KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 46 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Februara 1930.
PATENTNI SPIS BR. 6781
Viet Paul, Billancourt, Francuska.
Poboljšanja na napravama za puštanje motora sa unutarnjim sagorevanjem. Prijava od 14. februara 1929.	Važi od 1. septembra 1929.
Traženo pravo prvenstva od 16. februara 1928. (Francuska).
Predmet pronalaska je poboljšanje na napravama za puštanje u rad motora sa unutarnjim sagorevanjem i sastoji se u glavnom iz aparata toga tipa, koji upotre-bljuju živu silu jedne mase, koja se stavlja u obrtanje podesnim sredstvima, i koja za-zvata jedno vreteno, koje može biti utvrđeno sa motorskim vretenom naprave za puštanje u rad.
Masa, čija se živa sila upotrebljava, može biti sastavljena, iz jedne grupe malih motora, električnih ili drugih, raspoređenih oko zahvalnog vretena, i koji se obrću oko ovog vretena pomoću svoje motorne sile, koja se na taj način dodaje živoj sili radi prouzrokovanja puštanja u rad.
Kod drugih slučajeva masa bi mogla biti sastavljena iz teških elemenata, koji se obrću pomoću mišićnih sila.
Aparati po pronalasku, čiji je princip dat gore, proizvode znatan napon izvan puštanja u rad; ovaj napon se može zatim smanjiti, kada je pokrenut aparat za puštanje u rad.
Ovi aparati imaju mnogobrojnu primenu i osim za puštanje u rad motora sa unutarnjim sagorevanjem kao što su aeroplan-ski motori, Diesel — i polu-Diesel motori, mogli bi se upotrebiti kao poslužni motori sa velikim koeficijentom efekata za sve pomoćne radove, kojima je potrebna početna sila za vrlo velika zahvatanja, na pr. za upravljanje mitraljeskih kupola na aeroplanima, kupola na oklopnjačama itd.
Da bi se dobro razumeo pronalazak, isti je detaljnije opisan s pogledom na priloženi nacrt, u kome je:
SI. 1 uzdužan presek naprave za puštanje u rad, u kojoj je zahvatna masa sastavljena iz električnih motora, i koja ima upravljač pomoću pedala i uključni regulator.
SI. 2 je poprečan presek iz sl. 1 i prema vertikalnoj osi uključnog regulatora.
SI, 3 pokazuje jednu varijantu upravljača za pomerajuće vreteno.
SI. 4 je delimičan izgled gornjeg dela rotorovog vretena jednog električnog motora,
SI. 5 je uzdužan delimičan izgled, koji pokazuje drugi raspored uključnog regulatora.
SI. 6 je poprečan presek, koji pokazuje koture za uključivanje.
SI. 7 je uzdužan presek jedne varijante rasporeda za električne motore i različite organe poslužnog motora za puštanje u rad.
SI. 8, 9 i 10 su šeme, koje pokazuju različita grupisanja električnih motora oko zahvalnog vretena.
Na sl. 1 označen je u 1 kraj krivajinog vratila motora sa unutarnjim sagorevanjem na pr. aeroplanski motor, koji se želi pustiti u rad. Na tom vretenu su predviđeni zarezi 2 za uključivanje, koji mogu zahvatati u slične zareze 4 na pomerajućem vretenu
3.	Vreteno 3 zahvataju žljebovi sa unutarnjim čivijama 5 izolučene čaure 6, koja
Din. 23.
prima energiju, koju daju poslužni motor i živa sila obrtanja, nagomilane celokupnem masom električnih motora i kutije 17, u kojoj su raspoređeni. Dva električna motora, raspoređena kao sateliti, imaju ankere 7, koji zahvataju svojim vretenom 8 zupčanike 9 i 10, koji su uvek zahvaćeni, kao kod epicikloidalnih točkova (obima kretanja prema središtu) sa utvrđenim vencem točka 11, koji je izjedna sa spoljnom ne-kretnom kutijom 12, prjključenom za motor za puštanje u rad i drugim pokretnim vencem točka 13, predviđenim po obimu uključne kutije 14. U unutrašnjosti uključne kutije 14 raspoređeni su, na običan način, ižljebljeni koturi 15, 16, koji frikciono zahvataju čauru 6, koja opet zahvata vreteno 3.
Funkcionisanje je u sledečem: Pod dejstvom električne struje, električni motori 7 dejstvuju sa vrlo velikom brzinom. Dejstvom zupčanika 9, 10, 11 i 13, kutija 17, u kojoj se nalaze električni motori, obrta-će se brzinom, koja je određena odnosom zupčanika, dok će se uključna kutija 14 obrtati sa smanjenom brzinom, koju je lako odrediti, naravno ako je reč o epiciklo-idalnim točkovima, zahvatajući čauru 6, sa tom istom brzinom posrestvom kotura 15, 16. Pod dejstvom centrifugalne sile uključne reze 18 (sl. 1 i 2) će se otvoriti, kada su motori 7 i pokretna celina dostigli minimalnu brzinu blisku njihovoj punoj graničnoj brzini. Kada se reze 18 otvore, dovoljno je pomerati vreteno 3 u unutrašnjost čaure 6, pomoću poluge 19, koja se pokreće bilo pedalom 20, bilo ručicom 21 kombinovanom, da bi se osiguralo zahva-taoje zareza 2 i 4.
Usled otpora, koji nastaje inercijom motora za puštanje u rad, najpre će se okretati uključna kutija 14, zatim će lagano zahvatiti, bez potresa, pomenuti motor svojim vretenom 1, jer će pomenuta uključna kutija postepeno snabdevati energiju nagomilanu u krećućoj masi, koja je sastavljena iz grupe električnih motora i zaštitnih kutija 17, kao i same energije motora 7. Kada je izvedeno puštanje motora u rad, ne pokrećući više pedalu 20, zarezi 2 i 4 pod dejstvom opruge 22 neće više zahvatiti, i dovoljno je prekinuti struju do doc-nije upotrebe poslušnog električnog motora.
Električna je struja dovedena kontaktom 23, koji šalje tu struju na utvrđeni prsten 24 postavljen na kutiji 12, i odakle je klizni koktakti 25 vode do četkica 26, koje je prenose u kolektore 28 rotora 7.
Električna energija može se upotrebiti na više načina:
1.	obrćući električne motore sa njihovom
maksimalnom brzinom, zatim tačno u momentu uključivanja, prekidajući struju; tada se upotrebljava samo živa sila nagomilana obrtanjem kutija 17 i 14 i različitih organa i električnih motora, koji su u kretanju.
2.	Pošto su električni motori proizveli obrtanje celine, kao što je gore objašnjeno, struja neće biti prekinuta u trenutku uključivanja; iz toga proizlazi, da će raspo-lažuća energija biti još sastavljena iz žive sile pokretne grupe, i, osim toga, iz energije električnih motora, koji će stalno davati njenu energiju.
Upravljanje pedalom ili ručicom može biti kombinovano iz različitih načina upravljanja, kao što će se odmah videti na si- 3:
1.	stavljajući kontakt (položaj A).
2.	uključujući u B i ostavljajući kontakt.
3.	prekidajući kontakt u C ostavljajući ga uključen.
4.	isključujući u D, struja je uvek prekinuta.
Razumljivo je, da kontakt ostaje ustanovljen, na pr. pomoću polukružnog kontakta, kada se ručica pomera iz A u C, i zatim je uklonjen, od C u A. U tom slučaju je od interesa, da se ručica uvek obrće u istom smislu, da ne bi električni motori radili uzaludno za vreme vraćanja na mrtvu tačku.
Na si. 2 se vide, osim pobrojanih organa, induktori 28 i opruga 29, koja vraća centrifugalne mase 17, koje se obrću oko njene ose 30. Pod dejstvom centrifugalne sile otvoriće se dve mase 18 oslobađajući se iz prstenastog žljeba 31 vretena 3; uključivanje pedalom ili ručicom ne bi se moglo izvesti pre nego što bi se celina obrnula minimalnom brzinom obrtanja. Prekidač, koji prekida struju poslušnom motoru, mogao bi se udvostručiti sa ručnim ili pe-dalnim upravljačem, ili od ovih biti nezavisan.
Jedna varijanta uključne reze predstavljena je na si. 5, u koju dve mase 33, potpomognute oprugama 34, ulaze u žljeb 31. Pod dejstvom centrifugalne sile otvoriće se te dve mase 33, pritiskujući opruge 34, i oslobađajući cev 3, koja bi mogla biti potisnuta radi uključivanja.
Da bi se izbeglo trenje vretena 8 za vreme rada zupčanika 9 i 10, može se predvideti, kao što je označeno na si. 4, kon-sola 32 utvrđena na kutiji 17 i koja drži kraj vretena 8.
Šl. 6 pokazuje uključne koture 15 i 16, koji se uzdužno pokreću, odnosno u čauri 6 i kutiji 14, ali koji se obrću sa ovim elementima pomoću zareza 33 i 36.	,
U varijanti predstavljenoj na si. 7 i 7’ električni motori su radialno raspoređeni.
što dozvoljava smanjivanje aparata, i povećanje prečnika mase u kretanju, a olakšavajući znatno proizvođenje žive sile smanjivanjem težine. Tako dobiven veliki prečnik za pokretnu masu nije nikako koristan u većini slučajeva, pošto će nezgode motora za puštanje u rad biti uvek znatnije od onih kod poslužnog motore.
U ovom slučaju epicikloidalni točak sa pravim zupcima biće zamenjen točkom sa koničnim zupcima ili naročito cilindričnim, u koji će točak 37 zahvatiti, s jedue strane, sa utvrđenim vencem 38, s druge strane, sa obrtnim točkom 39, koji će zahvatiti sa pokretnim vencem 40, koji je izjed-na sa uključivačkom kutijom 14.
SI. 8, 9 i 10 označavaju šematički raspored električnih motora u slučaju poslužnim potora, koji se sastoje iz dva ili više električnih motora. Broj ovih električnih motora je 2, si. 8, 4, si. 9 i 6, si. 10.
Očigledno se ovi motori mogu grupisati radialno kao na si. 7.
Najzad se lako može utvrditi, |da bi se električna energija, upotrebljena za upravljanje motora, mogla zameniti ekspanzijom jednog fluida, tečnog ili gasnog, a električni motori su zamenjeni turbinama ili motorima za fluid.
Patentni zahtevi:
1. Naprava za puštanje u rad motora sa unutarnjim sagorevanjem, koji upotrebljavaju živu silu jedne mase, koja se obrće pogodnim sredstvima i koji zahvataju jedno vreteno, koje može biti utvrđeno sa vretenom motora za puštanje u rad, naznačena time, što je masa, čija se živa sila obrtanja upotrebljava, sastavljena iz grupe
od dva ili više malih motora, električnih ili drugih, koji su raspoređeni oko zahvalnog vretena, i stavljeni u obrtanje oko ovog vretena pomoću svojih motornih sila, koja se dodaje njihovoj živoj sili radi izvođenja puštanja u rad.
2.	Naprava po zahtevu 1 naznačena time, što masa može biti sastavljena iz teških pogodnih elemenata, koji se obrću pomoću mišićne sile.
3.	Naprava po zahtevi 1 i 2 naznačena time, što rotori električnih motora mogu biti raspoređeni paralelno sa zahvalnim vretenom.
4.	Naprava po zahtevu 1—3 naznačena time, što rotori mogu biti radialno raspoređeni u odnosu prema pomenutom vretenu.
5.	Naprava po zahtevu 1—4 naznačena time, što električni motori mogu biti raspoređeni kao sateliti (pratioci) kod epicikloi-dalnog točka, čiji je središni venac spojen frikcionim uključivanjem sa čaurom, u kojoj se može pokretati zahvatno vratilo motora za puštanje u rad.
6.	Naprava po zahtevu 1—5 naznačena time, što je kod motora, raspoređenih radialno u odnosu prema zahvalnom vretenu, epicikloidalni točak zamenjen naročitim točkom sa koničnim iti cilindričnim zupcima.
7.	Naprava po zahtevu 1—6 naznačena time, što je predviđena uključivačka reza, koja dopušta uključivanje zahvatačkog vretena sa motorom za paštanje u rad, samo onda, kada je pokretna celina dostigla minimalnu brzinu obrtanja, pri čem ova reza dopušta svojim povlačenjem pokretanje zahvatačkog vretena u čauri učvršćenoj sa frikcionim uključivačem.



.
'
.
■



Obr. /
Obr. 7'
Obr. 7
Obr S
Adpatent brof 6781.
Obr. 6
Obr, 5



v:
■«'.
Ar--'4

;
V ' .
-v r'; •'
i

/