Армилта и стенографилта. (Продт.лжение) Стратегиката и тактиката. Таината за голФ.мата операцил на собственната страна тр^бва да се запази, a на неприлтелската страна да се открие. Това е вЗјч-ната проблема вт> воинана, колто проблема е призованх да piniii вч> пхрвата линил генилтч. на ВЂрховнил вождч> ; a за да л р-ћши. тр^бва С'вд'ћиствието на армилта. Тукх тргћбва пр^ди веичко бч>рзо вхспол-зувание отт. врФ.мето, и за тал ц'ћлв u;e се гврсвктч. всћкакви сјгћдства, a 1де се ПЈ)г1'.дпочитатч> такива, които даватх гаранцил за по-голФ.ма сигурноств. Не искаме да се впускаме вв абстракции, нгв ш;е вземемЂ прФ^дч. видч> наи-конкретни случаи. Офицерски патрули се испрашатч. често — тжи да кажж. — като далековидни очи на началството ет, тал цгћлв. да даватч, облс-ненил за все јљзможнн работи. Разбира се, че често пжти двлго врф.ме не виждатЂ никакч. неприлтелл; a послгћ изведнажч> се лвлва случаи за разни наблгоденил, и ако искатч. да ги забФлФ.зиатт, сч> обикновенно писмо, то лесно може да се проиусне наи-важното поради бавноствта на писанието; и то е толкова по-ввзможно, като противни-КТ)ТЧ» се старае да скрие своит1; мФрки. СлФдователно остава само избора/П) между дпФ.тФ н^гца: или да се правжгв поврЂхностни на-блгоденил и тФ да се забФлФзватв, или подробно да се наблгодава, a резултата да се повфрлва просто на паметвта. Има обаче толкова лвленил за наблгодавание ири една рекогносцировка и тФ вжрвжтт. сб такгва бтфзина едно подирл, друго и се прФдставлватч. даже слглце-врФменно прФдв душата, ш;ото лесно може памФтвта при това бч>рзо наблгодавание, движение и разтревожение да ни излч.же. И колкото noro лФма е опасноствта, толкова повече наблиденил трФбва да се правжтЂ. A има ли гаранцил, че me се вч>рне наблмдателвтх, за да може самч. да рапортира? — Често ставатч> малки патрулни сблхскванил при такива рекогносцировки; и наи-важтггћ резултати на наблгоденилта могжтч. да бжджтч. вагвмнени вч> слФдствие на новитгћ впечатленил, тжи шото често цФлил рапоргв се схстои вч> туи, че имахме малки сблЂСкаванил сч> неприлтелл. Много по-голгћма стоиоств гцФхж да имагв такива рекогносци-ровкн, ако би — до гдф.то неприлтелл ome ne прг1шлтетвуа — да се забћлФ.зватв собственнит h наблгоднпл сз> стенографическото писмо и да се испрашд особмгв ордипарецч. сa. тФ.ха. до командукнции. Значи и тука. стенографилта гцФше да послужи като сигурно умственно оржжие. ТрФбва да вземема. пр+.да. вида. и мТстноетвта или полето, гдгћто става военната операцил. До колко е важно това, знае даже и едно невоенно лице. Това е основа на всичкитЗј военни прФ.дпри-лтил, които иматв обикновенно за цф.лв, било да се загцити почвата, или да се отнеме огб иеприлтелл. Ha тал почва воиникђтђ трФ.бва да се движи, да се сражава и ва>рху нел трф.бва да укреплва своето уморено тело. За това трФбва да се обралца голФшо внимание вврху почвата. Вв мирно вр^ше се испа.лнлва тал дла.жноетв no ва.змржности са. приговление на карти и описанил. lla, и наи-добритф картн и наи-точнитФ описанил не могжта. да бжджта. достата>чни за всички от-дФлни случаи на воината, заш,ото има периоди чееки промФненил; та>и гцото ва> всФка воина сж нуждни нови рекогноецировки на поч-* вата. Да погледнема. cera ва>рху испитванието на почвата вт. мирно и после bi. военно врф.че и да покажема., до каква степенв може стенографилта да поелужи за тал цФлв. Картигћ и плановетФ могжта. ва> мирно врФме да се направквта. св наи-голФша точноств, на> и наи-добрата карта не може беза. опи-сание, ва. което се изказвагв на кратко обстолтелствата, които вгв рисунки не могжтч. да се прДдставнвта.. Ва. воината обикновенно картитћ сж na разположенне, a почти никога описанилта, които прп-надлежжтЂ кљма. тФха.. По тал причина трФбва да се правжта. често рекогносцировки, които могжта. да струвата. и кра>вв a инака. е могло вече по-рано посрфдствома. стенографилта да се забФлћжжтв на картитФ, нужднитФ. описанил било. при отдФлнитФ названил на мФ.стно-ститгћ. било на крал на картата. Разбира ее, че вслфдствие на това не 1цФхж да стапатв излишпи новп рекогносировки вгв воината, нв T'h би могли по-лесио и ио-бврзо да се изва.ршжта> тоже и сч. no-no-мшцвта на стеиографилта. Ота. казаното слФдва, че ва> извФстпа смисвлв не може на стенографилта да се откаже стратегическа и тактическа a тоже и икономическа стоиноств. Неината танти-ческа стоиноств искаме ome малко по-отблизо да разгледаме. ПрФди едно сражение обикновенно началника свиква своитФ. подчинеии, за да нма. разкаже вгв кратцф, какво му е заповФдано ота. по-високото M'fecTO, и са.образно св това распр^дФлл ролитФ. IVb тол момептв пма разнообразпп впсчатленил ва.рху душата, a освсиа. тока тФлото е тоже вече напрФгнжто. Това сж моменти, гдФто и при уражнението на всичкит^ морални и умственни сили не могжтх тхи лесно да се схванљтх краткит4, нх твхрдф важни думи na началника-Тукх нФма вр^ме за дхлгх разговорх и за тхлкованил. Като се вртлца всФ.ки при своето от/ућление, тои може да размишллва вљрху значението на приказа, ако му сљ останжли думитФ ош,е вт> паметвта. Ha мгћсто да дхржи всћкии подвФдомственх при распрфд^лението на ролтггћ дФ>с-ната ржкаподкозирокх, било би много по-пол^зно, ако би сх неж да забФлФзва набхрзо и точно запов^дитФ, за да може послФ, когато му потрФбватх. да си ги припомни. Точно схваната заповфдв и добргћ прфдадена не е отх по-малка стоиноств, отх колкото едно далеко стрелно орљжие; това не може да откаже никои разуменх воиникх. Относително таково едно употргћбление на стенографилта мнозина може би ш,е клатжтх глава. Нч> клатението глава при едно нововхве-дение е единх старгв навикх на хората, които се основава вхрху шгер-дилта и всћкога се полвлва тамх, гдФто трФ.бва да ее избавимх отх застарели н1ица- Било би излишно да доказваме това правило чр-ћзт, прим^ри. Да си пр^дставишх cera едно сражение. Вс^кии, които е участ-вувалх В7) едно сражение, знае, колко малко врФме остава именно вх рфпштелнил моментх за нФкое писменно схобш,ение чрФзх бавното обикновенно писмо, зашрто тогава трф.бва да се мисли на друго irhm,o, a не и на записвание рапорти. Вече генералх Фонх Видернх каза, че не може да се расчитва на пристигвание распорежданил отх онил части на воиската, които се намиратх вх сражение, и че трф.бва за това особенни офицери да се натоварнктх сх наблтдение на ераже-нието. Разбира се, че тил органи би могли много по-бхрзо и по-сигурно да схобп;аватгБ, ако би да си служихж. сх едио по-бхрзо писмо. Ome по-голФма сигурноств iiphine да има тогава, ако би да има при всФко сражаклце се отдФ.ление нФколко ординареца вт. едно заш,итеио мФсто, които да забФл&зватх сх стенографил вспчкитФ, важни схбитил вч> течение на сражението и всичкитФ. раепорежданил на комаидукиции; тил заб^лФжки m'hx,Y> да се испраи;атх надире чрФзх кониицн до висшето началство. Нх не е работа само за прикази и за расиореж-данпл на подчиненитФ кхмх висшитФ, нч> често тргћбва и командантитФ. взаимно да еи схобгцаватх. Тукх сношението непременно трФ.бва да е писменно, и не ш,е схмнение, че едно кратко писмо би могло зна-чително да повлиле. Генералх Фонх Витихх произнеселх се е така: „ФранцузитФ иматх право, ако си присволватх побФдата m. сражението при Кулмиерх, нх Tii би не могли да се гордФижтх сх нему ако би да схмх ималх нФколко часове по-рапо нзвФстие, за по-ложението ва работитгћ“. Кон може да откаже, че такхво извФстие не би могло по-рано да пристигне, ако би да се е пр^давало чргћзт> едно псмљрзо писмо. Подобни ситуацшг сљ вђзможни bi> Bci.Ka воина, и на туи основание може да се оц^ннва стоиноствта na едно ср^дство, което дава вћзможностб за по-6ч>рзо писменно ељобгцавание между от-дгћлнитгћ части на армилта. (Слћдва.) Лазар Поповић, судија касац. суда у Србпји. Ие мислимо да пишемо опширну биографију Лазе Поповића; али приказујући га сликом у нашем листу, морамо ипак да каже.мо неколко речи о њему, ради познанства са пошт. читаоцпма и ради тога, што je он до сада у Србији највећи пријатељ наших ндеја о братској заједници на културном пољу у опште и гледе стенографије напосе, те je и наш редован сурадник. Г. Лазар Ионовић родио се у ГГараћину 1850 год. и тако je тек у 45 год. свога живота. По свршетку правних паука у Бео-граду од 1872 год. je у непрекидној служби државној. По нарави тих и скроман, a у служби исправан, као што га знамо, г. Поиовић je једино примерним жнвотом, вредноћом и савесношћу на послу државном напредовао у служби др-жавној тако, да га већ no одавна видимо на углед-номе положају судије у највишем суду — касацији. Овоме узпишењу na тако часништво, порад других врлина његових допринела je достаи стенографија, којој je г. Поповић одан и даиас душом и срцем. Он je изучио стенографију Габелсбергерова система школи Јове г. Миловано-вића још 1879 год., и од тада као дугогодишњи сте-нограф, a за тим ш е ф стенографског бироа у народ. скупштинама, био je у прилмкама да га добро познају сви ерпски достојанственици разних партија политичких, ii његова карактерност и неуморност у радовима државншг у опште учпнила je, да су г. Поповића унапређивали и сами политички про тивници. 0 раду г. Поповнћа као правника, администратора и судије не мислимо да говоримо овде. Ваљаност таких радова н.егових призната je од стране надлежних његовим унапређењима и повременим упо-требама у разним комисијама. A у радовима његовим, који су до сада штампани у „Правди“ и „Правнику14 огледа се његова тачност и исправност. Не мислимо сада да опширније пишемо ни о раду г. Поповића на пољу етенографије српске. Доволно je за сада да напоменемо, да je он радио као стенограф у нар. скупштинама више од 15 година, да je његов рад као шефа и админисртатора стенографског бироа це-њен и похваљен похвалницом, a његов рад стенографски одли-кован n о ч a с н о м д и п л о м о м од стране иредставника оценивачког одбора стенографске изложбе, држане 1890 год. у Минхену, поводом стогодишњег јубилеја Габелсбергерова. Како век јависмо у бр. 4., г. Поповић сирема сада за штампу систематски и доста опширно из-рађено дело: „Српска стенографија no Габелсбергеру и но-вијим писцима његова система“. Б. Sigle ali samoznaki v slovenskej in hrvatskej stenografiji. (Spisal A. Bezenšek). .<-„,$jWrr°sp- Magdič začenja svojo razpravo o siglah s sledečimi bese-dami:*) . To je nekako u povzdignjeno na kviško; ako ga hočeš razločevati od navadnega u, katero mu pomenja su, moraš skoraj rabiti mikroskop. Sicer pa ne vemo, kaj prav za prav pomeni takšno u, ki se hoče nekako na noge postaviti, ali kakor bi se hrvatski reklo: »ja ću ustati.**) Takšne so torej Magdičeve sigle. To je njegova samohvaljena »sistema in metoda!* Mogel bi našteti še drugih pomankljvosti, pa to bi le utrujalo častite čitatelje. A mislim da je že tega dosti, — celo preveč bo onim, kateri so si že na osnovi dosedanjih naših dveh kritik o vrednosti Magdičeve stenografije svojo sodbo napravili. *) Ravno zato, g. urednik, jer ja ću —, znači «ću». Zdaj ga imamo! Razumite? — Stavec. Hrvatska stenografija po sustavu Gabclsbcrgerovujnapisao Stanko Miholić, profesor u kr. vel. gimnaziji vinko-vaekoj, saborski brzopisac i stručni ispitatelj povjerenstva za polaganje ispita iz stenografije. U Zagrebu 1894. Nakladom kr. sveučilištne knjižare Franje Suppana. (Rob.^Ferd. Auer.) 'Litografija Jul. Kiihna u Zagrebu. od nas se Hrvata)) još sveudilj ne haje dovoljno za stenografiju, jer su «rari nantes», koji znadu stenografa vati, dok je u tudjim zemljama baš obratno. U tudjih naroda gaje stenografiju svi naobra-ženi slojevi, što više i krasni spol, te se stenografija počinje uvoditi i u škole kao obligatan predmet. Gaje ju svećenici i vojnici, trgovci i činovnici . . . ma sve se služi stenografijom. A u nas ima ih još dosta, koji niti ne poznaju neprocjenljive njezine vrijednosti. Trebalo bi dakle, da se brinemo više za stenografiju. Kod nekih se opaža zanimanje za to umijeće ali im manjkaju prilike, gdje i otkuda bi ju naučili. U Zagrebu je osnovano god. 1882. stenografsko društvo, ali ovo je toliko toga uradilo, da se taj rad jedva izbrojiti može! — Prije pet godina počelo je izdavati svoje glasilo, mjesečnik «Stenograf*, koji se ne drži kalendara. Tako je n. pr. za lanjsku godinu istom početkom ove godine izašao tek 3. i 4. broj. Radi toga neurednog izlaska mnogi je dašto napustio da uči stenografiju.*) Naredbom vis. kr.Adade izašla je prošle god. u Zagrebu »Hrvatska stenografija* po sustavu Gabelsbergerovu. Napisao ju je gosp. prof. Stanko Miholić, koji na naslovnom listu te knjige medju inim veli, da je on «i stručni ispitatelj povjerenstva za polaganje ispita iz stenografije*. Tako sigurno nije. G. Miholić ispituje »kandidate* a ne »povjerenstvo*. Za knjigu samu moramo reći, da je except hrv. stenografije od gosp. Magdića u listu »Stenograf*. Nešto je ispušteno, nešto opširnije, nešto kraće rečeno, nešto drugačije poredano, a nešto ima i nova. O neznatnim i manje važnim stvarima govori se često mnogo, a stvari, koje su važne i manje jasne ili se ne spominju ili su u kratko i površno protumačene. Knjiga ova ne valja mnogo niti za školu niti za samouka. Trebalo bi izdati taku knjigu, u kojoj bi bio savršenije i za hrv. jezik zgodnije preradjen sustav Gabelsbergerov. Oko knjige, razumije se, trebalo bi da više sila radi, ili jedna sila ali vrlo pomno i mnogo. Sto se tiče litografovanog dijela, ta je vrlo slabo izradjen, osobito u početku. Na mnogo mjesta nema razlike medju tankim, podebljanim i obočkanim pismenima, medju b i v, k, n i r i. t. d. Nadalje ne drži se pisac sasvim onoga, što je malo prije spomenuo i učio. Prelazim na pojedinosti. § 1. Sasvim je suvišno činiti u stenografiji razliku medju 6 i 6, I i lj, kad je mnogi niti ne znadu; osobito mnogi ne čine u pismu često razlike izmedju č i ć. Nadalje mnogi ne znadu, je li je I ili lj n. pr. u ovim riječima: polje, ljepota, ljubav, nevolje i. t. d. Znak za lj nije niti najbolji, jer se lahko zamjeniti može ili sa I ili sa b, kako sam to opazio *) »Hrvatska* od 15. I. 95. br. 12. piše medju inim: «U glavnom našem gradu imamo i stenografsko društvo, ali ono gotovo ne daje ni znaka životu*. I kori taj nemar. i kot g. Miholića. Ako se dakle može zamjeniti s drugim slovom, onda nije dovoljan, da točno označi lj, Ali na mnogim mjestima ni sam g. Miholić ne čini nikakove razlike izmedju I i lj. N. pr. str. 1. § 5. meljem, str. 2. § 6. volje, str. 7. § 14. zemlja. Slični glasovi treba da imaju i slične znakove. Nadalje valja paziti, da se za glasove, koji češće u govoru dolaze, uzimlju taki znakovi, koji su za pismo i za ruku i za spajanje s drugim pismenima prikladniji. Nj je vrlo slično n, za to bi bilo bolje, da se uzme za nj znak, koji gg. Miholiću i Magdiču služi za noj, a u Nijemaca za ein. Nj je nježan, stegnut glas, te mu vrlo dobro odgovara taj znak, koji je i za ruku i za pismo najprikladniji. Znak za nj, kako ga je u hrv. steno-grafiju uveo g. Magdič a poprimio g. Miholić, slabo je za pisanje prikladan, jer ruka pri njem mijenja smjer pisanja, koji je kao i u običnom pismu kos s desna na lijevo, a u stenografiji samo kod r s lijeva na desno kos. Da je taj znak zgodan za pismo, upotrebili bi ga Nijemci za drugi glas a ne za ng, koji rijetko dolazi; nadalje ne bi uzeli drugi znak za ung, na koji se često riječi u njemačkom jeziku svršavaju. Nj dolazi mnogo više u hrvatskom jeziku nego mn, za to bi se Miholićev, resp. Magdičev znak za nj mogao upotrebiti za mn, a za nj znak za noj, koji podebljan može služiti i za naj kod superlativa (jer malo, jedna ili dvije riječi počinju sa nj a). U hrvatskom jeziku dolazi nj vrlo mnogo u nastavku nja, nje. Znak za z nije spretan, osobito kad treba naznačiti zo, zv, zov. Nadalje se dade lako zamijeniti sa du i sa us. Zgodniji bi bio znak ž za z, a za ž mogao bi služiti znak za dž, a dz jer veoma rijetko dolazi, mogao bi se označiti znakom za dj, koje ga i u običnom pismu može zastupati. § 2. Istina je, da se u mnogim njemačkim stenografskim knjigama govori odma s početka o siglama te ih i u vježbama rabe. Ima to nješto za sebe. Čovjek na ime ovako malo po malo, reč bi neopazice, uči te stalne kratice. Ali po mom skromnom mnijenju dade se tomu ipak prigovoriti. Ja barem mislim, da nije dobro, da se govori o samo-znacima prije, nego se znade, kako se spajaju pismena i kako se pišu pojedine riječi. Učeniku se doduše svidjaju sigle i on, rekao bi, da ima veću volju za stenografiju, kad ih već nekoliko znade. Ali ja bi rekao, da učenik ima više volje, kad mu se reče, da će, čim svrši vokalizaciju i konzonanciju, doći do sigala, koje su lijepe, kratke. Segle su uvedene za riječi, koje se često ponavljaju u govoru i kojih se nekoje teže ispisuju. Zašto da se učeniku uskraćuje vježba tih riječi, koje se teže označuju i ispisuju? Ispisuje li ih on, tim će se više uvježbati u spajanju pismena, a to je kvintesenca prvoga dijela stenografije. Sigle će se djaku tim više svidjati, kad opazi razliku medju ispisanim i pokradenim riječima. Ni g. Magdić nije ni u I. ni u II. izdanju svoje hrvatske stenografije, a ni u svojoj nauci o hrv. stenografiji u listu »Stenograf* prije vokalizacije i konzonancije govorio o siglama ili samoznacima. Pa onda je ovdje g. Miholić učinio pogrješku. U 2. na ime §-u nigdje nije spomenuto, da se sigle mogu spajati s drugim riječima i tvorkama, kako valja š njima postupati i kako im se dodavaju nastavci, a niti u opće igdje u svojoj knjizi govori o tem, a ipak spaja sigle s drugim riječima i dodaje im nastavke. N. pr. § 6. nemožemo, § 7. razmjer, § 10. ljudima, ne može, § 14. svake, ne trebaju, drugim, drugomu, § 17. onomu i. t. d. § 3. Mjesto «suglasnicb bolje bi bilo reći »pismena*, jer kako se onda spajaju oni samoglasnici, koji se pišu svojim znakom. § 4. Ono, što je u prvoj alineji, moglo se izraziti kraće i jasnije. Isto tako i točka prva. I točku drugu trebalo bi jasnije stilizovati; jer onaj »napose* mogao bi tko tako razumjeti, da znači samoglasnik napose t. j. sam za sebe, a samoglasnih sam za se ne označuje se znameno. U ovom se § govori, da se samoglasnici označuju znameno, a osobita ta obilježja vokala nijesu nigdje spomenuta. Ni peta točka nije dovoljno jasna. Od dva se znamena uvijek upotrebljuje onaj, koji se dade laglje izraziti. Nikada se ne smiju u isti mah upotrebljavati oba znamena. § 6. U stenografovanom dijelu nema razlike izmedju oj i o u riječi vojvode. Nadalje slaba je razlika medju k i ko. Ko bi moglo biti veliko kao srednje slovo, onda bi se opažala razlika medju njim i k. § 7. U trećem se § veli, da se ije (je) može zamijeniti sa e, a u ovom se § govori, kako se označuje ije (je) Kad je ije (je) dovoljno odredjen tankim j, i kad g. Miholić ne čini razlike medju ije i je, mislim, da je ne bi trebalo činiti ni medju ije (je) i e. I to bi bilo bolje, jer mnogi niti ne znadu, kad treba pisati ije, je ili e. U stenografiji ne treba tolike točnosti, kolike u običnom pismu, te bi se samo u njekim riječima mogla činiti razlika. Početnici a i drugi kad pišu, osobito kad napisano čitaju, rado zamijenju ije (je) sa i, osobito ako iza njega dolazi malo pismo. Slabo su stenografovane riječi pijev i sjenokoše. § 8. Vokal a se označuje debljim crtanjem onoga suglasnika, koji je pred njim, a ne, kako g. Miholič veli, за ползата на стенографилта, прфрдставенч. вч> фран- ц у с к ii ii еенатЂ отт. Lefevbre Durufle, бившии мпнистрт.. (Стенограмгтт. се нампра на стр. 35 п пр.) Госиода сенатори! Да-ли е полФ.зно, да-ли е желателно, да се вч>веде между уни-вереитетскитФ. науки тоже изучаванвето и практикуванието на стено-графилта, сирФчв на искуетвото да се пише тљи бт.рзо както се го-вори ? ТакБВЂ е вБпросБТЂ, които произлиза отб прошенпето, прфд-ставено вамт. подч, Нр. 224 on. г-на A. Мартена, служшцБ вч> стено-графическото бгоро на законодателното тФло. Естественно че проси-телвтБ утвБрждава този вБпросч., na. тои е осФнцалч., че неговото лично Mirhinie me спечели по-голФма тлжеств, aico u;e има гцастието да бљде подкрФ.пено on. вашитФ, гласове. Г-Н7. МартенБ е мислилб. че не ш,е бжде нуждно да доказва важноствта на искуството, което тои практикува вч> ерФ.дата на сдно от7. голФмитФ! тФ.ла на ДЂржавата, дебатитФ. на което се забФлФ.звап. с'Б това искуство, та се прФ.даватт. за обнародкание и се запазватч. сб ПБлна вФ.рностБ за историлта. Han-напрФ/1,7. трФива особенно да се вБЗстанови, че обобш,ението na едно но-точио n по-бч.рзо писмо отб обикновенното си има голФ.мн прФ.имуп;ества за учлгцитФ се младежи и по-сетиФ. за хора отгб всич-китФ зваиил, г.ућто интелигепцилта играе наи-главната ролБ. Не е минало никакт. прг1ззЂ умч.ТЂ на г-на Мартена, да замФстп искуството на Кадма т. е обикиовеаиото писмо сђ стенографилта, a тои само прФ1длага, да сс даде на това пч>рвобитно и всеобш,е ис-куство единт. особеш. помопршкч., силепч. н бч.рзт.. kopito да ее на-мнра вч. хармонил ст. бт.рзината na движенмето и сч> пкономплта na врФмето, К7.М7. каквато се стрФми днесч. всФ.кии цивилизованч. на-род'Б при всички важни и обшсновенни работи na жпвота. Има мпого хора, na които стенографилта се вижда като едшгБ сборникЂ отт. кабалпстически зпакове, m. каквито обикновепил човФисб ne може да вникне. ПросителБТБ оборва това прфдразсжждение: „Простоствта на стенографическит^ знакове — казва тои — дава вбзможностб даже и на едно дф.те, лесно да разбира теорилта; пФша да се губи много врФ.ме нито при писувапието нито при прочетепието. Ползата, колто ш,е произлезе отч> тал наука, гце расте свраз-мФ.рно CTi обемЂтт. на хоризонта, които се отварл прфдч, хората при напрфдванието имч> вђ живота: Младежнт-ћ се ползуватч, отђ стенографилта при изучаванието на различнитФ науки, на правото, на медицината, на философилта и пр. Когато тФ гце станжтч. мжжве, ipe сљбиратч, плодоветгћ отт. това ис-куство вв срФдата на сЂвФшателнитФ сч>бранил. на сждилшцата, на армилта, гдФ/го врФмето, нзискуемо за написванието на едшгв при-казЂ, може да рФши или да уншцожи успФхт/гв на едно предприлтие. A наи-сетнФ за всичкитФ видове на свчиненилта има сн голФмо прф-имугцество, ако може пишугцил да ел1'>два бч>рзината на сволта миевлх, за да не загуби наи-1цастливитгћ и наи-хубавит^ вдђхно-венил при бавнитФ. писменни процедури.и Ha шврвото мФсто, господа сенатори. коммисилта е размишлл-вала, да-ли педагогическитгћ ввпроси. подигнжтн отч. просителл, сљ oti> компетентноствта на сената; нч. проникната отч. мисвлвта, че иницилтивата и покровителството на веичко това, което може да под-помогне моралиото и материллното развитие иа страната. принадлежи сч> пч>лно право на васЂ, тл не се е епирала да пристжпи кхмч. ис-питванието на прФ>дложенил вЂпросв. Комисилта разбра, че между тритФ народноети, които сж по-ставени на челото на интелектуалното движение вч. Европа, Францил наи-малко напрфдва вч> изучванието и практикуванието на стеногра-филта. НапротиЂ вђ Германил стенографилта е вч. обгцо употрФб-ление на универзитетитФ, u има на хиллда хора, които л упопотрФб-лватч. частно при тФ.хнптФ работи. Вђ Англил стенографическото движение е помалко распростра-нено и по-малко забФлФ>жително; нч> студентитФ на универзитетитф вч. Оксфорв и Кембричч. добрф, познаватч. стенографилта, и неинитФ прФимугцества се цФнлтч. тоже вч>нч> отч> тФзи учрФжденил. Дружеството, извФстно м, лашитФ. ст,сФ>дл подч. названието British Association, което дч>ржи сволтФ. годишни свбранил редЂ no редч> вч> разни голФми градове на кралството, не е пропуснало да се занимава и сљ този ирФдметв. Прочутил Sir. W. Armstrong, които бФше вч. 1863. год. прФдсе-дателв на тал ассодилцил. каза no тол вЂПросв вгв сволта рФчв при отварлнието na сч.бранието слФдуклцето: Леснотилта, сч> колто можемч> да прФ.даваме и иромФнлваме днесв пашитФ) мисли, е една тиврдф забелФ.жителна черта na нашата епоха: ирф.наслнието na писмата става бч>рзо и евтино; кпигата и нечатљтч. си иматт. умФреии цФни; елегстричесгш сгвобп;аваиил има отч> станцил до станцил, отч, градч> до градч., и даже отт> кљгца до клица, всичко това евдјшствува, да се распространлва това пром-ћнл-вание на идеит-b, което подпомага уголгћмлванието на богатстврта и на чов'ћческит'11 познанил. Стенографически новини. Stenografske viesti. Stenografske novine. Стенографске вести. ОТТз БТзЛГАРИЛ. — За учителБ no стеногра-фпнта iri, Софииската гимназин е на-значенч, г. Петерч. Поповч., бпвшии сте-нографч. при народното ctopainie. — Стенографпческото бмро при народното сгбрание привгрши upi-ппсванието на дневнпдитћ о ш,е пр-ћди 1 маи. И почти сљшевр-ћменио ги до-печата да.рж, печатница na. Софил. Тол-KOC't pano до cera мце слкд/в никон сессиа не 6'lniie свхршвана тал трудна работа. — В т> гр. Л о м т, иркподава сте-нографиата ЈОрданч. Гоеиодиновт, , уче-пикб в-Б педагогическото училшце, на десетима другари. IZ SLOVENSKIH DEŽEL. — Iz Kranja nam piše zvest pristaš naše stenografije: »Vedno me je nekako mikalo, učiti se slovenske stenografije; a kako — sam? A vsejedno, dobra volja pomaga: kupil sem Vašo »Slovensko stenografijo*, katero je izdala Malica slovenska, in res preril sem jo v kakih dveh mesecih popolnoma. Sedaj se vadim vsaki dan, da zadobim večjo hitrost*. — To nas prav veseli. Želimo, da bi našli mnogo posnemovalcev! ИЗ СРБИЈЕ. — Стенографски скуп радп образовања друштва српских стено-графа, закаван na други дап ускрса у Београду, морао се je одложити до ав-густа о. г., пошто се није могло на вре.че све спремпти, што јо потребно аа ову сврху. Отч> странство. Iz stranoga svieta. Из странога света. Iz drugih dežel. — G. Velimir Crepajac, kipar na Dunaju, rodom Srb in znan kot dober strokovnjak tudi na polju stenografije, izdelal je krasen kip Gabelsbcrgerjcv iz «terra-cotte» v naravnej velikosti. Dosedaj smo sicer imeli kipe našega velikega mojstra, pa le iz «gipsa» napravljene; a takšni ne-majo glede materijala trajne vrednosti. G. Crepajcu gre torej zasluga, da je prvi pred- stavil Gabelsbcrgerja v plastiki na tako dostojen način. Stalo je to dosta truda in stroškov; zato pa je delo izvrstno, izraz lica jc živ in cela podoba ima umetniško dovršenost. Ta Gabelsbergerjev kip ne bi smel manjkati v dvorani nobenega stenografskega društva, a stal bi naj tudi kot lepa dekoracija v sobi vsakega prijatelja naše umetnosti. — Г-пгб придворнии с т, в 'b Т II II K 'h д-p'i* Це^бигв bi, Дрездент, получи отт> восшш кр^гове вч, Нпоипл едно за-питвЛнне, какч, би могла стенографилта да се употрћблва пол^зно вт, армпнта. B'b отговорч, на това е иснроводилт, са-1цествук)1ф1Т'ћ свчиненин no тази тема. — П o n о в о д 'Б u a ивложенпето, . което 1це стане нрћзт, това лЈуго вт> Бордо, иде се свика т&мгб едшгв стено-графически конгресв. Както из-в-ћстлватт, францускигк стеногр вћст-нпци, интересуватч, се настолшнтк ми-нистри на тт,рговплга и na просвкнде-нпето твт,рдћ много за стенографилга. — II u ni у пд a м a ш п u a з a с л L п ц u, наречеиа „дуографт,*к изнамкри ир'ћдп нћколко мћсецп Абе ХЦилцт.. Сгв по-дкицвта на тал машина вт>зможно е, ијото слћпцптћ да иншл.тт, ппсма до т-ћх-нитћ познатп н родншш бевч, другп спомагателнп ср^дства. A отт, друга страна моглтт, иосл^днитћ ст, тал Mani пна да пшш&тђ писма до единт, такхвч, непдастникт,, коиго може да ги чете носл'к самичхвт,. Това става чрћзч, еднич, много нскуствент, механпзмч, на машп-пата, при колто, пдомт, се притисне едно копче, се отнечата не само надлежната букка вт>рху книгата, нгб слицевркменно ст, това направп се и една рћска вт»рху другата половипа, и слкпилтч, може лесно да л прочете. Ha практпката се указахл тћаи машнни до cera миого добри. Книжовностб. Književnost. Книжевност. Književnost. — Стенографпческкиб нечатт.. Вт. Гермашш и i'i- оппл страшг, гдкто ее говори ићмскии език'Б, из.шзап, аа cera 102 стенографически вћстници ir сипсаниа. Ако прибавпмч, оше онии, коиго п8лиаатг1> na чузкдп езпци, как-вито со служатч. ci. цркводп ва rep мански стеногр. епстемп, то получавамо вспчко 127 вћстппци и сиисаншг. Наи-много е распространенв в кстпшсБтч, «Deutsche Stenographenzeitung*, които се печата вч. 5000 екв. — Tesnopisne Listy br. б. obsegajo sledeče članke: Društvene vesti. Metodični nauk o češkem tesuopisu, spisal prof. Ibl. O krajšanju besedi. — Deželni zbor kraljevine Češke. Razno. Književnost: *Jugo-slavjanski stenograf i Glasnik*. Ruska stenografija Ivana Rudanovskega. — Metodički učebnice českčho tes-nopisu. Dil II. Sestavil a jmenem steno-grafickčho klubu Pardubickeho vydal Č e-n e k Ibl, profesor c. kr. vyšicli realnych škol v Pardubicich. Cena 80 kr. V Par-dubicich 1895. Autografu J. Macha. Tiskem Pospišila zete v Chrudimi. Nakladem vlastnim 8°, IV. 26 str. tiska in 80 str. au-tografije. — Prvi del je bil odobren z odpisom ministerstva za nauk in bogočastje dne 11. julija 1792 za češke srednje šole. V tem drugem delu sc dopolnjuje nauk o pisanju in krajšanju besedi, kar je v glavnih črtah že v prvem delu razloženo. Pisatelj je tega mnenja, da more nauk o krašanju stavkov še-le tedaj koristiti učencu, ko se je dobro izuril v korespondenčnej pisavi stenografskej; zato je pustil debatno pismo za tretji del. — Drugi del obsega 20 paragrafov autografije in isto toliko narekovalnih vaj navadnega tiska. Prvih deset paragrafov dopolnjuje nauk o izvajanju besedi, a poslednjih deset razjasnjuje sigle. Pravila in opazke se nahajajo vsred stenografičnega teksta. Vse je povedano kratko in jasno, dobrih primerov je obilo, a vaje za narekovanje so spretno sestavljene, ter številke pokazujejo, koliko besedi sc narekuje vsako minuto (od 20 do 60 besedi). Tako se učenec dobro pripravi za krajšanje stavkov. Podobne knjige še v češkej stenogr. književnosti ni bilo; a tudi drugim Slavjanom bi dobro došla. Brzopisni listi. (Kurzschriftliche Blatter.) Organ «Berlinskega društva za Gabelsbergerjcvo stenografijo*. Urednik: Karl II e m pel, zaprisežen strokovnjak za stenografijo pri berlinskih sodnijah v Charlottenburgu. Ta časopis, ki izhaja sedaj že osmo leto ter se je udomačil počasi povsod v Ga-belsbergerjevi šoli, more se priporočiti zarad svoje bogate in zanimive vsebine stenografskim krogom, da si ga naročajo. Nobeden Gabelsbergerski stenograf naj ne zamudi naročiti se na nemške »Brzopisne liste*, tim bolj ker je letna naročnina samo t marka 50 pfen. (90 kr. ali 2 franka). Vsi poštni uradi in knjigarne sprejemajo naročnino, a na ogled se dobivajo posamezne številke pri uredništvu ali pa pri knjigarni A. Jacobi & Co. Aachen. Poprej izišli tečaji znanstvenega centralnega lista za stenografijo in pismenost (Wissen-schaftliches Centralblatt fiir Stenographie und Schriftkunde) pod uredništvom Karla Hempelja, zapriseženega strokovnjaka za stenografijo, so jako prikladni zarad svoje elegantne oblike za darila in za premije pri brzopisnih konkurzih. V njih se nahajajo izvrstni č.anki prof. Ferd. Bar te, dr. Jul. Braunsa, prof. Antona Bezenška, prof. S v r. Eberle-a, prof. dr. A. Kirchhofferja, nadučitelja Iv. Schobcrja itd. Cene so znatno znižane, kakor sledi: Wissenschaftliches Centralblatt mit »Einigkeit* und «Vorwarts». Tečaj 1889, elegantno vezan 4 marke. Wissenschaftliches Centralblatt mit »Einigkeit* und «Vorwarts». Tečaj 1890, elegantno vezan 4 marke. Wissenschaftliches Centralblatt. Tečaj 1891 (tiskan samo z navadnimi pismenkami) zajedno z »Kurzschriftliche Blatter*, broš. 2 marki. eleg. vezan 3 marke. Kot neobhodno potrebne vsem stenografom priporočamo pa sledeče brošure: Prinosi k zgodovini stenografije pii Jugoslavjanih. Spomini iz poslednjega poldrugega desetletja, spisal prof. Anton Bezenšek v Plovdivu. Z uvodom Karla Hempelja, zapriseženega strokovnjaka za stenografijo. Cena 60 pfen. (75 ctm. ali 35 kr.) Vseučilišča in stenografija Predavanje predloženo mednarodnemu stenografičnemu kongresu v Chicagu po Karlu Hempelju. Kot uvod nagovor tajnega medicinskega svetnika prof. dr. R. V i r h o w - a. Cena 30 pfen. (40 ctm. ali 18 kr.) Te spise je ocenilo izvenredno ugodno vso stenografsko časopisje, brez razlike katerega sestava se drži ta ali oni časopis. Vsa oglašena dela so dobiti bilo pri izdatelju Karlu Hempelju (Charlottcnburg Liitzowstrasse 9, I) ali pa pri podpisane^ knjigarni. Naj se blagovoljno naročuje s poštnimi nakaznicami. A. Jacobi & Co., Aachen. Dunajska svetovna razstava 1873: Svetinja za zasluge. — Obča razstava 1879: I. nagrada (sreb. svetinja). Bruselj 1888: zlata svetinja. Cenik važnejših stenografičnih del, izdanih po članovih kralj, stenografičnega zavoda v Draždanih. I. Učne knjige (na nemškem jeziku). Izvršujejo se samo take naročbe, katerim je priložena svota v nemških poštnih markah ali pa v gotovem denarju (po pošt. nakaznicah). Ako se naroči več iztisov, daje se razmeren popust od cene (rabat). — 1 marka = 60 kr av vr. = 1 frc. 25 cts. — Poštno povzetje pride draže. — Knjige se dopošiljajo na stroške zavoda. — Naročbe naj se pošiljajo pod naslovom: «Expedition des konigl. stenographischen Institutes, Dresden.. Krieg Henrik, vladni nadsvetovalec, profesor in predstojnik zavoda: Katekizem stenografije Rokovodstvo za učitelje in učence v obče ter o sestavu Gabelsbergerjevem posebej. Drugi natis I. del - Zgodovina in književnost stenografije, z mnogobrojnimi pis-movnimi primeri; II del Gabelsbergcrjev sestav stenografije. — Vezan mark 2.50. — Poučevalna pisma (Unterrichtsbriefe) za izučevanje nemške stenografije po Gabelsbergerjevem sestavu Pismo 1—10 (korespondenčna pisava), piemo 11—20 (debatna pisava) po mark — 40. Ratzsch Henrik, profesor. Nauk o nemškej stenografiji po sestavu F. X. Gabels-bergerja Po smrti pisatelja izdal kralj, stenogr zavod. 13. novo-popravljeni in pomnoženi natis S 87 stenografičnimi tablicami Cena mark 6—. (Na francoskem jeziku.) Krieg Henrik, profesor itd Nauk o mednarodnej stenografiji po sestavu Gabelsbergerjevem (Cours de Stenographie Internationale d' aprčs le systčme de Gabelsber-ger). V uvodu se nahaja kratka zgodovina stenografije z mnogimi primeri za pisanje. Cena mark 6 — (Na španjskem jeziku.) — Razprava o mednarodnej stenografiji po načelih izumitelja stenografije F. X. Gabels-bergerja (Tratado de estenografia internacional. SegUn los principios del inventor de la estenografia F X Gabelsberger). Cena mark 2'50. II. časopisi. Krieg, Zeibig in Rotter Korespondenčni list (Correspondenzblatt) kr. stenogr. zavoda v Draždanih Mesečna izdaja (Tisck t navadnimi pismenkami in avtografijo). Celoletna naročnina marke 4- —. III. Sta-tis-fcUra. Frbhliger, dr iur in Hdfer dr phil.: Letopis šole Gab el s b e r ge r j e ve (Jahrbuch det Schule Gab.). Izhaja meseca novembra vsakega leta. Vezan marke 3—. (Ako se naroči neposredno in poprej nego izide, velja samo marki 2'—.) I"V. Zgodovina in znanstvo sestava. Krieg in Zeibig: P a n s t e n o g i a h k o n, časopis za spoznavanje stenografičnth sestavov vseh narodov. Izdavan po nalogu kralj ministerstva notranjih zadev. I. zvezek 31 pol. Cena mark 0- — Zeibig, dr., prof, dvorni svetovalec, Zgodovina in književnost bnopisne umetnosti Drugi popravljeni natis z 41 tabelicami Cena mark 0-—. V. Predavanja in razprave. Zeibig, dvomi svetovalec itd : Pravništvo in stenografija Prinos k vprašanju: kakšno korist more dobivati pravniška praksa, ako rabi stenografijo? — 40 strani tiskanih. Cena mark —90. — Stenografija v pravnistvu in v upravi Po nalogu društva ta odvetniško, sodno in upravno stenografijo v Draždanih Cena marka Г — — Nemška stenografija tet javni interesi Cena marka 1'—. — Uredba stenografičnega u zornega bureau-a Izvcstje predloženo tretjemu mednarodnemu slenografičnemu kongresu v Monakovem 1 1890. Cena mark —'50 Lastnik A. Bezenšek. — Odgovorni urednik S. Magolič. — Tisck D. Hribarja v Celji. —1JUGOSLAVJANSKI«§^ Брои 5 Broj. Година VI. Tečaj. 2J{2o'i 2r, J2 eSe m*y ~ —m—' '» — 34 — -v-1 , --------- аЛ d / 'i' ■'v <71 ' Ј Ј ^ <4' ~ 'J V _ A-'-o / / n V /°- o - - •* / >7 >2у J J 1 O«? C rw76 ( 45 %vy>_ C i 6 £*■ 6 v’rfp , i / / A> „ Д 6"&/ Jrwfa/ ^/ZrJ 9i - ^"*Г /г ^ Ч^О W ^ ° 2/00, о(л-^ Cv сд/ v — . /° — ‘ 7л ar rj23 C s//A«. ~ — '7 _ / ' _ 9 '/ ^ L v/o^ - ,-V>/ Vo Л 9 — (. Сл, 9' ^ /шЛ у4-9 ( /oS( tr 4S) - s -^l C c - v v_ ' ^ O-” ^ c **} d /* O- .vtf* J? ' if 2Г^ i C-л , ^ ^ / /^O dy K2 ( . /'C- tč - cj 2j, ~ -r\h d . ^°r g/Л jJj o ,jiđ/ глг'- j 9 ,£Л4 2 ' ;o/ Ул,^. 6>\ ' L. 2' 9'Y'w'v/ A^V 91/ 4 /<2> ip\r~ . /• /s °>d Am- - ! Љ 6У ~ tnj,'ar ' P l /Z r / nčo- >5/^ -v/ n a-( v 2r глђ - —ss'— oblicu) г i ти/лрахапа /ta o///4 ! e, ' 6* ' W , 4 9€ 2f ^ ^Г' & '/' — /O _____ /7 ’ S^-J J <, /O „ ■A. / ^'vyv/v_6v/: ’<« 'O jĆ ^ — 9/">">г у /г ^ l i , 6, х/л,- j t o / /n - 6 A 6 л a6 ■—'-алУ1? ( 0 S j /! a' /l oe> ;c 7 ^ ~ ^6 J >_/ .-O- 7? o '2v< • 7 GL, Л/ 7 г ■) j +/° ti' & / 'Tj/ (f ^ ^J -----^ ■ / / / / '7 '/o /1 ~ Sz , e j-/6 // Л ~ г»^г x J' 0 >7х . х У L L'6 те, e ec v \s/ -■ ^ J" 7^'Г <Г X l rv € l~r o i ~ ~ y ' 0 , s' ~ c ^ 'č ~ /^ s J d a s%s /г -v 0 ^r\ L ? / . /) . ■J— / / y - ct "Vv/ ^ ',y л/v cJi Л (f v i ^ - e^JG V? A o >'Л//' ^ /^ o/7j 'A A''-' ~i %-i— --' ( /; /"V" £ ^ 3-AC, / To L ^Л/Zo / 'fZvr~'r^a ^ UZC-kj C Ji) _A?A . . . A ,,„j\ ^ № J> A/ A A / ' > Tj ( VI), ^ T^C Caf ('91) / y''7~/~ (Svs Г)С£ OtG0 ^ -j <0 Oti ^ ~-'7\ - !' ^?уС1А //у П <\ j C -ХУ7 G GA ~ ~“ — - — l~ - / vZ/\ ^Z- -з^ с ''Зу h G U / y~ /г/У- a aZ / /^V4- *Af' ч л 7^ 17 j-'i /Tj - o ^ _ гл1^ ^ "’A ■ Gr J GL J 6~XL/^ - <Л‘/ &rj ioJ -31- /" vr/ /J <Ј/10'1,-&ги>-1г<Х'(' .^Zs.'Xvt <Л*> > o n cc , CJ ?-xr ' Co y ? гЈ GA rfl Gj/ Ol , /- ^ er-ay/ć: nd; '-v/ Cr^-S ft ^1€ Г\*^ - . F " '{/ ar 0' Z_ S? — „GA, očj &s,ej- t&/ ■ V- C CAl /7 Л ^JL G. V ^ g/', y£—v vC , CžOfr/ AS C, -X, г/у '1Л.\A ‘ -OOC- ^-2 aA- *^y6 .(%* J ) (J 2l. dr*. J /г^2 г л ж *4 / Л гЈ/ o L гнг- 7 'И 'lft r4s о (л^ / Јји-, rtF^o, j- rJ-_7<7 ~t> / *У ^ r ј-а^г^А^ 4r^s^- 4 Г\Ј ( O■ A/ o r*A}, c &_ (g , 77"/_ -3t — y-£ y° /*/ Гг j*ifJL Л -yt> c/- ^ *АА_х — '_7 U> -^' o— Ć cv^-s^*r^/D /^\J ~ / ' Xy aJ x *-^V' ^ <*7 <^' 7^ £_/~, '/^ .^/ ^ ^<\is -ijL, ~ n * lf~, e ~iy ;r7S - (^с^ин)нФС 'поглЈг/и/ЦИ' — o Жххсн)п/У -/v&e^f ifvzt'. (^•ijh. пшуиг1ч/г^£’ - ^iUiz-odn£ ^кму/ог^иел гЛс. Uf ... sfi*.V ^ ^ . y/l- /v-rf - LO #} . C / "У* ~ул£ - ад/ г - c: 7 " J■' 4г - 4/' А у «/ - s % - J/S%-9 / >4. гг "•/? "V? _ r^ 07 / / a/ д —39 — <зА)u >Au-xXt луесепјХга ■ ,i C/ з- e. * rS* J л s, s. , > (oj-) г\ Јг 'х. •r\ (yj 'c.. eXo w— - a e p c. .о-у / >'41 C >0 .v 25' J pO' *~>S A^- /-Х- •v' N ^ 0£- yA/ /VĆ o \ 0^2 -//' L ^6 6/Y7 -- •' ' - ' -Л.-" /X4-6 * v/ 6 ?/ ~ L £Lp yl TL- / Г/?' 77' o - C \ rV Џ .r^k & '7J Јј^ s су^, еу? A ?/?/ Л^9 ОбТС^- • / Г 6 / C A' / уО ,/j -L ^ 7^"/ д/ tov". \-£j^ /° ‘ '■ O 7._ 7 ck -X-w / l-l-v / - — . Ay /"/ 0 '»/v.' Л Ć^O'v^’ / &~CćK—'' /V—' ^ ^ 7^ 2 ^лУ / fZr\ , v-^7 у**^ ' 7* 7 s / " > -А.у.,. S * ^ J? C 9У V . Ay cfl- p ' ' ^ ^ 'V71 / y? e_^ /2/4 S ^ S ^ /7 /° /» ^ is ( d' € ? /f v//,? --v^ 'Tl, - Алу' 2 ĆM?$— .-'V 3 сл/'-«.- / Лу> . LV Tw<^' pA/' Z' s-' *_V -- /''у A- ^ 7 /ČP & ,/ . /? /ОУ7 , V' S Љ' C /j -l/2 /""V s 7-^—уо o7^pp ' 76 sp>, ć rv^ cXX A/ A , _aJ в^г- v_^ f ~ •«/'’ ^ ^ ( JL7] ć r^j° х/г/У£Lp, т // p , ~л/1 c' njХ1^ - c '^_x/°^ ,. vs/- ' V- - — 40 — p />.' - KSV &/~\' 0 ^4—'^-'4', e 7 \ "fesi J' oxr\ - , JO /O^ '7SV~r\' 70 Xj- '&oy? ' ^ ^ */£?-- 6 OUC-' / ^ / c . Ау' / ,~ 7&nr>l . // O /- • v.>r\© Г>" ^у? ^^vt-/ G—^ J ^ v/ o //V* «>? /^ ~ /7 ^ f ^ £y / ^—7 *y 'V . x/ £ iVf ^ /X 7&Г у;У~~#о / L^i/% Л jr K ^ Cr*->-. 'Z_fA~qfs~f- Z • ^ ^ t.^ 0 Lo \.f(+- /Д O v_y - ^rjjj рал - . /^/L /n hjJtjc/Uf. .ло-<,^^л,а sk/'7° ~~*’ j* (t> ryo - n^fU. ./y e/fi~ s^'e/}°^~;70- /6 Јгл /° 7 aS- . ' &&o «_/'' Џтј° o / c L .-^C^jo € Губ, ‘ ^ C Сл" / / Z' / /V' - G ,7 ~*/г Cv_y / /л-у^f * У ^ fy^^jy ? /y- rf /*2 ocr> _ . / лгк^А-' fgr/ C?jdPd- /o— У ^ ^lžfer