KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 12 (5)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 aprila 1933.
PATENTNI SPIS BR.9872
I. G. Farbenindustrie Ahtiengesellschaft, Frankfurt a. Mam, Nemačka.
Postupak za spravljanje sredstva za kvašenje, čiščenje, emulgiranje, apretiranje i slično. Prijava od 28 marta 1932.	__________ Važi od 1 avgusta 1932.
Pronađeno je da se mogu dobiti dragoceni proizvod, kad se na proizvoljna organska jedinjenja, koja sadrže u molekilu jednu ili više oksi-grupa, karboksi-grupe ili amino-grup: puste da utiču takve količine etilenoksida ili poliglikoletera tolike molekularne veličine, odn. jedinjenja, koja ove izdaju, da u molekil polazne materije udu ostatci poliglikoletera najmanje četiri
—	C.,H4 — grupe
—	(O.CH2 —CH,.)x O —CH2 —CH..OH pa se slobodne hidroksili grupe, koje eventualno još postoje u reakcionom proizvodu transformišu jedinjenjima sposobnim za reakciju. Kao polazne materije dolaze u obzir sva takva organska jedinjenja, koja imaju jednu ili više podjednakih ili različitih napred pomenutih grupa. Podesni su na pr. karbonske kiseline, alkoholi, glicerini, gliceridi, fenoli, oksi-kisel:ne, amidi jklselinia, amini, oksalkilanuni, urea (đia-mid ugljene kiseline), taurin, oksialkilsul-fo-kiseline i slično.
Uz pomenute polazne materije mogu se nagomilati dugački ostatci poliglikoletera tretiranjem pomoću etilenoksida, ii: materija, koji ga obrazuju, eventualno prime-nom katalizatora i pritiska odn. ili pritiska eventualno pri povišenoj temperaturi i u-potrebi sredstava za rastvaranje ili razređi-vanje, pri čemu se molekili etilenoksida nu-nižu jedan na drugi na način etera. Prema upjotrebljenoj količini etilenoksida ima se mogućnost da se nanižu tri ili više C2 H4 grupa; podesnim izborom polazne materije mogu se dobiti proizvodi, koji sadrže u molekilu jedan ili više ostataka poliglikoletera pomenute vrste.
Proizvodi, koji se mogu ovako dobiti imaju vrlo dragocena svojstva. Oni su u vodi rastvcrljivi ili raspodeljivi a imaju vanrednu moć ispiranja, penušanja i čišćenja, tako da se oni mogu u velikoj meri upotrebiti u tekstilnoj, kožnoj i papirnoj industriji i t. d., na pr. pri karbomziranju, merceriziranju, apretiranju, ispiranju, pranju, bojadisanju, štampanju i t. d. U oba naposletku pomenuta slučaja daju ovi proizvodi odlično dejstvo egaliziranja. Jedno vrlo važno preimućstvo ovih jedinjenja leži u tome, što su ona uoppte praktički neutralna, tako da ona nikako ne nagrižu vlakna. I obrazovanje nerastvorljivih kreč-nih ili magneziumskih jedinjenja, kakva nastaju vrlo često kod sapuna i sličnog, ne dolazi u obzir kod ovih proizvoda.
Jedinjenja, koja sadrže ostatke poliglikoletera su podesna osim toga kao sredstva za dispergiranje i rastvaranje masti, ulja, smola, voskova, boja, gara (čađi), ugljikovodika i t. d. Zatim se mogu prel-mućstveno upotrebiti kao sredstvo za o-mekšavanje filmova, vezica, lukova i t. đ. Kondenzacioni proizvodi iz viševelentnih fenola ili njihovih derivata na pr. sulfo-kiselina, i alkilenoksida često su naročito podesni kao sredstva za štavljenje. I u kozmetičkoj, farmaceutskoj i industriji životnih namirnica, koje obrađuju sredstva za kvašenje i emulgiranje ili pri encimatičkim procesima rada, koji ne dozvoljavaju upotrebu sredstva za kvašenje koja sadrže sul-fogrupe, mogu se preimućstveno upotrebiti pomenuti kondenzacioni proizvodi. U-koliko se radi o viskoznim materijalima sa ostacima pomenute vrste one su podesne t
Din. 20.
Primer 5.
1 mol dietilenglikola sa 20 mola etilen-oksida zagreje se u autoklavu na nekih 150° C pa se tako dobijeni proizvod, koji je rastvorljiv u vodi, sa podjednakom količinom uljane kiseline zagreva oko dva sata na 160° C. Dobija se ulje, koj,e je ras-tvorljivo u vodi, koje ima dobro dejstvo pranja i naročito je podesno za pranje sirove vune. Ono se može pored ostalog preimućstveno upotrebiti i kao dodatak za močila, a osim toga i za emulgiranje ulja od papaka tako da se ovom doda 10% estera pa se mešavina polako pri mešanju uspe u vodu.
Primer 6.
1 mol oktodecilamina sa 18 mol etilen-oksida zagreje se u autoklavu pod pritiskom na nekih 150° C. Na taj se način dobija proizvod rastvorljiv u vodi, koji ima vrlo dobru moć kvašenja. Ima odlično dejstvo egaliziranja pri bojadisanju bojama nerastvorlj vim u vodi (kipskim bojama) ili kiselim bojama. Dodatak od 0,1 do 0,2 g na litar rastopine pri bojadisanju indi-antrenbrillantviolet-om 2 R (Colour Index 1924 Nr. 1104) beljenog pamučnog satena već je dovoljan da se dobije vrlo ravno-merno bojadisanje, dok je bojadisanje bez ovog dodatka neupotrebljivo.
Vrlo dobro bojadisanje dobije se pored toga kad se vuneni ševijot bojadiše za vreme od 1 sata piri temperaturi vrenja u rastopinj za bojenje sa 0,25% antrahinon-plave S R extra (sravni Schultz, Farbstoff-tabellen, 1931, Nr. 1205). 0,08% prave žute za' vunu 39 (sravni Schultz, Farbstoff-tabellen, 1931, Nr. 737) i 0,05% crvene boje dobljene prema postupku po D. R. P. 288 838, kao i 10% natrium-bisulfata sa dodatkom 0,25 g napred ppmenutog kon-denzacionog proizvoda od oktodecilamina i etilenoksida. Pri bojadisanju ili emulgira-nju mogu se ovi proizvodi, koji imaju još bazisno dejstvo upotrebiti u obliku njihovih soli na pr. sa organskim sulfo-kiselina-ma kao alkoholima ili alkilen-sulfon-kise-linama.
Na sličan način kao pomenuti konden-zacionii proizvodi vladaju se takvi proizvodi koji se dobijaju uticajem etilen-oksida na vunenu mast prema primeru 13. Naročito su oni podesni kao dodatak uz alkalne, neutralne i kisele rastopine za bojenje.
Može se dobiti proizvod sličnih svojstava kad se umesto oktodecilamina upotrebi oksietil-oktodecilamio koji se može dobiti na pr. transformisanjem estera sumporne kiseline i oktodecilalkohola oksietilami-nom. Kad se na 1 mol estera uljane kiseline ili stearinske kiseline i trietanolamina ili na 1 mol amida uljane kiseline ili amida
naftene kiseline nagomila 4—10 mola e-tilenoksida, onda se takođe dobijaju proizvodi, rastvorljivi u vodi, koji su podesni na pr. kao sredstva za apretiranje ili sredstva za ispiranje.
Primer 7.
U 270 delova (= 1 mol) oktodecilalkohola u kom su suspendirana 3 dela tonsila unesu se pri mešanju kod 80° C 660 delova (= 15 mola) etilenoksida. Posle odfil-triranja tonsila dobija se masa, koja se pri rashlađenju stvrdne na način voska a koja je rastvorljiva u vodi. Ovaj proizvod ima odlično dejstvo egaliziranja pri bojenju bojama nerastvorljivim u vodi pa u naročitoj meri potpomaže skrozno bojenje mercerizirane perlane pređe ili svile pri bojenju bojama nerastvorljivim u vodi. Kad se na pr. mercenizirana perlana Pfeđa ili jako upredena pređa veštačke svile bojadiše sa 5,5% indantren-plave boje RS dvostrukog testa (Schultz, Farbstofftabellen, 1923, strana 288, Nr. 838) na uobičajni način sa dodatkom od 5 g dobijenog reakcionog proizvoda na svaki litar bojene rastopine, onda se dobija vrlo dobro skroz obojena pređa.
Kad se na isti način nagomila na deka-nol ili dodekanol oko 8—42 mola etilenoksida, onda se dobijaju bezbojna ili slabo žućkasto obojena bistra ulja, rastvorljiva u vodi, koja su odlična sredstva za kvašenje u alkalnoj, neutralnoj i kiseloj rasto-pini i imaju vanrednu otpornost protiv vodenih obrazivača tvrdoće ili metalnih soli.
Nagomilavanjem 5—-6 mola etilenoksida na etilalkohol dobija se proizvod, koji je odlično podesan da veštačkoj svili na pr. viskozi da šuškanje svile.
Primer 8.
1 deo uljane kiseline zagreje se u autoklavu na 160° C pa se potom dodaju 4—10 delova etilenoksida od časa do časa. Pritisak iznosi oko 10 at. Pošto je uneta sva količina etilenoksida zagreva se još dotle dok pritisak znatno ne opadne.
Viskozno i neutralno ulj,e dobijeno na ovaj način, koje se lako rastvara u vodi ima moć pranja, emulgiranja i kvašenja, pa je zbog svog masnog karaktera i svoje postojanosti protiv vodenih obrazovanja tvrdoće, odlično podesno kao sredstvo za a-pretiranje i kao tekstilno ulje, ulje za predenje i ulje za mašćenje.
Umesto uljane kiseline može se upotrebiti i ricinol-kiselina pa se dobijaju proizvodi sa sličnim svojstvima.
Primer 9.
Zagreje se 1 mol oktodecilalkohola sa 6 mola etilenoksida u autoklavu dok ne prestane opadanje pritiska Na taj se način do-
za spravljanje ulja za kalemove kao i ulja za podmazivanje i ulja za bušenje.
Proizvodi koji se mogu dobiti nagomi-lavanjem ostataka poliglikoletera na organska jedinjenja, imaju većinom još jednu ili više slobodnih hidroksil-grupe, koje se mogu transformisati jedinjenjima sposobnim za reakciju. Za ovo su u prvom redu podesne kiseline, koje reaguju pri obrazovanju estera na pr. sumporna kiselina, fosforna kiselina, benzol-dikarbon-kiselina (ftalna kiselina), masne kiseline i njihovi derivati kao i halogen-parafini i t. d. Može se takođe i posle izmene slobodne hi-đroksilgrupe halogeno-bazisnim jedinjenjima kao eminima, aminima kiselina, jedinjenjima, koja sadrže hidroksil grupe i t. d. dovesti do transformacije. Sve ove kombinacije daju takođe dragocena pomoćna sredstva za tekstilnu industriju i industriju koža, hartije i laka.
Opisani kondenzacioni proizvodi mogu se primeniti koliko sami zasebno, toliko zajedno sa drugim sredstvima na pr. imaju preparati iz pomenutih proizvoda i sapuna, alizarinskih ulja, saponina, organskih-sulfo-kiselina, lepka, gumastih supstanca, dekstrina ili drugih koloida, soli, kao kuhinjske soli, Glauber-ove soli, ili organskih sredstava za rastvaranje, sredstava za beljenje, kao perborata i t. d. ili drugih materija, vrlo dragocena svojstva.
Primer 1.
U nekom autoklavu zagreje se 1,06 kg dietilen-glikola sa dodatkom od 15 g nikl-sulfata na 150° pa se u malim defovima dodaje od časa do časa 8,8 kg etilenoksida Pritisak iznosi oko 10 atmosfera. Pošto je usuta sva količina etilenoksida za-greva se još dotle dok pritisak skoro potpuno ne nestane. Dobija se u kvantitativnom iskorišćenju bezbojni proizvod, rastvorljiv u vodi, koji pri bojadisanju vune bojama nerastvorljivim u vodi (kipskim bojama) ima odlično dejstvo egahziranja. Pored ostalog on je ppdesan kao ulje za apretiranje pamuka jako koncentrisanim rastvorima gorke soli
Primer 2.
.U autoklavu se tretira pri nekih 180° količina od 200 tež. delova mešavine od viših alkohola, kakva se može dobiti pri hidrl-ranju ulja ili masti, koia u glavnom sadrži alkohole po formuli CsH,7OH do Cl8H37OH pri čemu se nalaze oko 50% dodecilalko-hola, sa prosečno 400 tež. delova etilenoksida, koji se dodaje od časa do časa u malim delovima. Produkt spravljen na ova] način ima dejstvo ispiranja, pranja i emul-giranja kao i zaštitna koloidna svojstva pa je vrlo podesan za pranje sirove vune i vunenog rublja. Ako se na pr. tretira 10 g si-
rove vune za vreme od 1/4 sata pri 45° u ispirci koja sadrži na litar 3 g pomenutog kondenzacionog proizvoda pa se ispere, dobija se vrlo dobro očišćena vuna u razmekšanom stanju čiji je dodir prijatan.
Ovaj se proizvod može mešati i sa sredstvima za rastvaranje na pr. sa glikol-mo-nokrezil-eterom, tetrahidronaftalinom, te-trahlor-ugljenikom i t. d.; pri dodavanju vode dobijaju se vrlo dobre emulzije pomenutih sredstava za rastvaranje. Isto tako dodavanjem ovog proizvoda (na pr. u 10%) mašinskom ulju, parafinskom ulju ili drugim uljima nerastvorljivim u vodi, uspeva se da se ta ulja učine takva da se mogu lako emulgirati sa vodom.
Dodavanjem sulfo-grupa može se još povisiti dejstvo kvašenja kondenzacionog proizvoda. Pored ostalog on se može pre-imućstveno upotrebiti i u ispirkama za karboniziranje.
Primer 3.
Zagreje se na nekih 130° mešavina od tri dela kondenzacionog proizvoda, dobi-jenog nagomilavanjem oko 16 mol (gram-molekila) etilenoksida na dietilengl.kol i 1 deo uljane kiseline ili kiseline ricinusovog ulja. Dobljeni kondenzacioni proizvod je rastvorljiv u vodi i odlično otporan protiv kreča i kiseline. Zatim ima dobru moć penušanja i dejstvo pranja, kvašenja i e-mulgiranja. Kad se ovaj kondenzacioni proizvod pomeša na pr. sa maslinskim u-Ijem pri čemu mogu dodaci da iznose manje od 10% ona se piosle razređivanja vodom dobija fina i trajna emulzija.
Primer 4.
3 dela kondenzacionog proizvoda, dobi-jenog uticajem oko 28 mola etilenoksida na 1 mol dietilen-glikola na način opisan u primeru 1, zagreju se sa 1 delom mešavine dobijene katalitičnim hidriranjem orahovog ulja, koja sadrži alkohola naročito do-decilalkohola. Ovako dobijeni mrki viskozni proizvod je odlično podesan za pranje vune i ima vrlo dobru sposobnost kvašenja. Ima i dejstvo egaliziranja, a osim toga se može upotrebiti kao zamena za sapun pri bojadisanjp svile.
Proizvodi, koji su dobijeni prema prime-rima 3 i 4 su na odličan način sposobni da spreče taloženje krečnih sapuna, što je često smetnja u tekstilnoj industriji istovremeno oni imaju to dejstvo da rastvaraju krečni sappn tako da se oni mogu prei-mućstveno upotrebiti zajedno sa sapunom u tvrdoj vodi. Osim toga su zbog njihove dobre postojanosti u kreču i gorkoj soli odlično podesni kao sredstvo za omekšavanje i sredstvo za mašćenje tekstilne robe bilo zasebni, bilo u vezi sa masama za a-pretiranje.
bija viskozno ulje, koje predstavlja proizvod nagomilavanja etilenoksida na okto-decilalkohol. Ako se ovaj proizvod eventualno pri upotrebi sredstava za rastvara-nje ili razređivanje, tretira hlorsulfon-kise-linom u odnosu 1 mol : 1 mol, onda se do-bija proizvod, rastvorljiv u vodi, koji se može kao takav ili posle neutralizacije pomoću rlka'ija, amoniaka, ili amina upotre-biti kao sredstvo' za pranje.
Kad se upotrebi na pr. rastvor od 1000 delova vode i 3 dela natriumove soli od estera sumporne kiseline, spravljenog na napred opisan m čin za pranje sirove vune, onda se već posle tretiranja od 15 minuta pri 45—50° C pod odnosom ispirke 1 : 50 dobija olično isprana vuna.
Primer 10.
Uz 286 delova oktodekandiola, kakav se dobija katalitičnom redukcijom repičnog ulja, doda se dva dela natrium-hidroksida jpa se pri 70—80° C unose 660 delova etilenoksida. Masa, koja se pri ohladenju stvrdne, rastvorljiva je u vodi, ima odličnu moć kvašenja i odlično zaštitno koloidno dejstvo. Proizvod sačinjava lako ras-tvorljive metalne soli, pa se zbog toga može upotrebiti u svim granama bojenja, štampanja ili beljenja, pošto ga ne talože metalne soli.
Primer 11.
Proizvod nagomilavanja od 15 mola etilenoksida na 1 mol oktodecilalkohola, opisan u primeru 7 može se još u zadnjoj OH-grupi pretvoriti u ester. Na pr. osmo-časovnim zagrevanjem na 180° C mešavine od 5 delova tog kondenzacionog proizvoda sa 1 delom uljane kiseline, dobija se proizvod rastvorljiv u vodi sa odličnim dejstvom emulgiranja i zaštitnim koloidnim svojstvima.
Kad se na pr. rastvori 5% ovog reakcio-nog proizvoda u oleinu pa se ta mešavina polako sipa pri mešanju u vodu onda se dobija odlična emulzija.
Primer 12.
1 težinski deo alkoholne mešavine, kakva se dobija pri oksidaciji parafina, sa 2 tež. dela etilenoksida u prisustvu neke kisele zemlje za beljenje, na pr. tonsila zagreje se na nekih 80—90° C dok proizvod ne postane rastvorljiv u vodi. Na taj se način do-bija viskozno ulje koje ima vrlo dobro dejstvo kvašenja.
Primer 13.
1 težinski deo vunene masti sa 2 tež. dela etilenoksida zagreju se u autoklavu na nekih 100° C u prisustvu neke kisele zemlje za beljenje na pr. tonsila, melemasti proizvod, rastvorljiv u vodi, koji je vrlo dobro sposoban na pr. kao sredstvo za apretiranje.
Primer 14.
Na 1 tež. deo glicerida monouljane kiseline puste se pri 100—150° C da utiču 2 tež. dela etilenoksida. Na ovaj način, dobi-jen proizvod je rastvorljiv u vodi pa se može preimućstveno upotrebiti kao sredstvo za predenje i mašćenje isto tako i kao ulje za kalemove ili sredstvo za podmazivanje.
Primer 15.
Uz 270 delova (= 1 mol) oktodecilalkohola doda se 2,7 dela rastvora natrium-hidroksida pa se u tu mešavinu kod 130 do 140 C pri mešanju unesu 660 do 880 delova (oko 15 do 20 mola) etilenoksida.
Reakcioni proizvod, koji se pri ohladenju stvrdne na način voska, je vrlo dobro rastvorljiv u vodi, osim toga je rastvorljiv u većini organskih sredstava za rastvara-nje. Pored toga ima odlično dejstvo egali-ziranja pri bojenju bojama nerastvorljivim u vodi pa u naročitoj meri potpomaže skrozno bojenje mercerizirane perlane pređe ili svile.
Na pr. ako se mercerizirana perlana preda ili jako upredena preda veštačke svile bojadiše na uobičajan način sa 5,5^ in-dantren plave RS dvostrukog testa (Schultz, Farbstofftabellen, 1931, Nr. 1228) i sa dodatkom od 5 g reakcionog proizvoda, do-bijenog na opisan način, na svaki litar bo-jene rastopine, onda se dobija vrlo dobro skroz obojena pređa.
Ako se veštačka svila, na pr. bakarna svila bojadiše sa 0,5% indantrenbrillan-violet-om RR dvostrukog testa (Schultz, Farbstofftabellen, 1931, Nr. 1265) ili sa kombinacijom od 0,5% indantren-plave RS dvostrukog testa (Schultz, Farbstofftabellen, 1931, Nr. 1242) sa dodatkom od 0,1 do 0,5 g napred pomenutog kondenzacionog proizvoda na svaki litar bojene rastopine, onda se dobijaju besprekorna podjednaka obojenja. Osim toga postiže se duže trajanje kotla za bojadisanje. Pri proizvodnji azo-boja na vlaknu izazove dodatak ovog proizvoda uz rastvor diazonium soli znatno poboljšanje otpornosti protiv trenja.
Reakcioni proizvod, dobijen na ovaj način rastvara se bistro u olein-u pri zagre-vanju. Ako se na pr. rastvore 2—5 delova tog proizvoda u 100 delova oleina pa se ta mešavina polako pri mešanju uspe u vodu, onda se dobijaju postojane emulzije sa dobrim dejstvom, Nagomilavaniem etilen-pkskla na montan-kiselinu na sličan način kao šb. je napred opisano, dobijaju se mase, koje se mogu lako emulgirati do masa rastvorljivih u vodi, koje imaju kakvoću pčelinjeg voska.
Ksd se na napred opisan način nagomila na 1 mol dekanola ili 1 mol dodekanola odn. na mešavine alkohola kakve se dobi-jaju katalitičkom reakcijom kokosne masti ili palminog ulja oko 8—12 mola etilen-oksida dobijaju se bezbojna ulja rastvor-Ijiva u vodi ili polučvrste mase, koji su u alkalnoj, neutralnoj i kiseloj rastopini odlična sredstva za kvašenje, a osim toga imaju odličnu otpornost protiv obrazivača tvrdoće u vodi ili metalnih soli. Oni se mogu upotrebiti za sve celji kvašenja isto tako i kao dodatak sredstvima za ovlaži-vanje i sredstvima za tamanjenje štetočine. Osim vrlo dobrog zaštitnog koloidnog dejstva imaju oni i znatnu moć dispergiranja; taloži krečnih sapuna, koji nastaju pri upotrebi tvrde vode mogu se pomoću opisanog kondenzacionog proizvoda opet dovesti potpuno u rastvor.
Odgovarajućim nagomilavanjem 5—6 mola etilenoksida na etilalkohol dobija se proizvod, koji je odlično podesan da ve-štačkoj svili na pr. viskozi da šuštanje i opip svile. Kad se taj reakcioni proizvod zagreje sa ravnim delovima nekog polime-rizacionog proizvod? od etilenoksida pri održavanju temperature od 120° C za vreme od 2—3 časa u vakuumu to se dobija proizvod sa dobrom moći egaliziranja.
Primer 16.
U 51 deo alkoholne mešavine, dobljene katalitičnom reakcijom kitovog ulja unesu se 88 delova etilenoksida u prisustvu alka lija pri 120° C. Dobija se proizvod, koji ima odličnu moć kvašenja i egaliziranja; osim toga on ima odličnu moć emul-giranja za japanski vosak ili za glikolne estere od montan-kiseline ili sličnog.
Ako se umesto 51 dela alkoholne mešavine upotrebe samo 24 odn. 12 delova, onda se dobijaju takođe dragoceni proizvodi, čija je rastvorljivost u vodi jbš znatno bolja.
Mešavine proizvoda d bi jenih na pome-nuti način sa prirodnim voskovima, parafinom i t. d. daju se vrlo dobro emulgira-tj naročito u vezi sa organskim sredstvima za rastvaranje, na pr. terpentinom. Ovakve se emulzije mogu obraditi za spravljanje dobrih sredstava za čišćenje obuće, voštane mase ilidrug'h sredstava za poliranje.
Primer 17.
Na 2 mola kondenzacionog proizvoda, dobijencg nagomilavanjem 20 mola etilenoksida na 1 mol oktodecilalkohol? u prisustvu alkalija pušta se posle kišeljenja u-vođenjem hlorovodonika, da utiče 1 mol acetaldehida pri mešanju i hlađenju obrnutom cirkulacijom za vreme od 4—6 časova. Voda, koja se obrazuje pri reakciji i eventualno još postojeći hlorovodonik u-
klanjaju se tretiranjem reakcionog proizvoda pri smanjenom pritisku pa se eventualno reakcioni proizvod još neutralizira. Dobija se ulje, koje se može preimućstve-no upotrebiti kao sredstvo za omekšavanje tekstilne robe.
Primer 18.
Na 1 mol oktodecilalkohola uz dodatak 1 % natrium hidroksida pušta se u autokla-vu da utiču 6 mola etilenoksida. Dobija se proizvod, koji je odlično sposoban za spravljanje pssta, kremova i sličnog. Kad se na pr. pri zagrevanju pomeša 12 delova pomenutog kondenzacionog proizvoda sa 18 delova vazelina i 10 delova parafin-skog ulja pa se dobijena mešavina pažljivo pomeša sa 60 delova vode dok se ne ohladi, onda se dobija plasta koja je vrlo dobro podesna kao kreni za kožu. Dobija se mešavina :ste vrste iz 10 delova napred pomenutog kondenzacionog proizvoda, 20 delova parafinskog ulja, 3 dela ulja od pistaša (zemljanog oraha) i 67 delova vode.
Primer 19.
Na 1 mol produkta dobijencg kondenzacijom 1 mola acetil-alkohola sa 4 mola propilenoksida, pušta se da u eterični rastvor utiče 1 mol hlor-sulfon-kiseiine pri temperaturama ispod 10° C. Čim se jedna proba reakcione mešavine pokaže k’o p tpuno rastvorljiva u vodi, položi se masa na led, eter se ispari pa se vodenasti rastvor neutralizira pomoću alkalija ili organskih amina. Ovaj se rastvor može neposredno upotrebiti za pranje neobrađene vune. Neutralni rastvor se može i ispariti, pa se na taj način dobija sredstvo za pranje u čvrstom obliku.
Primer 20.
Na 1 mol trietanolamina pušta da u au-toklavu uz dodatak male količine kalium-hidroksida utiču 6—5 mola etilenoksida, potom se 1 deo kondenzacionog proizvoda dobijenog na taj način zagreje za vreme od 3 časa na nekih 140° C pri sniženom pritisku sa I delom uljane kiseline. Dobija Se proizvod, koji je sposoban za emulgiranje materija, koje su nerastvorlji-ve u vodi, na pr. mineralnih ili parafinskih ulja.
Primer 21.
Za spravljanje emulsije mašinskog ulja može se preimućstveno upotrebiti mešavina od nekih 7 delova estera trietanolamin-nmnouljane kiseline i oko 3 dela kondenzacionog proizvoda od 1 mola dodecil-al-kohola i oko 9 mola etilenoksida. Pome-nuta mešavina se dobro rastvara u mašin-skom ulju pa obrazuje u vodi vrlo postojane emulzije. Pomenutom mešavinom do-hija"' *e i u tvrdoj vodi vrlo postojane e-mulzije.
Na sličan način mogn se spraviti emulzije od maslinovog ulja, kad se p>ri torne umesto oba napred pomenuta proizvoda upotrebi proizvod, koji se dobija uticajem 2 do 3 dela etilenoksida na 1 deo mešavi-ne od ravnih dela oleinalkohola i kiseline kokosove masti pod pritiskom.
Primer 22.
Rastopje se 4—5 delova kondenzacionog proizvoda, dobijenog uticajem nekih 9 mola etilenoksida na 1 mol alkoholne mešavi-ne, kojs se u glavnom sastoji iz dodecil-alkohola, sa 1 delom krezola, koji sadrži halogene izbegrvajući suviše jako zagre-vanje. Kad se ova mešavina pri mešanju unese u vodu, dobija se postojana emulzija odn. rastvor, k ji se m ;že upotrebiti kao dezinfekciono sredstvo.
Primer 23.
'ad se rastope 3 dela amida kiseline od masti kokosovog ulja ih odgovarajućeg oksietilamida kiseline od masti kokosovog ulja :!i 3 dela oktodecilalkohola ili oksietil-oktodecilalkohola ili stearilstearata sa 1 delom kondenzacionog proizvoda, dobijenog uticajem nekih 10 mola etilenoksida na 1 mol oleilalkohol ’ onda se razrediva-njem vodom dobijaju paste ili emulzije, koje se mogu upotrebiti bilo same ili u vezi sa drugim poznatim sredstvima za apre-tiranje i impregniranje za opremu tekstilne robe. Na sličan način mogu se upotrebiti proizvodi od uticanja etilenoksida na masne kiseline ili više amine.
Primer 24.
Na 1 mol maslinskog ulja pušta se pod pritiskom, pri nekih 140 -160° C, upotre-bivši cko 1 % na*rium-hidroksida da utiču oko 30 mola etilene ks da. Dobijaju se gusta ulja do polučvrste mase, koje vrlo dobro emulgiraju na pr. m. šinsko ulje ili maslin-sko ulje. Slični se proizvodi dobijaju uticajem etilenoksida na goveđi loj, ulje cd kita, ulje od soje, stearilstearat i slično. Uti-canje etilenoksida na gliceride može se izvesti i u prisustvu glicerina ili drugih jedi-njenja, koja dolaze u obzir za pretvaranje u ester. Isto tako se mogu odati materije, koje obr zuju transfc rmaciju u ester na pr. kalcinglicerat i t. d.
Primer 25.
Apretirana ili neapretirana svilena tkanina bojadiše se pri temperaturi vrenja za vreme od 1 časa pomoću 2% diarmant-ze-lene boje GX (Sch'ltz, Farbstofftabellen, 1931, Nr. 754) ili viktoria čisto plave BO koncentrisane (Schultz, Farbstofftabellen 1931, Nr. 822) sa 3% sirćetne kiseline i sa dodatkom na svaki litar rastopine 0,5 g proizvoda, dobijenog kondenzacijom 1 mola oktodecilamina sa 9 mola etilenoksida. Tkanina se potom ispere pa se na uo-
bičajan način avivira u ispirci razredene sirćetne ili mravlje kiseline. Otpornost protiv trenja je odlična kod postignutog obo-jenja. Umesto napred pomenutog kondenzacionog proizvoda od oktodecilamina i e-tilenoksida može se na sličan način upotrebiti kondenzacioni proizvod, dobijen prema primeru 12 iz oktodecilalkohola i etilenoksida. Pornenuti proizvodi su vrlo podesni takođe da spreče taloženja, k ja utiču nepovoljno na otpornost boje protiv trenja a koja taloženja nastaju pri zajedničkoj upotrebi bazisn.h i kiselih ili substan-tivnih boja (bojila), tako da je omogućeno istovrem no bojenje bojama obeju o-vih grupa.
U izvesnim slučajevima je shodno da se p. menuti kondenzacioni proizvodi prethodno pomešaju sa bojom (bojilom), u t m se slučaju dobijaju isti efekti. Neka podesna mešavina može na pr. da sadrži 13,5% diamant zelene boje GX, 13,5% kondenzacionog proizovda cd oktodecđal-kohola i etilenoksida (sravni primer 12) i 73% dekstrina. I pri bojenju vune kiselim bojilima može se postići pomoću pome-nutih dodataka poboljšanje egaliteta i otpornosti protiv trenja.
Primer 26.
Pređa od merino-vune bojadiše se pri temperaturi vrenja za vreme od 1 časa pomoću 3% kompleksnog jedinjenja hroma i nekog kiselog bojila, 5—10% sumporne kiseline sa dodatkom na svaki litar rastopine 0,5 g kondenzacionog proizvoda, dobijenog uticajem oko 20 mola etilenoksida na 1 mol oleil-alkohola. Dobijaju se vrlo čista ravnomerna i duboka obojenja.
Umesto pomenutog kondenzacionog proizvoda mogu se upotrebiti pored ostalog i proizvodi od uticanja etilenoksida n.a masne kiseline, gliceride masne kiseline ili na ester oksialkilamin-masne kiseline, kao što su opisani u primerima 6 i 17. Postiže se vanredno dobro deistvo egalizira-nja kad se primenj ester monokiurin-k seli-ne nekog kondenzacionog proizvoda od nekih 18 mola etilenoksida na 1 mol trie-anolamida. I pri bojenju kože postižu se na ovaj način besprekorna obojenja.
Primer 27.
Pri izradi pigmenata ili bojenih lakova na pr. upotrebom azo-bojila, bojila nerastvor-Ijiva u vodi (kipskih boja) ili estera sumporne kiseline sa leuko-jedinjenjima bojila nerastvorljivih u vodi, postiže se naročito fina raspodela pigmenata upotrebom proizvoda, koji se dobijaju kondenzacijom 1 mola oktodekandiola i 16 mola etilenoksida.
Na pr. rastvore se 4 dela a — naftalida 6 — oksinaftalin-karbon-kiseline u 6 delo-
va deaaturisanog alkohola, 2,4 dela rastvora natrium hidroksida od 34° Be i 6 delova vode pa se taj rastvor unese u 1000 delova vode, kojoj je dodato 1,4 dela rastvora natrium hidroksida od 34° Be. Istovremeno se rastvore 8,75 delova soli prave crvene boje B (Echtrotsalz B-Schultz, Farbstoff-tabellen, 1931, Nr. 155) p;ri 40° C u 200 delova vode pa se pomešaju sa 800 delova vode pod običnom temperaturom. Ovom se rastvoru dodaje na svaki litar oko 3—5 g kondenzacionog proizvoda, dobijenog kondenzacij m oktodecilalkohola sa etilen-oksidom prema primeru 12. Potom se oba napred pomenuta rastvora sastave pri nekih 12° C. Dobija se vanredno fino raspoređena azo-boja.
Primer 28.
Na 1 mol P—naftola oušta se da utiču u autoklavu za mešanje pri povišenoj temperaturi oko 10 mola etilenoksida. Dob.ja se kondenzacioni proizvod rastvorliiv u vodi sa dobrom moći kvašenja, koji se preimućstveno može upotrebiti u bojenim rastcpinama ili masama za glačanje.
Primer 29.
Rastopi se jedan deo kondenzacionog proizvoda iz 1 mola oleil-alkohola i 4- 5 mola etilenoksida, sa 1 delom natrium-soli od estera sumporne kiseline i oksistearin-kiseline. Dobija se mešavina rastvorljiva u vodi, koja ima vrlo dobro dejstvo kvašenja i koja je postojana u tvrdoj vodi a koja se može preimućstveno upotrebiti na pr. u močilima za bdjenje.
Umesto kondenzacionog proizvoda od oleil-alkohola i etilenoksida mogu se upo-trebit i proizvodi, koji se mogu dobiti iz drugih alkohola na pr. iz dodecilalkohola i etilenoksida.
Primer 30.
Na 1 deo amina, dobijenog transformi-sanjem amoniakom hloriranog parafina, koji sadrži 8 atoma hlora, puste se da utiču oko 4 dela etilenoksida pod pritiskom. Dobija se proizvod rastvorljiv u vodi, koj: je podesan na pr. kao sredstvo za emulgi-ranje masnih ulja ili mineralnih ulja. Po-menutj kondenzacioni proizvod rastvara se bistro u mineralnom ulju. Takva mešavina ima veću viskoznost od upotrebljenog ma-šinskog ulja; ona se može upotrebiti na pr. kao sredstvo za podmazivanje.
Primer 31.
U kupovni marseljski sapun ili sržni sapun unesu se 3—15% kondenzacionog
proizvoda, dobijenog tretiranjem 1 mola oktodekandiola sa 15 delova etilenoksida pod pritiskom. Dobija se preparat sapuna, koji je vanredno postojan prema kreću, tako da se upotrebom takvog sapuna čak u vodi od 25 nem. stepeni tvrdoće (25° D. H.) ne vrši taloženje sapuna. Pomenuti proizvod može se preimućstveno uneti i u sapun za umivanje, i kupanje. On je podesan kao dodatak pri izradi sapunskih pasta i drugih kozmetičkih sredstava na pr. sapuna za brijanje i t. d.
Umesto napred pomenutog proizvoda mogu se upotrebiti takođe proizvodi od uticanja etilenoksida na višemolekularne masne kiseline i njihove gliceride ili amide i slično. Unošenje ovog proizvoda u sapun može se izvesti takođe već pri izradi sapuna iz masnih kiselina i glicerida.
Primer 32.
Sirova vuna ili vunena tkanina, koja sadrži ulja tretira se za vreme od 1 časa pri temperaturi vrenja bojenom rastopinom koja sadrži 3% crvenog bojila, dobijenog prema postupku po D. R. P. 288 838 i 10% Glauber-ove soli i 10% sirćetne kiseline, a osim toga na svaki litar rastopine 2 g proizvoda, dobijenog uticanjem oko 20 mola etilenoksida na 1 mol oktodecilalkohola u prisustvu natrium-hidroksida.
Na ovaj se način dobija dobro očišćena i podjednako obojena roba.
Kad se upotrebi umesto pomenutog bojila ista količina nekog kompleksnog hrom-nog jedinjenja sa nekim kiselim bojilom, onda će se rastopim dodati preimućstveno umesto Glauber-ove soli i sirćetne kiseline, 8% sumporne kiseline pa će se u ostalom postupati kao što je napred navedeno.
Patentiv zahtev:
Postupak za spravljanje sredstava za kvašenje, čišćenje, dispergiranje, rastvara-nje, omekšavanje, egaliziranje, apretiranje, štavljenje i slično, naznačen time, što se na organska jedinjenja, koja sadrže u molekilu jednu ili više oksi-grupa, karboksi-grupa ili amino-grupa, puste da utiču takve količine etilenoksida ili poliglikoletera tolike molekularne veličine, da u molekil polazne materije uđu ostatci poliglikoletera sa najmanje četiri — C0H4 — grupe
— (o.ch2 —ch2.)x o —ch2 —cfu.oh
pa se slobodne hidroksil grupe, koje eventualno još postoje u reakcionom proizvodu transformišu jedinjenjima, sposobnim za reakciju.