KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 57.

INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 maja 1935.
PATENTNI SPIS BR. 11526
Naamloze Vennootschap Chemische Fabriek L. van der Grinten, Venlo, Holandija.
Postupak za spravljanje pozitivnih refleks-kopija Prijava od 11 septembra 1933.	Važi od 1 oktobra 1934.
Traženo pravo prvenstva od 14 septembra 1932 (Holandija).
Pri spravljanju kopija pomču obasja-vanja slabo ili nepropustljivih originala, ili takvih koji su manje ili više propustljivi, ali imaju sliku na obe strane n. pr. s obe strane ispisan": ili naštampane pisane ili štampane stvari ili si., upućeni smo na. zrake reflekiovane od originala.
Osim postupka, koji služe za ovo, kod kojih se upotrebljuje jedna komora ili bar objektiv, poznati su i postupci, pri kojima se osetljivie malrijal nalazi u kontaktu sa originalom, ili u njegovj blizini.
U sledečem opisani postupak nazivaće se kao reflektografija i pomoću njega dobivene kopije nazivaće se reflekskopi-jama.
Reflektografija je još neusavršena. Pri njenoj primeni u raznim fotografskim postupcima kao i onima koji rade sa je~ dinjenjima srebra, hroma i diaco-jedinje-njima i u mnogim drugim postupcima, ima reflektografija nedostatke u manjoj ili većoj meri, što daje retko ili nikada kopije koje su slobodne od vela (nezamagljene), odn. jake kopije. Rezultati su pre svega nesavršeni, ako se reflektografija prime-njpje na diacotipiju u njenom do danas poznatom obliku, kao što ju je profesor Kbgel preporučijo, koji oblik ima preimu-ćstvo što malo košta i što u datom slm čaju omogućava neposredno dobivanje pozitivnih kopija.
Ustanovljeno je, da se jačina kopija dobivenih reflektografijom pomoću diaco-tipije, može povećati i da se mogu postignuti preimućstva koja će se u sledečem opisati, ako prema pronalasku, zračenje koje dostiže do originala ne ostaje na svom pulu podjednako raspodeljeno kao kod dosada poznatih postupaka, nego se pobrine na kakav bili način za to, da se zraci pri prolazu prednje ili zadnje površine osetljivog sloja ili prostora koji o-graničava osetljive slojeve i to bar pre izlaza iz log prostora, raspodele u mala područja većeg ili manjeg fotohemiskog dejstva.
Već je poznat jedan postupak, kod kojeg se dobijaju reflekskopije u negativu, na fotografskim (halogensrebro) slojevima i pri čemu se vrši isto jedna ra-spodela zračenja. Taj postupak pruža samo jedno neznatno poboljšanje prema postupku sa istim slojevima bez raspodele zračenja. Kod pozitivne diacotipije naprotiv dobija se raspodelom zračenja vrlo znatno poboljšanje i to ne samo u meri, što se gore pomenuta mana rezultata putem ovog postupk isključuje, već u jednoj meri, što se dobijaju mnogo jače reflekskopije, no što je pružao navedeni postupak sa negativno dejslvujućim slojevima halogensrebra.
Cilj koji se želi postići prema ovom postupku može se sa preimućstvom po-
Din. 15.—
stići upotrebom mestimično slabijeg i me-stimično jačeg intenziteta zrakova.
Da bi se izbegli nesporazumi, napominje se još, da može postojati razlika u folohemiskoj delainosti izmedju zrakova istog intenziteta, ako zraci imaju medju-sobno raziičitete dužine talasa i zbog toga imaju različito veliku fotohemisku moć. Takva područja istog ili skoro istog inten ziteta sa raznim fotohemiskim moćima dobivaju se n. pr primenom prizmatičnih rastriranja.
Preimućstveno se primenjue što je moguće upućeno zračenje. Izraze „upućeno zračenje" i „paralelno upućeno zračenje" treba ovde razumeti u jednom odre-djenom širokom značenju i to tako, da n. pr. zračenje kroz tačkasti ili skoro točkasti svetlosni izvor pri odstojanju koje nije mnogo veće od veličine sistema koga treba obasjavati, spada isto tako u izraz „paralelno upućeno zračenje". Zraci imaju doduše na raznim mestima ulazne površine koje leže na većem odstojanju jedno od drugog, različite pravce, ali se ipak nalaze i na tim mestima i njihovoj neposrednoj blizini u ulaznoj površn i praktički samo zraci jednog odredjenog pravca. U praksi je bez daljnih pomoćnih sredstava neobično teško, a u mnogim slučajevima je skoro praktički nemoguće, o-stvariti potpuno paralelno upućeno zračenje (koje ima u svima tačkama isti pravac) zadovoljavajućeg intenziteta na jednu veću površinu. Stoga treba smatrati zračenje, koje n. pr. ističe iz jednog tačka-stog ili skoro tačkastog izvora zrakova kao n. pr iz jedne lučne lampe sa ne suviše malog odstojanja, za svrhe pronalaska (bar u poredjenju sa difuznim zračenjem), vrlo približno kao paralelno u-pućeno zračenje.
Mesto jednog tačkastog izvora zrakova može se sa uspehom upotrebiti i jedan svetlosni izvor u obliku linije ili trake, ako je za stvaranje reflekskopije primenjena raspodela zračenja u mala područja većeg i manjeg fotohe-miskog dejstva u obliku linije. U takvom slučaju od koristi je, da se pri pri-meni postupka prema pronalasku, izvor zrakova u obliku linije ili trake postavi paralelno, ili skoro paralelno prema linijama raspodele. Pri upotrebi izvora zrakova u obliku linije ili trake, mora se kao što je gore pomenuto u smislu napred rečenog, smatrati, bar pri relativno maloj širini izvora svetlosti u obliku trake, i to zračenje kao paralelno upućeno, Zraci imaju tada, doduše u svojoj projekciji na jednu uspravnnu površinu postavljenu na raspodeljenim područjima u obliku linija,
na raznim linijama koje leže jedna do druge u većem odstojanju na ulaznoj površini sistema koga treba obasjavati, me-djusobno različite pramce ali se ipak u tim linijama i u njihovoj neposrednoj blizini u ulaznoj površini nalaze praktički samo zraci, koji i u gore pomenutoj projekciji imapi jedan odredjen pravac.
Zbog veče jasnosti, napominje se na ovom mestu, kako treba razumeti u sledečem izraze: „nosilac", „oselljivi sloj", „osetljiva materija", i „List".
Pod „nosilac" razume se materijal u obliku ploče, kože ili lista na kome ili u kome je nanesena ili rasširena osetljiva materija (ili materije). Funkcija „nosioca" je kao š.o i naziv kože uglavnom mehanička.
Pod „osetljiv sloj" treba razumeti mesto ili prostor, koga zauzima materija (materije) osetljiva na zračenje. „Sloj" može da leži na „nosiocu" na pr. može da je namešten spolja na nosiocu. Ali on može da se poklapa delimično ili sasvim sa nosiocem na pr. jedna ili obe sirane nosicca mogu biti protkane osetijivom materijom, ili nosilac može u celoj svojoj debljini (bar mestimično) biti protkan o-setljivom materijom.
Pod „osetljiva materija" treba razumeti materiju ili materije, koje imaju potrebna fotohemijskn svojstva za postanak slike pomoću selektivnog zračenja.
Pod .list" odn. „osetljivi list" razume se celina, koja se sastoji od „nosioca", „osetljive materije" i „sloja" (ako poslednji leži izvan „nosioca"). Ako listovi imaju rastere, kao što se to u sledečem preporučuje, onda se smatra da i ti ra-steri pripadaju listu, dakle celini. U slučaju da list ili njegovi donji delovi imaju prekide, onda se smatra da isti pripadaju uz list.
Na jednostavan način postižu se prema pronalasku željeno dejstvo, ako se obasjavanje vrši pomoču takozvanog „ra-stera", koji se može namestiti izmedju izvora zračenja i osetljivog lista, a preimućstveno u neposrednoj blizini osetljivog lista i u dalom slučaju u neposrednom dodiru sa istim. Taj raster može da bude pokrivni raster ali može da bude i sočivasti, prizmasti ili neki drugi raster.
Sa uspehom se može osetljivi list u izvesnim slučajevima snabdeti rasterima, koji se preimućstveno uzimaju tako, da se mogu opet skinuti sa osetljivog lista na pr. mehaničkim putem, ili pranjem vodom, ili drugim rastvornim sredstvima, ili pranjem i istovremenom mehaničkom o-bradom, ili na kakav bilo drugi način. I ovde se daju upotrebiti rasteri za pokri-
vanje ili u vidu sočiva ili prizme. Pri tome se mogu rasteri u vidu sočiva ili prizme namestiti u osetijivi list u valovitom obliku.
Takodje se može uspešno namestiti kao rasterski materijal na osetljivu ploču neka materija, koja zadržava fotohemiski dejstvujuće zrake na pr. ultravioletne, dok ostale zrake propušta.
Išlo tako preimućstveno je namešlanje rasternog materijala, koji se može hemij-skom obradom, ili zračenjem ili sličnim skinuti, ii bar oslabili ili učinili nevi dljivim.
Ako osetijivi list sadrži neku materiju (diacojedinjenje), koja zadržava fotohe-mijski delujuće zrake, onda može sa u spehom ta materija da je raspodeljena na listu tako, da se na njemu stvore mala područja sa raznim količinama materije. Drugim rečima raspodela se vrši u vidu raslera, ili kraće rečeno, list može da bude rastriran, tako da mestimično biva manje, a mestimično više zrakova propuštano, ili da svi zraci bivaju propuštani.
Ako se može raster napraviti nevidljivim u dalom slučaju ne treba po stvaranju slike ništa da se odstranjuje. Ovi postupci imaju naročilo prednosti, kada su kombinovani sa postupcima, koji su poznati u diacolipiji i pri kojima takodje ne treba ništa da se odstranjuje. Dodatci koji se onda upotrebljuju za postupke kao takve mogu, ukoliko je to potrebno, da se izaberu tako, da oni podvrgavaju raslerni materijal željenim promenan.a, na pr. da ga oslobodjavaju od boje ako se na pr. rasterni materijal sastoji od neke boje, koja se može n sledećoj obradi dodatkom reagencija, n. pr. alkalija osloboditi od boje. Osetijivi listovi rastrirani ili snabdeveni rasterima imaju prednost što je raster za vreme zračenja nepokret-Ijiv i što se listovi mogu pustiti u prodaju potpuno spremni za upotrebu. Takvi osetijivi listovi spadaju naravno i u okvir ovog pronalaska.
Sa uspehom se mogu pustili u prodaju snabdeveni rasterom osetijivi listovi u već zračenom stanju, tako da potrošač štedi na energiji zračenja. Predzračenje se vrši uspešno sa jednom apsorbujućom pozadinom i sa što je moguće upućenim zračenjem. Dalje je ustanovljeno, da vrsta rastriranja, kao i jednog rastera za sebe, kao i rastera spojenog sa osetljivim listom, odn. osetljivim slojem, isto kao i vrsta lista, nosioca, ili vrsta samog osetlji-vog sloja, utiču na dobiveno dejstvo.
Naročito je ustanovljeno, da je od u-ticaja odnos površine pokrivajućih delova
prema celokupnoj površini, ako su obe mere u okviru jednog odredjenog područja. Taj odnos može se kod pokrivenih raslera u opšte uzevši tačno naznačiti, a kod rastera u vidu sočiva, prizme ili drugih približno. Ako se taj odno; nazove „pokrivni faktor' rastera, onda se može reći, da je, kada je pokrivni faktor veliki potrebno intenzivnije obasjavanje, pri čemu se ipak dobija jaka kopija. Ako je pokriveni faktor mali, onda se doduše izlazi na kraj sa slabijim obasjavanje, pri čemu se ipak dobija jaka kopija. Ako je pokriveni faktor mali, onda se doduše izlazi na kraj sa slabijim obasjavanjem, ali se onda dobivaju manje jake kopije. Pro-menom pokrivnog faktora može se dakle ovaj postupak u vezi sa drugim okolnostima osposobiti za postizanje cilja. Tako se n. pr. preimućstveno izabira veći pokrivni faktor pri kopiranju jednog manje jakog originala, od koga treba da se naprave kopije kojima se ne stavljaju strogi uslovi i pri čijem spravljanju hoće da se štedi na energiji zračenja.
Takodje je ustanovljeno, da finoća odn. jačina elemenia rastriranja ima uti-caja na rezutat. Za jačinu elementa rastriranja uzimaju se u sledečem, u slučaju rastriranja u obliku linija, šio važi i za rastriranje u obliku šahovske table, širine pokrivenih delova u milimetrima. Pri drugom raslriranju služe ovom cilju odgovarajuće mere.
Najpovoljnija jačina elementa menja se sa vrstom površine originala, odn. njegovih tamnijih delova i zavisno je od sastava osetljive materije i nosioca, od prostornog položaja sloja u nosiocu ili u odnosu na nosioc, od dužine talasa prime-njenih zrakova, njihovog rasipanja i t. d. i to sve u vezi sa zahlevima koji se stavljaju na kopiju. Jednostavnim opitima može se ustanoviti najpovoljnija jačina elemenata za jedan odredjeni slučaj.
Sto se tiče odstojanja slike, ustanovljeno je, da se isti može u većini slčajeva sa uspehom da se uzme mali. Pri opada-jućem odstojanju slike, postaje kopija oštrija i njena jačina raste. Odstojanje slike odredjeno je, ako list leži neposredno na originalu i ako se ne upotrebljuju medjuslojevi položajem sloja u listu i debljinom lista.
Kako pokrivajući tako i propustljivi delovi rastera mogu imati oblik crta, ta-čaka, okruglih ili četvrtastih površina i t. d. Kao mera za jačinu elementa rastriranja, zaista jd služila pri rastriranju u obliku linija širina pokrivenih delova, može se u mnogo slučajeva uzeti samo sredina
iz više mera, kao n. pr. u slučaju da se propustljivi delovi sastoje od okruglih po vršina, kao i kod rastriranja u vidu prizme sočiva i drugih rastriranja.
Ustanovljeno je, da pre svega pri manjoj finoći odn. većoj jačini elementa obično rastriranje u vidu linija ima prednosti u pogledu potrebne energije zračenja i jačine kopije. Isto tako od prednosti je dobro, pravilno raspodeijeno n. pr. u uglovima jednokrakih trouglova namešteno tačka-sto rastriranje, čije se tačke sastoje, prema pokrivnom faktoru i finoći, od manjih ili većih okruglih ili približno okruglih, propuslljivih površina. Rastriranje u vidu linija može pri većoj elementnoj jačini odn. manjem pokrivenom faktoru da izazove iz^esne teškoće pri kopiranju linija, ili drugih delova slike, koji idu paralelno &a rastriranjem. Ako nastupe takve teškoće onda se tome može pomoći povoljnim ured enjem rastriranja ili primenom nekog drugog rastera. Uopšte je nadjeno da je od prednosti, ako se radi sa rastriranjem takvog oblika, da zona pokrivnih delova koji imaju najveće ili najveće srednje odstojanje od rubova tih delova, ide paralelno sa tim rubovima. Pri većoj finoći (manjoj elementnoj jačini) gore pomenuto ima manje uticaja.
Rastriranje se može postignuti na razne načine: fotografskim putem, mehaničkom obradom, piskanjem, rasprašivanjem, bušenjem i t. d. Potpuno ili delimično bušenje može se sa uspehom primeniu i na samim osetljivim listovima.
U slučaju da osetljiva materija usled. zračenja promeni ili izgubi svoju absor-ptivnu moć, može se postići rastriranje lista ili sloja sa uspehom pomoću jednog prethodnog, kroz raster prolazećeg zračenja. U tom slučaju prima osetljivi list rastri ranje pri predzračenju upotrebljenog rastera. Pri tom predzračenju dolaze pre-imućstveno u upotrebu rasteri koji ne reflektuju prema strani osetljivog lista, kao i što je moguće paralelno upućeno zračenje i jedna absorbujuća pozadina. Takvi slojevi mogu biti zatim bez rastera ili rastriranja upotrebljeni.
Pomoćna sredstva upotrebljiva za spravljanje reflekskopija, kao zračenje naročitim vrstama svetlosti, zračenje kroz odredjene filtere zrakova i t. d., mogu se primeniti i u ovom postupku, ali se pomoću postupka (prema pronalasku) i bez tih pomoćnih sredstava dobivaju upotrebljive kopije, dovoljne jačine i to takodje sa originala, čiji tamniji delovi. nisu crni, nego n. pr. obojeni, kao sa mastilom u boji napisani ili naštampani originali ili slično, koji bi pri kopiranju pomoću zračenja kroz origi-
nal dali samo umereno dobre ili rdjave kopije. Jedna prednost pronalaska sastoji se pre svega u tome, da se može sa zracima kraće dužine raditi, koji se inače izbegavaju kod poznatog postupka sa re-flekskopijama. Ta prednost sastoji se pre svega u tome, da se od sada sa pozitivni diacotip-posiupkom, koji je uglavnom pogodan za zrake kraće dužine talasa, mogu dobiti bolje reflekskopije.
Kao nosilac osetljivog materijala može se u principu primeniti svaki pogodni nosilac koji propušta svetlost Preimućstveno se upotrebljuju pravilno gradjeni nosioci, koji pravac zračenja malo izmenjuju i imaju što je moguće veću moć propuštanja, kao n. pr. staklo, celuloid, celofan, želatin-ploča ili si, a takodje se mogu upotrebiti i kalkir-hartija ili kalkir-platno, koji imaju dovoljnu propustljivosl.
Osetljivi slojevi mogu se namestiti na jednoj ili na obe sirane nosioca. Oni se dakle mogu tako nalaziti u nosiocu da prožimaju celokupnu masu nosioca.
Pronalazak omogućava neposredne pozitivne slike u crnoj i u raznim bojama. Od količine osetljivih materijala odn. materija koje stvaraju boje ili pokrivaju boje na jedinici površine, zavisi jačina slike.
Primer I. Na jednu bromsrebrenu ploču namešta se fotografskim putem tačkasto rastriranje srednje jačine elementa 0.1 sa pokrivnim faktorom 0.9. Tačke su pro-pustljive. Sloj slike tako rastriranje ploče dovodi se u dodir sa jednim osetljivim listom iz acetilceluloze, koji je snabdeven paradiacoetilbenzilanilinom.
Na drugoj strani tog filma stavlja se original, koji n. pr. treba da se sastoji od jedne štampane strane. Ta tri tako udružena dela meću se u ram za kopiranje i osvetljavaju se lučnom lampom kroz raster-ploču, na odstojanju od 30 cm. Osvetljevanje traje dotle, dok se pri razvijanju sa tankim slojem alkalnog rastvora jedne acokomponente ne dobije pozitivna slika na bezbojnoj pozadini.
Primer II. Jedna staklena ploča snabde-va se jednim ogledujućim se tankim slojem srebra u listu i na poslednju se namešta rasfer u vidu linija jačine elementa 0,2 i pokrivenog faktora 0.8. Osetljivi list sastoji se od jedne želatin-ploče obradjene sa obe strane alkoholnim rastvorom diaco — 1 dimetilamino — 4 — metil — 2 —- benzola.
Original je n. pr. jedno pismo pisano na pisaćoj mašini. Po zračenju sa što je moguće upućenim zracima jedne lučne lampe, razvija se film u jednom alkalnom rastvoru floroglucina, kome su dodate rastopljene soli, kao na pr. Na Cl. Dobiva se pozitivna slika, koja je jača od slike, koja
se dobiva pod inače istim uslovima, pomoću difuznog zračenja i bez rastera.
Primer III. Na jednu ploču celuloze debljine 0.06 mm obradjenu sa obe strane rastvorom diaco — 1 dimetilamino — 4 benzola, namešta se sa jedne strane jedan raster u vidu linija jačine elementa 0.5 i pokrivenog faktora 0.8.
Rasterni materijal koji treba u tu svrhu da se namesti može biti sastavljen na sledeči način. Uzme se 100 delova vode, 6 delova kazeina, 6 delova šećera i dodaje se toliko aluminijevog praha, dok se ne postigne zadovoljavajuća pokrivna moč.
Zrači se jednom živinom lampom na taj način, da je strana snabdevena raste-rom okrenuta prema izvoru svetlosti. Po zračenju razvija se list u jednom alkaličnem rastvoru jedne acokomponenie. Pri torne razvijanju može se, ako se rasterni materijal sam ne odvoji, trljati preko površine, čime se rasterni sloj odstranjuje. Dobiva se pozitivna slika, koja ima veću jačinu, nego što bi imala slika, koja se dobiva pod inače istim uslovima bez rastera.
Ako se list predzrači, primenom jedne absorbirajuće pozadine (pre prodaje u trgovini) na strani rastera okrenutoj prema svetlosnom izvoru, onda može potrošač da zrači krače vreme, da bi postigao željeni rezultat. To predzračenje vrši se preimuč-stveno pomoću upućenog zračenja.
Primer jV. Jedan celuloidni film debljine 0.16 mm snabdeva se sa jedne strane sa valjkastim sočivima koja se meću u sam materijal. Prečnik valjka iznosi oko
0.03 mm. Odstojanje jedne žiže od druge iznosi 0.04 mm. To odstojanje naziva se u ovom slučaju jačina elementa rastrira-nja. Ona iznosi isto tako 0.04. Strana koja nije snabdevena rasterom prevlači se jednim tankim slojem p-diacodifenilamina Film se postavlja prevučeom stranom prema jednom isečku novina, pri čemu je od prednosti, da se za vreme zračenja nasloni na stranu, koja je okrenuta od izvora svetlosti, neki absorbujući zadnji crni sloj. Po zračenju sa svellošću jedne lučne lampe, može se u nekoj pogodnoj aparaturi na to namestiti jedan tanak sloj alkalnog rastvora acokomponente. Dobiva se pozitivna slika,
Primer V. Jedan transportni nosilac snabdeva se u celoj svojoj masi sa diaco-l-dietilamino-4 benzolom. Tako dobiveni osetljivi list dovodi se u neposredni dodir sa jednim ne ogledajućim se rasterom jačine elementa 0.1 i pokrivenog faktora 0.6 i zrači se kroz taj raster sa što je moguće upućenim zracima, pri čemu se vodi računa o tome, da se iza o-
setljivog lista nalazi jedan crni absorbujući sloj.
Po tom osvetljevanju meće se tako predrastrirani osetljivi list sam na original koji treba da se kopira, kroz koji se o-setljivi list zrači, a posle se Izaziva na uobičajeni način- Dobiva se jača slika, nego što bi se dobila pod inače istim uslovima bez navedenog predzračenja.
Primer VI. Jedna transparentna ploča premazana sa obe strane sa p-diacodife-nilaminom, buši se na taj način, da se na njoj naprave duguljasti otvori dužine 1 cm i širine 0.1 mm sa medjuprostorima od 0.1 mm. Tako dobiveni raster ima dakle jačinu elementa od 0.1 i pokriveni faktor od 0.5. Da se čvrstoća te ploče ne bi i suviše kvarila, mogu se redovi rupa namestiti jedan prema drugom premaknuti.
Izbušena ploča stavlja se na original i zrači se sa što je moguće upućenim zračenjem jedne lučne lampe,
Po razvijanju sa alkalnom acokompo-nentom dobiva se pozitivna slilka.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za spravljanje pozitivnih reflekskopija, naznačen time, što se na original upućuje zračenje, probitačno što je moguće upućeno zračenje, koje je za vreme prolaza kroz prostor koji je ogra ničen prednjom ili zadnjom površinom jednog manje ili više osetljivog sloja dia-cotipije, — bar pre njegovog izlaza iz tog prostora — raspodeljeno u manja područja jače i slabije fotohemijske dela-tnosti, kao prostore sa manjim ili većim intenzitetom, n. pr. putem stavljanja jednog rastera izmedju izvora zrakova i osetljivog sloja.
2.	Osetljivi list za izradu reflekskopija, naznačen time, što osetljivi materijal sadrži jedno ili više diacojedinjenja i sna-bdeven je probitačno sa odstranjivim rasterom, koji može biti pokriven, sočivasti, przimasti ili neki drugi raster.
3.	Osetljivi list prema zahtevu 2, naznačen time, što osetljivi sloj sadrži jedno ili više diacojedinjenja, koja su usled predzračenja preko rastera u sloju raspore-djenim mestima sasvim ili delimično raspadnuta.
4.	Osetljivi lift za reflektografiju, koji se može bez rastera upotrebiti, naznačen time, što u istom nalazeći se sloj, koji sadrži jedno ili više diacojedinjenja, sadrži na celoj površini rasporedjena mala područja, koja su propustijiva za fotohemijski dejstvujuće zrake i medjusobno su odvojena pomoću mesta, koja su za fotohemijski dejstvujuće zrake manje propustijiva.
5.	Postupak za izradu osetljivih lista prema zahtevu 4, naznačen time, što na svima mestima jednako osetljivi list, čiji osetljivi materijal sadrži jedno ili više dia-cojedinjenja, izlaže zračenju, koje se zračenje vrši preko jednog rastera, ili preko
jednog pokrivnog rastera ili preko rastera u vidu sočiva, prizme ili si., probitačno upotrebom što moguće upućenog zračenja, dok se iza osetljivog sloja probitačno nalazi jedna absorbujuća pozadina i što se zatim raster odstranjuje.