KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 40 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1. FEBRUARA 1929.
9
PATENTNI SPIS BR. 5474.
Thomas Daniel Kelly, metalurgist, London.
Postupak za izradu legura.
Prijava od 7. septembra 1927.	Važi od 1. decembra 1927.
Traženo pravo prvenstva od 22. septembra 1926. (Engleska.)
Ovaj se pronalazak odnosi na postupak za izradu legura, koje se sastoje iz 10 do 90% bakra i 90 do 10% gvoždja sa ili bez malih proporcija (ispod 10%) drugih metala, kao što su hrom, nikal, i torne slično. Primeri: 30 delova bakra i 10 gvoždja ili 90 gvoždja i 10 bakra se mogu legirati, da bi se dobila kovna legura zlatne boje u prvom primeru i srebrna boja kovne legure u drugom primeru ili pak jednaki delovi od svakog metala daće vrlo kovnu leguru prijatne purpurne boje.
Po ovom pronalasku rad se izvodi u električnoj peći sa orudjima za zagrevanje punjenja na pr. 90 crvenog usijanja i subsek-ventno brzo povečanje temperature do tačke topljenja kovnog gvoždja (1500° do 1600°C) u prisustvu neoksidišučih pomagača za topljenje, kao što su kriolit, fluorspat, kalcium ili magnezium hloridi, pri čem se održava ne oksidišuča atmosfera u peči.
U nekim slučajevima može se upotrebiti deo ili ceo metal u vidu oksida, n. pr. oksid gvoždja i bakarni metal, oksid bakra i metal gvoždja, ili oksid nikla i metali gvoždja i bakra, ako se nikal želi u leguri. Za leguru sa približno istim delovima od svakog metala, uzima se 50 delova bakra i 50 delova gvoždja, prvenstveno granulisano i dobro izmešano sa 5°/o oksida nikla i 5% oksida bakra, što se sve pokriva što više jednim od gore pomenutih pomagača (koji pored stvaranja neoksidišuće atmosfere pomoću hlora ili fluida uklanja prisutni uglje-nik ili sumpor). Gornje se stavlja u elek-
tričnu peć i dovodi do crvenog usijanja Po tom se predvidjaju rasporedi da se sve topi istovremeno, prvenstveno električnim lukom. Ako je peć indukcionog tipa — sa naizmeničnom strujom — ovo naglo penjanje temperature može se izvesti povećanjem frekvencije konvertorom za frekvenciju, Približno se ista količina nikla i bakra oksida i isti postupak primenjuje kod varianata 90-10 a tako isto drugih.
Oksidi i metali reagiraju jedan sa drugim proizvodeći toplotu pri procesu, štedeći elek-tričnn struju, verovatno usled gasova iz pomagača i ugljenika iz elektroda. Izgleda da je potrebno (ako se traže vrlo kovne legure za izvlačenje i valjanje) imati oksida i metala, ili dovoljnu količinu oksida, koji se redukuju u metale, pomoću pomagača, koji stvarno izazivaju dejstvo varenja ili prethodno vezivanje molekila svakog metala, koji onda jedan u drugi ulaze usled naglog povećanja temperature, koja sve topi.
U izvesnim slučajevima električne se peći mogu zagrevati spolja gasnim, čvrstim ili tečnim gorivom, ili se može upotrebiti peć indukcionog tipa, da bi se metali zagrejali do crvenog usijanja i potom pustio električni luk ili povećala frekvencija, — prema slučaju — da bi se oba metala istovremeno istopila.
Patentni zahtevi:
1. Postupak za izradu legura iz bakra i gvoždja naznačen time, što se procenat svakog metala uzima u granicama od 10-90 sa
Din. 5 —
ili bez malih primeša (ispod 10%) drugih metala, koji se obično dodaju gvoždju, kao hrom, nikal ili tome slično, našta se ova smeša metala unosi u elektrišnu peć, koja punjenje zagreva do crvenog usijanja i potom povećava temperatura dok se sve pu-
njenje ne rastopi, u prisustvu zgodnih pomagača, pri čem se održava u peći neok-sidišuća atmosfera.
2. Postupak po zahtevu 1 naznačen time, što se deo, ili ceo metal ili više ovih unose u vidu oksida.