KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 39 (2).
PATENTN
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 NARTA 1936.
Dr. Schiiller Hans, hemičar, Matzner Emil, trgovac i Ing. Kailich Armand,
trgovac, Wien, Austrija.
Uređaj za izradu kaučukovih konaca ili sličnih oblika.
Dopunski patent uz osnovni patent br. 11777.
Prijava od 13 februara 1935.	Važi od 1 juna 1935.
Traženo pravo prvenstva od 14 februara 1934 (Austrija).
Najduže vreme trajanja do 30 novembra 1949.
Predmet osnovnog palenta br. 11777 jeste postupak za izradu konaca iz kaučuka ili sličnih materija, naročito iz vodenih disperzija kaučuka, koji se uglavnom sastoji u tome, što se izvesna na kakvoj podlozi (traci ili t.sl.) beskonačno izvođena gumena traka po odgovarajućem očvršćavanju, padesno u još lepljivom stanju trajno skida sa podloge i pošto je odvojena od podloge uz zatezanje pomoću stalnog upredanja obrazuje se u oblik konca.
Uređaj koji služi za izradu konca po ovom postupku sastoji se po pronalasku uglavnom iz jedne beskrajne, preko koturo-va vođene noseće trake, koja se na primer, pri prolazu kroz sud koji je punjen kakvom podesnom disperzijom kaučuka koja sama vulkaniše, oblaže na obema stranama filmom iz kaučuka koji po tome u cilju uvođenja samovulkanisanja biva vođen kroz napravu za grejanje, i sa koje tada trake filma sa obe strane bivaju skidane uz zatezanje pomoću naprava za upredanje, koje naprave tako upredaju pomenute trake uz odgovarajuće uzajamno pritiskanje površina, koje treba da se slepe, da se ove prevode u jednostruki oblik konca iz kaučuka okruglog preseka i glatke površine, koji se zatim namo-tava na kalem i gotovo vulkaniše.
Uređaj po ovom postupku omogućuje kontinualno proizvcđenje sve po dve filmske trake po nosećoj traci i njihovu neprekidnu preradu u beskonačne konce kružnog preseka.
Ako je sad u pitanju fabrikacija takvih konaca na veliko, to se racionalno proizvođenje ne može postići jednostavnim postavljanjem jedne pored druge više pojedinačnih aparatura opisane vrste, već samo primenom cilju odgovarajućeg višestrukog uređaja. Jedan takav uređaj sadrži tada podesno veći broj nosečih traka, pri čemu se javlja kao korisno, da se više ovih traka vode kroz zajednički disperzioni sud i po tome, radi postizanja za dalji proces potrebnog vulkanisanja odnosno stepena sušenja, da se vode kroz zajedničku napravu za grejanje. Time postaje takođe moguće, da se naprava za greja-nje tako izvede, da gubitci toplote budu svedeni na minimum.
Da bi se pojedine noseće trake, u cilju prostornog zbijanja celog uređaja u cilju koncentrisanog i stoga ekonomičnog iskoriš-ćenja disperzionog suda i grejne naprave, mogle postaviti sa što je moguće manjim uzajamnim rastojanjem, to se preporučuje, da se svakoj pojedinoj nosećoj traci odgo-
Pin. 30,—
varajuće naprave za upredanje i za namota-vanje postave naizmenično u različitim položajima po visini.
Dalje po pronalasku može postići lakša pristupnost i rukovanje svima napravama za upredanje i za namotavanje prvenstveno time, što se sva naprava za upredanje i namotavanje postavljaju u jednoj ravni koja je paralelna sa ovom grupom nosečih trska.
Podesan je jedan oblik izvođenja naprava kod koje se noseće trake izvijaju, odnosno iskreću u oblasti naprava za upredanje, dakle na izvesnoj određenoj dužini, za izvestan ugao, koji može biti jednak ili manji od 90°.
Za izvođenje trakastih filmova iz kaučuka izabrana upotreba pojedinih tankih nosečih traka sa oštrim ivicama i njihovo vertikalno provođenje kroz disperzioni sud pružaju važne i po ceo postupak bitne koristi.
Pod dejstvom površinskog zatezanja obrazuju se filmovi iz kaučuka na nosečim trakama sa slabo zasvedenom površinom, tako, da debljina filma opada prema ivicama, usled čega ne samo pri kasnijem upredanju u konac postaje naročito uspešno slepljivanje na tankim filmskim ivicama usled njihovog potpunog priljubljivanja, već i proizvedeni konac dobija praktično potpuno glatku površinu, što ni jedno, n.pr. kod upotrebe se-čenih filmskih traka, ne bi bio slučaj. Pomoću naprave za upredanje odvojene filmske trake imaju usled oštrih ivica nosečih traka, čime je unekoliko već data linija cepanja, pravolinijske i čiste ivice.
Dalje teža zajedno sa kohezijom odnosno adhezijom vrši na vertikalno vođenim nosečim trakama naročito dobru raspodelu u disperzionom sudu primljene disperzije i time veoma ravromerno obrazovanje filma. Samo slobodna dužina puta između disper-zionog suda i grejne naprave mora biti izabrana tako velikom da raspodeljujuće razlivanje disperzije po nosečim trakama bude završeno pre ulaska u grejnu napravu.
Širina odnosno debljina kaučukovih filmova i time i debljina konca može kod uređaja po pronalasku biti veoma jednostavno uticana promenom širine noseće trake odnosno promenom viskcziteta i koncentri-sanosti disperzije kaučuka.
Ali način izvođenja filmske trake po ovom pronalasku pruža sad takođe na veoma jednostavan način mogućnost, da se umesto jednog konca konstantno jednakog preseka proizvode konci, koji na primer u jednakim razmacima pokazuju zadebljanja, koja služe cilju, da spreče pomeranje kaučukovog konca u tkivu, u koje se isti uraduje. U ovom cilju je samo potrebno, da se u željenim razmacima poveća disperziona količina koja je čvrsto držana nosećom trakom. Ovo mo-
že na primer biti postignuto time, što noseća traka umesto paralelnih ivica dobija takve ivice talasavog oblika, ; usled čega"se ova naizmenično širi i sužava, ali i površina noseće trake može naizmenično imati uzvišenja i udubljenja, pri čemu se u udubljenjima čvrsto drži veća količina disperzije, no na uzvišenjima. Kod upredanja jedne na takav način izvedene filmske trake dobijaju se tada na mestima jačeg nagomilavanja mase zadebljanja ili čvorovi, koji koncu u tkanini pružaju potrebno držanje.
Proces upredanja kojim se iz filmske trake obrazuje okrugli konac, izvodi se po pronalasku na naročiti način. Pokazalo se naime, da filmska traka, kad je pomcću naprave za upredanje skidana sa noseće trake u ravni koja se nalazi upravno prema njenoj površini, ili u zavrtanjskim zavojicama, obrazuje cilindričnu površinu, dok ivice pojedinih uvojaka filmske trake ne naiđu jedna na drugu, pri čemu se kod daljeg upredanja dolazi do uzajamnog zbijanja ovih ivica, tako, da postaje ne samo šuplji konac, koji se u preseku sastoji iz pojedinih prstenastih slojeva, već i po svojoj površini zadebljanjem u vidu zavrtanjske linije snabdeveni konac, ili tako, da se takođe često vrši upredanje filmske trake oko njene srednje linije kao podužne ose, pri čemu ovaj proces, kao što pokazuje jednostavan ogled sa trakom iz obične n.pr. pamučne materije, mora dovesti do uvijanja filmske trake u oblik slova S koji opet ometa obrazovanje konca koji je po površini gladak i u preseku izveden u spiralnim slojevima.
Pronalazak se sad takođe zasniva na na osvedočenju, da se na obrazovanje konca može uticati time, što se gumena traka koja treba da se uprede, skida sa noseće trake u kosom pravcu, koji se nalazi izvan simetrijske ravni koja je upravna prema površini noseće trake. Takav jedan kosi pravac skidanja ima za posledicu, da se filmska traka pri upredanju uvija idući od jedne ivice i pojedini konusni uvojci se kao kod izvođenja papirne cevi — u ovom slučaju ipak neprekidno — stavljaju jedan preko drugog odnosno jedan u drugi, usled čega kod već ranije opisanog, osobenog oblika filmskih traka nastaje gladak, cilindrični konac sa u preseku spiralno izvedenim slojevima i bez aksijalne šupljine.
Po pronalasku može ovo da se na jednostavan način postigne time, što se noseća traka u oblasti naprave za upredanje izvije odnosno iskreče i to za ugao manji od 90°.
Radi izvođenja ravnomernog, čvrsto slepljenog konca podesno je, da se površine filmske trake koje treba da se slepe uzajamno presuju na podesan način, Ovo še po pronalasku postiže na taj način što se film-
ska traka preobraća u konac uz primenu vučenja sa većim upredanjem no što bi to bilo potrebno radi dobijanja čisto geometrijskog oblika, pri čemu obrazovani konac osim toga pretrpljuje radijalno presevanje pomoću dva podesno pomoću snažnih opruga uzajamno pritiskivana valjka naprave za upredanje.
Da bi se sad sila vučenja, koja treba da deluje na gumenu traku, i preko mere upredanje mogli svagda ispravno izabrati, mora da se može podešavati odnos između brzine kretanja noseće trake i brzine upreda-nja, odnosno broj obrtanja naprave za upredanje mora da se može različno podešavati, dakle da odgovarajući može biti rnenjan.
Gotovo slepljenj konac koji napušta napravu za upredanje mora sada da se na-motava na kalem.
Ipak namotavanje na kalem, ako u namotanom koncu ne treba da zaostane nikakav torsioni napon, koji bi pri odmotavanju (oslobađanju od napona) konca bio oslobođen i koji bi doveo do obrazovanja umršenih petlji, ne može da se izvede na normalan način jednostavnim namotavanjem na kakav kalem ili na vitao. Pošto gumena traka pri upredanju biva uvijana u cev i pri tome se pojedini uvojci uzajamno slepljuju i više se ne razilaze, to je, da bi se izbegla opisana nezgoda, naime potrebno, da gotovo obrazovni konac pri namotavanju pretrpljuje trajno konstantno obrtanje oko svoje poduž-ne ose i to sa brojem obrtaja, koji odgovara broju slepljenih uvojaka. Pri tome je sasvim svejedno, da li se naprava za upredanje u cilju prisnijeg slepljivanja uvojaka konca obrće većim brojem obrtaja, pošto svako prekomerno upredanje koje prelazi preko upredania za lepljenje pri podužnom kretanju konca biva samim sobom ponovo poništeno iza naprave za upredanje pri čemu svaki komad korica, koji je upredan pred napravom za upredanje preko normalnog upreda-nja radi lepljenja, po prolasku kroz napravu za upredanje, ovu prekomerno upredenost, koja nije kao upredenost radi lepljenja unutrašnje vezana, već je elastično povratna, odmah kom-penzuje pomoću suprotnog upredanja iste veličine koje nastaje odmah iza naprave za upredanje.
Po pronalasku se sad, da bi se konac namotavao na kalem bez torzionog napona, da bi se dakle oslobodio od upredenosti koja postoji u njemu, prvenstveno koristi princip koji je poznat kod procesa predenja i upredanja u običan konac, ali koji je u ovom slučaju ipak u cilju oslobađanja od upredenosti novo primenjen, a to je princip krilnog vretena — a u drugim slučajevima i princip obilaženja trkačem (Traveller-princip). Dok su naprave za namotavanje koje rade po ovim principima do sada imale zadatak, da još neupre-
denom koncu za vreme nailaženja na kalem dodele upredenost, one u ovom slučaju treba da izvode suprotni efekat, time što izvode oslobađanje od upredenosti, odnosno oslobađanje od torzionih napona. Da se konci ne bi slepili na napravama za namotavanje to oni bivaju prethodno vođeni preko valja-ka kroz talkum ili t.sl.
Konac koji nailazi na naprave zamamo-tavanje biva kod prvenstveno upotrebljenog samovulkanišućeg materijala radi dovršenja vulkanisanja ili ostavljan sam sebi ili se radi većeg ubrzanja na kalemima stavlja u kakvu peć i najzad da bi se ekonomičnost radnog procesa i radna brzina povećali na maksimalnu meru, po pronalasku se kon :c na kalemu izlaže uticaju toplote odmah za vreme procesa namotavanja.
Radi uklanjanja kaučkovih delića, koji po neki put ostaju prionuti na ivicama i uzanim stranama nosećih traka po skidanju filma, predviđene su podesne naprave za ovo skidanje odnosno uklanjanje ovih delića, n. pr. kožni brisači. Ove naprave za skidanje pomenutih delića mogu po pronalasku jedno-vremeno biti korišćene za to, da pri prekidu konca dotičnu pojedinu noseću traku zajedno sa odgovarajućim napravama za upredanje i namotavanje automatski zaustave, pri čemu kaučukov film koji pri prekidu konca ostaje na nosećoj traci biva uklješten u napravi za skidanje delića, usled, čega se na ovu vrši izvesna sila, koja izvodi isključenje pogona i time i željeno zaustavljanje,
Takođe je moguće, da se zaustavljanje izvodi električnim pu'em. Na nosećoj traci zaostali kaučukov film prekida tada mirujuću struju koja je zatvorena pomoću dve kontaktne opruge koje klize po nosećoj traci, usled čega pomoću kakvog relea biva uključena radna struja koja izvodi zaustavljanje.
Na nacrtu je šematički u jednom primeru izvođenja pokazan jedan uređaj za jed-novremeno proizvođenje većeg broja konaca po pronalasku. Ovde je deset aparatura udruženo u jedan uređaj. Razume se da može i veći broj takvih aparatura biti složen u jednu grupu.
SI. 1 pokazuje jedan vertikalan presek. SI. 2 pokazuje izgled spreda. SI. 3 pokazuje presek po liniji a—b iz si. 1. U si. 4 je uvećano pokazana noseća traka u preseku koja na obema stranama nosi film. U si. 5 je pokazana u izgledu odozgo noseća traka sa naizmenično većom i manjom širinom.
Preko koturova 1 i 1’ kao i 2 i 2’ koji se obrću u suprotnim smerovima obrtanja, vođene beskonačne trake 3 i 4 prolaze kroz sud 5 koji sadrži disperziju kaučuka, i koji u dnu za svaku noseću traku ima zaptiveni otvor 6, i koji je, da bi se trake u slučaju potrebe mogle izvaditi, izveden iz
tri dela, pri čemu su podeone ravni svagda izvedene kroz otvore 6.
Po slobodnoj dužini puta koja je potrebna za ravnomerno obrazovanje filmskih obloga noseće trake 3 i 4 bivaju uvođene u napravu za grejanje, koja se podesno sastoji iz jednog omotača 7 koji ižoluje top-lotu i iz električnog ili kakvog drugog grej-nog tela 8 koje je postavljeno u ovom omotaču između obe grupe nosečih traka. Ovim rasporedom se postiže korist povećane toplotne ekonomije, time, što toplota zračena grejnim telom 8 svuda korisno dospeva do dejstva,
U datom slučaju može- radi daljeg sušenja kaučkovih filmova pošto su noseće trake u svome spuštajućem se delu ostavile gornje koture 1’ i 2’, biti postavljena još jedna dalja grejna naprava 9 za svaku od obe grupe nosečih traka.
Po izlasku traka iz ove dopunske grej-ne naprave bivaju kaučkovi filmovi pomoću naprava 10 i 11 skidani sa nosečih traka i upredani. Ove naprave su iz već pomenutih razloga, isto kao i pripadajuće naprave 13 i 15 za namotavanje, naizmenično postavljene u različitim položajima po visini i u ravni koja je paralelna sa svakom grupom nosečih traka, pri čemu se noseće trake u oblasti naprava za upredanje iskreću odnosno izvijaju pomoću valjaka 12 (s). 2) za izvćstan odgovarajući ugao.
Da bi se izbeglo slepljivanje konaca po namotavanju, to oni pre ulaska u naprave za namotavanje bivaju vođeni preko valjaka 17 kroz sud koji je napunjen talkumom ili t. si.
U sl. 1 i 2 su radi primera pretstavlje-ne naprave za namotavanje po principu obilaženja trkačem (Umlauferprinzip), kod kojeg konac nailazi na kaleme 13, 15 kroz kruže-će trkače 14, 16, koji su vođeni u prstenima i koji bivaju vučeni koncima koji su vučeni pogonjenitn kalemima i koji se stavljaju u kružeće kretenje.
Patentni zahtevi:
1.	) Uređaj za izvođenje kaučkovih konaca ili sličnih oblika iz lateksa ili sličnih disperezija ili emulzija po osnovnom patentu br. 11777, naznačen time, što je više parova koturova, nosečih traka za film, naprava za upredanje i naprava za namotavanje, sa jednom ili više grejnih naprava i sa napravama za prijem odnosno za nanošenje disperzije kaučuka, udruženo u jednoj jedinoj aparaturi.
2,	) Uređaj po zahtevu 1, naznačen time, što veći broj ili sve noseće trake (3, 4) prolaze kroz jedan zajednički disperzioni sud (5).
3.	) Uređaj po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što veći broj ili sve noseće trake (3, 4) prolaze kroz jednu zajedničku napravu (7, 8) za grejanje.
4.	) Uređaj po zahtevu 1 do 3, naznačen time, što su naprave 10, 11) za upre-danje, koje pripadaju pojedinim nosečim trakama, koje se nalaze jedna pored druge, i naprave (13, 15) za namotavanje postavljene naizmenično u različitim položajima po visini.
5.	) Uređaj po zahtevu 1 do 4, naznačen time, što su naprave (10, 11) za upredanje koje pripadaju jednoj grupi nosečih traka i naprave (13, 15) za namotavanje postavljene u jednoj ravni koja je paralelna grupi nosečih traka.
6.	) Uređaj po zahtevu 1, naznačen time, što noseće trake pojedinačno, podesno pri prekidu konca bivaju automatski zaustavljene.
7.	) Uređaj po zahtevu 1 do 6, naznačen time, što vertikalnim ili od ovog pravca samo malo odstupajućim pravcem kretanja nosečih traka i dovoljno dugačkom izabranom dužinom puta između disperzio-nog suda (5) i grejne naprave (7, 8) biva postignuta ravnomerna raspodela disperzije zahvaćene nosečim trakama i time i ravnomerno obrazovanje filma.
8.	) Uređaj po zahtevu 1 do 7, naznačen time, što intenzitet grejanja, brzina kretanja nosečih traka i brzina uvijanja odnosno broj obrtaja naprava za upredanje mogu da se podese putem regulisanja.
9) Uređaj za izvođenje kaučkovih konaca ili sličnih oblika iz lateksa ili sličnih disperzija ili emulzija po osnovnoj pat. prijavi P. 669/34 naznačen time, što količina disperzije koja je zahvaćena nosečim trakama biva u izvesnim određenim razmacima naizmenično uvećavana i smrnjivana, tako, da na ovim mestima postaju u koncu naizmenično deblja i tanja mesta.
10.	) Uređaj po zahtevu 9, naznačen time, što naizmenično uvećavanje i smanjivanje količine disperzije zahvaćene nosečim trakama biva izvođeno pomoću naizmenično različito široko izvedenih, na primer bočno talasavo ograničemh nosečih traka.
11.	) Uređaj po zahtevu 9 i 10, naznačen time, šio naizmenično uvećanje i smanjenje količine disperzije zahvaćene nosečim trakama biva postignuto pomoću uzvišenjima i udubljtnjima snabdevene površine noseće trake.
12.	) Uređaj za izvođenje kaučkovih konaca ili sličnih oblika iz lateksa ili sličnih disperzija ili emulzija po osnovnoj pat prijavi P. 669/34, naznačen time, što kaučukovi filmovi bivaju skidani sa nosečih traka sa većim upredanjem no što bi to bilo potrebno
rddi čisto geometiijskog davanja oblika koncu.
13) Uređaj za izvođenje kaučkovih konaca ili sličnih oblika iz lateksa ili sličnih disperzija ili emulzija po osnovnoj pat. prijavi P. 669-34 naznačen time, što se film skida u kosom pravcu sa noseće trake pomoću naprave za upredanje koja se nalazi izvan simetrijske ravni upravne prema površini noseće trake.
14.	) Uređaj po zahtevu 13, naznačen time, što traka biva u oblasti naprave za upredanje izvijana za ugao koji je manji od 90°.
15.	) Uređaj za izvođenje kaučkovih konaca ili sličnih oblika iz lateksa ili sličnih
disperzija ili emulzija po osnovnoj pat. prijavi P. 669/34 naznačen time, što su predviđene naprave (13, 15) za namotavanje, koje rade po poznatom principu krilnih vretena ili po principu kružećih trkača sa efektom oslobađanja od upredenosti radi namotavanja na kalem kaučukovih konrca.
16.	) Uređaj po zahtevu 15 naznačen time, što brojevi obrtanja naprava za namo-ta^anje bivaju tako regulisani, da gotovi produkat biva namotavan potpuno ili skoro potpuno slobodan od upredenosti.
17.	) Uređaj po zahtevu 15 i 16, naznačen time, što konac biva gotovo vulka-nisan na napravama za namotavanje za vreme namotavanja.

-	. i v. J
-
'
■
'
, ' - ■ . .


■
.
:
.



















F$
Ad pat.br. 12 52
I