KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU Klasa 6 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Juna 1927.
PATENTNI SPIS BR. 4271
E. Merck, Chemische Fabrik, Darmstadt, Nemačka.
Postupak za odvajanje smeša u tečnostima.
Prijava od 14. juna 1925.
Traženo pravo prvenstva od
Poznato je da se smeša u tečnosti, kao n. pr. vodljikavi alkohol može odvojiti destilacijom na običnom pritisku time, što se dodaje treća tečnost, koja se sa prvim sastojcima prvobitne tečnosti ne meša ili jedva meša. (Sravni Young. Glasnik hemi-skog društva) Vournal of the Chem Soc. 1902 (strana 707), francuske pat. spise 211454 i 565264, kao i amerikanski patentni spis 1490520. Pri torne se dobija ternerna smeša sa maksimalnim parnim pritiskom t. j. tačka ključanja ove smeše je niža nego tačka ključanja svakog sastojka po nao-sob. Ako je jedan sastojak smeše iscrpljen u toku destilacije, onda se tačka ključanja penje na tačku ključanja binerne, zaostale smeše. Ovo se ponavlja sve dotle, dok jedna od dveju komponenata ne ostane sama. Između ostalih smeša pak, koje se mogu graditi sa dvema ili trima tečnostima jedna je naročito značajna — pri jednom određenom pritisku —, i to ona koja u odnosu na sve druge smeše ima najmanju tačku ključanja pri datom pritisku.
Na ovaj način mogućno je n. pr. po Young-u da se dodatkom od 100% benzo-la čistom spiritusu od 93—95%, ovaj poslednji odvoji od vode. Jer tako dobivena ternerna smeša prelazi pri destilaciji več na 64,85° u sastav od 18,5% alkohola, 7,4% vode, 74,1% benzola Ako je voda iscrpljena, onda se tačka ključanja penje na 68,25" i destilira se binerna smeša od 32,41% alkohola i 67,59% benzola. Ako se i benzol iscrpe onda ostaje samo ap-
Važi od 1. marta 1926.
8. decembra 1924. (Nemačka).
solutni alkohol sa tačkom ključanja od 78,2°.
Utvrđeno je da se destilacijom pri povećanom pritisku vrši znatno pomeranje sastava pare ternerne smeše. Kod gore pome-nulog primera, dejstvuje povečanje pritiska na sastav pare tako, da se sadržina vode povečava, a smanjuje sadržina benzola,
Da bi se n. pr. otstranila izvesna određena količina vode iz alkohola apsolutnog, potrebna je pri destilaciji pod povečanim pritiskom znatno manja količina benzola nego 100% alkohola. Istovremeno džibra (prvo isticanje) ima više vode, te je otuda iskorišćenje apsolutnog alkohola bolje, nego pri destilaciji bez pritiska.
Tako če n. pr. pri destilaciji od 6 atmosfera apsolutnih trebati za 286 kgr. alkohola (93,7%) samo oko 150 kgr. umesto 285 kgr. benzola, da bi se sa na 120,5° prelaznom ternernom smešom uklonila sva voda. Približni sastav smeše je ovaj: 60% benzola, 12% alkohola. U navedenoj količini benzola od 150 kgr. nalazi se suvišak, koji pri nastavku destilacije sad meša sa alkoholom kao binerna smeša sa tačkom ključanja 125°, dok se ne iscrpe benzol i ne destilira apsolutni alkohol 130,5°.
Iz ovih se brojeva može videti, da pri upotrebi od 6 atm. pritiska iskorišćene u apsolutnom alkoholu rasti prema poznatim postupcima t. j. od 29,2% na 46,7%.
Istovremeno može se brzina destilacije sa istim aparatima povečati od 31,5 kgr. na čas na 58,5 kgr. što je ravno skraćenju
Din. 5.
radnog vremena skoro na polovinu dosa-danjeg.
Patentni zahtev:
Postupak za odvajanje smeša u tečno-stima destilacijom uz dodavanje neke dru-
ge tečnosti, koja sa prvobitnom smešom obrazuje azeotropični sistem, naznačen time, što se ova destilacija vrši pod pritiskom.