KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 55 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 MAJA 1939.
PATENTNI SPIS BR. 14907
A. G. fiir Halbzellstoff — Industrie, Basel, Švajcarska.
Postupak za spravljanje celuloze iz bukovog drveta.
Prijava od 29 novembra 1937.	Važi od 1 novembra 1938.
Naznačeno pravo prvenstva od 28 novembra 1936 (Nemačka).
Rastavljalnje bukovog drveta, naročilo ervene bukve u celuloizu podesnu za beljenje, kskva je potrebna za industriju har-tije i lepenke, nije dosada uspevalo ni u tehničkom ni u ekonomskom pogledu na zadovoljaivajuči način. Nad eno je, da na-rcčito crveno-irhirko obojen! deliči nisu rast avl jeni.
Prema postopku po ovom pronailasfcu, bukovo se drvo prethodno sitni više nego što je to uobičajeno u industriji celuloze, tako da se dobivajiu re-zamci dugi oko 10— 15 mm, a debeli oko 5—10 mm. Ovim pret-hodnim usitnjavanjem postizava se -to, da se materija! bolje promoči, -a time se orno-gučava bolje rastavljanje.
Ovo prethodno usitnjeno drvo tretira se prethodno sa kreo: m u količini do 5%, računato na kalcium oksid (CaO) odtežine drveta u prisustvu vode pri temperaturi is-pod 100° C, ponovo se izpiranjem vodom odstrani jeda-n deo kreča i zatim se kuva sa bisulfitnim rastvorom.
Sitnjenje bukovog drveta vrši se na celishodan način tako, da dužina rezanaca u pravcu vlakama ne prelazi oko 10-15 mm. Sitnjenje se celishodno -vrši u svrhu što je moguče večeg čuvanja vlakna u jednorn mlinu sa čekičima ili sličnom. Ovziko sipre-mljeni rezanci mogu se zatim osloboditi prašine, nečistoče i grubljih iverja, posle čega -se podvngavaju gore opisanom tre-tiraniu celishodno uz pckretanje.
Količina vode po-dešava se tako, da se radi sa oko 3-5to-strukim razblaženjem, dakle upotrebljava se 3-5-tostruka količina vode od težine drveta. Kalcium oksid
može se dodati u čvrstom stanju ili kao kreično mleko pošto je prethodno pomešan s vbdičim.
Jedan celishodan način tretiranja sa-stoji 'Se' na pr. u torne, što ’ se reakciona '.s meša podvrgava više čašovnom mehanič-koni tret Iran ju na temperaturi od 80-90° C, pri čemu se može zagrevati direktnim ili indirektnim parnim zagrevanjem. Za ovo su tretiranje vrlo podesni na pr. poznati siudovi za kuvainje s kuglicama, ali se mogu upoitrebiti i reakcicmi siudovi sa uredajima za mešanje. Isto se 'tako može raditi i sa postupkom kod koga se rastvor krede, a koji je uobičajen u industriji celuloze. Vreme prethodnog tretiranja upravlja se prema stanju drveta i traje naj-češče -clko 4-8 časo-va. Kad se završi prethodno tretiranje ispira se toliko, dai sadr-žina kreča materije po mogučstvu smadne do 2.5% CaO ili manje.
Ovaj polucelulozini materijal podvrgava se uobičajenom bisulfitnom kuvainju, pri čemu se mora voditi računa o količini vode i kreča, koj-u sadrži prethodno treti-rani pcluceluiazni materijal samo pri spravljanju rastvora za iskuvavanje. Shodno is-kustvu postizava se dobro rastavljanje, kada tečnost za iskuvavanje, pošto se pro-meša sa polu-celuloznim imaterijalom sadr-ži 3-5% ukupnog SO2 i oko 0,8 — 1,2% CaO.
Iskuvavanje bisulfitom izvodi se na uobičaieni način sa ili bez pokre-tanja rastvora. Pri običnom kuvanju biče potrebno kuv-ainje od 8 do 12 čaisova prema stanju drveta i željenog stepena rastavljanja,
Din. 5.—
pri čemu je celishoduo pazljivo kontroli-sati rastvor pri kraju kuvanja, da bi se sprečila izmena kuvanja.
Prinos u kuvanom, za beljenje dobro podesnom materijalu (piri uitrošku oko 5-6% hlora) iznosi oko 48-50% ipohi-ce-luloznog materijala. Veči pri nosi mogu se dobiti sarmo uz smanjivanjie sposobnosti za beljenje, dafcle uz povečani utrošak hlora.
Iskuvani materijal može se ispirati na u običajem način, rast res ti pornoču opene-ra i brižljivo očistiti pornoču kanala, za odrešenje (hvatanje peska) u dobrim posifcro-jenjima za sortiranje. Tada se dobiva čisto bela, prvoklasma celuloza bez iverja i šti-pena, ko j a se upotrebljava u prvo m redu za upijaču ha rti ju i finu štamparsku har-tiju, ali i kao dodatak hartijama za pisanje i finim kartonima.
Da bi se dobila potpuno čista celuloza, celishodno je, več posle mehaničkog pret-hodimog sitnjenja odstraniti podesnim merama prašinu i nečistoče, kao i drugo iverje.
Poznato je doduše, da se druge si novi ne na pr. slama tako prethodno sprem e, što se na naročiti način usitne, da se može nastaviti več sa malo procentnim rastvori-ma kreča u polu-celulozu, ali se mora uze-ti u obzir, da je vlakno slame vrlo tanko i da se slanike pri pomenutom prethodnom si tn j en ju uzdužno cepa ju, dok su komadi bukovog drve ta pravljemi po postupku ovoga pronalaska ipak po pravilu grub-iljeig karaktera /od odgovarajučih delova
slame. Prema torne, nije se moglo predvideti, da če se bukovo drvo moči prevesti u ipoluceluloizu priim en cm principa pozna-tih za slamu i dalje ni to, da če se iz ovak-vog polufabrikata moči dobiti tako odlična celuloza bukovog drveta, pri čemu se neočelkivano dobro rastavljaju i mrko-crveno obojem deliti koji dosada nisu mogli biti razlagani ili su samo nedovoljno razla.gani ob ion im sni f itn im postopkom.
Patentni zahtevi:
1.	Postuipak za spravljanje celuloze iz bukovog drveta prethodnim tretiranjem usitnj-enog drveta sa lužinoim i kuvanjem sa bisulfitnim rastvorom, naznačen time, što se bukovo drvo, pošto se usitni u kak-vom mlinu sa čekičima ili sličnim, na rezance duge deset do petnaest milimetara i široke pet do deset milimetara, prethodno tre tir a četiri do osam časova, pri temperaturi od ispod 100°C, naročito na 80°C, sa krečom do 5% njegove težine u prisus-tvu vode, preimučstveno u trostrufcoj ili četvorostrukoj količini (sai obzirom na te-žinu drveta), zaitim pranjem dovode do sadiržiine kreča od 2,5% i potom iskuvava b i sni f i tn im r astvoroim.
2.	Postupak po zabtevu 1, naznačen time, što se sadržina SO2 i kreča u bisulfit-nom rastvoru tako podešava, da ovaj posle mešanja sa vodenim poluceluloznim materijalom, koji sadrži krečai, sadrži ikao što je uobičajeno 3-5% ukupnog SO2 i 0,8 - 1,2% CaO.