KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 17 (3).
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 aprila 1934
PATENTNI SPIS BR. 10780
Streiff von OrelH Fritz, fabribant i Stalder Max, mašinski inženjer,
Aathal, Švajcarsba.
Proizvođenje toplote pomoću naprave za bontinualno hlađenje absorbovanjem. Prijava od 24 juna 1933.	Važi od 1 septembra 1933.
Traženo pravo prvenstva od 25 juna 1932 (Švajcarska).
Več su poznate naprave za hlađenje absorbovanjem, hod bojih izvesno sredstvo za hlađenje biva u babvom botlu izgonjeno iz čvrstih ili tečnih absorpcionih materija, da bi zatim prebo babvog bondenzatora bilo dovedeno babvom isparivaču, u bojem sredstvo za hlađenje ebspandira pod prijemom toplote i zatim dospeva u absorber, u bojem se uz odavanje toplote ponovo rastvara u absorpcionoj tečnosti, ili se bombinuje sa čvrstom absorpcionom materijom Dalje su poznate bombinadje postrojenja za hlađenje i grejanje, bojima je cilj isbo-riščenje izgubljene toplote bod naprava za hlađenje. Kod jednog poznatog rasporeda ove vrste za centralno grejanje su izgoni-telj, bondenzator i absorber naprave za hlađenje, svabi, ugrađeni u jednom naročitom sudu. Pri tome grejna tečnost, boja se iz grejnog tela vraća natrag hladna, biva upućena broz absorber i dalje broz bondenzator, da bi se posle toga ponovo popela u grejne prostore. Pri svom prolazu broz absorber i broz bondenzator grejna tečnost biva zagrevana izgubljenom toplo-tom naprave za hlađenje. Kod ovog poznatog postrojenja za centralno grejanje mora izgubljena toplota, boja je prešla u grejnu tečnost, biti odmah odvođena izvan sudova boji sadrže absorber i bondenzator. Abo se odvođenje toplote ne bi izvršilo, to bi se temperatura u pomenutim sudovima povećala i usled toga bi pritisci u napravi za hlađenje dobili nedozvoljene i opasne vrednosti. Tabva grejna postrojenja dable nisu sposobna za prilagođavanje, i stoga
ne dolaze u pitanje za nagomilavenje toplote. Osim toga ne uspeva, s obzirom na gasni pritisab u napravi za hlađenje, da se sa istim postignu visobe temperature vode. K tome dobija raspored različitih elemenata, naprave za hlađenje, u pojedinim sudovima zametnu i sbupu bonstrubciju. Abo nije svabi sud bespreborno izolisan za toplotu, to nastaju opet znatni gubitci toplote.
S druge strane su već predlagani rasporedi za povratno dobijanje izgubljene toplote bod periodičnih naprava za hlađenje absorbovanjem. Tabvim je rasporedima međutim u prvom redu cilj proizvođenje hladnoće dob je bod ovog pronalasba poglavito u pitanju proizvođenje borisne toplote. Kod periodičnih naprava za proizvođenje hladnoće absorbovanjem, vrši se broz jednu jedinu cev sa bondenzatorom, doticanje izgonjenog sredstva za hlađenje, pri periodu grejanja, i povratno tečenje istog od prostora isparivača u apsorber za vreme perioda hlađenja. Ovaj način rada ima sledeče nezgode: proizvođenje toplote i proizvođenje hladnoće se ne vrše jednovremeno, nego jedno za drugim (potreba za vremenom). Dalje mora, za postizanje absorbovanja, borisna voda, boja je zagrejana bondenza-cionom toplotom, da bude ublonjena i da bude zamenjena hladnom vodom. I ovaj raspored se stoga odlibuje nepodobnošću za prilagođavanje. Dalje se dobija nužnost da se topla voda eventualno mora besborisno ispuštati da bi se postiglo dejstvo hlađenja.
Ovaj pronalazab služi za proizvođenje toplote pomoću naprave za bontinualno
Din. 15.
hlađenje absorbovanjem, i omogućuje naprotiv da se topla vođa proizvoljno dovodi na praktično upotrebljive temperature. Pronalazak se sastoji u tome, što je bar jedan od elemenata kotao, kondenzator i absorber naprave za hlađenje ugrađen u sudu ispunjenom kakvim sredstvom koje treba da se zagreva. Podesno bivaju sva tri elementa smeštena u jednom jedinom sudu. Pri tome biva totalna izgubljena toplota zajedno sa izgubljenom toplotom naprave za hlađenje bez ostatka iskorišćena. Pokazalo se, da misao pronalaska takođe može biti ostvarena i kad nisu sva tri elementa, kotao, kondenzator i absorber ugrađena u jednom jedinom sudu. Praktično upotrebljivi raspored može na primer biti postignut i pomoću dva različita suda. Ovo je dovedeno do izražaja time, što je bar jedan od tri elementa koji odaju toplotu ugrađen u sudu ispunjenom vodom.
Iz niže opisanog oblika izvođenja prema si 2 se može videti dalje preimaćstvo pronalaska. Ako naime kružeće sredstvo za hlađenje, usled suviše visoke temperature kondenzatora odnosno voda koja isti okružuje, izlazi u gasovitom stanju iz posleđnjeg, to ova para biva kondenzovana već rashlađenom slanom vodom iz hladnika, da bi zatim u isparivaču ponovo isparila. Ova mera sprečava postajanje nedozvoljeno visokih pritisaka 11 napravi za hlađenje, kojih se treba bojali hod poznatih rasporeda sa napravama za periodično hlađenje. Pošto se tako kako snaga vrele vode tako, prirodno, i snaga hladnoće mogu nagomilati, to je ovim pronalaskom moguća puna podobnost prilagođavanja potrebi toplote i potrebi hladnoće.
Pronalazak se daje naročito korisno prime-niti na kombinaciju nagomilača vrele vode sa hladnikom. Tri elementa kotao, kondenzator i absorber mogu podesno biti ugrađeni u donjem delu retorte (boilera), pri čemu je isparivač na poznat način radi proizvođenja hladnoće raspoređen u hladniku. Totalno grejno sredstvo nagomilača vrele vode sastoji se tako iz, kotlu dovedene, količine toplote odnosno pomoću sredstva za hlađenje iz isparivača, odnosno hladnika, oduzete toplote dob dejstvo hlađenja biva postignuto besplatno.
Kao što je već pomenuto, kod predmeta ove prijave je u pitanju poglavito proizvođenje toplote. Pri tome biva uzeto u obzir pogoršanje proizvođenja hladnoće. Ovo se s pogledom na kotao, koji je većinom samo delimično izolisan protiv okolne vode, vrši tako, da on toplotu direktno odaje vodi, što je za izgonjenje sretstva za hlađenje, i prema tome za proizvođenje hladnoće, nepovoljno. Takođe može upotreba
već ohlađene slane vode za kondenzovanje, eventualno u gasovitom stanju iz kondenzatora izlazećeg sretstva za hlađenje, ne biti smatrana kao povoljna po sam proces hlađenja. Međutim je ova sporedna pojava na primer za domaći boiler-hladnik bez značaja, pošto pri tome proizvedena snaga hladnoće dovoljno pokriva postojeće potrebe za hladnoćom tako, da željeni ekonomski napredak biva potpuno postignut.
Priloženi nacrt služi za, radi primera, objašnjenje postupka po pronalasku i to: si. l pokazuje jednu opštu napravu za kontinu-alno hlađenje absorbovanjem, radi objašnjenja principa pronalaska; slika 2 pokazuje primenu iste na kombinaciju nagomilača vrele vode i hladnika.
U svima slikama je sa 1 obeležen kotao, sa 2 kondenzator naprave za hlađenje absorbovanjem sa 3 je obeležen isparivač i sa 4 absorber. Prema obliku izvođenja po sl. 1 kotao 1 se zagreva proizvoljnim izvorom toplote postavljenim u ležištu la. Ovaj izvor toplote može biti kakva električna ili gasna ili kakva druga grejalica. U kotlu se nalazi neucrtana absorpđona tečnost, u kojoj je rastvoreno sretstvo za hlađenje. Kao absorpđona tečnost može se na primer u~ potrebiti voda, a kao sredstvo za hlađenje na primer amonijak. Ali je po sebi razumljivo da se mogu u ovom cilju upotrebiti i druge materije.
Usled grejanjem razvijene toplote biva na poznat način amonijak izgonjen iz tečnosti i penje se kroz cev 5 ka kondenzatoru 2, dok najvećim delom od gasa oslobođena vrela voda biva, kroz, iz gornjeg dela kotla odvajajući se, cev б, upućena neposredno u gornji deo absorbera 4 (na nacrtu označeno strelicom). Pri svome pro-ticanju kroz kondenzator 2 amonijak, odnosno sretstvo za hlađenje se kondenzuje pomoću hladećeg medija koji okružuje kondenzator 2 i dospeva kroz cev 7 u isparivač 5 koji je raspoređen u zasebnom prostoru 8 za hlađenje. U ovome sretstvo za hlađenje ekspandira i pri tome prima toplotu iz isparivača, odnosno prostora za hlađenje, usled čega se postiže dejstvo hlađenja. Iz isparivača sredstvo za hlađenje biva upućeno kroz cev 9 u donji deo absorbera 4, koji je zajedno sa kotlom i kondenzatorom smešten u šematički pretstav-Ijenom prostoru 10 za absorbovanje toplote, koji je snabdeven, strelicama označenim, ulivom i izlivom za vodu.
U absorberu 4 sredstvo za hlađenje dolazi u dodir sa rastvorom, siromašnim gasom, koji ističe iz cevi б, i rastvara se u njemu uz odavanje toplote hladečem * mediju, koji toplotu neprekidno odvodi. U donjem delu absorbera 4 se prikuplja ga-.
som bogati rastvor, boji bron cev 11 biva povratno vođen u botao 1, gde gas pod uticaj'em grej'anj'a biva ponovo ingonjen. Pravac bruženj'a sredstva на hlađenje je pobasan strelicama.
Rasliba u pritisbu između absorbera i hotla može na poznat način biti primljena babvim neutralnim gasom ili i babvom crp-bom ugrađenom u cevi 11.
Absorpcioni prostor 10 je ispunjen babvim hladnim medijem podesno hladnom vodom, pri čemu to može biti i babva druga tečnost ili bahav proizvoljan gas. Hladna voda služi za neprebidno hlađenje amoni-jaba boji protiče broz hondenzator 2, bao i absorbera 4 u cilju odvođenja hladečim sredstvom odate toplote. Osim toga pomoću grejanog botla biva hladnoj vodi prenošena toplota, boja, bad se botao nalazi u slobodi, odlazi bao izgubljena poglavito zračenjem. Uopšte botao biva na poznat način izolisan od prostora sa toplom' vodom, pri čemu izolacija može u odnosu potrebe za toplom vodom prema potrebi za hladnoćom, biti potpuna ili delimična. Kod velibe potrebe za toplom vodom i za relativno malom snagom hlađenja predviđa se slaba izolacija, dob u obratnom slučaju biva birana što je moguće potpunija izolacija. Najzad biva još hladnoj vodi oda-vana toplota pomoću više ili manje vrelih, u absorpcionom prostoru nalazećih se cevi 5, б, 11.
U si. 2 je pronalazah primenjen na jednu bombinaciju nagomilača vrele vode i hladniba. U retorti 12 sa ulazom 13 za hladnu vodu i izlazom 14 za toplu vodu ugrađeni su botao 1, hondenzator 2 i ab-sorber 4, i na isti način bao u prethodno opisanom primeru su međusobno spojeni pomoću cevi. U hladnibu 15 je ugrađen isparivač 3, boji se pomoću cevi 16 odnosno 17 nalazi u vezi sa hondenzatorom 2 odnosno absorberom 4. Suprotno primeru prema si. 1, u bojem su cevi 7 i 9 raspoređene zasebno jedna od druge, ovde su odgovarajuće cevi 16 i 17 raspoređene honcentrično jedna prema drugoj tabo, da gasovi ili tečnost boji tebu broz iste tebu u suprotnom strujanju. Time hladeče sredstvo od bondenzatora ba isparivaču biva postupno hlađeno parom, boja teče u suprotnom strujanju, i u isparivaču dostiže svoju najnižu temperaturu. U ostalom je način dejstva bruženja hladećeg sredstva potpuno isti bao u prethodno opisanom primeru tabo, da je izlišno još jednom se u pojedinostima vraćati na ovo. Pravac bretanja hladećeg sredstva u cevima 16 i 17 označen je strelicama. Isparivač 3 je podeljen u odeljhe 5a, u bojima se vrši ebspanzija i između bojih su obrazovane šupljine 3b,
boje služe za proizvođenje leda. Isparivač se nalazi u sudu 18, ispunjenom slanom vodom, boji leži na pregradnom zidu 19 hladniba. Za hlađenje donjeg hladnog prostora 20 hladniba služi vijugava cev 21, boja je pribljučena na sud 18 sa slanom vodom, pri čemu su, radi dobijanja auto-matsbog bruženja slane vode, brajevi vijugave cevi raspoređeni u različitim visinama suda. Može za vreme časova nisbe tarife pri odgovarajući velihom dimenzionisanju suda 18 da se veliba boličina slane vode ohladi na nisbu temperaturu, boja zatim za vreme časova bad se ne radi može odvoditi toplotu iz hladnog prostora 20. Temperatura hladnog prostora 20 može biti re-gulisana pomoću bruženja slane vode.
Za slučaj, da se privremeno temperatura tople vode znatno poveća (na primer braj grejnog perioda bod nagomilača tople vode) tabo, da hladeće sretstvo izlazi iz bondenzatora 2 još u gasovitom stanju, to honden-zovanje biva obezbeđeno već ohlađenom slanom vodom u sudu 18 ili pomoću ha-hvog drugog uređaja za hlađenje. Konden-zovano sretstvo za hlađenje zatim isparava ponovo u isparivaču.
U ovom primeru je pretpostavljeno eleh-trično grejanje bod la sa automatshim re-gulisanjem temperature. 22 je elebtrični sprovodnih za dovođenje struje, 23 je u retorti 12 ugrađeni regulator za temperaturu za upravljanje električnog grejućeg tela i 24 je vezni sprorodnib između regulatora za temperaturu i grejnog tela. Strelice 25, 26, 27,
28,	29 i 50 pobazuju pravac bruženja hladne vode. Kroz ulaz 15 u retortu ulazeća hladna voda (strela 25) dodiruje redom absor-ber 4 i zatim se penje u pravcu strele 26 iznad vodoravnog pregradnog zida 31 predviđenog između absorbera i botla s jedne strane i bondenzatora s druge strane, i hladi dalje, uz primanje toplote, kondenzator 2. Iznad bondenzatora je postavljen drugi pregradni zid sa vodoravnim delom 32 i vertikalnim delom 33.
Delom 32 pregradnog zida biva spre-čeno da se hružeća voda može penjati a da ne dodiruje dovoljno kondenzator. Pošto je voda dovoljno dodirivala kondenzator 2, ona se penje u pravcu strela 27 i 28 između vertikalnog dela 33 pregradnog zida 32, 33 i zida retorte do gornjeg kraja nagomilača vrele vode i može zatim broz izlaz 14 za toplu vodu dospeti do mesta za upotrebu. Aho je izlaz zatvoren, to penjuća zagrejana voda potiskuje još u retorti nalazeću se hladnu vodu broz kanal 34 boji je raspoređen u delu 32 i boji vodi na niže do ispod absorbera 4 tako, da nastaje kruženje vode prema strelicama
29,	30, 26, 27, i 28, dob puna sadržina
nagomilača vrele vode ne bude zagrejana na željenu temperaturu, posle čega greja-nje biva automatski isključeno pomoću regulatora 23 podešenog na ovu temperaturu.
Potrebno odvođenje toplote iz nosioca hladnoće može se izvesti pomoću opisanog rasporeda na izvesnom stupnju temperature, koji dopušta iskorišćenje medija za hlađenje, odnosno hladne vode.
Dalja korist ovog rasporeda jeste ta, što izolacija hladnika može biti veoma loša (jevtina), pošto je uopšte u domaćinstvu potreba za toplotom u odnosu prema potrebi za hladnoćom znatno veća. A izolacioni gubitci postrojenja za hladnoću znače u ovom slučaju dobitak u toploti u retorti za vrelu vodu.
Osim opisanog rasporeda može pronalazak odgovarajući biti primenjen za: pivarska postrojenja za hlađenje i grejanje; mlekarska postrojenja za grejanje i hlađenje; klanična postrojenja za grejanje i hlađenje; postrojenja za sušenje kombinovana sa postrojenjima za hlađenje; postrojenja za ve-štački led ili postrojenja za hlađenje kom-binovano sa kupatilom sa prostorijama za plivanje, ili sa kakvim drugim postrojenjem za toplu vođu; daljno grejanje sa postrojenjem za hlađenje.
Kod ovog postupka po ovom pronalasku se često hotimično radi u oblasti nepovoljnoj za absorpcionu napravu, da bi se time postigle druge koristi, kao na primer poboljšanje stepena dejstva kaloričnog postrojenja.
Najzad može pronalazak dodavanjem ab-sorpcione naprave za hlađenje pomenute vrste biti primenjen na već postojeća kalorična postrojenja u cilju besplatnog proizvođenja željenog dejstva hladnoće pri jed-novremenom poboljšanju stepena dejstva kaloričnog postrojenja.
Patentni zahtevi:
1.	Proizvođenje toplote pomoću naprave za kontinualno hlađenje absorbovanjem, naznačeno time, što je bar jedan od elemenata, kotao (l), kondenzator (2) i absor-ber (4), ugrađen u sudu (12) ispunjenom sredstvom koje treba da se zagreva.
2.	Proizvođenje toplote po zahtevu 1, naznačeno time, što proizvedena toplota biva iskorišćena za zagrevanje sadržine na-gomilača (12) vrele vode.
3.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time što proizvedeno dejstvo hlađenja bar deli-mično biva iskorišćeno za hlađenje slane vođe, pomoću koje se vrši hlađenje kakvog hladnika (15).
4.	Proizvođenje toplote po zahtevu 1, naznačeno time, što kružeće sredstvo za hlađenje naprave za proizvođenje hladnoće, u slučaju da isto usled više 'đsoke temperature kondenzatora (2) iz ovoga povremeno struji u gasovitom stanju, biva kon-denzovano pomoću uređaja (18) za hlađenje koji je predviđen između kondenzatora (2) i prostora (з) za isparavanje, u cilju da se spreči postajanje nedozvoljeno visokih pritisaka u napravi za hlađenje.
5.	Proizvođenje toplote po zahtevu 4, naznačeno time, što je predviđen uređaj za hlađenje u vidu suda (18) za slanu vodu, u kojem je raspoređen isparivač (з) i čija već rashlađena slana voda između ostaloga prouzrokuje i kondenzovanje sredstva za hlađenje.
6.	Proizvođenje toplote po zahtevu 2, naznačeno time, što su absorber (4), kotao (l) sa ležištem (la) i kondenzator (2) postavljeni u donji deo nagomilača (12) za vruću vodu.
7.	Proizvođenje toplote po zahtevu б, naznačeno time, što je ležište (la) kotla (l) električno, koje biva automatski upravljano regulatorom (23) za temperaturu ugrađenim u retorti (boileru).
Ad patent broj 15S7SÖ
24
uzzzzzzzzz
29
-4-—^

f	' F
F'	H
' .
Ш
K'	v;	
		;, . .. ]
F	' . __	
A		•V;
K	"■’■	'_i,.	
■iK	’"rv«-. ..	p;
		
v'			Л 1—-Уг
■s- - ■
’[>■ -fi :l-	\	■ 'V
v ^ v ^ V'
:5V
; ■■ -
•v-.. _	, •.
’ - ■■
f ■
■ t
O » --j •••. ч - ir .*• ••*•• •.*»
■ **.	^ ,	'' ' * ’	>ч-.' - i »i	•,
' /
& S'liipfäl
"V'-» .''C-'

^	'V',.. F 'F>
v	'v...' A v ч.....................................,/•;
'F’1" .F'F
■ v ' 4'*- -W3. * '■■k*''-.. i-, .4'- " J'
fi л ■
V ;■ i
I : :■ I I :■ 1 I f 'I ;
?ц i J- I i f ž ' .. ;




^ 4 ■> • ■ ■