Када je живео Иван Равењанин? Др. Милован Грба — Загреб. y својој књизи „Кронотакса сплитских надбискупа" Булић и Бервалди, на стр. 116 до 151, расправљају када je била утемељена надбискупија сплитска, или, када je Иван Равењанин постао први надбискуп сплитски. Дуго ce мислило да je надбискупија сплитска утемељена набрзо после разорења Солина, као ускрснута надбис- купија Salonitanae ecclesiae. Тек Булић и Бервалди покушали су археолошки и литерарно доказатида je то могло бити најраније на крају осмог века. Шишић, који такође расправља o том y својој књизи „Повијест Хрвата", од 1925, стр. 290/5, вели да je Иван Равењанин могао бити бегунац из Равене носле њенога пада под Лангобарде, 751. Главни извор, који нам опширно говори o Ивану Равењанину, то je Тома Архиђакон, a он и оснутак надбнскупије сплитске и избор првог надбискупа y лицу Ивана Равењанина веже за време кад су y Византији царевала двојица. „. . . legationem miserunt ad imperatores Constantinopolitanos ..." «portantes sacrum rescriptum dominorum principum." «Accepta ergo iussione princi- pum . . (Thom. Archid. Hist. Sal. p. 32/3.) Дакле на три места Тома спомиње да су тада била два цара y Цариграду, па не може бити говора o забуни, o случајном плуралу. Усвојивши TO Шишић, на стр. 282, испитује када ce догађало да je цар имао сувладара, па утврђује да je Хераклије себи окрунио су- владара 4 VII 638, a Михајло III окрунио je себи за друга Василија I, 26 V 866. Таквих je случајева било и доцније, али ce ти нас овде више не тичу. Будући да ce оснутак сплитске надбискупије догодио свакако пре 866, Шишић држи да je највероватније да je то било лоткрај владе Хераклијеве. Шишић je ту пошао добрим путом, али ce зауставио прерано. Што ce више проучава Тома Архиђакон, све ce више види колико je поуздан, Будући да су Аварословени после пада Солина проширили своју власт од Солина и Трсата па до Титела на ушћу Тисе y Дунав, не може ce говорити o оснивањи сплитске архиепископије 8 114 Др Милован Грба: пре него што je Карло Велики ту поганску аварску државу оборио с помоћу славенских владара на Јадрану, који су y то време већ били хришћани, али аријевци: Тома баш приписује y заслугу Ивану Равењанину, не да je он Хрвате покрстио него што их je од ари- јевске јереси очистио. „duces Gothorum et Chroatorum ab Ariane hereseos fuerant contagione purgati (35, XIII)". A ово „Gothorum" je метонимија за „Servorum", jep Тома на другом месту стр. 10/11, гл. IV вели: „In terra uero Getarum [u belešci stoji „Cod. vat. tr. zagr. Gothorum, gotorum"]. quae nunc Seruia seu Rasia nuncupatur". Према томе, Иван Равењанин био je први апостол славенски, за Србе јужне и за Хрвате северне Далмације. На стр. 29 гл. VIII, Тома вели: „Salonitani . . . multo tempore in insulis comorati sunt". Дакле, ОНИ cy дуго чекали док cy ce сместили y негдашњу Диоклецианову палату. Но могли су ce многи Солињани и раније ту сместити, али права судбина тих градова на Јадрану решавана je тек миром између Карла Великог и Бизантије, 803, и дефинитивним ахенским миром 812. Али je између 803 и 812 било разних преговора и с Карлом и с Византијом. Тако видимо y Документима Рачкога, на стр. 307, да су Донат, епископ задарски, и Бененат, дужд венецијански, 804, водили преговоре расеш ferentes; на стр. 310, да су 805 посланици Далмације ишли Карлу, да уреде односе Венеције и Далмације; на стр. 311, да ce Никета патриције 806 налазио y далматинским во- дама да Далмацију заузме, a 807 да ce исти Никета, који ce био усидрио y Венецији, вратио y Цариград, пошто je с Пипином био склопљен мир; на стр. 312, да ce Далмација 810 одступа Никифору; a најзад, 811, стр. 313 долази y Цариград Никифору посланство y KOM ce налазе Ајо Лангобард и Вилери дужд венецијански, a 812 цар Михајло I. зет Никифоров, прима посланике Карла Великог и потврђује мир који je Никифор с Карлом започево. y Теофановој Хронографији, изд. Бон. стр. 745, стоји ово: „Toirw Tcü ŠTSi, ßTjvl JsxaßßQio), ivôiXTimvt iß\ sotb^sv Nixi^cpoQoq rov vidv abmü Sravçâxiov ôià Taçaviov rod âyi