KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 28 (2)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 25. maja 1923.
PATENTNI SPIS BR. 873.
Wilhelm Rautenstrauch, trgovac, Trler, Nemačka.
Postupak za luženje koža sviju vrsta.
Prijava od 30. marta 1921.	Važi od 1. septembra 1922.
Pravo prvenstva od 9. maja 1919 (Nemačka).
Pošto je štavljenje životinjskih koža skopčano sa primanjem štavila od strane koža, bilo mehaničkim putem, bilo hemijskim sjedinjavanjem, to bi kod procesa štavljenja trebalo očekivati znatno povećavanje težine, koje bi težinu suve kože povećalo za težinu primljenog štavila. Kod uobičajenih postupaka međutim ne dobija se nikad veća težina, što se samo može objasniti gubitkom u glavnoj supstanci, koja nadoknađuje manje više povećavanje težine prouzrokovano primanjem štavila.
Gubitak u glavnoj supstanci biva prilikom pripremanja koža sviju vrsta za proces štavljenja i to poglavito prilikom olešivanja. Ovo biva ponajčešće tako zvanim znojenjem ili preradom sa krečnim mlekom ili sa natrijum-sulfidom. Znojenje prouzrokuje labavljenje korenja dlake usled trulenja, koje zahvata i razorava i belančevine što se nalaze u koži. To znači za randman dvogubi gubitak, jer pored razorenih belančevma nedostaju još i štavila koja su ove belančevine mogle vezati.
Krečna voda rastvara belančevinu i time oduzima koži tako zvanu intercelularnu sup-stancu. Rastvorena tela prelaze uskoro u truljenje, koje se prenosi na samu kožu, te se krečni ceđ mora s vremena na vreme prosuti i obnoviti.
Natrijum sultid razorava dlaku i nagriza i kožnu supstancu.
Podrobna razmišljanja pokazala su da će tečnost za luženje izvlačiti samo dotle belančevine iz kože koje su u njoj rastvorene, dok se uspostavi ravnoteža između rastvora belančevine u ceđu i onoga u koži. Treba se dakle postarati da se u ceđu nagomila kožna sup-stanca i istovremeno sprečiti da ista prelazi u trulenje. Po mogućstvu se tečnost za luženje izabere tako, da ona sama sprečava trulenje. Telo koje ispunjava ovaj zahtev je jaka ba-ritna voda. Krečnom ceđu, koji sam po sebi nema dovoljnu baktericidnu moć, moralo bi se za tu svrhu dodavati neko podesno đezinfek ciono sredstvo, kao na pr. kreozol. Da li će se posle upotrebe krečnog ceđa docnije pokazati kakva šteta, nije još utvrđeno. Nagomilani ba-ritni ceđ je isproban i pokazao se kao izvrstan.
Dugogodišnjim zapažanjem u jednoj sređenoj fabrici za štavljenje koža utvrđen je fakat, da u cectu, u kome je do izvesnog stepena nagomilana kožna supstanca i koji je zaštićen od trulenja. unesene kože ne gube više od kožne supstance. U najnovije vreme je zapaženo da obratno prazne kože primaju belančevinu, kad se ova u ceđu nalazi u velikim količinama, i na taj se način kvalitet tih koža popravlja.
Din. 2.
Nagomilavanje kožne supstance biva praktično na najjeftiniji način unošenjem tutka-lisane kože, kožnih otpadaka, ušiju, njuške ili tome slično u sveže napravljeni ceđ. Može se upotrebiti i baritni ceđ, koji je po poznatom načinu služio tako dugo za luženje, dok nije nastupilo dovoljno nagomilavanje kožne supstance. Do sada stručnjaci koji su činili opite sa baritnim ceđem nisu sačekali ovu tačku, već su ceđ — kao što je to bilo uobičajeno — s vremena na vreme prosipali i napravili svež. Time se mogu objasniti
nezadovoljavajući rezultati, koji su do sada postizavani sa baritnim ceđem.
Patentni zahtevi.
1.	Postupak za luženje koža sviju vrsta, naznačen time, što se u ceđu nagomilavaju kožne supstance ili slična tela koja sadrže belančevinu.
2.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što kad se ima ceđ, koji nema dovoljnu baktericidnu moć dodaje se podesno dezin-fekciono sredstvo.