KRALJEVINA SRBA, HRVATA 1 SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 20 (1)
INDUSTR1SKE SVOJINE
IZDAN 1. SEPTEMBRA 1926.
PATENTNI SPIS BR. 3805.
Magnet-Werk G. m. b. H. Eisenach, (Nemačka).
Lokomotiva koja se kreće motorom sa unutrašnjim sagorevanjem.
Prijava od 16. oktobra 1924.	Važi od 1. maja 1925.
Pronalazak se odnosi na poboljšanje na lokomotivama, koje se pokreću pomoću motora sa unutarnjim sagorevanjem (od sad dalje u opisu kratkoće radi — motor) naročito dizel-motora ili turbina, pde se o tome radi da se jedan motor, koji se ne okreće pod opterećenjem, ili se teško menja u svojoj obimnoj brzini ili pak teško obrće njegov pravao obrtanja, spoji sa vratilom čiji se broj obrta treba da menja u velikim granicama. U sledečem, prostote radi pronalazak će biti opisan poglavito u primeni za rad lokomotiva sa pogonom dizel motora, a da se time ne ograniči pronalazak samo na ovu oblast.
Rad lokomotive pomoću dizel-motora naročito je težak bez obzira na veličine inage masa, koje treba savladati i koje su gore već pomenute, i koje se javljaju pri prolazu i pri promeni brzina i reverziranja. Pri savladjivanju ovih teškoća izrada i raspored mehanizma, koji pogonu snagu sa motora predaje osovinama lakomotive, igra glavnu ulogu Pronalazak polazi od zupčastog mehanizma, koji u glavnom ima dva vratila, jedno primarno, koje sa motorom stoji u vezi, i sekundarno, koje je vezano sa delovirna lakomotive, koji treba da se pokreću. Na ovim vratilima zupčanici su delom labavo delom nekretno postavljeni, pri čem’ se labavi zupčanici po volji mogu sa svojim vratilima vezivati. O /o vezivanje vrši se isto tako kao i vezivanje jednog ili drugog vralila sa motornim vratilom odnosno osovinam a lokomotive — dakle električnim putem, stavljajući svakom labavom zupčastom mehani-
zmu jedan tako isto labavi deo elektromagnetske spojnice, deo koji leži na dotičnom vratilu. Elektromagnetska spojnica nadražajem dotičnog magnetskog namo-taja spaja se sa drugim delovirna spojnice koji leže nekretno na dotičnom vratilu. I spajanje u suprotnom smislu obrtnih zupčanika eventualno postojećeg reverzionog mehanizma vrši se pomoću elektromagnetnih spojnica.
Pronalazak se odnosi naročito na posebni raspored zupčanika i njihovih elektromagnetskih spojnica u odnosu na omot mehanizma, na raspodelu labavih i ne-kretnih zupčanika i njihove spojnice na jednom ili drugom glavnom vratilu, na raspored i postavljanje dopunskih (pomoćnih) vratila kao i na uredjenje, koje omogućava, da se pojedinačne spojnice oslobode opterećenja pri puštanju u rad kao promeni brzine i okretanja tako, da se pri tom neotklonjivo nastajuće relativno kretanje izmedju kretnog i pokretanog dela. prenosi od pojedinačnih spojnica na glavnu spojnicu, koja se uključuje u vratila, koja vode od motora na osovinama lokomotive i koje je tako načinjeno, da izdržava česta i duža klizanja izmedju spojnih delova.
Na nacrtu je predmet pronalaska, pokazan u više primera izvodjenja i to pokazuje.
SI. 1. lokomotivu po pronalasku, levo u bočnom izgledu, desno u vertikalnom uzdužnom preseku kroz mehanizam.
SI. 2. predstavlja zadnji deo mehanizma u horizontalnom preseku po liniji II —II iz si. 1. u većoj razmeri.
Din. 45—
Sl. 3. pokazuje tako isto u horizontalnom preseku kroz mehanizam jedan drugi oblik izvodjenja sa poprečno prema motornom vratilu postavljenim vratilima mehanizma.
Si. 4. pokazuje u još većoj razmeri vertikalan uzdužni presek kroz treći oblik izvodjenja mehanizma, koji vezuje motor lokomotive sa osovinama.
Kod primera izvodjenja po sl. 1, sa A označen je na ležištu lokomotive postavljeni motor, koji je u ovom slučaju zamišljen kao dizel motor. Vratilo 23 nosi spojnicu 20, koja se stavlja u rad elektromagnetski. Izrada ove spojnice u pojedi-načnosti biće docnije prilikom objašnjenja si. 4 bliže opisana. Spojnica 20 omogućava da se vratilo 23 spaja sa primarnim vratilom 2 u jednom mehanizmu zatvorenom u kućici 1. Ispod vratila 2 leži sekundarno vratilo 11. Na vratilu 2 leže tri zupčanika 3, 4 i 5 raznih prečnika, koji se stalno hvataju sa tri na vratilu 11 postavljenim zupčanicima 12, 13 odnosno 14. Zupčanici 4 i 5 utvrdjeni su na vratilu 2, dok se zupčanik 3 može obrtati na istom vratilu, odgovarajuće su suprotni zupčanici 13 i 14 labavo postavljeni na vratilu 11, dok pak sa tačkom 3 hvatajući se zupčanik 12 leži nekretan na sekundarnom vratilu. Labavo na svom vratilu namaknuti zupčanici 3, 13 i 14 čvrsto su vezani sa tako isto obrtno postavljenim, na dotičnim vratilima, delovima elektromagnetskih spojnica 7, 8 odnosno 9, dok su de-lovi ovih spojnica čvrsto vezani sa dotičnim vratilima, tako da se pri nadražaju magnetskog namotaja svaka pojedinačna spojnica spaja sa nekretnim delovima na vratilu i time sa pripadajućim vratilom vezuje.
Ispod drugog vratila 11 leži treće vratilo 43, na kome je ulvrdjen zupčanik 44, koji je stalni u hvatanju sa zupčanikom 12. Vratilo 43 nosi na svom, prema zadnjoj strani upravljenom, kraju kapasti zupčanik 45, koji sa dva kupasta zupčanika 46, 47 stoji stalno u hvatanju (si. 2). Zupčanici 46 i 47 stoje labavo na jednom vratilu 48, koje stoji poprečno prema drugim vratilima i stoje u nekretnoj vezi sa rotirajućim delovima 51 dveju tako isto na vratilu 48 postavljenih elektromagnetskih spojnica 50a odnosno 50b, a pomoću opasača za vratilo 48. Tela 52 ovih spojnica leže nekretno na vratilu 48. Pri nadražaju magneta pojedinih spojnica privlači se pripadajući kotur 53, koji je aksialno pomerljiv preko dcla 51, ali se ne ebrće, i dovodi u hvatanje sa delom 52. Na ovaj se način vrši vezivanje kupastog točka vezanog sa delom 51. Prema tome koja spojnica radi
50a ili 50b vezuje se kupasti zipčanik 47 ili 46 sa vratilom 48 i time izaziva obrtanje ovog vratilu u jednom ili drugom smislu. Kućica 1 obuhvata (fig. 2) samo zupčanike 45, 46, i 47, a spojnice 50a i 50b ne.
Vratilo 48 postavlja se u zajedničkoj horizontalnoj ravni sa osovinama 55 (srav. si. 1). Prenos snage vrši se kod pokazanog primera izvodjenja na običan način pomoću poluga kretača, na koje utiču dve krivaje 49, koje laže na krajevima vratila 48.
Pojedinačne spojnice 7, 8 i 9, koje pripadaju pokretnim zupčanicima 3, 13 i 14 načinjene su na poznati način kao spojnice sa lamelama, kao što se vidi iz spoL niče 7 po si. 4, dok su glavna spojnica 20, kao što se vidi iz si. 4, kao i spojnice, koje pripadaju reverzionom mehanizmu 45, 46, i 47 načinjene kao obične spojnice sa dvema površinama. Konstrukcija u obliku lamela omogućava pri velikom efektu srazmerno malo telo, što je od značaja za rad lokomotive zbog ograničenog prostora na njoj. Za spojnicu 20, postavljenu van kućice 1, odlučujuća je činjenjica: dobro regulisanje kao otpornost protiv pre-komernog naprezanja povezanih delova.
Da bi pojednačne spojnice 7, 8 i 9 bile što manje, preporučljivo je, smestiti ih na primarnom vratilu pošto ona ima najveću obimnu brzinu i zbog toga obrtni momenti, koji se treba preneti pojedinačnim spojnicama, imaju najmanju viednost. Kod oblika izvodjenja po fig. 1 ovo je pravilo provedeno samo za spojnicu 7. Kog oblika izvodjenja po fig. 4 naprotiv su sve pojedinačne spojnice 7, 8, 9, 10 smeštene na primarnom vratilu 2. Važno je, da u svakom slučaju elektromagnetske spojnice za veći broj obrta, a to su one, koje sa-opštavaju najeći broj obrta osovinama lokomotive, leže na primarnom vratilu dok se spojnice za ostale prenose delom mogu postaviti na sekundarnim vratilu. Ova zamisao ovaploćena je u si. 1. gde zupčanik 3, koji pripada spojnici 7, saopštava najveći prenos. Na ovaj se način može postići, da ni u kom slučaju pri uključivanju raznih stupnjeva brzine, neki dolovi, naročito osetljive spojnice, ne prime prekomerno velike brojeve obrta, pošto se spojnice primarnog vratila uvek obrću sa brojem obrta motora, a koje su konstruktivno podešene tom broju. Spojnice sekundarnog vratila obrću se, ako se jedna od ovih uključi, sa manjom brzinom, dok, ako se uključe spojnice za prenos većih brzina, onda na sekundarnom vratilu postavljene spojnice obrću se sa istim brojem obrta kao i primarno vraratilo ili pak ne-
što sporije ili brže, tako da se naročito osetljivi nametaji nikad prekomerno ne opterete. Kod mehanizma sa tri stupnja brzine po si, 1, postavlja se na primarnom vratilu samo spojnica za najveći prenos, dok su spoj, ice za manje prenose postavljene na sekundarnom vratilu. Najveći prenos, koji u ovom slučaju prenosi spojnica 7, bira se obično 1:1.
Raspored trećeg vratila po fig. 1 pruža tu korist, što se od ovog vratila mogu okretati na prost način pomoćne mašine na pr. generator, koji služi za proizvodnju ekscitacione struje za magnete, kompresor za vazdušne kočnice i tome slično, osim toga omogućava to da se glavna kretna snaga na podesan način dalje vodi, birajući polcžaj tog vratila. Naročito se to vratilo može pomeriti sasvim na dole iz-medju osovina lokomotive, čime se za normalan rad, koji odgovara uključivanju kočnice 7 iz fig. 1, može prenos snage izvršiti u ravni obrazovanoj zupčanicima 3, 12 i 44 neposredno sa najboljim iskorišći-vanjem, što je od velikog značaja za rad normalnih lokomotiva.
Pojedinačne spojnice 7, 8 i 9, koje se moraju upotrebiti pri svakoj promeni brzine, naprežu se time naročito mnogo, osim toga su vrlo osetljive za preopterećenja usled svoje lisnate konstrukcije. Stoga se preporučuje, da se ove spojnice stave po mogućstvu van kućice, gde se lakše mogu nagledati a i hladjenje pogodnije izvoditi. U si. 3, prikazan je jedan oblik izvodjenja kod koga je ova ideja za pojedinačne spojnice, kao u si. 2, provedena. Kod ovog izvodjenja vratilu 2, 11 i 43 leže poprečno prema motornom vratilu 23 u kućici 1. Glavna spojnica 20 umetnuta je izmedju vratila 23 i u kućici strlečeg vratila 23a, koje preko kupastih zupčanika stoji stalno u vezi sa primarnim vratilom 2. Na vratilu 2 nalazi se nekretan zupčanik 3a, koji je stalno u dodiru sa labavo utvrdjenim zupčanikom 12a na vratilu 11. Zupčanik 12a stoji sa labavo utvrdjenim delom spojnice 7a u vezi, čiji drugi deo leži črsto na vratilu 11. Zatim je nekretno utvrdjen na ovom vratilu zupčanik 12b, koji se stalno hvata sa zupčanikom 44a, koji je nekretno utvrdjen na vratilu 43. Ovo vratilo nosi na oba kraja krivaje 49, koje preko poluga kretača stoje u vezi sa kri-vajama lokomotivsk,ih osovina.
Primarno vratilo 2 nosi dalje dva zupčanika 4a i 5a, koji se hvataju sa zupčanicima 13a odnos. 14a, koji leže utvrdjeni na vratilu 11. Zupčanici 4a i 5a vezani su sa spojnicama 8a odnos. 9a pomoću kutija 62 provučenih kroz ležište 61 a koje izlaze iz kućice Usto kao što je opisano gore u si. 2.
Ako se glavna spojnica 20 uključi onda se vratilo 2 stalno obrće usled veze mehanizmom 60. U zupčanik 12a vratila 11 obrće se stalno sa vezanim pokretnim delom spojnice 7a.
Ako treba da se lokomotiva krene, onda se prvo uključuje spojnica 9a, čime se zupčanik 5a vezuje sa primarnim vratilom. Usled stalnog hvatanja izmedju zupčanika 5a i 14a kao i 12b i 44a okreće se vratilo 43
1	to odgovarajuće prenosu izmedju zupčanika sa 5a i 14a sa najmanjom brzinom. Pošto je na ovaj način lokomotiva krenuta, uk-lučuje se prvi idući stupanj brzine. Za tu se svrhu nadražaj spojnice 9a prekida i uključuje spojnice 8a. Time se spaja vratilo 11 sa vratilom 2 i vratilo 43 pokreće sa prenosom odgovarajućim većoj brzini. Zatim se pc odvajanju spojnice 8a uključuje spojnica 7a, čime nastaje najveći prenos izmedju točkova 3a i 12a. Tada lokomotiva ide sa svojom najvećom brzinom, koja je normalna. Spojnica 7a, koja daje normalan rad, retko se stavlja u rad, tako da ovde samo izuzetno nastaje po-pomeranje izmebju povezanih frikcionih delova spojnice. Ova se spojnica zato slobodno može staviti u kućici, nasuprot spojnicama 8a i 9a, koje se srazmerno često upotrebljuju i otuda jako naprežu. Pomeranjem ovih spojnica spolja takvo naprezanje je isključeno, jer se sa jedne strane spojnice lakše hlade a osim toga su i lako pristupačne te se otuda mogu jače dimenzionisati, nego što bi to bio slučaj da su u kućici.
Dalja mogućnost, da se pojedinačne spojnice zaštite od prekomernog opterećenja pokazana je u obliku izvodjenja iz fig. 4. Ovde su sve pojednačne spojnice 7, 8, 9 i 10 ugradjene sa odgovarajućim parovima 3—12, 4—13, 5—14, odnos. 6—15, u kućicu za mehanizam. Primarno vratilo
2	stoji opet u vezi preko spojnice 20 sa vratilom motora. Ova se spojnica u glavnom sastoji iz kotura nekretno utvrdjenog na vratilu 2 i tela 24 na vatilu 23. koje telo drži magnetni namotaj 25, što zajedno sa ankerom 19 obrazuje magnetni sistem. Ankerov kotur 19 kreće se pomoću prstena 21 na ispadku dela 17 u akscialnom pravcu. Obrtanje ankerovog kotura 19 prema delu 17 sputava se klinovima 18 uvrtenim kroz kotur 19, koji se pak klinovi labavo provedeni kroz otvore dela 17. Oprugama 22 razdeljenim po obimu tela 17 biva kolur 19 odstranjivan od magneta 24- Sa 28 označen je frikcioni prsten vezan sa magnetskim relom 24, koji pri upotrebi spojnice prenosi frikciju sa kotorom 19. Struja nadražaja dovodi se spojnici pomoću prstenova 26.
Pojedinačne spojnice 7, 8, 9 i 10 opet su načinjene kao lamelne spojnice. Zajedno sa pripadajućim zupčanikom labavo na vratilu 2 postavljeni deo 17a, koji sistem lamela poklapa kao zvono, vezuje se preko kotura 19a sa jednim telom. koje nekretno leže na vratilu 2 i drži namo-taje nadražaja, usled čega nastaje veza dotičnog zupčanika sa vratilom 2 i time veza vratila 11. Dovod ekscitacione struje ka pojedinačnim spojnicima vrši se preko prstenova 16.
U levom donjem uglu si. 4 pokazana je • šematički sprava 29, pomoću koje se uključuje razni stupnji brzine. Sa 30 je označen oko ose 31 obrtni kotur, koji nosi otpornik 32 podeljen u pojedinačne stupnje. Iznad kontakta ovog otpora može se tako isto oko ose 31 kretati poluga, koja je vezana električno sa jednim prstenom 26 glavne spojnice 20 preko linije 34. Drugi prsten stoji neposredno sa polom izvora 27 u vezi, dok je drugi pol preko linije 35 vezan za kraj otpora 32. Poluga 33 sa kontaktom 36 može doći u dodir sa nizom kontakta 37, koji su pomoću prstena 16 vezani sa jednim krajevima namotaja spojnica 7,
8.	9, i 10. Drugi krajevi ovog namotaja vezani su preko linije 38 sa drugim izvorom struje 39, čiji je drugi pol vezan za liniiu 34 i time sa polugom za uključivanje.
Poluga za uključivanje 33 može se obrtati nezavisno od kotura 30, ali ona je sa istim vezana oprugom 40, tako da pri obrtanju poluge 33 u pravcu strelice obrće i kotur 30 uz zatezanje opruge 40. Ovo se povlačenjen usporava tečnom kočnicom 41. Klipnjače ove kočnice ima ozupčenje koje se dodiruje sa zupčanikom 42, čvrsto vezanim sa koturom 30.
Način rada napred opisanog uredjenja je ovaj: Pošto se prvo pusti da motor lokomotive ide praznim hodom, stavlja se u pokret uključivanjem struje glavne spojnice 20, što se prvenstveno vrši isključivanjem otpornika, primarno vratilo 2, usled čega zupčanici 3, 4, 5 i 6 koji se hvataju sa na vratilu 11 utvrdjenim zupčanicima 12, 13, 14 i 15, ostaju u miru. Ovom stanju odgovarajući položaj poluge 33 pokazuje si. 4. Ako sad treba lokomotiva da krene, onda se pomera poluga 33 do prvog kontakta koji pripada spojnici 10. Kotur 33 sa otpornikom 32 ne može sledovati ovom kretanju usled sputavanja kočnicom 41. Dakle izmedju kotura 30 i poluge 33 nastaje relativno pomeranje, što ima isti značaj kao i uključivanje otpora 32 u ekscitaciono kolo glavne spojnice 22. Privlačna sila spojnice jeste, čim kontakt 36 poluge 33 dodje do prvih kontakta 36, oslabljena odgovarajuće uklju-
čenom otporniku, tako da se pri udaru, koji se javlja pri privlačenju spojnice 10, ne ova već glavna spojnica tare, pri čem se povećava brzina lokomotive i time broj obla vratila. Medjutim kotur 30 ide iza poluge 33, tako da posle izvesnog vremena prvi kontakta otpora 32 odlazi u dodir sa krakom 33 čime je opet otpor isključen iz ekscitacije glavne spojojnice, tako da privlačena sila glavne spojnice i time maksimalno od ove preneti obrtni momenat uzima ponovo svoju normalnu vrednost. Na odgovarajući način vrši se uključivanje daljih stupnjeva brzina. Uvek pri uključivanju dotičnespojnice smanjuje se privlačna sila glavne spojnice, tako da su udari tako primljeni od glavne spojnice. Pošto se van omota rasporedjena glavna spojnica može bez obzira praviti većom i hladiti lako, to za rad lokomotive često preopterećenje glavne spojnice ne znači ništa. Pojedinačne spojnice ne naprežu se kod ove vrste rada usled trenja, tako da se one, mahom pri izradi kao lamelne spojnice, mogu vrlo skučeno graditi i otuda bez teškoće zajedno sa zupčanicima smestiti u zajednički oklop.
Prinudna zavisnost slabljenja privlačne sile glavne spojnice od uključivanja spojnica može se naravno, postići i na drugi sem opisani način. Na primer moglo bi se isključivanje otpornika 32 načiniti da zavisi od obimne brzine sekundarnog vratila. Tako isto nije neophodno potrebno da zavisnost bude prinudna. Može se ma-šinisti dopustiti, da reguliše privlačnu snagu glavne spojnice u odnosi na pojedinačne spojnice, koje se uključuju, t. j. da kliženje postoji samo na glavni spojnici. Ova spojnica može se umesto medju motornim vratilima uključiti i izmedju vratila koje vode od mehanizma ka lokomotivi.
Pošto u sl. 1 i 3 pokazani oblici izvod-jenja naizmeničnog mehanizma u prvom redu služe za pogon normalnih lokomotiva pomoću dizal-motora, to je uključivanje pojedinačnih spojnica po si. 4 u zavisnosti od glavne spojnice. Tako isto uključivanje raznih stupnjeva brzine kao i pojedinačnih spojnica pri reverziranju zupčanika s jedne strane i glavne spojnice za celokupni pogon s druge strane, upotrebljivo je i za druge svrhe, naročito za pogon ladja pomoću turbina ili motora sa uljem.
Patentni zahtevi:
1.	Lokomotiva naročito za pogon pomoću motora sa untranjim sagorevanjem sa mehanizmom uključenim izmedju motora i kretnih osovina, koji je smešten u jednom oklopu, sa po dva i dva hvata-
juča se zupčanika, koji delom nekretni s delom labavo leže na vratilima, naznačena time, što je svakom paru zupčanika pridodala po jedna elektromagnetska spojnica, koja omogućava čvrstu vezu dotič-nod zupčanika sa vratilom, i što je osim toga u vezi sa vratilima predvidjena pomoćna elektromagnetska spojnica, koja omogućava vezu sa trećim vratilom.
2.	Lokomotiva po zahtevu 1 naznačena time, što je pomoćna elektromagnetska spojnica smeštena iznad kućice (omota) u vezi sa primarnim vratilom.
3.	Lokomotiva po zahtevu 1 i 2, naz-čena time što je na primarnom vratilu postavljeno više zupčanika i bar jedna elektromagnetska spojnica, a na sekundarnom vratilu više zupčanika od kojih je bar jedan nekretno utvrdjen na vratilu.
4.	Lokomotiva po zahtevu 1, 2 ili 3, naznačena time, što mehanizam za menjanje ima dva zupčanika i vratila, koja služe za nošenje elektromagnetskih spojnica, i osim toga i treće vratilo, koje je pomoću zupčanika vezano za jedan drugi zupčanik, koji je nekretno utvrdjen na sekundarnom vratilu, koji se zupčanik hvata sa na primarnom vratilu labavo postavljenim zupčanikom, koji se vezuje sa vratilom pomoću elektromagnetske spojnice.
5.	Lokomotiva po zahtevu 4 naznačena time, što je sekunbarno vratilo postavljeno ispod primarnog, a treće vratilo ispod sekundarnog izmedju osovina lokomotive.
6.	Lokomotiva po zahtevu 1—5, naznačena time, što vratila nose u kućici sve zupčanike, dok elektromagnetske spojnice za spajanje zupčanika sa vratilima leže bočno izvan kućice na svojim vratilima.
7.	Lokomotiva po zahtevu 6, naznačena time, što su vratila, koja van kućice nose spojnice, kroz svoja ležišta produžena spolja i u ležištu omotana od po jedne ljuske na vratilu, koja stoji u vezi u kućici sa dotičnim zupčanikom, a napolju sa delom spojnice, koji se odvaja od vrstila,
8.	Lokomotiva po zahtevu 6, naznačena
time, što je spojnica za najveći prenos smeštena u kućici.
9.	Lokomotiva po zahtevu 1—8, naznačena time što elektromagnetske spojnice za veće prenose leže na primarnom vratilu, dok spojnice za ostale prenose stoje na sekundarnom vratilu.
10.	Lokomotiva po zahtevu 9, naznačena time, što pri izradi mehanizma za tri stupnja brzine elektromagnetska spojnica za najveći prenos leži na primarnom vratilu a obe elektromagnetske spojnice za niže prenose leže na sekundarnom vratilu.
11.	Lokomotiva po zahtevu 1—10, naznačena time, što se veze zupčanika za izmenu sa vratilom za prenos snage vrši pomoću elektromagnetskih spojnica.
12.	Mehanizmi za izmenu, po zahtevu 1 — 11, naznačeni time, što je maksimalni prenosivi obrtni momenat pomoćne ili glavne spojnice pri uključivanju pojedinačnih spojnica manji od maksimalno prenosivog momenta svake pojedinačne, spojnice tako da pri promeni brzine postoji kliženje samo kod glavne spojnice.
13.	Mehanizam za izmenu po zahtevu 12, naznačen uredjenjem, koje pri uključivanje svake pojedinačne spojnice automatske uključuje jedan otpor ispred magnetskog namotaja glavne spojnice i time njegovu privlačnu snagu smanjuje ispod normalnog prenosivog maksimalnog momenta spojnice.
14.	Mehanizmi za izmenu po zahtevu 1 —13, naznačeni time, što su pojedinačne spojnice izradjene kao lamelne spojnice a glavne spojnice pak kao spojnice koja se može regulisati.
15.	Uredjenje po zahtevu 13, naznačeno jednim uključivačem, koji je sa drugim or ganom za uključivanje vezan tako da se uklućivač bez podizanja organa za uključivanje može dovesti u razne položaje za uključivanje, pri čem je slaba ekscitacija glavne spojnice, i što se posle izvesnog vremena organ automatski uključuje i time nadražaj polova glavne spojnice ponovo dovodi do normalne mere.






■n u
'
-‘*>1^100« »jlHl-KISHtBOll^sb »do t* ir!i!> ••

eri2*5e n : uv‘i)Hb\ ■ ?: nlomo £uieh»rtS!t’mo'!>i*.>'' hftaort’dg at )
i./iiu '	v'.................... -......... - .‘i-lia n :> »i 1IK1 i i /iiiir ■
i


JV •Mnni 'Hi ,1JU3IU.VI OA ! ■■ • “i '■•'A’'	•-**
ii '■,aVombq Jattiv,-. oni v!: (d 'ivieon':vi<f 3ri, (j> mr-jln^riam đl« o/nil en

• oq	' \ ti i iii'^'-uV; !■: : ab 'ib li'igu^b r^bol x <:a/ »lins >qus

. juif ■ t: :	' ■ u -	M ''Ji,.:o t 1 JJ - - :	■ U ’

























■>-
"'.v'	'■

I’

V
M
' 'i'

S.
I
1
r*,,-
. '1 * ,

•

■' ■'
v i; i;.:
if.

i.
. ■».
‘i. ■. -U; -:? ■■

;h:'
ii ■
i
..li ^ 'v.:"
-!•	i';	:
i:;
:
„i
,i .c*-
*«. ■ k
■ ■

.-•-'.v,
A . 1
li / ■ f.
'VU:.!
1 J :v


3
1'i!;


; ’
’
> ' ■
.Ud/

-	; 1
:
i:	?; J
i: i
s; i

H’ i
r 1 ■.
W ■ 4-
y%(* ■■ ;•
/ ■■ ■
• i



i
; ■
*1 ■. ■m '
»I'
•'1
.‘.V







/Idpatent broj 3805,
‘[A.-.:



f
1 r

^ '
?
/ v. V
i:1 j

15
".1:
•• • • •
• -
:■ <=- ' •
rr;
J

h
li
it ■
.r;
ii'


h
r
■tv
i'
'i ■
■'A
l:
;1
l! ■; r
ii

i'\u i':'V'

.
?S



'' 'S

Z v • »'* . v.?., ' A N ;
■	r ,
.
VX.

•i.
f
, l, :
’• S
••	‘v..
- ,V.' '
'•i:
• >;
■ ■

i
v
,.
3"
■i
!:A'
i <; f; :

'iN'Nr.-r’i;
.
N .■*
l
*'A
i , z
S.:

/• ;

i " 7 si



r \ v
' ;N%7r:7:; "	'N"': '.7;7:;7:,
•: > "1
.:7
,,„'A
• C X'T.
'