KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 86 (1).
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAM 1 OKTOBRA 1936.
PATENTNI SPIS BR. 12621
Firma Engl sh Limited Liability Company nazvana F.N.F. Limited, London,
Engleska.
Postupak i sretstvo za dovodenje vlaknastog materijala u cilju priključenja tkaninama. Prijava od 15 novembra 1934.	Važi od 1 aprila 1935.
Ovaj se pronalazak odnosi na dovodenje dužina (konaca) vlaknastog materijala u paralelnom ili bitno paralelnom redu u cilju priključenja tkanina za vreme fabrikovanja istih. Izraz vlaknast materijal obuhvata sve vrste konaca, preda, uzica, pantljika i ravnih traka, kao što su trake šenile.
C lj pronalaska je da pruži nov način i sredlstvo za dovodenje vlaknastog materijala u red paralelnih ili bitno paralelnih dužina i za vreme ovog redanja materijal se brzo tera napred, kao posiupne dužine, u cilju priključenja tkanini, za vreme fabrikovanja.
Prema pronalasku materijal prelazi u zavojnice obrtnog zavrtanja ili u ekvivalentne naprave za dovodenje, tako da ide tamo i ovamo u dužinama izmedu naprava. Kada se naprave okreču one automatski dovode materijal sa jednog ili više izvora za dovodenje u bitni paralelizam i u isto vreme šalju ga napred u dužinama jedne pored druge i jedne iza druge na mesto pražnjenja, a koje su gotove bilo da se priključe neposredno ili posredno tkanini, koja se fabrikuje.
Pronalazak je podešen da se korisno primeni tamo gde se traže dužine, trake, pan-tljike, uzice ili torne slično vlaknastog materijala, na primer kao potke, ukrsni konci, konci za opšivanje, konci za punjenje i torne slično.
Materijal iz jednog ili više izvora za dovodenje može biti obrazovan u zamke, koje se u bitno paralelnom redu vode napred na mesto pražnjenja. Materijal se može predati sredstvu, koje ga obrazuje u bitno
paralelne zamke na jednom kraju otvorene, pri čemu se ove zamke teraju napred pomo-ču zavojnica obrtnih naprava za dovodenje.
Gore pomenuto sredstvo za obrazovanje vlaknastog materijala u zamke može da ima pokretan sprevodnik ili kakvo ekvivalentno sredstvo, a sprevodnik zamke ili torne slično može biti sa ispadcima, koji hvataju materijal ili sa drugim napravama.
Materijal se može dovoditi sa jednog ili više konusa, kalema ili torne slično na nekretni nosač, u kom slučaju se materijal dovodi i stavlja u dodir sa napravama po-moču pokretnog ili kakvog drugog podesnog sredstva za vodenje. Ovaj raspored ima tu dobru stranu što se materijal može da dovodi neprekidno bez nepotrebnog zaustavljanja naprava i mehanizma za izradu tkanine.
Može biti više konusa, kalemova ili torne slično i u tom slučaju pomenuta sredstva mogu dovoditi materijal iste ili različi-tih boja.
Gde materijah imaju različite boje, oni se dovode redom u pravilnom ili kakvom drugom razmaku, tako da stvaraju promene boja, kao što su pruge i kocke u tkanini.
Sredstvo za dovodenje materijala, naprave i mehanizam za fabrikovanje tkanine sve su tako medusobno povezane da rade u podešenom odnosu.
Svi glavni delovi za pokretanje udeše-ni su u prvom redu tako da mogu da rade pri velikoj brzini, da primaju neprekidano kretanje, kao što je obrtno ili beskrajno kre-tanje za razliku od recipročnog kretanja.
Din. 25-.-
U jednoj bolj oj konstrukciji prema pro-nalasku, naprave za dovodenje obuhvataju dva helikoidalno načinjena člana (po izgledu nešto malo slična otvorenim helikoidalnim oprugama), koji se okreču u saglasnosti je-dan sa drugim, šalju vlaknast materijal u bitno paralelnim dužinama od jednog člana do drugog i vode ih duž helikoidalnih kanala u svakom od njih, pri čemu se materijal odande dovodi pomoču sredstva za vodenje koje se nalazi u bližini jednog člana, koji saraduje sa sredstvom, a podešen je tako, da izvlači materijal u zalihe i da iste dovodi drugom članu. Svaka naprava za dovodenje načinjena je od jedne neprekidne metalne trake savijene ili obrazovane tako, da obra-zuje jedan niz zavojnica helikoidalnog oblika i ima jedan deo, koji je snabdeven spo-ljašnjim zupcima pomoču kojih se naprava i okreče,
Da bi pronalazak bio jasniji, gore izlo-žena bolja konstrukcija biče opisana kao primer, a uz pomoč priloženih načrta u kojima.
Sl. 1 je vertikalni izgled prednjeg dela mehanizma, a sl. 2 je vertikalni izgled gledan u pravcu strelice II u sl. 1.
Sl. 3 odnosno 4 je vertikalni izgled u preseku za sl. 1 i sl. 2 ali nacrtan u večoj razmeri.
Sl. 5 je šematički izgled koji pokazuje princip po kome mehanizam radi
Mehanizam, kao što je pokazano, ima za cilj da dovodi rapave prede raznih boja radi priključenja istih u prethodnu tkaninu, koja se na kraju može seči u trake šenile, radi pravljenja Senilnih tepiha ili kakovih drugih šenilnh tkanina.
Radni delovi mehanizma namešteni su na jednom nepokretnom ramu makakve po-desne konstrukcije označene sa 10.
Naprave za dovodenje imaju dva obrtna helikoidalna člana 11 i 12, koji su u prvom redu vertikalno nameštena, kao što je pokazano, i koji imaju izgled u nekoliko sličan helikoidalnim oprugama sa blisko razmaknu-tim kalemima, pri čemu Slobodan helikoidal-ni prolaz g ide od jednog kraja svakoga člana na drugi kraj. Članovi 11 i 12 leže na odgovarajučim ležištima 13 i 14, koji mogu biti načinjeni od drveta kao što je Guajak drvo (iignum vitac), pri čemu su ova ležišta utvrdena na suprotne krsjeve rama 10 i imaju oblik uzdužnih proreza 13a i 14a (vidi sl.
3), čija če funkcija biti dole opisana. Heli-koidalni članovi 11 i 12 imaju odgovarajuče delove 11 b i 12b večeg spoljnjeg prečnika od samih zavojnica, pri čemu se pomenuti delovi hvataju sa zupčanicima 11 a i 12a, koji se dalje hvataju sa zupčanicima 15 i 16, koji su utvrdeni za vertikalna vratila 17 i 18, koja leže na suprotnim krajevima okvira 10 i dobijaju pogon pri istoj jednolikoj brzini
i u istom pravcu pomoču horizontalnog pč-gonskog vratila 19, a posredstvom hvatanja koničnih zupčanika 20. Delovi llb i 12b leže na nižim ležištima 13 i 14, koja prema torne noše članove 11 i 12. Vratilo 19 može da se okreče pomoču ma kakvog podes-nog spoljašnjeg izvora; na primer vratila 20 posredstvom lančanog točka 22 podešenog da se obrče pomoču lanca.
Vidi se naročilo, na sl. 4, dl član 11 ima kukasti gornji kraj lic, da je duži od člana 12 i da su donji kraje vi oba člana namešteni u istoj horizontalnoj ravni. Isto tako i član 12 ima kukasti gornji kraj 12c. Vidi se isto tako da članovi postaju manjeg prečnika u bližini njihovih donjih krajeva i da same zavojnice postaju tanje.
Sa dva helikoidalna člana udružen je jedan beskrajni sprovodni lanac koji je na-mešten neposredno u prednjem delu helikoidalnih članova i pruža se koso izmedu njihovih gornjih krajeva. Lshac ide oko dva lančana točka 31 i 32, koji leže sa odgovarajučim nagibom u ležištima 33 i 34, koja su utvrdena za suprotne krajeve okvira 10. Lanac ima deset pojednako razmaknutih ispa-daka 35, koji se kreču po putanji i prelaze preko vrhova oba helikoidalna člana. Lanac 30 dobija pogon od vertikalnog vratila 18 na sledeči način; naime: preko lanca 36, koji se pruža izmedu vratila 18 i vertikalnog vratila 37; preko kosog vratila 38, koje dobija pogon od vratila 37 pomoču elastične spojnice 39; i preko lanca 40, koji se pruža izmedu kosog vralila 39 i glavčine 32a lančanog točka 32. Podešen odnos izmedu kre-tanja lanca i obrtanja helikoidalnih članova je takav, da ispatci 35 prelaze vrh svakog člana po jednom za vreme svaka dva okre-ta njihova.
Neposredno iznad člana 11 predvidene su četiri cevčice 501, 5L2, 503, 50*, kroz koje se provlače četiri prede A1-4, pri čemu su ove prede raznih boja ili drugih oblika i dovode se iz konusa od kojih je jedan označen sa B na sl. 2. Preda prelazi pomoču ma kakvog podesnog vodila C u bližini konusa i vodila 51, koja su utvrdena za ram 10. Cevčice su nošene od malih elemenata 52, koja su na zglob utvrdena na njihovim gornjim krajevima za šipku 53, koju noše kon-sole 54, koje vise sa okvira 10. Svaki ele-menat 52 ima zaokrugijen deo 55, koji sa jednim od četiri palca 56, koji radialno strče od vratila 57, koje leži na konsolama 54, pri čemu se elementi 52 potiskuju prema vra-tilu 57 pomoču opruga, od kojih je jedna pokazana kod 521. Ovi palčevi su ugaono podjednako razmaknuti oko vratila 57 i isto tako i aksijalno su razmaknuti duž vratila u toj meri, da se svaki palač može da kreče zajedno sa jednim delom 55. Na taj način,
pri jednom potpunom obitu vratila 57, četiri cevčice se pomeraju u jednom redu prema lancu 30. Ovo se jasno vidi na sl. 4, u ko-joj se cevčica 501 pomera na opisani način. Vrstilo 57 dobija svoje kretanje od verti-kalrog vratila 17 pomoču 17 pomoču reduk-cionog mehanizma, koji se sastoji od pufa 58 na vratilu 17 i zupčanika 59 za put na vratilu 57, pri čemu je odnos smanjenja mehanizma 8 prema 1. Podešen odnos" izmedu obrtanja vratila 57 i obrtanja člana 11 je taka v, da se jedna cevčica pomera, kao što je na sl. 4 pokazano, jedanput za vreme dva obrta svakog člana.
Gore pomenuti lančani točak 22 me že da dobija pogon ob obrtnog vratila (nije pokazano), koje tera ili obrazuje jedan deo mehanizma za izradu tkanine sa kojim za-jedno radi mehanizam po ovom pronalasku a podešavanje je tako da svaki od helikoi-dalnih članova izvodi jedan obrt za svaki ciklus rada mehanizma za izradu tkanine
Način rada mehanizma biče opisan naročilo s obzirom na sl. 5. Kao što je pokazano, preda A1 predstavljena je izvučenom linijom dok su druge tri prede A2 —A4 pretstavljene tačkastim linijama, a jasno je da svaka od ovih preda uzima tačno isti oblik kao i preda A1.
Kada se jedan od ispadaka 35 kreče po beskrajnom lancu 30 prema vrhu heliko-idalnog člana 11, tada se cevčica 501 pomera i uvodi predti A1 u putanju pomenutog ispatka 35 (vidi sl. 4). Prema torne, kad la-nac nastavi svoje kretanje ispadak hvata predu A1 (kao što je na sl. 4 pokazano) i potiskuje je niz na dole nagnut nagib prema desnoj strani sl. 1, 3 i 5 u otvorenu zamku. Obrazovanje ove zamke može se videti iz predja A2, A8, A4, od kojih se svaka može vuči u zamku po kanalu g. Kad pomenuti ispadak 35 produži da se kreče sa prednjom A1 na dole prema desnoj strani, kukica lic za vreme obrta člana 11 kreče se oko iznad predje A1 i vodi otvoren ili levi kraj zamke na dole duž helikoidalnog kanala g. Pokre-tanje i nagib sprovodnog lanca je takav, da na dole upravljena komponenta pomenutog kretanja ima brzinu istu sa dovodnom brzi-nom helikoidalnih članova, pri čemu je ras., pored njihov takav da se zatvoreni krajevi zamke uhvačeni ispatkom 35 kreču na dole u istoj meri kao i otvoreni kraj zamke uhvačeni članom 11. Na taj način se održava približna paralelnost zamki. Eventualno ispadak 35 izvlači zamku predje A1 toliko da se zamka kreče po putanji najvišeg kraja 12c člana 12, a za to vreme član 11 vodi otvoreni kraj zamke na dole i održava zamku u horizontalnem položaju, kao što je pu-
nim linijama na sl. 5 pokazano. U tom trenutku gornja žavojnica obrtnog člana 12 hvata se sa zamkom i uklanja je sa ispatka 35. Porom zamka prede A1 vodi se horizontalno na dole pomoču oba člana dok najzad ne dode istovremeno do njihovih krajeva i os-lobodi se u dve uzastopne paralelne dužine.
Za vreme vodenja zamki od vrha do dna helikoidalnih članova, one slobodno prelaze duž helikoidalnog kanala 6 i u kretanju prelaze ležišta 13 i 14 pomoču procepa 13a i 14a predvidenih za tu svrhu.
Potpuno isti postupak kao što je opisan, a koji se odnosi na cevčicu 501 i predu A1 vazi i za cevčice 502-4 i prede A2-4. Kao što je na sl. 3 i 5 pokazano sve prede se vode dole helikoidalnim kanalom 6 u bitno paralelnem redu i kada dodu do dna članova one postupno postaju sve bliže pri-maknute zbog postupno opadajučeg koraka i d- bljine zavojnica. Sve predje nameštene u vertikalnoj ravni koje sadrže ose dvaju članeva 11 i 12 procepe 13a i 14a razmeš-teni su u ovoj ravni tako, da ležišta 13 i 14 nesmetaju predama, koje se kreču na dole. Prilikom kretanja preda niz helikoidalni kanal 6 i članove Ili 12, prede imaju izgled mreže koja se kreče na dole, a lcoja je sa-stavljena iz neprekidnog reda grupa preda, od kojih svaka grupa ima dve dužine pr^de A1, koju prate dve dužine prede A2, zatim dve dužine prede A8 i najzad dve dužine prede A4.
Kako su helikoidalni članovi skroz šu-plji to prede mogu da se vode na dole pravo iz cevčica 50. Ove cevčice se razmiču na opisan način, u ma kakvom željenom redu, da bi se jedna ili druga preda uvela u is-patke na lancu za sprovodenje, a u cilju povlačenja u zamke, a razmicanje može se vršiti palčastim cilindrima ili žakarima ili ka-kvim sličnim mehanizmom, kada se želi da se menjaju boje u cilju izrade mustara
Pokazan mehanizam je prost i podešen za rad sa samo četiri prede od A1 do A4, ali ako se želi može se upotrebiti više cev-nica i preda pri čemu su članovi za dovo-denje u tom slučaju povečanog prečnika.
Isto tako, ako se želi, mogu se upotrebiti naprave za vodenje ili sprovodenje izmedu predajnih krajeva helikoidalnih članova i tkanine.
Mehanizam za izradu tkanine, kome se prede dovode na gore opisan način, brzo i u paralelnom redu, mogu se podesiti tako, s obzirom na gore opisan mehanizam, da se na prede deluje mehanizmom za izradu tkanine pre nego što članovi 11 i 12 dovedu prede. Na taj način, prede se pletu ili šiju u tkaninu pre no što su stvarno dovedene. Re-
dovi pletenih ili šivanih petlji D u tkanini E pokazani su u slikama 3 i 5, pri čemu su redovi petlji D srazmerno dosta široko raz-maknuti. Na taj način tkanina E je podesna za sečenje duž linija F u trake šenile, pri čemu se pramenovi šenile sastoje od delova odsečenih iz prvobitno dovedenih preda A1-4.
Jasno je, da pronalazak primenljiv kod izrade raznih tkanina koje iziskuju umetanje potke ili drugih poprečnih žica ili dužina vlaknastog materijala pri velikoj brzini.
Patentni zahtevi:
1)	Uredaj za dovodenje poprečnih žica (konaca) u naprave za izradu tkanina, naznačen time, što ima dva obrtna helikoidalna sprevodnika (11 i 12) izmedu zavojnica, čije se poprečne žice dovode u napravu postupno i u bitno paralelnom odnosu.
2)	Uredjj po zahtevu 1 naznačen time, što su helikoidalni sprovodnici (11 i 12) na-činjeni iznutra šupljim kao helikoidalne opruge.
3)	Uredaj po zahtevu 1 ili 2 naznačen time, što ima vodila (501 — 504) za žice po-dešljiva u cilju izrade mustre pomoču naprave za odabiranje (palci 56), pri čemu se odabrane žice vode pojedinačno u jedan helikoidalni sprevodnik (11) i time drže u takvom položaju da se žica na taj način može da hvata pomoču sredstva (35) za zadr-žavanje i pomoču njega odvodi u drugi helikoidalni sprevodnik (12).
4)	Uredaj po zahtevu 1 do 3 naznačen time, što svaki helikoidalni sprevodnik ima,
radi odredene dužine njegove spoljne Strane zubce, koji se hvataju sa pogonskim zupča-nikom (15 ili 16).
5)	Uredaj po zahtevu 1 do 4 nasnačen time, što ležišta (13 i 14) za helikoidalne sprevodnike (11 i 12) imaju proreze (13a i 14a) koji dopuštaju da poprečne žice slo-bodno prolaze kad idu napred, dok prolaze izmedu helikoidalnih sprevodnika.
6)	Uredaj po zahtevu 1 do 5, naznačen time, što su helikoidalni sprovodnici (11 i 12) na njihovim krajevima, koji primaju žice, imaju ispatke (11° i 12e) u oliku kulce.
7)	Uredaj po zahtevu 1 do 6 naznačen time, što su helikoidalni sprovodn:ci (Ili 12) načinjeni postupno tanjim i sa prečnikom opadajučim prema njihovim krajevima koji predaju žicu.
8)	Uredaj po zahtevu 1 do 3 i 7 naznačen time, što ima poprečni sprevodnik (30) sa sredstvom (35) za hvatanje žice, pri čemu je pomenuti sprevodnik u radnoj vezi sa obrtnim helikoidalnim sprovodnicima (11 i 12) i što je sredstvo (35) podešeno, u pr-vom redu, da hvata žicu koju dovodi povre-meno vodilo (51 do 51) u bližini jednog helikoidalnog sprevodnika (11) i drugo da izvlači žicu kao zamku i dovodi u hvatanje sa kukicom(llc) drugog helikoidalnog spro-vodika (12),
Ad pat.br.12621
M
IH_____

d \\\\
Ad pat.br.12621
Ad pat. br. 12621