl.
Na osnovu iscrpnih ispitivanja je pri-javilac došao do iznenadujučeg rezultata, koji čini bitnost ovog pronalaska, da se tanki elastični konci mogu kontinualno izvodili uglavnom isključivo kapilarnim pri-vlačenjem, prijemom gumilateksa ili t.sl. u žljebove kakvog grejanog prijemnog tela koje se kreče preko površine obrazo-vane iz lateksa ili t. sl., pri čemu se površina lateksa koja dospeva u dodir sa žlje-bovima prijemnog tela vodi u konveksno savijenom sloju ka kontaktnem mestu ili od ovoga.
Kod jednog prvenstvenog oblika iz-Vodenja postupka lateks teče od kontakt-nog mesta na niže.
Pronalazak omogučuje dalje da se konac obrazuje time, što se lateks ili t. sl. u više slojeva jedan iznad drugog vuče u žljebove.
Uredaj za izvodenje postupka po pro-nalasku sastoji se u torne, što je predvideno grejano prijemno telo, koje je prvenstveno predvideno u vidu kakvog valj-ka, koji ima jedan ili više prijemnih žlje-bova po svome obimu i koji se može kre-tati u dodiru sa površinom lateksa ili t. sl., pri čemu su dalje predvidena sredstva, da se jedan ili više slojeva iz lateksa ili t. sl. vode u konveksno iskrivljenoj putanji ka mestu dodira prijemnog tela sa žljebovi-ma, ili od mesta dodira, ili ka mestu dodira i od ovoga.
Kod jednog orvenstvenog oblika iz-vodenja po pronalasku su prijemni žlje-bovi ograničeni ivicama koje se strmo
spuštaju prema upolje i uzajamno na-spramno nalazeča se ograničenja susednih žljebova obrazuju medužljebove, koji su širi i prvenstveno dublji no prijemni žlje-bovi.
Naročito korisno izvodenje uredaja, da bi se proizveo konveksno iskrivljeni sloj, sastoji se u jednoj ili više ustava ili pieliva, koje lateks ili t. sl. dovode u dodir sa žljebovima. Uredaj se može tako izvesti, da se rastojanje ivica prijemnih žljebova od površine lateksa, ili dubina gnju-ranja ivica u lateks mogu podešavati.
Kod jednog daljeg korisnog oblika izvodenja uređaja se predvidaju dva ili više sudova sa prelivima ili ustavama, koji su tako rasporedeni prema prijem-nom valjku, da lateks teče preko bar jednog od preliva u smeru kretanja valčka i preko kakvog drugog ili drugih preliva u suprotnom smeru sa kretanjem pri-temnog tela. Kod upotrebe ovog uređaja ie učinjeno iznenadujuče otkriče, da se količina lateksa koja se kapilarnim privla-čenjem na ovaj način prima prijemnim te-lom može znatno uvečati i takode se može poboljšati i kvalitet konca.
Za postupak i uredaj po pronalasku može se upotrebiti lateks ili veštačke disperzije ili rastvori prirodne ili sintetične gume. Ove disperzije ili rastvori mogu dalje sadržavati sredstva za vulkanisanje, sredstva za ubrzanje procesa, ispunjujuča sredstva, dalje sredstva za zaštitu protiv oksidisanja i druga oodesna sredstva. Takode može biti upotrebljen lateks, koji je prethodno vulkanisan ili koji je osetljiv prema toploti i koji samo pri povečanoj temperaturi naginje koagulisanju. Kad je
Din. 15.—
u ovom opisu reč o „lateksu ili t. sl.”, to pod ovim izrazom treba razumeti svaku od gore navedenih disperzija ili rastvora.
Za objašnjenje pronalaska služi priloženi načrt.
Na sl. 1 je pokazan jedan primer izvo-denja uredaja za kontinualno proizvode-nje konaca iz lateksa ili t. sl. Sa D je obeležen ižljebljeni obrtno postavljeni valjak, koji se sastoji iz materijala koji nije porezan i koji je otporan prema nagrizanju i može biti zagrevan pomoču kakve pode-sne naprave za grejanje, na primer pomoču kakve elastične grejne naprave H. Is-pod valjka D se nalaze sudovi 8 i 9 za lateks, koji se isto tako sastoje iz materijala otpornog prema nagrizanju. Sudovi imaju dovodne kanale 6 i 7 za dovode-nje lateksa, dalje odvodne kanale 11 i 12 za odvodenje lateksa iz udubljenja L’. U sudovima 8, 9 su predvideni koso penjuči se prelivi ili ustave. Svaka ustava je na svo jo j spoljnoj strani podsečena tako, da lateks pada u udubljenja L'. Prostori L su podeljeni kosim površinama 14 iz kru-tog metala, koje su prema dnu izbušene, dok gornji deo strči preko gornje ivice pripadajučeg preliva. Kose površine pri-nuduju lateks da teče preko kosih površina ustave na više i preko ustave, i to u tankom sloju od približno 0,75 do približno 1,50 mm debljine.
Sudovi 8 i 9 imaju dalje podesna sredstva za hladenje, pri čemu su na primer snabdeveni rupama 23a, kroz koje se vodi voda za hladenje, koja tako hladi preliv i one delove suda, koji se nalaze u bližini grejanog valjka D.
Uredaj ima dalje sredstva, n. pr. valjak 40, da se konci skidaju sa valjka D, dalje sredstva za vulkanisanje konaca. U ovom cilju je predviden veliki valjak 41, koji ima žljebove 43 u kojima su konci Ta vodeni, kao što to pokazuje sl. 4. Valjak 41 ima dalje električnu grejnu na-pravu Ha kao i češalj 42, čiji zupci služe torne da konce uvode u odgovarajuče žljebove valjka 41. Od valjka 41 se konci vode oko valjka 44, zatim kroz komoru 45 u kojoj se konci praše kakvim podesnim prahom. Konci dospevaju zatim preko iž-Ijebljenog vodiljnog dela 48 i četke 49 iz-medu val jaka 50, 51 za vučenje. Odatle iz-laze kroz zupce na podešavajučem kraku 53 nalazečeg se češlja 54 i najzad dospevaju na valjak 52 za namotavanje.
Kao što pokazuje sl. 3, valjak D ima vedi broj relativno malih prijemnih žlje-bova 28, čije se ivice strmo spuštaju pema upolje. Medusobno naspramno nalazeča se ograničenja susednih prijemnih žljebova
obrazuju medužljebove 29, koji su širi i prvenstveno dublji no prijemni žljebovi. Ne ograničavajuči ovim pronalazak na naročite brojeve navodi se kao primer da svaki žljeb 28 može imati maksimalnu du-binu od 0,23 mm i maksimalnu širinu od
0.18 mm, dok dubina i širina žljeba 29 može iznositi 1,52 mm.
Mogu biti predvidena proizvoljna sredstva da se izmeni rastojanje izmedu obima valjka D i filma iz lateksa koji teče preko preliva. Tako mogu na primer prelivi ili i sudovi za lateks biti tako izvedem da se mogu podešavati prema valjku, ili mogu i obratno valjci biti tako izvedeni u odnosu prema prelivima da se mogu podešavati ili oboje medusobno. Prvenstveno se rastojanje oba jednog od drugog tako podešava, da ivice prijemnih žljebova 28 uprave dodiruju površinu sloja iz lateksa, a u svakom slučaju tako, da ogledalo lateksa ne dopire dalje no što je dno žljebova 29. Ako se naime površina valjka D gnjura i suviše duboko u lateks to se lateks taloži u žljebovima 29 tako, da postaje neprekidan film umesto konca.
Kod prvenstvenog oblika izvodenja kod uređaja po ovom pronalasku se dva suda za lateks nalaze pod jednim prijemnim valjkom D, i prelivi ili ustave su tako ras-poredeni, da je pravac toka lateksa preko desno postavljene ustave istoga smera sa pravcem kretanja površine valjka, a pravac toka lateksa preko na načrtu levo nalazeče se ustave suprotnog smera sa pravcem kretanja valjka D. Ali se oba suda za lateks mogu nalaziti i na istoj strani valjka tako, da lateks teče preko obe ustave u suprotnom smeru sa pravcem kretanja valjka D. Time što se lateks skida sa dve ili više ustava u odredenim razmaci-ma, postiže se debiji lakše koagulisani pri-an'ani sloj i tako obrazovani konac može Iško i potpuno biti skidan sa žljebova 28. Preko toga omogućuje upotreba večeg troja preliva ili ustava debije konce i da se ovi proizvode večom brzinom, no što je to moguće sa samo jednom ustavom. Takodc je moguče da se samo jedan jedini sud za lateks snabde sa dve ili više ustave u stepenastom rasporedu, na primer tako, da lateks najpre teče preko najviše ustave a zatim preko niže ustave tako, da se više slcjeva lateksa taloži u jednom i istom žljebu i za vreme jednog jedinog obrta valjka D.
Pri započinjanju rada mašine se valjak D stavlja u obrtanje i za vreme obrta-nja se ustava ili sudovi za lateks tako ude-šavaju, da površina sloja lateksadodiruje valjak. Ustava ili sudovi za lateks se za-
-tim postupno udaljuju od valjka, dok se ivice prijemnih žljebova 28 ne nalaze u-daljene za mali iznos od normainog o-gledala lateksa. U svakom slučaju služe kapilarno privlačenje i površinski napon lateksa torne, da lateks drže na ivicama žljebova i da prouzrokuju ulaženje u pri-jemne žljebove. Lateks se tako pri obrta-nju valjka D kontinualno uvodi u žljebove.
Težina lateksa primljenog žljebovima zavisi uopšte od viskoziteta lateksa, širine žljeba i temperature žljeba. Ove se veličine tako podešavaju, da lateks ili t. sl. bude primljen žljebovima 28, ali ne i žljebovima 29.	'	'	!	; h Lj
U datom slučaju može veči broj kona-ca valjkom D biti preveden u jedan jedini žljeb 43 valjka 41. Valjak 41 može tada biti dovoljno jako zagrejan, da bi se raz-ličiti konci doveli do medusobnog prianja-nja tako, da obrazuju jedan jedini debiji konac.
Ovaj jednostruki ili višestruki konac po ovom pronalasku može biti prevučen proizvoljnim podesnim tekstilnim materi-jalom. Kako neprevučeni tako i prevučeni konci mogu biti upotrebljeni za izradu elastične tkanine proizvoljne vrste. Konci se dobijaju ravnomerno u odnosu na njihov oblik, jaki su, otporni protiv starenja i mogu biti izvedeni dovoljno tanki, da bi se mogli upotrebiti u pletivnim mašinama.
Patentni zahtevi:
1.	) Postupak za kontinualno izvodenje -elastičnih konaca prijemom gumilateksa ili t. sl. uglavnom isključivo kapilarnim pri-vlačenjem u žljebove kakvog grejanog prijemnog tela koje se krede preko kakve površine iz lateksa ili t. sl., naznačen time, što se površina lateksa koja dospeva u do-dir sa žljebovima prijemnog tela transpor-tuje u konveksno iskrivljenom sloju u pravcu ka mestu dodira ili od ovoga, ili u pravcu ka mestu dodira i od ovoga.
2.	) Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što lateks od mesta dodira teče na niže.
3.	) Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se radi obrazovanja konca lateks ili t. sl., u žljeboviam izvlači u više slojeva jedan iznad drugog.
4.	) Postupak po zahtevu 1 do 3, naz-
načen time, što ogledalo lateksa ne dopire dalje (dublje) no što je dno prijemnih žljebova.
5.	) Postupak po zahtevu 1 do 3, naznačen time, što se normalno ogledalo lateksa održava na takvoj višini, da samo ivice žljebova zalaze u lateks ili t. sl., ili se ove ivice nalaze za izvestan mali iznos iznad ogledala.
6.	) Postupak po zahtevu 1 do 5, naznačen time, što se laateks u jednom sloju ili u vedem broju jedan iznad drugog na-lazedih se slojeva transportuje preko jed-ne ili više ustava ili preliva u dodiru sa ižljebljenim valjkom.
7.	) Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što je transportni uredaj prvog la-teksnog sloja, koji stupa u dodir sa pri-jemnim telom, istosmeran sa kretanjem prijemnog tela, dok je transportni uređaj slededeg sloja protivnog smera sa kretanjem prijemnog tela.
8.	) Postupak po zahtevu 1 do 7, naznačen time, što kao lateks služi lateks koji se koaguliše pod dejstvom toplote i koji se koaguliše toplotom zagrejanog prijemnog tela.
9.	) Uređaj za izvodenje postupka po zahtevu 1 do 8, naznačen time, što je predvideno kakvo grejano prijemno telo, prvenstveno u obliku kakvog valjka koji ima jedan ili više prijemnih žljebova po svo-me obimu i koji se može kretati u dodiru sa površinom lateksa ili t. sl., i što su dalje predvidena sredstva, da se jedan ili više slojeva iz lateksa ili t. sl. vode u konveksno iskrivljenoj putanji ka mestu dodira sa žljebovima prijemnog tela, ili da se odvode od mesta dodira, ili da se vode ka mestu dodira i od ovoga.
10.	) Uredaj po zahtevu 9, naznačen time, što su prijemni žljebovi ograničeni ivicama koje se strmo spuštaju prema u-polje, i medusobno naspramno nalazeča se ograničenja susednih žljebova obrazuju medužljebove koji su širi i prvenstveno dublji no prijemni žljebovi.
11.	) Uredaj po zahtevu 9 i 10, naznačen time, što se rastojanje izmedu užljeb-Ijenih prijemnih tela i ogledala slojeva lateksa može podešavati.
12.	) Uredaj za izvodenje postupka po zahtevu 6, naznačen time, što su predvidene jedna ili više jastava ili preliva, koje lateks dovode u dodir sa žljebovima.


pat br. 13345
t