^oštarina plaćena u gotovu	Cena	Din.	1.—
^OKOLO M
0~GLA«SNIR
6LAJII	O 5AVEZA SOKOLA		KRALJELVINt JUGOSLAVIJE.	
V Čuvajte Jugoslaviju!		Izlazi svake subote ♦ Godišnja pretplata 50 din Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 Telefon uredništva 30-866 i 26-516, uprave 30-866 ♦ Račun Poštanske štedionice br. 57.686 Oglasi po ceniku Rukopisi se ne vračaju		Beograd, 11 juna 1938 God. IX ♦ Broj 23
Učešec našega Sokolstva na sletu u Pragu
Povodom učešča našeg Sokolstva na K svesokolskom sletu u Pragu, uprava Naveza Sokola Kraljevine Jugoslavije smatra potrebnim da svim svojim pri-Padnicima, koji če učestvovati na sletu u Pragu, skrene bratsku pažnju na sledeče:
Na sletu u Pragu doči če u mno-S'm prilikama do manifestacija sokolskog i slovenskog bratstva. S obzirom na delikatnost današnjih političkih prilika u svetu, a naročito s obzirom na Poznate događaje koji su se desili u Poslednje vreme, i koji se odnose na bratsku češkoslovačku, bratska Češkoslovaška obec sokolska ulaže sve na-P°re, da X jubilarni slet u Pragu i sa manifestacione strane posvedoči vi-solcu svest, čvrstu disciplinu i puno dostojanstvo češkoslovačkog i svega slovenskog Sokolstva.
Shvačajuči svu ozbiljnost sadašnje situacije te time u ve»zi i težnjp i napore vodstva češkoslovačkog Sokolstva i velika odgovornost koju ono ima da ponese za vreme sletskih dana, uprava Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, i Po molbi bratske češkoslovačke obce sokolske, moli svu braču i sestre koji če učestvovati na sletu u Pragu, da u 'zrazima svojih bratskih osečaja u raz-nim manifestacijami® i prilikama, i kao pojedinci i kao celina, ne bi — naročito kakvim nepoželjenim poklicima ili govoritna — izišli iz okvira sokolskog i slovenskog bratstva. Svi naši uče-snici na sletu treba da se u svom odr-zanju najbrižljivije čuvaju svega što bi moglo da naruši sokolsko dostojanstvo i disciplinu),; i što bi ne samo bilo na veliku štetu naše časti i našeg ugleda, Več i na štetu interesa bratskog češkoslovačkog naroda i njegove zemlje.
Ne isključujuči ni mogučnost i kakve Provokacije od strane sumnjivih i neodgovornih elemenata, koji mogu lako da Se nadu u ogronmotn mnoštvu koje če Se tih dana sliti u Prag, u takvom ev'entualnom slučaju naši Sokoli treba ^a sačuvaju svoju punu hladnokrvnost, Prisebnost i mir.
Učešče našeg jugoslovenskog Sokolstva na sletu u Pragu treba da bude 12raz našeg istinskog oduševljenja, bratstva i vernosti — ali ujedno i izraz uaše svesti i našega dostojanstva, čime četno takoder mnogo poslužiti brat-skom češkoslovačkom narodu u njegovim sadašnjim ozbiljnim danima.
lugoslovenski narašfaj biče do kraja slefa gost ČOS
Uprava Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije izveštena je, da če ceo naš sokolski Raraštaj koji če učestvovati na sletu u Pragu biti zadržan kao gost češkoslovačke °bce sokolske sve do kraja sletskih dana. Naš naraštaj biče lepo i udobno smešten u dve osnovne škole, zasebno muški a zasebno ženski, u centrumu Praga, u bližini Gradskog muzeja. Prema torne jugosloven-ski naraštaj neče za taj dalji boravak imati mkakvih naročitih i posebnih troškova.
Uprava Saveza SKJ obratila se je na sve *uPe da preko svojih jedinica izrade da roditelji dadu svoj pristanak da im deca ostanu u Pragu do završetka sleta.
Požurite sa kolektivnim pasošlma!
Svoiom okružnicom broj 29 od 1 juna °- S- savezni sletski odbor dostavio je svi-ma jedinicama potrebna i sasvim jasna u-Putstva za vadenje kolektivnih pasoša za
Sokole koji če učestvovati na sletu u Pragu, pa se umoljavaju br. župe, da u svemu tačno postupe prema toj okružnici broj 29.
Rok za slanje kolektivnih pasoša odre-den je: za naraštaj do 15 juna, a za članstvo do 20 juna o. g. Ovoga roka moraju se bezuslovno pridržavati sve br. župe, jer u protivnom savezna uprava i sletski odbor skidaju sa sebe svaku odgovornost da če kolektivni pasoši na vreme biti vi-zirani i dostavljeni župama za polazak u Prag.
Br. župe se još jedanput upozoravaju i mole, da okružnicu Saveza br. 29 temeljito prouče i tačno u svemu po njoj postupe, jer ako br. župe na vreme ne pošalju Sa-vezu kolektivne pasoše, desiče se to da ih Madžarsko poslanstvo neče vizirati, a time če biti onemogučeno putovanje.
Lekarska služba za vreme X svesokolskog sleta u Pragu
U vezi okružnice Saveza br. 25/7927 od 21 maja t. g. izveštavaju se br. župe, da je lekarska služba za vreme X svesokolskog sleta u Pragu regulisana u glavnom na sledeči način:
1) Na željezničkoj stanici u Pragu pri dolasku i odlasku vozova dežuraju želez-nički lekari;
2) U svakoj nastambi vršiče lekarsku i nočnu službu članstvo pomočnog lekarskog zbora (samaričani), a po potrebi i študenti medicine;
3) Na sletištu ima 12 ambulanata sa le-karima i lekovima, a biče i druge specijal-ne ambulante (zubne).
4) Za vreme povorke takoder je organi-zovana lekarska služba.
Pobliže informacije o lekarskoj službi na sletištu daje ambulanta br. 1 na uglu kod severnog ulaza u sletište.
O	ovome sve br. jedinice treba da oba-veste svu braču i sestre, koji če učestvovati na sletu u Pragu.
Brača i sestre lekari mole se da u smislu okružnice br. 25 preduzmu sve potrebne mere za ukazivanje pomoči članstvu na pu-tu do Praga, kao i u samom Pragu, da
o	svemu što se desi vode brigu i da po povratku u otadžbinu podnesu svoj izveštaj
0 radu lekarske službe. Ove izveštaje pri-kupiče br. župski lekarski otseci i dosta-viče ih Savezu, kako bi se imala pregledna slika o zdravstvenom stanju i lekarskoj službi na ovom do sada največem svesokolskom sletu.
Sva brača lekari dužni su da se po dolasku u Prag još 1 jula popodne jave kan-celariji Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u Tirševom domu, pošto se 2 jula pre podne predvida proba naših sletskih vežbi, odvojeno od sletišta, te je potrebno organizovati lekarsku službu na torne mestu.
Isto tako sva ona brača i sestre članovi
1 članice, naraštajci i naraštajke, koji su svršili lekarske tečajeve, bilo naše sokolske, bilo kod kakvih drugih ustanova (Crveni krst), potrebno je da se takode jave 1 jula u kancelariji Saveza SKJ, u Tirševom domu u Pragu, pošto če i oni biti potrebni za ovu službu.
Kako brača i sestre lekari, tako i brača i sestre sa samaričanskim kursom do-biče 1 jula po podne potrebne instrukcije za ovaj rad za vreme proba našeg članstva.
Savez S. K. J.
Lekarski otsek
X SVE SOKOLSKI SLET u Pragu
DEFINITIVNI PROGRAM X. SVESOKOLSKOG SLETA
Prošlih dana glavni sletski odbor pre-tresao je i odo^rio definitivni program X. svesokolskog sleta, t.j. dana sokolske dece, naraštajskih dana, medu-narodnih utakmica i članskih, glavnih dana. Za svaki pojedini dan utvrđen je tačan program ne samo za vežbe, nego i za sve ostale sletske priredbe. Taj program neče se više u suštini menjati, osim što če se eventualno u-neti u nj neke nove vežbe gostiju i što če možda neke tačke programa da izmene svoja mesta u poretku. Samo-stalan sastavni deo tog programa čine priredbe sletskog redateljskog odbora, a čiji je program takoder tačno u-tvrden.
NASTUP VOJSKE NA SLETU
Ministarstvo narodne odbrane objavilo je kratak program javnog nastupa vojske na dan 6 jula. Program če biti otvoren zajedničkim nastupom jugoslo-venske, rumunjske i češkoslovačke vojske, a tom prilikorn na svečan način podignuče se na jarbole državne zastave svih triju država Male antante. Zatim če nastopiti motorizovane jedinice, a za njima sledi: gimnastika u vojsci, vežbe rumunske vojske, vežbe jugoslovenske vojske, vazdušne akrobacije, zajedničke vežbe s puškama, konjiča če izvesti igre na konjima, a artilerija kadrilu. Program završava svečanim defileom vojsci Male antante i spuštanjem državnih zastava sa jarbola.
POLJACI NA X SVESOKOLSKOM SLETU
Savez poljskog Sokolstva obavestio je ČOS, da če na slet i na sletska takmičenja poslati oko 50 osoba. Kao zvanični pretstavnici Saveza poljskog Sokolstva dolaze na slet starešina brat Arčiševski, načelnik brat Fazanovič i načelnica sestra Jadviga Golaševska.
NAJUDALJENIJI SLETSKI GOSTI VEC SU STIGLI NA SLET
Parobrodi „Kvin Meri” i „Bremen” prevezli su več u Evropu prve grupe američkih Sokola koji su krenuli na put 11 maja. Grupa Slovaka, njih 150 na broju, stigla je u Prag 18 maja, a istog dana stigla je i češka ekskurzija, u kojoj ima 170 učesnika.
JUBILEJ MEĐUNARODNIH UTAKMICA
Devete utakinice Medunarodne giin-nastičke federacije u Pragu biče jubi-larne utakmice, jer je od I utakmica, koje su se održale 1903 g. u Antver-penu, prošlo ravno 35 godina. Taj 35-godišnji jubilej osnivanja meduna-rodnih gimnastičkih utakmica biče proslavljen na svečan način dana 29 juna posle podne u istorijskoj dvorani za sednice u praškoj Starovaroškoj več-nici. Po završetku te proslave učes-nici če sa tribine pred Starovaroškom
večnicom posmatrati svečanu povorku sokolskog naraštaja.
ZDRAVSTVENA SLUŽBA
Kako na sletištu tako i na mestima gde če biti smešteni sokolski gosti, kao i u celom Pragu, Zdravstveni odbor X svesokolskog sleta uz pomoč pomočnog /dravstvenog odbora organizovao je ambulante i stanice za prvu pomoč. Na sletištu če biti i ekspoziture nekih klinika, kao: ekspozitura klinike prof. Ji-raska (I hiruška), prof. dr. Prusika (propedeutička), prof. dr. Hinka (I interna) i prof. dr. Jesenskog (klinika za zubne bolesti i bolesti ustiju).
KAKVIM CE ZASTAVAMA BITI DEKORISANO SLETISTE
Sletište če biti dekorisano češkoslo-vačkim zastavama. Grupe stranih učesnika nastupiče na sletište sa svojom državnom zastavom. Članovi Saveza slovenskog Sokolstva nastupiče sa zastavom svog saveza i zastavom svoje države.
FILM O X SVESOKOLSKOM SLETU
Film o X svesokolskom sletu biče prema jednoglasnom rešenju izvršnog odbora ČOS snimljen pod vrhovnim vodstvom kiriematografskog odbora X svesokolskog sleta, koji je Izvršnom odboru več predložio detaljno izracten predlog sa finansijskim predračunom, u kome se predvida izdatak od Kč 529.500.— Prema iznetim predlozima snimače se za film sve vežbe na sletištu, i to sa svih mesta odakle se pruža najbolji i najzanimljiviji pogled, zatim sletski život na tribinama, u garderobama, na svečanom bulvaru i prilikom svečane povorke kroz praške ulice. Iz materijala koji če se na ovaj način prikupiti odabrače se najuspeliji delovi iz kojih če se sastaviti tri filma: 1) dokumentarni film za stručnu upotrebu,
2)	film koji če ispunjavati celo veče za potrebu bioskopa, i 3) propagandistički film, odreden pre svega za inostranstvo. Prilikom ovogodišnjeg sleta došao bi u obzir i idejni film koji ima da se iz-radi na osnovu predloga koji su bili usvojeni na konkursu.
SLETSKA TAKMIČENJA ČLANOVA U IGRAMA
Za sletsko prvenstvo takmičiče se o-vog puta odelenja sokolskih jedinica u svim igrama koje se gaje u ČOS u vidu takmičenja, a to su: hazena, odbojka i tenis. Utakmice u kanadskom hokeju več su obavljene prilikom zimskih sletskih igara u Visokim Ta-trama. Na sletskim takmičenjima nastupiče samo pobedničke ekipe iz 8 regiona na koje je razdeljeno svih 50 sokolskih župa u ČSR. Pobednička e-kipa pojedinog regiona je ona koja po-bedi na takmičenjima sviju župa iz. od-nosnog regiona. Dakle, na napornim takmičenjima u Pragu nastupiče u svakoj igri samo 8 najboljih ekipa iz cele republike. Ova takmičenja održače se u ponedeljak 4 jula. U toku maja o-obavljena su takmičenja u pojedinim župama, a početkom juna obaviče se izlučna natecanja pobedničkih ekipa po-jedinih župa, da bi se dobili prvaci pojedinih regiona. Pošto je u svim i-grama forma pojedinih sokolskih ekipa prilično ujednačena, može se očeki-vati, da če konačna takmičenja na sle tištu na Strahovu pružiti ujednačenu bratsku borbu za pobedu.
Javna vežba Sokolskog društva Tuzla
Sokolsko društvo Tuzla priredilo je 29 maja vrlo uspelu javnu vežbu. U ovoj go-dini društvo je pokazalo lep napredak u radu naročito u telovežbenom pogledu. Re-organizovani zbor preporodio je rad u društvu kao što se to videlo i na ovoj priredbi.
U nedelju rano pristizali su gosti iz o-kolnih društava i četa. Posle održanih prob-nih vežbi, organizovana je sokolska povorka, prvi put kod društvene javne vežbe, sa vojnom muzikom na čelu i nekoliko stotina članstva.
Posle podne izvedena je javna vežba na Vilsonovom trgu u prisustvu 5.000 gradana.
Svečanost je otvorio starešina društva brat Nikifor Todič sa lepim govorom o Sokolstvu i Slovenstvu, Petrovoj petoljetci i X svesokolskom sletu u Pragu. Zatim su sve kategorije izvele praške vežbe na zadovoljstvo svih prisutnih. Jednu tačku iz-vela je vojska 15 pešadiskog puka, i to vežbe s puškama, a na kraju programa jtdna vrsta članova izvela je voltežovanje na konju, što je pobudilo veliku pažnju publike. Uveče je nastavljeno sokolsko veselje u domu.
Ovo je bila jedna od najuspelijih priredbi u Tuzli.
St. B.
Javna vežba i I grupno takmičenje u Lukavcu
Sokolska župa Tuzla podelila je društva i čete na grupna takmičenja za ovu godinu. Tako je u subotu 4 juna održano prvo grupno takmičenje u Lukavcu za društva: Tuzla, Kreka, Lukavac, Zvornik, Bukinje i Kladanj. U takmičenju uzelo je učešća svega 96 takmičara, i to: 3 vrste članova nižeg razdela u I osmeroboju iz društava: Tuzla, Kreka, i Lukavac. Prvo mesto zauzela je vrsta članova društva Tuzla sa 3.687 bo-dova. Vrstu članica dalo je u nižem razdelu društvo Kreka a pojedinke za srednji i niži razdeo dala su društva: Tuzla, Lukavac i Zvornik te vrsta višeg razdela društva Lu-nižeg razdela u osmeroboju i to iz društava: Tuzla, Kreka, Lukavac i Zvornik. Prvo mesto zauzela je vrsta Tuzla sa 4.272 boda. Ženskog naraštaja bile su tri vrste nižeg razdela, i to iz društava: Tuzla, Kreka, Zvornik ta vrsta višeg razdela društva Lukavac. Prvo mesto zauzela je vrsta društva Tuzla sa 462,1 boda.
Održano je takoder i takmičenje u od-bojci članova društava: Tuzla, Kreka i Lukavac. Prvo mesto zauzela je vrsta društva Lukavac. Muškog naraštaja takmičile su se 4 vrste, i to iz društava: Tuzla, Kreka i Zvornik. Prvo mesto zauzela je vrsta društva Tuzla. Ženskog naraštaja bila su 2 vrste, i to iz društava Lukavac i Kreka. Prvo mesto zauzela je vrsta društva Lukavac.
Nastamba i prehrana za takmičare bila je zajednička u narodnoj školi. U subotu p.aveče održana je uspela dečija akademija. U nedelju posle podne održana je javna vežba uz učešče više okolnih društava i četa te jednog odreda vojnika 15 pešadiskog puka.
Priredba je bila odlično posečena naročito iz Tuzle, i ostavila je lep utisak na prisutne.
St B.
Okružna takmičenja i slet u Bihaču
Dne 4 o. m. održane su okružne utakmi-ce jedinica bihačkog sokolskog okružja. Takmičenju pristupilo je 17 vrsta članova, članica, naraštaja i dece iz društava Bihač, Bos. Krupa, Cazin i Ličko Petrovo selo te četa Banjani, Cata Ilidža, Pučenik, Ripač i Založje.
Takmičenjem i okružnim sletom rukovo-dio je okružni načelnik br. Vaso Cvijanovič.
Na utakmicama postignuti su sledeči rezultati vrsta: I mesto članova u osmeroboju društvo Bihač, drugo mesto Bos. Krupa i treče mesto Cazin, te četa prvo mesto Ripač, drugo Gata i treče Založje.
Dana 5 juna u 11 časova pre podne svr-stani Sokoli u povorci prošli su ulicama Bihača sa odredom vojske 55 p. p. na čelu sa bihačkom glazbom.
Na zbornom mestu održani su pozdravni govori po gradonačelniku g. Muharemu Galiču, prosvetaru i ref. za sokolske čete profesoru br. Mihailu Vujatoviču i izasla-niku Sokolske župe Banja Luka br. d-ru Tomi Tolaciu, posle kojih je glazba into-nirala državnu himnu i „Hej Sloveni«.
Posle podne održana je okružna javna vežba, kojoj je prisustvovalo preko 2.000 duša te koja je odlično uspela.
Ovom prilikom manifestovana je sokolska svest, disciplina i rad jedinica bihačkog okružja i dat potstrek za još snažniji i uspešniji daljnji rad.
Telovadni nastop Sokolskega društva Ljubljana — Šiška
Sokolsko društvo Ljubljana-šiška je priredilo 3. junija t. 1. ob 20. na letnem telovadišču telovadni nastop ob prav lepi udeležbi Sokolstvu naklonjenega občinstva. Telovadnemu nastopu so prisustvovali tudi zastopniki nekaterih bratskih društev, do-čim smo spet pogrešali zastopnike bratske župe. Kmalu po 20. so prikorakali na telovadišče vsi telovadni oddelki s praporom na čelu in iskazali med igranjem državne himne čast državni trobojnici. Po tej svečanosti sta moška deca (34) in ženska deca (47) zadovoljivo opravili župne proste vaje, potem pa je vrsta članic in naraščajnic s spremljevanjem klavirja skladno nastopila s hkratnimi vajami na gredeh, ki so zelo ugajale. Mnogo zabave so nudile igre in bojna tekma dece, kjer se je občinstvo od srca nasmejalo mladim dečkom pri njihovi borbi. Sledile so proste vaje naraščajnikov (20) in naraščajnic (8), ki so bile prav borbe, le pri zaključnem delu pri narodnih kolih bi želeli več skladnosti in živahnosti, posebno pri naraščajnikih. Radi rahlega dežja je splošna telovadba odpadla, nastopili sta samo vrsta članov na krogih in vrsta naraščajnikov na drogu, ki sta želi za svoje odlično izvedene vaje navdušeno pohvalo. Ljubke se bile vaje članic (11) z žogicami in prav dobro in skladno izvedene vaje članov in naraščajnikov s hkratnimi vajami na treh bradljih. Lep nastop so zaključili člani (28) in članice (16) s praškimi prostimi vajami prav dobro in skladno med burnimi ovacijami gledalcev. Dobri dve uri trajajoč nastop je zaključila učinkovita skupina vseh oddelkov med petjem »Hej Slovani«. Končno so vsi oddelki zapeli še pesem sokolskih legij, nakar je bil uspel nastop zaključen.
Lep prašnik Sokolskega društva Ljubljana I Tabor
Kot uvod v letošnje javne nastope je priredilo Sokolsko društvo Ljubljana I Tabor v nedeljo 29. maja t. 1. Radvse uspel telovadni nastop, ki se ga je udeležilo nad 2000 gledalcev. V lepem številu je bilo tudi vojaštvo ljubljanske garnizije s svojimi častniki. Na tribuni v častni loži so zavzeli svoja mesta zastopnik divizijonarja brig. general Dušan Dodič, zastopnik Saveza SKJ br. Sterlekar, zastopniki župe s starosto br. dr. Pipenbacherjem in predstavniki raznih nacijbnalnih in kulturnih organizacij. Odlične goste je sprejemal domačin starosta br. inž. Bevc.
Pred pričetkom telovadbe je priredila društvena godba promenadni koncert, med tem pa je občinstvo do kraja napolnilo obširno taborsko telovadišče. Uvodoma so navzoči izkazali čast državni zastavi med igranjem državne himne, nakar so na znamenje br. načelnika Lojzeta Lubeja prikorakali na telovadišče naraščajniki (79) in naraščajnice (35), ki so strumno in skladno izvedli proste vaje Saveza SKJ za X. vse-sokolski zlet v Pragi. 66 deklic je ljubko in dokaj skladno opravilo župne proste vaje po napevih naših pesmic, nakar je sledila orodna telovadba, pri kateri je na vseh glavnih orodjih nastopilo 10 vrst članstva in naraščaja. Na nekaterih orodjih smo videli prav lepe vaje in občinstvo ni štedilo s priznanjem. Po orodni telovadbi je 54 dečkov samozavestno in strumno nastopilo z župnimi vajami s palicami, potem pa so sledile vaje v prostih panogah in raznoterosti članov, članic in obeh naraščaiev. Posebno vrsta s skokom ob palici je bila deležna toplega odobravanja gledalcev. Po tem sta dve vrsti članov nastopili na drogu in krogih, vrsta članic pa na dvovišinski bradlji. Člani na drogu so pokazali nekaj prav posrečenih vaj, prav tako pa je zadi-vila občinstvo vrsta na krogih s svojimi vratolomnimi odskoki. Tudi vrsta članic na dvovišinski bradlji je prijetno iznenadila, saj je bilo med njimi nekaj telovadk, ki se pripravljajo za mednarodno tekmo v Pragi. Po nastopu teh treh vzornih vrst so vzbudile mnogo zabave in smeha igre dece Krona prireditve je bil nastop članov (72) in članic (36) s prostimi vajami Saveza SKJ za X. vsesokolski zlet v Pragi. Vaje so bile odlično izvedene in občinstvo je pri-
redilo telovadečim viharne ovacije, ki se kar niso hotele poleči.
Za zak’juček sc vsi oddelki stvorih učinkovito skupino monogram »Sokola«, nato pa zapeli »Pesem sokolskih legij«. Ko je
Odlična revija češkoslovačkog Sokolstva „Sokol” objavila je u svom drugom ovogodišnjem broju pod gornjim naslovom veoma za-nimljiv članak od brata MUDr. Jožefa Koščaleka.
Telesno vaspitanje u današnje moderno doba dobija sve veči značaj; ono se sve intenzivnije pro-vodi u širokim slojevima naroda i ono ujedno i za samu nauku pretstavlja sve zanimljiviji problem koji otvara široko polje za naučni rad i istraživanje.
Kao što i sam naslov kaže, ovaj članak brata dr. Hoščaleka pokušaj je da se izvede tačna podela vrsta telesnog vaspitanja — dakle, da se udari osnov jednoj sistematici telesnog vaspitanja — kako bi se, dalje, u vezi s time pročistili mnogi pojmovi, koji se u domeni telesnog vaspitanja često zamenjuju, ne samo u široj javnosti, več i od mnogih stručnjaka i radnika na tome polju, pa sledstveno torne i od mnogih sokolskih radnika. Zato je ovaj članak pored svoje zanimljivosti i veoma poučan.
Članak glasi:
Na prvi pogled čini se, da pokušaj tačne podele vrsta telesnog vaspitanja ne može imati praktičnog značaja. Ali več kratko razmišljanje o tome pou-čiče nas, da je ova tačna podela potrebna več i zato, da bi se izbegle nejasnosti i zablude u današnjem životu. Na primer: pitanje odnosa tzv. športa prema telovežbenim sustavima ostaje stalno za širu — i našu sokol-sku — javnost nejasno, iako se čini, da je stvar sasvim jednostavna. Nije prošlo mnogo vremena od kako je u Pardubicama bila priredena „Izložba športa i telesnog vaspitanja” pod patronatom stručnjaka i države. Ili: nedavno se rešavalo o učešču Sokolstva na berlinskoj olimpijadi.
Čuo sam, i čitao o ovoj stvari mnogo izjava, često i vatrenili govora, za i protiv, ali ni u jednom od njih — ukoliko sam primetio — nisu bili navedeni razlozi telovežbenog značaja; n. pr. brača i sestre koji su diskutovali, nisu sebi postavljali pitanje, da li o-vakva telovežba, najvišeg stupnja i izvedbe, odgovara ciljevima, koje je so-kolskom telesnom vaspitanju odredio naš veliki Tirš.
Isto tako ostaje večinom široj javnosti zagonetka, zašto češkoslovačka obec sokolska zauzima suzdržljiv stav prema raznim sportskim dogadajima. Ukrat-ko, ljudi smatraju telesno vaspitanje, telovežbu, Sokol, šport, da su to pojmovi vrlo bliskji i nikako ne mogu da shvate, da mnogi ljudi ove pojmove zamenjuju i iz toga posle dolaze do netačnih zaključaka. Ovakva nejasnoča dovodi nekada i dugogodišnjeg iskus-nog sokolskog radnika u pogledu razlikovanja vrsta telesnog vaspitanja u nepriliku. Tako n.pr. stavlja se u duž-nost Sokolima-lekarima u društvima da drže prema pravilima predavanja o značaju i važnosti telesnog vaspitanja za pojedince, porodicu, narod i državu. Pri tome se svakako očekuje, da če mišljenje lekara biti u korist telesnog vaspitanja bar u najširem smislu ove reči. Ali pre toga se ne vodi računa
o	tome, koje vrste telesnog vaspitanja ima se tičati mišljenje lekara, niti o tome, da li svaka vrsta telovežbe mora imati blagotvorni uticaj i na porodicu, narod i državu.
Tačno razvrstanje vrsta telesnog vaspitanja trebalo bi da spada u a-becedu svakog sokolskog, sportskog i školskog radnika. Upravo takvi radnici svakodnevno se osvedočuju, da ovde mnoge stvari nisu do sada razjašnje-ne i u mnogome nije večina radnika saglasna. Za ovo tvrdenje nije potrebno navoditi dalj njih dokaza. Rad, koji sam ovde preduzeo, ima da doprinese razjašnjenju pojmova i lakšoj orijentaciji.
bil še mimohod vseh oddelkov, med viharnimi ovacijami občinstva, je bila odlično uspela telovadba zaključena, nakar je bil v vseh prostorih sokolskega doma izvrstno obiskan družabni večer.
Posmatramo li izvesnu vrstu telesnog vaspitanja ili vežbe u cilju kritike, moramo imati uvek u vidu prema Smotlahi ove četiri osnovne stvari: 1) o kak-vom se smeru radi, 2) o kakvom se sustavu radi, 3) kakva je telovežbena osnova i, konačno, 4) prema kakvoj metodi se vežba. Dakle, četiri kriterija: smer, sustav, osnov i metoda.
Za razvrstavanje telovežbe za naše ciljeve dovoljno je, imamo li uvek na umu smer i sustav.
Smer je odreden ciljem, koji se ima postiči. Sustav je umetna celina sa-stavljena iz raznih elemenata.
Ali pre svega je potrebno naglasiti, da i nesustavna pa i nesvesna telovežba može dostiči uspeh. U pojmu „vaspitanje” sadržaj je a priori to, da vaspitač, na pr. roditelj, učitelj i drugi, ima u svom radu na misli izvestan cilj svog nastojanja. Prema tome celo-kupan pojam telesnog vaspitanja deli se na dve oblasti: a) na telesno vaspitanje nesvesno ili polusvesno, i b) na telesno vaspitanje svesno.
Telesno vaspitanje nesvesno.
Znamo dobro, da su životne prilike prisiljavale i sile ljude na telesni rad, manje više nedobrovoljni rad, čije su posledice veoma lepe telesne mogučno-sti kako u pogledu snage tako i u pogledu lepote i razvijenosti tela kod pojedinaca, celih skupina pa i delova naroda, i to mažda kod svih naroda na zemljinoj kugli danas i u prošlo-sti. Za ilustraciju toga pominjem ovde divne naše hodske i slovačke momke, koji bi bili ponos svakog naroda, slovačke Djetvane i tatranske drvoseče i pastire, dalje ruske i ukrajinske Kozake, poljske Oorale, koje je tako div-no ovekovečio pisac Przerva-Tetmajer, ■ljude i žene u skoro celoj bratskoj Jugoslaviji, i tako dalje mogao bi navesti pripadnike ne samo svih naroda u Evropi nego- i u ostalim delovima ce-log sveta.
U ovim slučajevima vidimo, da ovde nastaje telesno vaspitanje, koje nije vr-šeno prema nekom naročito sastavlje-nom sustavu, nego je telesno vaspitanje vodeno prosto potrebom ili tradicijom. Možemo reči, da ovi ljudi imaju telesno vaspitanje nesvesno.
U telesno narodno vaspitanje nesvesno spada:
telesni rad, naročito teži rad, drvo-sečki, zatim poljoprivredni, ribar-stvo i dr.; igre i zabave, i to kod dece i odraslih (na pr. hrvanje, jahanje, razna bacanjja i sl.), dalje razne narodne igre, i na kraju plivanje, prilikom kupanja za zabavH ili prilikom vršenja svog zvanja.
U skupini telesnog vaspitanja ne-svesnog našli bismo lako dosta elemenata, koje bi bilo potrebno uvežbati, dakle tu bi bio predočen cilj, da bi se postigla izvesna spremnost, i prema tome nesvesno i svesno vežbanje tela se dosta usko dodiruje.
Telesno vaspitanje svesno. Ova oblast deli se opet na dve velike skupine: 1) na telesno vaspitanje isto-rijsko, i na telesno vaspitanje današnje. I Telesno vaspitanje istorijsko
U ovaj deo spadaju sustavi i vrste telovežbe, o kojima imamo podataka u starog i srednjeg veka o raznim naro-dima, na pr.: o Kinezima: Japancima, Grcima, Rimljanima, Germanima, Slo-veniina, i zatim sustavft i vrste iz novi-jeg doba, koje su vreme i napredak pregazili i koji se više ne upotreblja-vaju. Proučavanje načina telesnog vaspitanja 'istorijskog nije sasvim bez koristi, kako bi se to na prvi pogled mislilo. 1 današnje doba može da cr-!pTi a i crpi u tome pogledu iz istorije razne podatke od vrednosti. Tako su »a pr. nedavno bile obnovljene iz grčke istorije divne olimpijske igre, koje su danas postale svetska smotra u svakom
Pokušaj tačne podele vrsta telesnog vaspitanja
pogledu najboljih atleta svili naroda na zemlji noj kugli.
H Telesno vaspitanje današnje
L ovu skpinu u glavnom spada današnji rad. Pojedine vrste telesnog vaspitanja koje ovamo spadaju treba da budu proučene i povezane u organsku celinu. To su:
1) Narodno svesno telesno vaspitanje, kojim čemo se baviti na prvom niestu, nije sustav u pravom smislu te reči. Ono nastaje tako, da mnogi ljudi — obično takvi, koji nemaju mo-gučnosti da u svom zvanju telesno rade — veruj u više u dobro delovanje za-•sta t. zv. korisnog telesnog rada nego u delovanje telovežbe, i vrše prema tome telesni rad ili izvode nekoje igre i telesne vežbe prema tome kako se sete u raznim prilikama. Ovamo spadaju pro-fesori, koji cepaju drva i sa zadovoljstvom rade teže poljske radove, trče bosi po rosnoj travi ili svakodnevno Pešače, dalje ljudi koji se kupaju leti
•	zimi, pa i u smrznutoj reci; zatim t- zv. trampi i uopšte svi, koji rado ja-eaju svoje telo iz zadovoljstva, ali sa svesnim ciljem. Cilj je ovde telesna snaga i zdravlje, a o sustavu tu ne ntože biti govora.
2) Vojnička telovežba, koja se pro-v°di od davna. O ovoj telovežbi nije Potrebno da se opširno piše. I ovde je c‘lj telesna snaga i zdravlje pojedinca, ab i umešno baratanje sa oružjem; u današnjem dobu zavedeno je u mnogim državama i predvojničko vaspitanje o-[nladine, da bi se ubrzala vežba oruž-iem za vreme službe u kadru.
3) Atletika i sportovi. Ovde je potrebno reči nekoliko reči u cilju objaš-njenja. Pre svega o značenju reči
šport”.
Prema engleskom naučnom rečniku Annandalea („The Concise English Dic-t>onnary”), postala je reč „šport” skrajnjem reči „disport”, sto bi po na-Sem značilo zabava, zanimanje, razve-Seljavanje igrom. U engleskom jeziku °vu reč upotrebljavaju za značenja kao: zabavljanje sa više učesnika, igranje, sale, lov, trke, ribarenja i sl.
Kod nas se upotrebljava reč „šport” n dnevnoin životu, da se označi telove-žbeni rad, koji teži za postignućem naj-večeg stepena telesne ‘mogučnosti u po-3edinim granama športa nasuprot telo-vežbi, koja ima cilj telesni razvitak te-tn i osobina uopšte ili još i veče ide-а^е- Da bismo se tačnije izražavali, npotrebljavačemo izraz „sportovi tele-sno-vaspitni”.
Sportske skupine, sastavljene u glavnom prema Smotlahi, su ove:
L atletika a) teška: dizanje tereta, nrvanje, boks, vučenje konopca;
, b) laka: trčanje, hodanje, skokovi (u v'sinu, daljinu, skok sa motkom, tro-
skok);
.c) naročitih grana: bacanje kopija, diska, čekiča, kugle, kubeta i penjanje P° konopcu. Ova grana se obično spaja Sa skupinom b);
2- vodeni sportovi: plivanje i veslanje;
3. sportovi poljski: turistika, taboro-Vanje, skauting, terenske igre (vojnič-*e). poljski i baštenski radovi, lov i
ribarst\'o;
4. odbranbeni sportovi: naročito gaganje iz puške i revolvera, mačevanje, također džiu-džicu;
. 3. saohračajni sportovi: jahanje, bi-^lizam, motociklizam, automobilizam;
b. sportske igre: nogomet, tenis, hokej;
, L zimski sportovi: klizanje na ledu, b°kej na ledu, sanjkanje^ i smučanje;
8- sportska telovežba;
, d. telovežba umetna: akrobatska, cir-Uska, profesionalna.
Još jednoin ponavljam: cilj sportskog rada je najbolji rezultat, rekord; sustavi Su fazni, kako to več kod ovakvog cilja tn°ra i da bude.
Naveo sam skupinu atletike i telesno jspitanje sportova pred skupinom te-Ovežbe, jer mi se čini upravo ova hže svesnoj pa i nesvesnoj narodnoj e‘°vežbi, dok telovežba u stvari pret-P°stavlja ne samo smer, nego i su-tav i metodu.
Još jedna primedba o sportskoj te-°vežbi. Kod talentovanih vežbača pojavi se često želja za postignučem naj-,Ccib mogučnosti i Tirševa deviza „sve
o	najviše mete” tumači se onda češko k-ao želja za postignučem vrhun-
1 izvedbi vežbi. Samo što su naj-
bolje telovežbene izvedbe, — kao uop-■ste i sportske izvedbe — vrlo često spojene sa jednostranošču u uvežbavanju (treningu) i sa opasnošču po zdrav razvoj takmičara. Treba li dakle neki te-lovežbeni sustav, kao na pr. naš sokolski, da ima za cilj savršenstvo čo-veka, antičku „kalokagatiju”, a pre svega unapređenje opšteg zdravlja, mora biti prva briga vodečih činilaca da i-maju dobro na umu opasnost sportske telovežbe kako za same vežbače, tako i zbog rdavog primera gledom na ostalo članstvo. Naše Sokolstvo ima u ovoj stvari več tradiciju i ne treba se ovde bojati jednostranosti. Ali ipak moramo priznati, da je vredniji ovaj naš svaki-dašnji, nevidljivi i necenjeni rad, nego naročito primljeni nastupi, mafolr i me-đunarodni nastupi veoma talentovanih vežbača — takmičara — pojedinaca.
4.	Sustavna telovežba u užem smislu — velika skupina.
Delimo je na telovežbu društvenu, koja se deli na sledeče skupine:
narodna telovežba, folkloristička, naročito gajena sa ciljem javnih nastupa, na pr. izvesne narodne igre, naša seo-ska konjiča i fel.;
školska telovežba, prema raznim su-stavima, prilagodenih školi;
Špisova telovežba — prvi pokus za - naučni sustav telovežbe;
nemačka telovežba ili turnerska odns. Janova — skoro kao naša sokolska;
sokolska telovežba, kako ju poznajemo sa njenim idealom „kalokagatije” i sa ciljem da se unapredi narodno zdravlje;
švedska telovežba (Lindova) sa granama Demeni-a i 'Heberta, prilagodenim za razne narode;
specijalna, naročita, naučna i banjška, na pr. „luhačovicko vazdušno letenje”, dakle u glavnom lekovita; državna ruska „fiskultura”;
individualna telovežba, samo za po-jedince:
opet švedska,
akrobatska, profesionalna u cirkusima, ortopedička, na pr. za ozledene, slabo razvijenu decu,
specijalna, zasebna, za pojedince, 'na pr. prema sustavu Milerovom, Proško-voru i sl.
Ponavljam još jednom: cilj sustavne telovežbe, naročito društvene, je jačanje zdravlja vežbača, samo telovežba akrobatska, profesionalna, čini ovde iznim-ku po svome cilju koji je postignuče sa-vršenstva u izvedbi vežbe i zato bi imala da se uvrsti u skupinu športa.
Razlika izmedu sustavne telovežbe i športa je i u cilju za kojim se ide, kao i u tome, što je telovežba svestrana a pravi šport vrlo jednostran.
U poglavlje „Današnje telesno va-spitanie” spada još:
5. turizam, u koji spada i planinar-stvo i automobilizam, koji često bivaju razvrstavani medu sportove;
6. skauting, prema Baden-Povelu;
7. ritmika, za decm, i odrasle, koja se može uvrstit)! i u skupinu društvene telovežbe; i na kraju
8. skupina slobodnih igara, plivanje 1 sl. van škole, društva i van vojske.
Zamislimo li se nad time, koliko se mnogo energije, istrajnosti, materijalnih sredstava i žrtava u današnjem dobu daje na telovežbu od strane svih naroda, bičemo zaprepaščeni.
Kakvi su rezultati odnosno kako deluje telovežba na pojedince, porodicu i državu? Odgovor na ovo pitanje nije lak; mora se razmatrati svaka vrsta telovežbe, pa i pojedini elemenat sastava zasebno. A to je u budučnosti naš veliki cilj, naročito nas lekara, kako b|i i ovde jednom bilo u svakom pogledu dovedeno sve na čisto, da bi se moglo naročito u sokolskoj telovežbi provoditi važno načelo, koje je tako dobro postavio Jandasek: „Vežba, koja ne služi zdrav-lju, nepotrebna je; ako šteti, treba je odbaciti, iako bi možda odgovarala o-staliin ciljevima telesnog vaspitanja, lepoti, odbrani, ili iako bi odgovarala sa-moljublju onog, koji vežbu vrši.”
U današnjem dobu mnogo se govori
o	odbratnbenom vaspitanju, ili takoder
o	odbranbenoj telovežbi. Odbrana pret-postavlja dobro zdravlje ljudi i onda izvesnu meru spreinnosti i pripravnosti da se podnesu žrtve za ugroženu državu. Dakle, kod odbranbenog vaspitanja moramo imati na umu:
1. da se radi svima sredstvima intenzivno na unapredenju narodnog zdrav-
lja, 2. da se ljudi vaspitavaju u ljubavi prema domovinfi i državi, koja može da postane izvor oduševljenja i požrtvov-nosti, a što je za vreme rata toliko potrebno.
Sem toga treba naglasiti, da je sociološko i narodno — privredno pitanje, da ne opada porod i također da se naraštaj naroda ne regrutira iz vrsta socijalno i materijalno najslabijih i najsiromašnijih. Dakle, odbranbena telovežba spada u telesno vaspitanje samo, kao dopuna dosadašnjih smerova a nikako kao samostalna vrsta ove telovežbe.
Akademija Sokolskega društva Ljubljana — Vič
Na binkoštno soboto 4. t. m. je priredilo Sokolsko društvo Ljubljana-Vič na letnem telovadišču svoj zadnji telovadni nastop, ki se ga je udeležilo sokolsko članstvo in Sokolu naklonjeno občinstvo v prav častnem številu. Kakor je že znano, mora viški Sokol do 15. avgusta t. 1. izprazniti telovadišče, ker so bo zidala na njem nova meščanska šola. Kako bo viški Sokol zdaj do novega telovadišča, ki je zanj živ-ljenskega pomena bo pokazala bodočnost. Vsekakor pa je dolžnost merodajnih čini-teljev, da poskrbijo, da pride viški Sokol čim prej do svojega telovadišča, posebno drugo leto, ko bo društvo v večjem obsegu proslavilo svoj 30 letni jubilej.
Kmalu po 20. so začeli prihajati gostje in občinstvo, ki jih je sprejemal starosta br. Borštnik. Komandanta dravske divizije je zastopal polkovnik Bošković, I. nam. staroste br. Gangla br. Poharc, župno upravo brata inž. Bevc in načelnik br. Lubej, Sokola I br. Bežek, dalje so bila zastopana po svojih odposlanstvih skoro vsa ljubljanska in nekatera okolišča sokolska društva.
Akademijo, ki je obsegla 14. točk, je o-tvorila ženska deca (33) z župnimi prostimi vajami prav dobro in skladno ob slabi spremljavi klavirja in še slabšega zvočnika. Po deklicah je 20 naraščajnikov odlično in brezhibno opravilo praške proste vaje med burnim odobravanjem gledalcev. Ob učinkoviti bengalični razsvetljavi je deve-torica deklic ljubko in gracijozno izvajalo rajanje, ki je izzvalo med občinstvo toplo odobravanje. Ugajale so nato ritmične vaje moškega in ženskega naraščaja (12), kakor tudi vaje naraščajnic na gredi. Vzoren je bil nastop moške dece (18) z župnimi prostimi vajami s palicami in lahko trdimo, da tako odlično izvedenih vaj pri dečkih še nismo ' ideli pri letošnjih nastopih. Prav posrečena ;e bila devetorica naraščajnic z lepimi in učinkovitimi vajami, nakar so nastopili člani na bradlji, moški naraščaj s preskoki čez konja in naraščajnice na dvovišinski bradlji. Zal, da je ostala bradlja, kjer so telovadile naraščajnice skoro v temi in tako občinstvo ni videlo krasnih in vzorno izvedenih vaj naraščajnic. Nadaljne točke vaje s šopki deklic, devetorica moškega naraščaja in ljubke vaje dečkov »Pastirčki« so bile dobro izvedene in ni občinstvo štedilo s priznanjem. Manj posrečen je bil nastop članic z vajami s kiji, kar pa so članice kmalu popravile s praškimi prostimi vajami, ki so jih opravile skladno in strumno v lepem kritju in ravnanju. Uspelo akademijo so zaključile naraščajnice (21) z odlično izvedenimi prostimi vajami za praški zlet in so žele navdušeno pohvalo gledalcev. Končno moramo še omeniti, da nam je u-prava letos pripravila še prijetno presenečenje z prižiganjem bengaličnega ognja in šviganjem raket v jasno poletno noč, kar je dalo nastopu še bolj svečano obiležje. Občinstvo se je zadovoljno razhajalo s telovadišča in krenilo v Sokolski dom, kier je bila prijetna zabava s plesom, ki je potekla v prijetnem razpoloženju vseh navzočih.
Mogočna sokolska manifestacija na Ježici
Razvitje prapora — Uspela javna telovadba
Dolgoletna želja ježenskih Sokolov, da si nabavijo sokolski prapor, pod katerim se bodo zbirali poznejši sokolski rodovi k vztrajnem sokolskemu delu se je izpolnila na binkoštno nedeljo 5. t. m. Sokolski prapor, ki ima geslo oz. zadnje naročilo prvega Sokola blagopokojnega Viteškega kralja Aleksandra 1 Uedinitelja »Čuvajte Jugoslavijo« in umetniško sliko zadnje počivališče na Oplencu, je edinstven prapor v jugosjovenskem Sokolstvu.
Kot uvod v nedeljske svečanosti je priredilo društvo na binkoštno soboto zvečer:
poklonitev sokolske mladine pred marsejsko ploščo na narodni šoli, kjer je mladina položila cvetje, prižgala lučko in zapela državno himno, dalje izmenski tek članstva in naraščaja, ki je prinesel pozdravno poslanico kumici prapora s. Ivi Vidmarjevi, zažiganje sokolskega kresa in podoknica kumici. Ob 20. je krenila izpred Sokolskega doma po Tirševi cesti velika povorka Sokolstva v kroju in občanski obleki pred stanovanje kumice, s. Vidmarjeve z godbo Sokola 1 in pevskim zborom Krakovo — Trnovo. Pred stanovanjem se je zbrala medtem velika množica in priredila s. kumici viharne ovacije. Društvena deputacija s starosto br. Germekom je pozdravila kumi-co in ji izrekla bratsko zahvalo za sprejem kumovanja praporu ježenskega Sokola. Godba Sokola I je zaigrala nekaj komadov, pevski zbor Krakovo — Trnovo pa je u-brano zapel nekaj pesmic. S. Vidmarjeva se je ginjena zahvalila za lepo podoknico in obljubila, da bo tudi nadalje podpirala stremljenja in prizadevanja ježevskega Sokola. Po bakladi se je povorka vrnila v Sokolski dom, kjer je bil razhod.
Na slavnostni dan se je Ježica odela v državne zastave, posebno okusno je bilo o-krašeno sokolsko telovadišče, kjer so v rahlem vetru ponosno vihrale jugosloven-ske trobojnice. Ob 11. je prišla na Ježico godba Sokola I, kjer so bile na telovadišču skušnje, popoldne pa so prišli z vlaki in avtobusi oddaljenejši gostje iz kamniškega okrožja in Gorenjske. Iz Ljubljane je ob 13. krenil velik sprevod sokolstva z godbo Sokola I iz telovadišča Sokola 111 na Ježico, ki se mu je pridružila velika množica ljubljanskega občinstva. Na mestni meji je bil bratski sprejem, nakar je krenil sprevod na telovadišče, kjer so se med tem zbrali odlični predstavniki.
Novega divizijonarja gen. br. Lukiča je zastopal podpolkov. br. Dušan Stefanovič, politično oblast sreski podnačelnik br. Počkaj, 1. nam. staroste SSKJ br. Gangla br. Poharc, župno upravo podstarosti br. Kaj-zelj in inž. Bevc ter načelnik br. Lubej z večjim številom članov in članic ŽSO. Na odru, ki je bil ves v zelenju in državnih zastavah s sliko mladega kralja Petra II v sokolskem kroju, se je zbrala tudi društvena uprava s starosto br. Germekom, predsednikom odseka za prapor br. Zabukovcem in kumico s. Ivo Vidmarjevo.
Akt razvitja prapora je otvoril predsednik odseka za nabavo prapora br. Zabukovec, ki je kratko orisal priprave za nabavo prapora, nato pa podelil besedo starosti br. Germeku, ki je uvodoma toplo pozdravil vse odlične goste in omenil pomen sokolskega prapora za Ježico in njenega Sokola. Izrekel je zahvalo vsem, ki so omogočili nabavo prapora, posebno pa kumici s. Vidmarjevi, ki je prevzela kumstvo novemu praporu. S pieteto se je spomnil ne-
*	pozabnega prvega Sokola Viteškega Kralja Aleksandra I Uedinitelja, in povdaril neomajno zvestobo in vdanost Sokolstva svojemu Kralju in starosti Nj. Vel. Petru II nakar je vsa množica priredila Nj. Vel, kralju Petru II viharne ovacije, godba pa je zaigrala državno himno. Po tej svečanosti je razvila prapor kumica s. Vidmarjeva in privezala nanj krasen rdeč svilen trak. Z lepim nagovorom je izročila prapor br. starosti, ki se je zahvalil v vznešenih besedah, nato pa praporščaku br. Potratu, ki je obljubil, da bo nosil sokolski prapor s častjo in ponosom in ga neomadeževa-nega izročil svojemu nasledniku. Sledilo je pobratimstvo z ostalimi prapori, nakar se je razvil po Ježici velik sokolski sprevod. Za župo je čestital k slavju br. Kaj-zelj, čigar govor so navzočni sprejeli z velikim odobravanjem.
Za sokolsko godbo je nosil praporščak br. Potrato obdan s častno stražo novi prapor, sledili so člani strokovnega odbora in župne uprave, 12 sokolskih praporov, nato pa članstvo, naraščaj in deca v krojih 460 po številu. Sprevod je občinstvo burno pozdravljalo in obsipalo s cvetjem. Po končanem sprevodu se je na telovadišču zgrnila velika množica nad 1500 oseb, da prisostvuje javnemu nastopu. Velika udeležba je pokazala, da naš narod ceni vzgoino delo Sokolstva za dobrobit kralja, naroda in države. Točno ob napovedani uri je godba Sokola I pod taktirko br. Taborja zaigrala sokolsko koračnico in na telovadišče so z novim praporom na čelu prikorakali vsi telovadni oddelki (507), ki so med petjem sokolske »Le naprej brez miru« izkazali čast državni zastavi. Po tej svečanosti je prikorakalo na telovadišče 104 dece, ki so župne vaje s palicami opravili prav zadovoljivo. Sledil je nastop 112 deklic z župnimi prostimi vajami. Pri orodni telovadbi sta nastopili vrsta članov na drogu in bradlji, moška deca s preskoki preko konja
in ženska deca z igrami. Po orodni telovadbi so nastopili burno pozdravljeni 104 naraščajniki in 75 naraščajnic z prostimi vajami SSKJ za X. vsesokolski zlet v Pragi. Kot gosta sta nato nastopili vrsta članov Sokola I na drogu in vrsta naraščajnikov istega društva s preskoki čez konja s prožno desko. Javno telovadbo so zaključili čla-r i (68) in članice (44) s praškimi prostimi vajami. S himno »Hej Slovani«, ki jo je zapela vsa množica, je bila spuščena državna zastava in zaključen uspel telovadni nastop. Z prijetno sokolsko zabavo je bilo sokolsko slavje zaključego, — at.
Telovadni nastop Sokolskega društva Središče ob Dravi
Sokolsko društvo Središče ob Dravi je priredilo na binkoštni ponedeljek svoj javni letni telovadni nastop, ki je v vsakem oziru res dobro uspel. Predpoldan so se vršile prijateljske tekme v odbojki pri katerih je zmagalo društvo Ljutomer in tudi skušnje prostih vaj. Popoldne smo se zbrali na kolodvoru k sprejemu bratov iz Varaždina, Čakovca, Ormoža, Ptuja in drugod. Domača godba je spremljala prihod gostov. Skupno je prispelo na naš nastop okrog 350 bratov in sester iz sosednih bratskih edinic. V povorki, ki se je vila s kolodvora proti Sokolskemu domu, je korakalo nad 500 Sokolov in Sokolic.
Na telovadišču pri Sokolskem domu je pozdravil drage goste v imenu načelnjštva br. Pajek. Ob 3 uri se je pričel nastop. Uvodoma je prikorakalo na telovadišče vse te-lovadeče članstvo z prapori. Brat starosta Culek ga je v imenu društva pozdravil, nakar je z igranjem državne himne bil izvršen pozdrav državni zastavi. Sledila je telovadba. Najprej je užji oddelek dece nastopil z igrami, višji pa z prostimi vajami. Nato je bila orodna telovadba. Sledile so proste vaje naraščaja in nato članstva. Vsega je nastopilo okrog 400 telovadcev in telovadk. Po končanem nastopu so sokolske legije zopet prikorakale na telovadišče, kjer je zbrane nagovoril starosta br. Čulek, ki še je v lepemu govoru spomnil bratske Ceškoslovačke, njenega predsednika in pre-dočil članstvu veličino Tirševe misli. Med petjem sokolske himne je bila sneta državna zastava, nakar so telovadci zapeli »Pesem sokolskih legij« in med petjem odkorakali s telovadišča. Telovadce je pozdravil na koncu še br. Zega kot okrožni načelnik.
Zvečer se je v Sokolskem domu vršila prijetna zabava.
Nastop središkega Sokola je pokazal, da je naša postojanka res močna, da naš Sokol dela v pravi smeri, saj je le malo nastopov ki bi tako dobro uspeli. Gre tu zahvala vsem bratskim edinicam, posebej pa še varaždinski župi za toli častno ude-, ležbo.
Iz načelništva Saveza SKJ
Disciplinski proplsi za članice za X svesokolski slet n Pragu
Prema zaključku	sednice zbora	župskih
načelnica od	15 i 16	januara o. g.	—	pro-
pisujemo za	članice	sledeči propis	za	uče-
stvovanje na	sletu u	Pragu:
1) a) Putovanje u vozu je odvojeno od brače. Da bi se izbeglo dolaženje brače u nastambu sestara, potrebno je da svaka članice ima svoj novac i prtljag odvojeno od brače.
b) Nastamba vežbačica biče odvojena od nevežbačica. Zbog toga treba vežbačica da ima sav prtljag odvojen i od nevežbačica.
c) Oznake na prtljagu: vežbačice bele, nevežbačice plave, veličine 10X5 cm, na kojima treba da je čitko ispisano: ime, pre-zime, jedinica i župa.
2) Po dolasku župska načelnica (odnosno vodnica grupe) dužna je da preda propisanu listu dežurnoj članici saveznog stručnog odbora za vežbačice. Isto tako treba da preda posebnu propisanu listu za nevežbačice.
3) Vežbačice bez iznimke moraju stanovati u zajedničkoj nastambi.
4) Izlazak uveče dozvoljen je: najdalje do 12 sati u dane: 1, 2 i 5 jula.
Naidalje do 2 sata u dane: 3, 4 i 6 jula.
Izlazak je skračen 1, 2 i 5 jula, jer su to dani uoči pregleda vežbi, probe i jedinog našeg nastupa, i najzad uoči povorke.
5) Red i čistoču tražimo u svakoj, pa i najmanjoj prostoriji nastambe, kao u: hod-nicima, spavaonicama, umivaonicama i nu-žnicima.
6) Člansku propisnu legitimaciju dužna je svaka članica za vreme sletskih dana stalno da nosi sa sobom, i to: od mesta polaska na slet i do povratka kuči. Dužna je da se na svakom mestu i u svakom času na propisan i sokolski poziv legitimiše (tj. ko traži od nekoga da se legitimiše, dužan je najpre sam da pokaže svoju sokolsku legitimaciju).
7) Društvena načelnica (vodnica) dužna je stalno da vrši nadzor nad svojim članicama: na putovanju, u spavalištu, na sle-tištu i u gradu uopšte. Preporučuje se, da se sestre po Pragu kreču u grupama.
8) Župa odlazi zajednički iz nastambe na sletište.
9) Na sabiralištu župska načelnica (zame-nica) postrojava svoju župu i podnosi iz-veštaj o brojnom stanju svoje župe sestri sabiračici.
10) Župske načelnice treba da vode brigu da se na vreme vrši pregled propisnih ve-žbačkih odela, svečanih odora i narodnih nošnja svih sestara, koje učestvuju na sletu u Pragu.
Za izvršenje gornjih propisa odgovara župska načelnica.
Propisl za nošenje sokolskog odela
1) Na putovanju ne sme da se oblači ni jedan deo svečane odore, ni vežbačkog odela.
2) Svaka vežbačica mora da ponese 2 (dve) vežbačke bluze i 2 (dva) para belih kratkih čarapa, t.j. za pregled vežbi i probe i za javni nastup.
3) Po Pragu ne sme da ide ni pojedinka ni grupa u vežbačkom odelu. — Na sleti-štu u svlačionici oblači se vežbačko odelo,
i	posle vežbe odmah presvlači se u svečanu odoru, ili u gradansko odelo (na kome se nosi traka i sletski znak).
4) Počevši od 7 jula ujutro ne sme se više oblačiti svečana odora.
VEŽBAČK1 ZNAK
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije po-slao je župama vežbači znak, koji je gotov, u komisionu prodaju. Znak košta 2.— Din. Znakovi če se prodavati još i kod: Jugo-slovenske sokolske matice, Ljubljana, Narodni dom; Branka Palčiča, Zagreb, Kralj. Marije br. 6, u Beogradu, Balkanska ul., te u Splitu kod knjižare „Napredak”.
OZNAKE NA PRTLJAGU
Svi Sokoli koji idu na slet u Prag dužni su da na svoj prtljag stave oznake; i to: vežbači i vežbačice bele, nevežbači i nevežbačice plave u veličini 10X5 cm., na kojima treba da je čitko ispisano: ime, prezi-me, jedinica i župa.
Vodnlcima I vodnicama naraštaja na X svesokolskom sletu u Pragu
Još samo nekoliko dana deli nas od X svesokolskog sleta u Pragu. Vodnici i vodnice, koji su odredeni da vode naš nara-štaj na slet u Prag, treba da budu svesni, da su time preuzeli velik i odgovoran za-datak. Naraštaj je naša nada i naš ponos pa je stoga na vodnicima i vodnicama da uspeh našeg naraštaja na sletu u Pragu bude stvarno i naš ponos. Vodnici i vodnice naraštaja treba da znadu, da neče biti kriv naraštaj, nego vodnici i vodnice, ako naš* naraštaj u Pragu ne bude znao sa-vršeno svoje vežbe i ako ponašanje naraštaja u Pragu i van njega ne bude kao što treba. Stoga vodnici i vodnice treba da posvete ove poslednje dane do zadnjeg slo-bodnog trenutka našem naraštaju koji ptf-tuje u Prag, da ga dostojno pripreme za tu svečanu priredbu. Treba znati, da če ceo svet po nastupu našeg naraštaja i po njegovom ponašanju u Pragu ceniti sve nas
i	svu našu omladinu. Prvenstveno treba paziti da naraštaj nauči savršeno vežbe, da
isto tako nauči odlično i osnovne strojev-r.e vežbe (mirno, stupanje, zbor, odvajanje redova i zavoje) i da doteraju svoju odoru
i	vežbačko odelo.
Propisana svečana odora i vežbačko odelo za slef u Pragu
Za nastup jugoslovenskog Sokolstva na X svesokolskom sletu u Pragu u pogledu vežbačkog odela nekih kategorija donete su na prošlogodišnjem zboru župskih na-čelnika-načelnica u Kaščel-Sućurcu neke izmene. Prema tome u niže navedenom odelu biče jedino dozvoljeno nastupati na sletu u Pragu.
Članovi: svečana odora kao i dosada. Vežbačko odelo kao i dosada: sokolska bela majica sa crvenim obrubom, tamno-plavi vežbački triko (pantalone) sa plavo-belo-plavim sokolskim pojasom, crne čarape i crne vežbačke patike (na majici se sme nositi samo traka sa oznakom funkcije a koja če se dobiti od Saveznog stručnog odbora).
Članovi sokolskih četa: sokolska bela majica sa crvenim rubom, kratke bele gačice (lakoatletske-sokolske) sa sokolskim plavim pojasom, na nogama bele priglavke do gležnja i gologlavi.
Muški naraštaj: crvene kratke gačice (na gumi), sokolska majica sa vežbačkim znakom na prsinia, crne patike bez čarapa.
Starija brača: vežbaju u crvenoj sokol-skoj košulji, pantalone od odore sa črnim lakovanim pojasom, orne čarape, crne ci-pele i bez kape.
Svečana odora za članice: sastoji se od kaputa (surke), suknje, bluze, kape, ruka-vica, čarapa, cipela. Kaput: engleskog kroja od svetlo-smedeg sukna (sokolska boja). Džepovi su urezanni sa poklopcima. Ispod okovratnika su našiveni gajtani koji se omotaju oko vrata kada je kaput obučen
i	zakopčavaju se pozadi. Kad je kaput pre-bačen preko levoga ramena pridržavaju ga gajtani. Kaput ima četiri koštana dugmeta boje sukna, veličine dvodinarke, prišivena na dva reda. Na svakom rukavu se nalaze po dva koštana dugmeta veličine poladi-narke, iste boje kao na kaputu. Oznake na kaputu su: na levom rukavu sestara nevežbačica nalazi se dosadašnji znak — soko u letu. — Na levom rukavu sestara vežbačica nalazi se vežbački znak — dosadašnji smučarski. (Znakovi su gotovi i Savez ih je poslao župama u komisionu prodaju uz cenu od dva dinara).
Sestra načelnica Saveza, sestre načelnice župa i sestre prednjačkih zborova, kao i njihove zamenice te članice stručnog odbora Saveza, župa i prednjačkih zborova, imaju još posebnu oznaku preko levoga ramena (upute su dobile u okružnici broj XXII).
Suknja: sašivena je od istog sukna kao
i	kaput. Na levoj strani ima duboki nabor (faltu) koja je prošivena od gore 2/3, donji deo je. neprošiven radi lakšeg koračanja. Suknja nema pojasa.
Bluza: je od čiste svile koraljno-crvene boje. Ovratnik je uz vrat (oblik košuljice), nosi se zatvoren ili otvoren. Spreda se bluza zakopčava sa dva dugmeta veličine pola cm. u promeru (prečniku) presvučena istom svilom. Rukavi su nešto širi sa pre-klopljenom manžetom, zakopčava se sa i-stim dugmetom, kao što su na bluzi, samo tako kao rukav muške košulje.
Oznake na bluzi: na levom rukavu sestara vežbačica nalazi se vežbački znak, dok nevežbačice nemaju nikakav znak (vidi propis »Sokolski glasnik« br. 20 od 21-V o. g. strana 6).
Kapa: je od tamno-smedega pusta (fil-ca), teme je crveno, na levoj strani sokolska kokarda sa perom.
Rukavice: boje sukna.
Cipele su smede od kože, sa polupetama (pete su dozvoljene i niže, ali više ne).
Čarape boje sukna.
Vežbačko odelo za članice sastoji se od: bele bluze, tamno plave suknje, tamno pla-vih gačica, crvene marame, čarapa i cipela.
Bela bluza je od paname, gustog platna ili trikoa (nikako od svile ili sličnog mate-rijala). Napred su tri para uporednih ru-pica u koje se uvuče crveni svileni gajtan sa kratkim kičankama (rupice su na bluzi opšivene belim koncem, nikako crvenim). Na levoj strani grudi prišiven je vežbački znak.
Suknja je od tamno modrog (ševiota) sukna. Na sredini suknje je širok nabor (holfalta) širok 10 cm., ostali nabori (falte) su široki po 4 cm. i 4 cm. duboki. Suknja se zakopčava pozadi. Dužina suknje je, kad
se klekne — donji rub 10 cm. iznad zemlje. Bluza se nosi preko suknje.
Gačice: ispod vežbačke suknje nose se tamno plave gačice od pamučnqg gabarde-na, laganog štofa ili sličnog materijala (samo ne od klota t. j. satena). Razrez sa obe strane dugačak je 20 do 24 cm. Zakopčavaju se sa svake strane sa po dva erna koštana dugmeta. Pojas je širok 3 do 3‘/г cm. Oko pojasa gačice nisu nabrane nego se ušiju ušitci u obliku trokuta. Na nogavicama gačica je porub u koji sc uvu; če gumeni trak. Napominje se, da gornji deo gačica mora biti uz telo dok je donji nešto širi (za slet u Pragu mogu se ispod suknje nositi naše dosadašnje crne klotane gačice). Za nastupe u gačicama (takmičenja
i	slično) nosi se na gačicama crveni po-ias širok 4*/г cm.
Marama: trouglasta od crvenog ruša.
Čarape: bele kratke.
Patike: (papuče) crne kožne, bez pete.
Ženski naraštaj: Suknja: u boji srednje modroj, dužina 10 cm. od poda kad se klekne, sa jednom 20 cm. širokom faltom napred
i	isto tako pozadi, suknja ima pojas od istog materijala, 3V2 cm. širok, na kojem se nalaze 7 rupa (dve spreda, dve pozadi, jedna sa desne i dve sa leve strane, pošto se tu prednji i stražnji deo ukrštaju i zakopčavaju na isto dugme) da se može za-kopčati za belu dugmad (sedefska), a koja su našivena na bluzi.
Bluza: je bela od istog materijala kao i vežbačka bluza članica sa kratkim rukavi-rna, četvrtasti izrez oko vrata, na sredini grudi vežbački znak 5 cm. ispod gornjeg ruba.
Gačice: su u istoj boji i od istog mate-rijala kao suknja. Zakopčavaju se na bluzi sa isto toliko i takovih rupa kao suknja-Na obe strane imaju otvor 18 cm. dugačak-U struku treba da su lepo uz telo, dole šire i nogavice imaju gumeni trak.
Traka oko glave u istoj boji i od istog materijala široka 4 cm. dvostruko. Dužina koliko zahteva glava, ubrana na krajevi-ma na koje su prišivene tračice od istog materijala široke 11 cm. a dugačke po 20 cm.
Bele kratke čarape (sokne).
Crne cipele za svečanosti i povorke, a crne patike za vežbu. Cipele moraju imati nisku ili srednje- visoku petu.
ODELO VODNIKA I VODNICA NARAŠTAJA NA SLETU U PRAGU
Vodnici i vodnice naraštaja moraju imati propisano vežbačko odelo za članove i članice na sletu u Pragu za vreme svih nara-štajskih pokuša i nastupa.
PAŽNJA
Prilikom prenošenja filmskog inven-tara iz Novog Sada u Beograd konsta-tovano je, da nedostaje jedan kalem filma „Kraljev pogreb” II deo. Kako je ovo bio unikat, to se umoljavaju sva bratska sokolska društv’a i sokolske župe kao i brača i sestre pojedinei, koji bi što znali o ovonie filmu, (gde se • kada prikazivao) da izveste Prosvetni odbor Saveza SKJ, Beograd, Prestolonaslednikov trg 34.
BRACI SOKOLIMA-PCELARIMA
Izveštavaju se bratske jedinice da Savez SKJ — Otsek za rad na selu ima na raspoloženju izvestan broj kompleta „Prve jugoslovenske pčelarske dopisne škole” — 10 svezaka — kao i šablona za pravljenje modernih košnica, koje daje po koštanju Din. 50.— svih 10 svezaka, a Din. 16,— šablon. Pri poru-džbini poslati novac čekovnom uputni-com 58.105.
Izveštavaju se sve jedinice, da če župa Mostar početi sa izradom veštačkog sača 15 juna o. g.
Porudžbine treba upučivati župi Mostar i od nje tražiti sva pogrebna obave-štenja.
Cenovnike če župa dostaviti svima jedinicama.
Sokolska radio-predavanja radio~stanlca Beograd~Zagreb«Ljubljana
Sledeča sokolska radio-predavanja o-državaju se:
dne 19 juna predaje brat prof. Miloš Stanojevič (Petrovgrad) o temi-,,Vaspitni značaj sokolskih sletova”;
dne 23 juna predaje brat dr. Alfred Pihler (Beograd) o temi: „Organizacij3 X svesokolskog sleta”.
B R A Ć O !
O X svesokolskom sletu u Pragu posetite najstariju i najpopularniju pivaru kod „Sv. Toma še", Mala strana Letonska ulica
Staniče tramvaja br. 2, /, 12
ČUVENO CRNO PIVO
DOMAĆA ČEŠKA KUHINJA - DNEVNI KONCERT
Izdaje za Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije Đ. Paunković, Rumunska 56 • Glavni i odgovorni urednik Stjepan Celar, Jovana Rističa 32 • Uredjuje redakcioni odbor
štamparija Drag. Gregoriča, Strahinjiča Bana 75. — Beograa