KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 16
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 decembra 1932.
PATENTNI SPIS BR. 9328
Lonza, Elektrizitatswerke und Chemische Fabriken Aktiengesell-schaft, Basel — Gampel, Švajcarska.
Postupak za preradu proizvoda, koji se dobijaju rastavljanjem fosforita sa azotnom kiselinom, naročito za spravljanje vešfačkog đubreta.
Prijava od 31 jula 1931.	Važi od 1 februara 1932.
Traženo pravo prenstva od 2 avgusta 1930 (Švajcarska).
Pronalazak se odnosi na preradu proizvoda rastavljala, kao što se oni dobijaju pri rastavljanju fosforita sa azotnom kiselinom.
Ovaj način rastavljanja u novije vreme skoro je potpuno potiso do sada pretežno upotrebljavani postupak za rastavljanje fos• forita sa sumpornom kiselinom za spravljanje veštačkog djubreta fosforne kiseline, jer su dobiveni proizvodi bitno bolje sme-še veštačkog djubreta.
Ipak ima postupak rastavljanja sa azotnom kiselinom jedan niz nedostataka, koji umanjuju znatne prednosti ovog postupka prema postupku rastavljanja sa sumpornom kiselinom.
Oba postupka daju prvo polu tečne vrele mase, koje se tek jednim priključenim procesom prerade prevode u stvarno za po sipanje podesno veštačko djubre.
Dok se kod superfosfatnog postupka jednostavno ostavlja da ščvrsne i tako dolazi do relativno labave mase, koja se lako može da sitni, ščvrsnuta masa posle rastavljanja sa azotnom kiselinom gradi veoma tvrde proizvode, čija dalja prerada iziskuje zametne postupke lomljenja i mlevenja.
Sem toga i sam rad, kojim se dolazi posle rastavljanja do rastavljenja mase, koja je podesna za mlevenje, spojen je sa jednim nizom teškoća.
Ove teškoće proizlaze delom otud, što sveže rastavljane mase odaju znatne količine para cd azotne kiseline i da ščvršćavanje ide veoma sporo, a ščvrsnuti poizvodi su
veoma tvrdi. Odavanje većih količina para azotne kiseline ne znači samo jako opterećenje radnika i time po, potrebi zametne i skupe zaštitne mere, nego znatno šteti i gradjevinske i gvozdene konstrukcije prostorija kojima se radi ili zahteva naročito zaštićene prostorije. Zbog kristalizacione toplote sporo je hladjenje i ščvršćavanje i iziskuje vol ke prostore za ščvršćavanje čemu se priključuje još i taj nedostatak, što se usled sporog hladjenja pri velikoj produkciji pojedine šarže slepe medjusobno u prostorima za ščvršćavanje u prostrane mase, koje se s jedne strane iznutra veoma sporo hlade a s druge strane znatno otežavaju sitnjenje, kao veoma tvrde mase sa velikim površinama.
Postupak ovog pronalaska potpuno u-klanja pomenute teškoće pri preradi proiz-\ oda dobivenih rastavljanjem sa azotnom kiselinom.
Ovaj se u glavnom osniva na tome, što se još plastična rastava mase preradjuje pomešana sa već hladnom usitnjenom rastavljenom masom. Pri tome se je pokazalo kao naročito korisno, da se hladna usitnjena rastavljena masa, koja se dodaje, upotrebi u sitno raspodeljenom obliku, celi-shodno u prah samlevena.
U ovom smislu upotrebljeni proivođ o-značavaće se u sledečem izrazom »prah*, ; li o vo ipak ne znači izričito ograničenje u pogledu stepena do kojeg treba sitnjenje vršiti.
Din. 10
Prerada oko 60° tople rastavljene mas.., koja se još može da mesi sa hladmm prahom ima ne samo tu prednost što postizava ubrzavanje hladjenja bržim odvodjenjem reakcione kao i kristalizacione toplote, nego se sprečava i slepljivanje u velike tvrde maše. Na. ščvršćavanje ne utiče sanrn povoljno prisustvo hladnog praha zbog bržeg odvodjenja toplote, nego i zbog tog, što kristalni fragmenti praha ubrzavaju kri-stalizovanje kao kristalizacione klice.
Dalje se pak pokazalo da se odvajanja para azotne kiseline praktički potpuno suzbija mešanjem, odnosno obavijanjem svežih proizvoda sa prahom, tako, da se mase pri tretiranju po postupku ovog pronalaska, mogu bez ičeg daljeg da ostave otvoreno na stovarištu, bez ikakvog opfereća-vanja radnika i bez štetnog uticaja na gra-djevinske konstrukcione delove radnih prostorija i pribora.
Za izvodjenje postupka po ovom pronalasku sledeči načini postupka su se pokazali kao naročito korisni, ali se i ti u danom slučaju, na proizvoljan način mogu modifi-kcvati prema potrebi pogona i tome slično. Radi prerade svežih polutečnih sirovina može se na pr. rastavljanje izvoditi u jednoj napravi za gnječenje, a mase, koje iz O’ e izlaze podeljene u veće gomile obaviti sa prahom, celishodno je, da se sa prahom dobro umese. Za ovo može da se u-pctrebi jedna naprava za mešanje ili tome si. Ali kao naročito celishodno pokazala se za ovo upotreba rotirajućeg doboša. U o-vaj se sveže mase i prah zajedno unose i okretanjem doboša pri podesnom nagibu istog ili pokretanjem odgovarajućih delo-va aparata postizava dobro obavijanje i unutarnje mešanje sirove mase sa prahom, a celishodno i odnošenje ovako tretirane sirove mase. U danom slučaju može da se u doboš stavi i jedna naprava za razdelji-vanje odnosno za istovremeno razdeRiva-nje i gnječenje ili obavijanje. Ovako razde-Ijivanje može da se postigne na pr. jednim u dobošu rotirajućim noževima snabdeve-nim vratilom, pri čemu se razdeljenje masa iz doboša kontinualno iznosi podesnim položajem noževa. Grumenje mase koje izlazi iz doboša, koje su opisanim tretiranjem sa prahom, odnosno mešanjem sa ovim bar po površini hladjene i time delom ščvrsle, mogu se ostaviti bez naročitih mera predostrož-nosti radi definitivnog sčvršćavanja otvoreno u proizvoljno zagradjenim prostorijama, pošto ne odaju više nikakve škodljive pare. Tretiranje sa prahom ima dalje tu prednost, što pojedino grumenje ne može više da se slepi. Ovim se postizava jedno prethodno sitnjenje još plastične mase, šio je ?natno lakše izvedljivo, nego posle sčvr-
šćavanja, ne uzimajući u obzir, da je time znatno skraćeno vreme sčvršćavanja.
Prethodno sitnjenje još plastične mase može da se spoji na proizvoljan način sa tretiranjem sa prahom. Na pr. mogu da se rastavljenoj masi dodadu takve količine praha za hladjenje, da iste pruže mogućnost pri istovremenom razdeljivanju za jedno brzo ščvršćavanje i sitnjenje do definitivnog stepena, na pr. do veličine zrna, iz-begavajući sve ometajuće sporedne pojave, kao na pr. slepljivanje odvojenih delića i tome slično.
Ali se može količina praha, koji treba dodati i tačno da odredi prema željenom stepenu sitnjenja sveže mase, tako da masa praha bude tek dovoljna da obavijanjem većih komada spreči njihovo slepljivanje. Na koncu može da se na pr. količina praha za hladjenje odredi prema željenoj brzini hladjenja ili drugih pogonskih potreba.
Dejstvo hladjenja praha može da se u danom slučaju poveća još i drugim već poznatim merama za hladjenje, na pr. indirektnim hladjenjem masa uvodjenjem ili tretiranjem u hladjenim aparatima ili udu-vanjem hladnog vazduha ili drugih gasova na ili u masu koja se tretira.
Od materijala, koji pri ovom izlazi iz a-parata u kome je tretiran, može da se ili direktno posle izvlačenja ili u danom slučaju posle jednog priključenog daljeg hladjenja poznatim sredstvima na pr. proseja-vanjem kroz sito ili pomoću aparata odvoje zrna željene veličine. Pri ovome je često puta celishodno suviše sitan i suviše grub materijal vraćati ponova svežoj rastavljenoj masi.
Za ove radove za razdeljivanje rastavljene mase u plastičnom stanju, za hladjenje mešanjem sa prahom, u danom slučaju i u-potrebom drugih sredstava za hladjenje i tome si. mogu se upotrebiti za slične radove već pomenute najrazličitije naprave i pomoćna sredstva.
U niže datim primerima opisaće se nekoliko načina izvodjenja ovog pronalaska.
Primer 1. U jednoj napravi za gnječenje spravi se tretiranjem fosforita sa azotnom kiselinom jedna plastična masa, koja se po njenom izlasku iz naprave za gnječenje odvodi zajedno sa prahom u doboš za tretirs-nje. Ovo odvodjenje vrši se jednom napravom za transport ravnomerno.
Jedno vratilo sa noževima u rotirajućem dobošu donekle razdeljuje materijal, ali iz doboša izlazi prvenstveno u grumenju, na pr. veličine pesnice, koje je usled tretiranja sa prahom po.površini dosta jako rashladje-no i sčvrslo. Ovaj je materijal p:sle kratkog stajanja od nekoliko časova na vazdu-hu podesan za dalju preradu lomljenjem i
mlevenjem.
Primer 2. Posle završenog rastavljanja, analogo primeru 1, materijal se odvodi ta-kodje u jedan rotirajući doboš, pošto je prošao kroz jednu napravu za prethodno sitnjenje, u čijem se gornjem delu susreće sa prahom. Sitnjenje i mešanje materijala izvodi se u većoj meri nego u primeru 1, naime tako, da materijal za kratko vreme u velikoj meri sčvrsne i da iz doboša izlazi velikim delom sa željenom veličinom zrna. Ovo se zrnevlje u jednoj vetrenjači odvaja od viška prašine i istovremeno od nedovoljno usitnjenog dela.
Primer 3. Rastavljeni materijal se, slično k'o u primeru 2, u jednom prvom rotira-jućem dobošu prahom u velikoj meri ohladi i razdeli. U jednom drugom rotirajućem d bcšu, bez naročite naprave za razdeljiva-nje hladi se u danom slučaju upotrebom hl onog vazduha; u jednom trećem rotira-jućčm dobošu, snabdevenom napravom za sitnjenje, dalje se sitni do željenog stepena. Umesto doboša za hlsdjenje može da se upotrebi i jedna transportna traka, na koj j se, već u velikoj meri usitnjeni materij 1, posut u tankom sloju za kratko vreme u velikoj meri sčvrsne.
Ako izgleda da nije celishodno, da se doda dovoljni višak praha pri ulazu u aparaturu za tretiranje, onda se eventualno slep-Ijivanje još plastičnih zrna pri izlazu iz aparature može da izbegne time, što se na o-vom mestu dodaju dalje količine praha.
Novina je gore izložena na primeru rastavljanja fosforita sa azotnom kiselinom. Njena upotreba medjutim nije ograničena na r vaj naročiti slučaj pri fabrikovanju ve-štačkog djubreta, nego se svagda tada upotrebljava, kada pri spravljanju veštačkog djubreta rezultuje u jednoj fabrikacionoj f zi, jedan testast ili polutečan materijal sa višom temperaturom, koji za upotrebu treba imati u sitnom komadju, a pri čemu je potrebno razdeljivanje, da materijal čvrsne.
Patentni zahtevi :
1 Postupak za preradu rastavljenih ma-S3, dobivenih rastavljanjem fosforita sa a-zotnom kiselinom, naročito za spravljanje veštačkog djubreta, naznačen time, što se još plastična masa, koja počinje da postaje čvrsta preradjuje pomešana sa već hladnim i isitnjenim, celishodno sitno samlevenim rastavljenim materijalom.
2.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se količina hladnog, prethodno isitnje-nog rastavljenog materijala, koji se dodaje, odredjuje prema stepenu do kojeg se želi materijal da usitni, izbegavaj.ući da se slepe odvojeni komadi sveže mase ili prema jednoj željenoj, cdredienoj brzini hladjenja ili tome si, na pr. tako, da se upotrebe samo količine praha, koje su za jedno grubo sitnjenje ili za jedno fino sitnjenje dovoljne.
3.	Postupak po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što se stepen, do kojeg je usitnjen materijal-prah, koji se dodaje, odredjuje prema stepenu do kojeg treba usitniti svežu masu ili prema jednoj odredjenoj brzini hladjenja, koju treba postići ili tome si.
4.	Postupak po zahtevu 1 i 3, naznačen time, što se sveže mase preradjuju sa viškom praha i u danom slučaju dobiveni proizvod ponova još jednom meša sa prahom.
5.	Postupak po zahtevu 1—4, naznačen ime, što se sveže mase mešaju sa prahom
u podesnim napravama, kao na primer u n< p; ovi z' gnječenje i tome si.
6.	Postupak po zahtevu 1—5, naznačen time, što se sveže mase rasdeljuju podesnim napravama, pri čemu se istovremeno obavija odvojeno komadje sa materijalom, koji je dodat.
7.	Postupak po zahtevima 1—6, naznačen time, što se sveže mase vrlo dobro zamese sa prahom pre deljenja u komadje odgovarajuće veličine i obavijanja sa prahom.
8.	Postupak po zahtevima 1—7, naznačen time, što se tretiranje rastavljene mase svrši u jednom rotirajućem dobošu, pri čemu se može u danom slučaju istovremeno u dobošu da razdeljuje, odnosno u ođ-redjenim delovima istog sa pomoćnim napravama, na pr. rotirajućim noževima i tome slično.
9.	Postupak po zahtevima 1—8, naznačen time, što se dejstvo hladjenja dodatog praha potpomaže direktnim ili indirektnim hladjenjem masa, koje se preradjuju, na pr. tako što se na ili u masu uduvaju hladni gasovi ili što se aparatura za tretiranje hladi.
10.	Postupak po zahtevima 1—9, naznačen time, što se posle tretiranja sa prahom preduzima jedno naročito hladjenje već poznatim sredstvima, kao hladnim gasovima i tome si., čemu se može da priključi u danom slučaju jedna dalja prerada dodavanjem daljih količina praha.
-■ i; , '	»; ■	^ ■
: ; ■ 1 - . ;
.. •; ’ .v '	-



* ■
i



'
,