KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZA ŠIITU
KLASA 12(5)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 APRILA 1938.
PATENTNI SPIS BR. 13940
Československe tovärny na dusikate lätky akc. spol., Moravska Ostrava, Č. S. R.
Postupak za izvodjenje hidriranja materija, koje sadrže ugljenik.
Prijava od 3 februara 1937.	Važi od 1 oktobra 1937.
Naznačeno pravo prvenstva od 8 februara 1936 (Č. S. R.).
Vedi broj postupaka za hidriranje u-gljena i sirovina, 'koje sadrže.ufflienik bazira na torne, što se sirovina uvodi ili za-jedno sa vodonikom, ili odvoieno u iz-menjivač toplote i predgrejač, pa zatim u reakcionu komoru, pri čemu nekoliko takvih mogu biti rasporedeni u seriji, a u kojima hidrirajuči gas struji ili kroz sirovimi, ili se pak sirovina zaiedno sa vodonikom vodi preko čvrsto rasooredenog katalizatora ili preko katalitički aktivnih površina.
Kod svih ovih postupaka je naivažnija pretpostavka, da vodonik dode u tesan kontakt sa sirovinom i da se osim toga postigne što savršenija raspodela toplote. Ovo poslednje je važno i iz tog razloga, što temperature hidriranja i rasnadanja leže srazmerno blizu jedna do druge, pri čemu je neznatno pregrejanie dovoljno da izazove izdvajanje uglienika i zapuša-vanje aparature, što predstavlja najčešči i največ! nedostatak praktičnog pogona. Razumljivo je takode da i investicioni tioškovi igraju važnu ulogu pri rasudiva-nju preimučstava pojedinačnih postupaka hidriranja.
Svim ovim zahtevima udovoliava je-dan postupak, ko ji se u glavnom sastoji u torne, što se sveža sirovina dodaje u od-rednim i to srazmerno malim delovima, kontinualno ili diskontualno, jednom mediumu, koji cirkuliše u kružnom toku i održava se pod uslovima, koji odgovaraju reakciji. Količina dodavane sveže sirovine mora se tako regulisati, da se bitno ne menja homogenitet cirkulišučeg mediu-
ma, t.j. njegov fizikalni karakter, uslov-Jjen reakcionim odnosima. Reakcioni medium obrazuju ovde sami produkti hidriranja, koji kako za hidrirajuči gas tako i za svežu sirovinu predstavi ja ju odlično sredstvo za stvaranje i raspodeliivanje, .tako da su deliči sveže sirovine izloženi u največoj meri dejstvu hidrirajučih gasova i katalizatora. Ovaj redakrioni medium ima povoljo svojstvo da ne naginje u toliko j meri kokovanju kao polazna sirovina, tako da on usled njegove veče stabilnosti štiti od kokovanja i u njemu rasoodeljenu sirovinu. U tom smislu dejstvuie povoljno takođe i velika brzina cirkulisanja, koja s jedne Strane ima za posledicu tesnije mešanje reagujučih materija, a s druge Strane savršenu raspodelu toplote, cime se mogučnost mestimičnog pregrevanja i sa tim skopčanog izdvajanja svodi na minimum.
Sledečim primerom izvodenja bliže je objašnjen radni postupak, pri čemu se mora učiniti primedba, da postupak nije ograničen samo na ovaj način izvodenja.
Primer izvodenja:
Sveža sirovina vodi se iz suda A u presu B, odakle on ulazi kontinualno ili diskontinualno kroz povratni ventil C i regulator pritiska D, u koii se istovreme-no kroz ventil F uvodi vodonik u reakcioni prostor E, koji se sastoji iz u vidu cevi puža (spirale) debelih zidova, koii je spo-Ija zagrevan i ima srazmerno mali prečnik, a u kome u odgovaraiučem kružnom toku cirkuliše reakcioni medium, koji se sastoji iz produkata hidriranja. Sirovina
Din. 15.—
dospeva iz reakcionog prostora u sud za zalihu G pa se odavde, pomoću crpke H, ponovo potiskuje u reakcionu komoru, cime se zaključuje kruženje. U onoi meri, u kojoj se, kontinualno ili diskontinualno, uvodi u kruženje sveža sirovima, bivaju iz suda za zalihu odvojeni produkti reakcije u vreo izdvajač I, u kome se udeo gasa izdvaja iz tečnosti. Udeo gasa prolazi kroz hlad tonik J- u izdvajač K, sa čijeg se do-njeg kraja izuzimaju tečni produkti hidri-ranja radi daljeg preradivanja. Iz gornjeg dela izlaze gasovi, koji nisu kondenzova-ni, zajedno sa neutrošenim vodonikom, koji se može ponovo uvesti u kružni tok. Tečni udeo izuzima se iz vrelog izdvaja-ča I, na njegovom donjem delu, pa se u-vodi u kružni tok.
Iz ovog opisa jasno se vide oreimuč-stva postupka. Usled brzog kretanja cir-kulišučih materija izdejstvuje se u prvom redu savršeno mešanje istih sa hidriraju-ćim gasom i sa eventualno nrisutnim ka-talizatorom, a osim toga postiže se na efikasan način savršena raspodela toplote, a s time u vezi ograničenje obrazovanja ugljenika, čemu doprinosi ioš i okolnost, sto sveža, večinom kokovaniu sklona sirovima biva u kruženje, u kome cirkuliše več opletnenjena sirovina, uvodenja u srazmerno malim udelima. Dalje oreimuč-slvo ovoga rasporeda sastoii se u torne,
što je stvarna reakciona komora obrazo-vana od cevi sa debelim zidovima, koja dozvoljava primenu visokih nritisaka i hiper visokih pritisaka, eventualno i onih od preko 1000 atmosfera, čime se ore sve-ga omogučava povišenje reakcione brzi-ne a eventualno i rad bez katalizatora. Time su dana tehnička preimučstva ovog postupka: visoka učinost pri srazmerno malom reakcionom prostoru i to pri znatno manjim investicionim troškovima.
Patentni zahtevi:
1.	) Postupak za katalitično hidriranje materija, koje sadrže ugljenik, pod pritiskom i pri visim temperaturama, u nepre-kidnom kružnom toku, naznačen time, što se materija, koja se ima hidrirati uvodi kontinualno ili diskontinualno u takvim udelima u kružni tok, koji več sadrži produkte hidriranja, da se u bitnom ne menja homogenitet cirkulišučeg mediuma.
2.	) Raspored za izvodenje postupka prema zahtevu L), naznačen time, što se sastoji iz kružnog toka, čiji je iedan deo obrazovan iz cevaste, spolja zagrevane reakcione komore (E), a čiji drugi deo je izveden kao sud za zalihu (G) iz kog se kontinualno illi diskontinualno izuzimaju produkti reakcije.
H
Ađ pat br. 13940