KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 22 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 MARTA 1939.
PATENTNI SPIS BR. 14710
Vereinigte Werke Dr. Rudolf Alberti & Co., Goslar, Nemačka.
Postupak za izradu materije, koja se sastoji iz barijaim sulfata.
Prijava od 19 oktobra 1937.	Važi od 1 septembra 1938.
Naznačeno pravo prvenstva od 19 oktobra 1936 (Nemačka).
Barij um sulfat dolazi u trgovinu u dva različita oblika, jednom kao „mleveni ba-rit”, koji se dolbija iz minerala barita mehaničkim usitnjavanjem, mlevenjem i pro-sejavanjem: dalje kao blanfiks (permanentno belo), koji se hemiskom pramenom izrađuje iz prirodnih barijumovib jedinje-nja.
Oba trgovinska proizvoda imaju različite osobine i usled toga različite oblasti primene. Samleveni barit upotrebljava se u prvom redu kao nosioc boje, jer se pomoću njega sa srazmerno malim prijemom ulja i boje postiže jaka boja.
Blankfiks se upotrebljava u industriji boja manje kao nosioc boje, jer je on već sam srazmerno dobro pokrivajoče telo za bojenje. Stoga se blanfiks upotrebljava najbolje kao isponjujuća materija za har-tiju. Samo tamo, gde se zahteva velika finoća pigmenata, na pr. kod lakova, služi blanfiks i kao nosioc boje.
Upotreba samlevenog barita kao nosioca boje dovela je dotle, da se sa mlevenjem minerala išlo do izvesne u glavnom nepromenjene veličine usitnjavanja, naime do mlevenog proizvoda, kod koga od prilike 70(,/o leže iznad 4 ji odgovarajući od prilike 0,1% ostatku na rešetku D.IN. 100. Ova finoća mlevenja jedinstveno je sprovedena za sve trgovinske proizvode, koji su u upotrebi i ranije znatne razlike u finoći zrna — ispitujući prema gruboći — odavno su otpale između različitih klasa barita.
Finije mlevenje od navedenog, ne izvodi se, jer potrošači mlevenog barita ne zahtevaju finije mlevenje, jer bi dalje mle-
venje uticalo na gore navedena preimuć-stva — na pr. mala potrošnja boje i ulja, a da se ne dobiju nova pireimućstva za upotrebu kao nosioca boje.
Ako se suprotno tome ispituje finoća zrna blanfiksa, onda će se ustanoviti, da hemiskim putem dobiveni proizvod pokazuje pojedina zrna, čija je veličina znatno manja od mlevenog barita. U svakom slučaju pri tome treba uzeti u obzir, da pri taloženju blanfiksa iz rastvora u većini slučajeva ne postaju pojedina zrna u ovom prvobitnom obliku, već se obrazuju grupe zrna, dakle u izvesnoj meri postiže se sekundarni oblik pretvaranja u zrna. U svakom slučaju pokazuje mikrografski snimak blanfiksa, koji je izrađen na običan način taloženjem, da je zrnanje ovde neravno-merno raspodeljemo i zrna se jako aglo-meriraju.
Hemiskim pretvaranjem izrađeni blanfiks srazmerno je skup i sadrži i neželjene primese, koje se nikako ili vrlo teško otklanjaju, u glavnom ostaci kiseline, koji potiču iz hemiske obrade.
Do sada su dakle mleveni barit i blanfiks bili dva sasvim različita proizvoda iste ishodne materije. Pronalasku je zadatak, da čisto mehaničkim putem mlevenjem iz barita spravi novu materiju, koja je vrlo mnogo slična blanfiksu, ali, kao što se pokazalo, ovu nadmašuje. Naime neočekivano se pokazalo, da se, ako se barit znatno finije melje, nego što je to sada bilo, dobi ja proizvod mlevenja, koii se može upotrebiti kao materija za ispunu i pigment na sličan način kao blanfiks, t.
Din. 5.—
j., ovaj proizvod ima dragocene tehničke osobine blanfiksa, a ne pokazuje njegove nedostatke.
Ako se pode od do sada uobičajene najveće granice milevenja u preduzećima na obradu barita, kod kojih dakle od prilike 70%) veličine zrna materijala leže iznad 4 p., onda se ovo mlevemje moira znatno više iprofiniti, nego što je do sada bilo uobičajeno; t. j. pri finom mlevenju prolazi se najpre oblast, u kojoj se pogoršavaju osobine mlevenog barita pri konstantnoj oblasti primene, a druga mogućnost primene još nije data.
Iz tog razloga se n preduzećima za obradu barita u opšte nije ulazilo u ovu oblast, jer finije mlevenje prouzrokuje troškove, koji nisu izravnati boljim osobinama materijala u dosadanjim oblastima primene. Tek kada se mlevenje znatno pro-fini, ako se dotle ide, da na primer samo još 2% veličine zrna materijala leže iznad 4 p, ulazi se u sasvim novu oblast, jer sada materijal za mlevenje prima druge osobine, kao što se to raspoznaje kod talo-ženog blanfiksa.
Ovaj sasvim fini barit ima sada prema blanfiksu preimućstvo, da se mlevenjem i prosejavanjem dobija proizvod, u kome su zastupljene sve veličine zrna od jedne određene veličine na niže (reterodisperzi-tet) u suprotnosti sa kemijski taloženim proizvodima, koji su izodispersni. (1 sastav pojedinog zrna drugojačiji je nego kod taloženog blanfiksa). To je važno za iz-
vesne ciljeve primene, jer se uspostavilo, da je kod najfinije mlevenog barita prijem ulja manji nego kod taloženog blanfiksa. Dalje je. prirodno materijal za mlevenje oslobođen od stranih dodataka.
Mlevenje se može sprovesti na različite načine. Zgodno je, da se barit vlažno melje pri finom usitnjavanju.
Primeri:
1.	) Barit se melje na običan način u mlinovima sa loptama vlažnim putem sa finoćom od 12-14%> iznad 4 p (to je od prilike 50% iznad 2 p). Ovaj materijal može se upotrebiti kao ispunjujući materijal za hartiju.
2.	) Barit se melje vrlo dugo u mlinovima sa loptama vlažnim putem do finoće od prilike 0,5% iznad 2 p (to je od prilike 20% iznad 1 p). Ovaj materijal, koji udovoljava svima zahtevima u finoći, može se upotrebiti kao sastojak za fine lakove.
Određivanje stepena finoće po napred opisanom postupku vrši se zgodno po metodi i sa aparatom od Andreasena.
Patentni zahtev:
Postupak za izradu materije, koja se sastoji iz barijum sulfata, naznačen time, što se prirodni barit tako fino melje, da samo 2% veličine zrna materijala leže iznad 4 p, usled čega ovaj materijal dobija poznate skupocene tehničke osobine blanfiksa.