KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 47 (')
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 25. aprila 1923.
PATENTNI SPIS BR. 786.
Dr. ing. Erich Becker i Rudolf Suchoparek, Kladno,
Čehoslovačka.
Postupak i uredjaj za pravljenje prevojnih osovina na ručice.
Prijava od 2S. m a rta 1921.	Važi od 1. ju!a 1922.
Pravo prvenstva od 25. oktobra 1918 (Austrija).
O vaj se pronalazak t iče jednog postupka i uredjaja za pravljenje osovina na ručice, jedared ili više puta, previnutih, pri čemu mogu prevoji, da leže u istoj ravnini, ili u različitim ravninama.
Poznalo	je pravljenje	osovina na
ručice tako, da se prevoji isti snu	pri-
tiskom jednog pečata na jedan celični valjak, dok se listovi ručice kalupe d vama kalupima koji se miču okomito prema osi osovine. Pri torne	ima Celični
valjak, koji se obradjuje. od prilike dužinu gotove osovine, i ne skraduje se za vreme presevanja. Taj postupak liči na bušenje tanadi; sloj se materijala prekida, i ide paralelno s uzdužnim stranama listova. Poznalo je i takovo pravljenje ručica gde se pritištu če one plohe čelična valjka stalne dužine, u smeru osi. dok u isto vreme u smeru, oko mitom na nju, jedan pečat savija oso vinu. Dužina potrebitog čeličnog valjka odgovara tu dužini osovini na ručice. Osirn toga što se s poznatiin uredjaj ima mogu da prave osovine sa samo jednim prevojem, ima taj postupak i taj nedostatak, što na spoljašnjoj strani, zbog vlačenja spoljašnjeg sloja, ne nas taj u osti i, nego jako zaobljeni bridovi, dok se unutrašnji sloj goječi, i prouzrokuje
stvaranje bora. Želi li se iz ovako savijena prevoja napraviti osovina na ručice, mora se odbrusiti mnogo materijala. Oba se postupka slažu u torne, što se mora raditi s jednim prerezom materijala koji je nekoliko puta vedi od prereza klina, ili prereza ležaja. Prema torne je, naročilo na oblim meslima, potrebito znatno brušenje, pa se troši veoma mnogo materijala.
O vaj pronalazak uklanja te nedostatke time što spaja jedan proces savijanja s jednim procesom tištanja. Upotrebljeni celični valjak treba dakle da je duži od gotove osovine na ručice. Samo se po sebi razume, da se tu može polaziti od najslabijeg mogučeg prereza, pa da je. dakle, potrošnja materijala naj matija što se može zamisliti. Isto se tako razume i to da se obruči koji nadvisuju klinove za ručice i ležaje, mogu oštro presevati, tako da ih ne treba na oso vi nama brusiti. Listovi se pače mogu praviti sasvim bez pojačanja, tako da mogu ostati nebru-šeni. Jedino su tada klinovi za ručice i leža-jeve izvedeni nešto jače, pa treba da se iz-bruse. Daljnja je prednost u torne, što je sloj u listovima tačno paralelan s bridovima, a to pruža na j bolju sigurnost za pogon.
Uredjaj, kojim mogu da se prave osovine
Din 3.
na lučice prema ovom poslupku, prikazan je na 1. — 4. figuri na jednorn piimeru izvedbe. 1. figura je uzdužni presek kroz čila v uredjaj, ‘2. figura je tlocrt, 3. i 4. figura su preseči, pri čemu se na 3. figuri vidi levi, na 4. desni kalup dok je gornji deo, s pečatom, ispušten. Uredjaj se sastoji iz donjega dela a, gornjega dela b, čija je d on ja ploha svedena i koji nosi, na sredini, pečat f, i dva kalupa, koji se sastoje iz delova c i d. Gornji su Jelovi d kalupa spojeni pomično s donjim delovima c pomoču klina e, tako da se mcgu rasklopiti, okrečuči se oko klina e. Na 4 je figuri punktiranim linijama načrtan gornji deo kalupa, delomice o tvoren Kalupi tako leže na donjem delu a da se mogu okretati u smeru osi osovine. Njihova je gornja strana tako konstruisana, da pristaje uz svedenu donju stranu gornjega dela b. U jeanome od kalupa (vidi 4. figura) ustavljene su rupe, da bi se več presovana iz-bočenja, zajedno s rubovima, mogla kod pravljenja daljnjih izbočenja, zgodno položiti bilo u istoj ravnini, bilo pomaknuto za f 20° ili 180°.
5. figura prikazuje početni čelični valjale, 6 figura savinuti čelični valjak ; 7. i 8 figura prikazuju gotovu ručicu. gledanu spreda i sa strane
Tok je rada ovaj: kalupi što se sastoje iz delova c i d. okrenu se prema spolja, tako da dodju u položaj, načrta n punktirano na 1. figura. Tada se raški o pe gornji delovi kalupa i umetne se čelični valjak, savinut prema (i figuri, a na to se kalupi opet zaklope. Pri spuštanju gornjega dela b pritisnu se na j prvo delovi c i d kalupa tako čvrsto jedan o drugi, da se pri procesu savijanja i tištanja, koji če sada doči, zaprečava svako izmicanje materijala. Pri daljnjem spuštanju
go; njega dela porniču se kalupi jedan preum i drogom, dok ne dodju u položaj, načrta n na 1 figuri punim linijama dok ujedno odozgo zahvača pečat f. Pri torne se čelični valjak savija i tisti, tako da se sasvirn ispune ne samo listovi ručice, u svakoj potrebitoj veličini, nego i obruči koji omedjuju ručice, i ra bo vi što ih, eventualno, valja napraviti.
Neka bude još spomenuto da se kod ovog pronalaska, na pr., za konstruisanje jedne aeroplanske osovine sa šest prevoja upotrebljava čelični valjak sa (i8 mm prometa, dok se kod dosada poznatih postupaka moia da uzme za istu oso vinu čelični valjak sa 180—200 mm promera.
Zahtevi na patent:
1)	Postupak za pravljenje prevojnih oso-vina na ručice, naznačen time šte se previjanje proizvodi savijanjem čeličnog valjka ili sl, uz istodobno tištanje listova za ručice.
2)	Uredjaj za izvedbu postupka prema 1. zalitevu, naznačen time što se savijanje prevoja proizvodi pečatom (f), zajedno s ka-lupima (c, d , koji se mogu okretati u smeru osi osovine.
3)	Uredjaj prema 2 zahtevu, naznačen time što kalupi (c, d) čvrsto hvataju čelični valjak u bližini prevoja i proizvode tištenje listova ručice okretanjem jednoga prema diugomu, uz istodobno delovanje pečata.
4)	Uredjaj prema 2. i 3. zahtevu, naznačen time što su kalupi (c, d) od dva dela pa se delovanjem dela (b) koji drži pečat, prisilno zatvaraju i okreču prema unutra.
5)	Uredjaj prema 2.. 3. i 4. zahtevu, naznačen time što se prisilno zatvaranje i okretanje kalupova postizava svodom dela koji drži pečat, koji svod deluje na odgova-rajuči svedene plohe kalupova