KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTUU
KLASA 12 (5)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 DECEMBRA 1938.
PATENTNI SPIS BR. 14458
Gesellschaft für Chemische Industrie in Basel, Basel, Švajcarska.
Postupak za spravljanje novih kondenzacionih produkata.
Prijava od 5 novembra 1937.	Vazi od 1 juna 1938.
Naznačeno pravo prvenstva od 11 novembra 1936 (Švajcarska).
Nademo je da se dobijaju novi bonden-zacioni produkti, ako se na takva jedinje-nja, koja sadrže maskirane ili ne sadrže nikakve bidroksilne grupe, ali bar jedan-put jednu amino-grupu ili kakvu imino-grupu, koja je sastavni deo kakvog otvo-renog lanca, i koja sa jakim kiselinama ne daje nikakve prema vodi postojane soli, puste da dejstvuju acilišuća sredstva, koja por e d grupe, koja izvodi acilisanje, sadrže bar jedan substitienat, koji u datom slučaju po podesnom pretvaranju usiov-Ijava odnosno povečanje rastvorljivosti novih produkata.
Jedinjenja, koja ne sadrže nikakve hi-droksilne grupe, ali koja sadrže bar jedan-put jednu amino-grupu ili jednu imino-grupu, koja je sastavni deo kakvog otvo-renog lanca, i koja sa jakim kiselinama ne daje nikakve u odnosu prema vodi posto-jane soli jesu mjpr. takva, koja sadrže Nkk-grupe, čija je baizismost tako mala, da one ne dajm nikakve u vodi postojane soli, dalje takve, koje sadrže -N-grupe po načinu gru-
i
H
pa amida kiiselina, kao amide iz primarnih amina i karbon-kiselina ili aromatičnih sul-fom-kiselina, ili kondenzacione produkte iz primarnih amina i jedinjenja, kao halo-genide cikličnih diacina ili triacina, kao n.pr. cian o h lorid, t r i h to r - pi r a m id i n, metil-dihiioirpiriinidin, 2. t-diihloirhinacolin, mo-nodihlorftalacin. Dalja jedinjenja, koja ne sadrže nikakve hidroksilne grupe, ali bar jedanput jednu amino-grupu ili jednu dmi-no-grupu, koja je sastojak kakvog otvo-renog lanca, i koja sa jakim kiselinama ne
daje nikakve soli postojane prema vodi, jesu dalje veoma malo bazni sekundarni a-mirii, kao diarilamini. Ove početne materije bez hidroksilnih grupa mogu biti obo-jene ili ne, mogu dalje pripadati veoma različitim k lasa m a tela organske hemije. One mogu tako pripadati kako čisto alifa-tičnom tako i cikličnom redu, kao i .dava-ti alifatično-ciklična jedinjenja. One mogu dakle biti alifatično-aromatične, alifatič-nol-ciktoalifatične, aromatično-heteroci-kličnejheteirociklične-ciklio-alifatične itd.
Sredstva za acilisanje, koja pored grupe, koja izvodi acilisanje, sadrže bar jedan substituenat koji povečava rastvorljivost ovih kondenzacionih produkata, naročite u vodi, jesu na primer halogenidi, odnosno anhidridi od bar, dvobazniih alifatičnih, h i d roa ro mati č n i h ili aromatičnih kiselina, koje sadrže suifo-grupe ili karboksil-gru-pe Hi obe zajedno ili i halogenide ili anhi-dride takvih kiselina, koji pored ostatka kiseline sadrže i alkil-amino-grupe, tako, da po izvršenom acilisanju acilni ostatak sadrži još grupe, koje se prevode u jedinjenja alkalnih metala odnosno u kvater-nerna amonium-jedinjenja. Ako se acilisanje izvodi u prisustvu tercijernih baza, kao n.pr. piridina, to mogu biti upotrebljena i takva sredstva za acilisanje, čiji substituenat, koji ne deluje acilišuči stupa u reak-ciju sa tercijernom bazom i time izvodi povečanje rastvorljivosti početne materije. Kao primeri u ovom stavu opisana ocilišu-ča sredstva neka budu pomenuti n.pr. tak-vi halogenidi sulfon-karbon-kiselina, u ko-jima se nalaze kako sulfo-grupa tako i karboksilna grupa u vidu svojih haloge-
Din. 15.—
nida, dalje taikve, u ko jima se imaju samo sulfo-igrape ili samo karboksilme grupe u vidu njihovih halogenida, kao halogenidi suH’olbenzoe-kiseline, su,lif o -naft o e - k iseii ne, sulfo-sirčet n ih kiselina itd., dalje 4-dialkil-aiuno-l-henzoil-halogenidi, d-ha^ogeinalkjl-1 -benzoilhalogenidi itd. (vidi u ovom pogledu podatke iz patenata br. 13349 i 13353).
Acilisanje može biti izdvojeno po uo-bičajenim metodima, kao n.pr. zagreva-njem početnih materija sa sredstvima za acilisanje s.a ili bez dodatka sredstava, ko-ja vezuju kiseline ili u prisustvu tercijer-nih baza ili indiferentnih rastvornih sred-.stava. Naročilo je pak preporučljiv rad u prisustvu kakve tercijerne baze, naročito piridina. Mogu takode biti upotrebljeni i di meti lani lin ili triamilamin.
U uvodu pomenutim kondenzovanjem se teško rastvorljivi do nerastvorljivih po-četni materija! prevode u lako rastvorljive produkte.
Ova rastvorljiva odnoso lakše rastvor-Ijiva jedinjenja mogu tada biti upotreb-Ijena takva kakva su, ili se tretiranjem sa saponifikujuči dejstvujučim kiselinama, regenerišu u nerastvarljive do teško ra-stvorljive početne materije. Ove se mogu na ovaj način na ili u substratima, kao n.pr. na ili u vlaknu ili veštačfcim masama trajno fiksirati, cime se postižu veoma različni efekti, kao matiranja ih bojenja.
Ako se alifatična tela podvrgnu u uvodu pomenutom kondenzovanju, n.pr. kakav amid iz kakve više masne kiseline kao stearinske kiseline i kakvog alifatičnog pri-marnog amina kao monoarilamina, to se uvek prema izboru sredstva za acilisanje dobijaju katijonaktivne ili anijonaktivne pomočne materije.
Kondenzacioni produkti iz teško rast vo-rlji\ih, bezbojnih aromatičnih jedinje-nja, kao n. pr. kondenzacioni produkat iz 1 grammoilekula cianohlorida i 3 grammo-lekul kakve primarne neobojene baze mogu biti upotrebljeni kao sredstvo za mutiranje.
Ali su naročito važne početne materije, koje jednovremeo imaju više ili manje jako izraženi karakter boje i sadrže u u-vodu pomenuto automatsko grupisanje,, naročito takve boje, koje su teško rastvorljive ili su nerastvorljive. Ove boje mogu pripadati veoma različitim redovima, npr. redu aco-boja ili redu boja za upotrebu u koritima za hojenje, kao npr. antrahinon red. Ali one mogu pripadati i drugim redovima, npr. redu nitro-, acin-, tiacin-boja. Takve boje mogu biti i metalna jedinjenja, naime kao jedinjenja, koja ne sadrže nikakve hidroksilne grupe, treba sma-
trati i takva, koja sadrže maskirane hidrokside grupe, kao što je to na primer slučaj kod hromnih jedinjenja boja, koje povlače sobom bajcovanje. Medu takvim bojama su opet naročito važne one, koje su tako sastavljene, da one odnosno njihovi rastvorljivi derivati imaju afinitet prema bojenim vlaknima.
Iz početnih materija sa karakterom boje dobivani kodndenzacioni produkti, koji pod uticajem saponifikujuči dejstvu-jučih sredstava, kao što su naročito alka-iije, lako regenerišu laško rastvorljivu boju, mogu n pr. biti upotrebljeni za spravljanje trajnih boja po postupku po patenti ma 13349 i 13353, Ako je acilni ostatak, koji uslovljava rastvorljivost u odnosu prema saponifikujučim sredstvima dovoljno postojan, to mogu nerastvorljive boje biti prevedene u takve boje, koje mogu biti upotrebljene po do tada uobičajenim metodima za bojenje sa u vodi rastvorljivim bojama.
Sledeči primeri objašnjavaju bliže o-vaj pronalazak, ipak ne ograničavajuči nje-gov obim:
Primer 1. — 3 dela stearoilmetilamida se zagreva sa 4,4 dela benzoe kiselina-3-sulfohlorida u 30 delova piridina za vreme 1 časa na 80—90°, posle čega se uzeta proba jasno rastvara u vodi. Po daljem uklanjanju piridina u vakuumu se, tečni zaosta-tak otvorene boje, prima sa 400 delova vode, neutrališe sa razblaženim rastvorom na-trium karbonata i reakcioni se produkat izdvaja obrazujuči so pomoču natrium klorida. Ovaj se oduzima usisavanjem i suši. Na ovaj način u čvrstiom oblliku dobiveni skoro beli produkat se rastvara u vodi bez-bojno i bistro uz obrazovanje jako penečih rastvora.
Pri mešanju sa vodenim alkalijama na-stupa rastavljanje uz izdvajanje neraistvor-Ijivog početnog produkta.
Sličan se produkat dobdja, kad se ste-arotilmetilamid zamenjuje lauroifanilidom ili lauroilcikloheksilamidom.
Na sličan se način može etilamid benzoe kiseline prevesti u kakav rasvorljivi derivat.
Primer 2. — Ka 17,7 delova kondeza-cionog produkta iz 1 gram molekula cianohlorida i 3 graimmolekula anilina u 100 delova piridina dodaje se 44 dela benzoe k is e 1 i n a -m - su 1 f oh 1 o r ida i pušta se da se temperatura popne do 80°. Meša se pri 80u, dok jedna proba u vodi ne hude jasno rastvorljiva, što je slučaj posle približno 30 minuta.
Po preradi kao što je opisano u primeru 1, dobi ja se prah otvorene boje, koji je
rastvonljiv u vocK, i maže se ponovo izdvajati sa alkalijama.
Na sličan se način postupak sa kon-denzacjonim produktom iz 1 ^rammoleku-ia cianohlorida, 2 grammolekula anilina i 1 grammolekula amondjaka tli onim pro-duktima, koji postaju, kad se grammolekul amonijaka zameni kakvim organskim primarnim aminom, kaio monoetilaminom, momoamilaminom, eiklohaksilaminom, o-toluidi n om, alf a-naftil aimii n om, ail f a - am i -noantraceniom, aminoktizenom, amimokar-tacolom.aiminonaftokarbacolam kao počet n om m ait eri jom.
Produkti sa sličnim osobinama postaju dalje, kad se kao početna materija konden-zacioni produkat iz 1 grammolekula ciano-lilorida i 3 grammolekula anilina zameni kondenzacionlm produktom iz 1 grammolekula fenildihlorpirimidina ili 1 grammolekula 2,4-dihlorhinacolina i 2 grammolekula kakvog u prethodnom stavu navede-nog primarnog amina. Na primer može se upotrebiti kondenzacioni produkt iz 1 grammolekula 2,4-dihlorhinacolina, 1 grammolekula anilina i 1 grammolekula cikloheksil« mina.
Najzad može se benzoe kiselina-m-sul-fohlorid zameniti kakvim drugim sredstvom za acilisanje, koje se dobi ja iz po-d a tak a u vodu, n. pr. hloridom salicilne ki-seline, disulfohloridom benzoe kiseline, hloridom sulfosirčetne kiseline i t. d.
Primer 3. — 1,65 delova benzoilami-noacotoluola se zagreva sa 2,3 dela benzoe kiselina-3,5-diisulfohilorida u 30 delova piri-dina za vreme od 3 časa na 110—115°, posle čega nerastvorljivi početni produkat postaje rastvorljiiv u vodi. Po torne se pi-ridin veoma dalekosežno destiliše u vakuumu. Zaostatak se prima sa 100 delova metiilalkohola, filtrira se od melo neras-tvoriljive supstance i filtrat se ponovo iz-laže isparavanju. Tako se dobija taman žilavo tečan produkat, koji se u hladnoj vodi jasno rastvara. Pri zagrevanju vodenog rastvora i mešanju ovog sa razblaženim rastvorom natriumkarbonata vrši se brzo rast avl ja nje, pri čemu se produkat rastav-liania pokazuie kao benzoilaminoacotolu-ol (F= 178").
Sličan se produkat dobija, ako se kao početni produkat upotrebljeni benzoilami-noaootoluol n. pr. zameni kondenzaeionim produktom iz 2 grammolekula 4-amino-acobenzola i 1 grammolekula 2,4-dihlor-hinaooliua.
Slične osobine imaju daalje kondenza-aoni produkti, koji se spravljaju pomoeu daljih sredstava za acilisanje koja su navedena u primeru 2.
Nitro boja, koja postaje kondenzova-njem anilina i 1-hlor-2,4-dinitrobenzola, daje se isto tako pomoeu sulfohlorida benzoe kiseline prevesti u kakav lako ras-tvorljivi derivat, koji se može rastavljati pomoeu alkalisanja.
PLr id m može dalje ipotpuno ili deli-miično biti zamenjen kakvim drugim ter-ci jernim aminom, kaao dimetilaniliniom ili triproipil aminom.
Primer 4. — 7,5 delova kondenzado-nog produkta iz 3 grammolekula amiinoaeo-toluola i 1 grammolekula oia-nohlorida se meša sa 70 delova piridina. K torne se do-daje posipanjem 11,4 dela benzoe kiselina-m-disulfohlorida, pusta se da se temperatura popne na 60" i meša se približno je-dan čas pri ovoj temperaturi. Po torne se piridin izdvaja destilisanjem, zaostatak se prima vodom, po potrebi se malo neu-trališe kisela tečnost pomoeu slabo alkalnih sredstava, kao n. pr. natrium tri fosfatom, j izdvaja se kondenzacioni produkat pomoeu sredstava, koja izdvajaju so, n. pr. natrium hlorida. Po filtriranju i sušenju dobija se narandžasti prah, koji se po potrebi, n. pr. pomoeu metilalkohola, može dobiti slobodnim od neorganakih soli. Rastvara se u vodi dajuči žutu boju; iz vodenog rastvora se može izdvojiti pomoeu al-kalija kao početni pigmenat.
Slični produkti postaju, ako se u po-četnom materijalu jedan grammolekul kondenzovanog aminoacotoluola zameni amonijakom ili kakvim primarnim ili sekundarnim 'Organskim anilinom. Takvi su a-mini n. pr. alifatični aminii, kao metfilamin, alilamin ili amilamin, oikloalifatične baze kao cikloheksiilamin, heterociklične baze, kao amimotetracol ili morfolin, aromatične baze kao anilin, monometilanilin, alfa-naf-tilamin ili beta-nafttlamin, alfa-aminoan-tracen, aminokarbacol, aminobenzantron, aminopiren i t. d. Slični produkti postaju dalje, kad se u početnom materijalu oiano-hlorid zameni kakvim heterocikličnim je-dinjenjem. kao tribrompirimidinom, dihlor-hinacolmom, dihi o r fen i 11 ri aci nojn. U poslednjem slučaju mogu naravno biti kon-denzovana dva grammokula amino-aco boje ili 1 grammolekul aminoaco boje i 1 grammolekul amonijaka ili kakvog primarnog amina. Takode može hlonid sulfo-benzoe kiseline biti zamenjen kakvim drugim sredstvom za acilisanje, n. pr. pomoeu disulfohforida naftoe kiseline.
Primer 5. —- Meša se 13,3 delova 2-acetilaminoanrahinona sa 100 delova piridina. K ome se dodaje 24 dela benzoe ki-selina-m-disulfohlorida i pusta se da_ se temperatura ipopme na (približno 80°. Čim
se jedna proba kondenzacione mešavine rastvara u vodi, destiliiše se piridin u vakuum pri što je maguče nižoj temperaturi.
Dobivena čvrsta masa se rastvara u vodi; sa alkalijama se može iz rastvora izdvojiti počel ni pigmenat.
Jedan produkat sa sličnim osobinama se dobija pri upotrebi ekvimoilekularnih količina l-Hi-2-benzoilamtmoantrahinona ili kondenzacionog produkta iz 1 grammo-lekula 1 -aminoantrahinona, 2 grannmole-kula anilina i 1 grammolekula cianohlorida umesto 2-acetilaminoantrahinona. .
Primer 6. — 30 delova kodenzacionog produkta iz 1 grammolekula cianohlorida, 2 grammolekula 2-aminoatrahinona i 1 grammolekula anilina se mešaju sa 300 delova piridina. K torne se dodaje 55 delova benzoe kiselina-m-suLfohlorida i zagreva se na 100—110°. Čim se jedna proba jasno rastvara u vodi, piridin se izdvaja destilisa-njem u vakuumu, zaostatak se rastvara u toploj vodi, i kondenzacioni se produkat izdvaja pomoču sredstava, koja obrazuju so, n. pr. pomoču natrium klorida. Po filtriranju, po potrebi po lispiranju sa slanom vodom, produkat se suši; može se izvlače-njem sa alkoholima, n. pr. suvdm metilal-koholom osloboditi od neorganskih soli.
Novi žučkasto oboj eni prah se rastvara u vodi sa malo žučkastom bojom. Po dodavanju alfcalija, n. pr. amonijaka ili razblaženih fciselina se izdvajaju ovi neras-tvofljivi početni pigmenat.
Novi produkat treba da se upotrebi za bojenje i štampanje tekstilija.
Do u vodi rastvorljivih produkata sa sličnim osobinama dospeva se takode, ako se n. pr. kondenzacioni produkat iz 1 grammolekula cianhlorida, 2 grammolekula l-amino-4-metoksi-antrahinona i 1 grammolekul amonijaka tretira pomoču benzoe kiselina-m-sulfohlorida.
Dalje postajo u vodi rastvorljivi produkti, koji se na sličan način mogu upo-trebiti za bojenje i štampanje tekstilija, ako se u početnom produktu iz prvog stava molekul anilina zameni amonijakom ili kakvim drugim primarnim ili sekundarnim aminom. Takvi su amini n. pr. alifatični a-mini, kao etilamin ili p ropal amin, cikloali-fatične baze, kao cikloheksilamin, heterociklične baze, kao aminotetracol ili mor-foiin, aromatične baze, kao p-toluidin, mo-nometilanilin, alfa-naftilamin ili beta-naf-tilamin, alfa-aminoantrahinon, aminokar-baool, 2-aminokrizen, 3-amiimopiiren, ami-noacobenzol i t. d.
Način rada ostaje isti, ako se u početnom proizvodu 2 grammolekula 2-ami-noantrahinoina zameni sa drugim rastvor-Ijivim ostatcima. Takvi su na pr. aminopi-
rantron, aminopirenhinon ili aminobenzan-tron. Ako se izaberu početne materije sa veoma velikoin molekularnom težinom, to se preporučuje, da se kao sredstvo za aci-Msanje upotrebi produkat sa više no jedilom sulfo grupom n. pr. disulfohlorid benzoe kiseline. Najzad se mogu upotrebiti i kondenzacioni produkti, u ko jima se u-mesto cianohlorida upotrebljuju drugi ha-logenidi heterocikličnih 6-prstenastih sistema, kao dihlorhinacolin.
Primer 7. — 7,3 delova kondenzacionog produkta iz 1 grammolekula cianohlorida, 1 grammolekul 2-amiooantrahinom, 1 grammolekul 4-amino-2,1 -autrahinonakri-dina i 1 grammolekula anilina se mešaju sa približno 70 delova piridina. Dodaje se 12,8 delova benzoe kiselina-3,5-disulfohlo-rida, povečava se temperatura na 114° i meša pri temperaturi ključanja, dok jedna proba reakcione mase u vodi ne bude ras-tvorljiva dajuči mrku boju.
čim je ovo stanje postignuto, destiliše se piridin pri što je moguče nižoj temperaturi, i postupa se dalje prema primeru 6.
Dobija se prah tamne boje, koji se u vodi rastvara dajuči mrku boju, pri dodavanju alkahja se početni pigmenat ponovo-izdvaja u zelenim pahuljicama.
Primer 8. — Mešavina od 13,3 delova 1,5-di-monometilaminoantrahinona, 33 dela b en z o Ik ise 1 i n a-m - sulfo h 1 o r i d a i 130 delova piridina se za vreme od 2 časa meša pri, 90—100°. Dobija se mrko erveni rastvor. Piridin se destiliše u vakuumu, zaostatak se rastvara u malo vode, neutrališe se sa natrium karbonatom j pri što je moguče-nižoj temperaturi se izlaže isparavanju do suvosti. Ekstrahovanjem zaostatka pomoču metilatkohola može se preparat osloboditi od soli. Dobija se mrko ervena masa, koja je u vodi rastvorljiva dajuči ervenu boju,, i vunu iz kisel o»' kupatila boji erveno kao meso. Ako se vodeni rastvor novog kondenzacionog produkta zagreje sa jetkim alkalijama, to se po izvesnom vremenu ponovo izdvaja početni pigmenat.
Primer 9. — Meša se 16,4 delova 1-a m i n o - 4 - p- to 1 ui d oa n t r a h i no n a sa 120 delova piridina. Po torne se dodaje posipanjem 36 delova toluoldisulfohlorida, povečava se temperatura do tačke ključanja i drži se pri ovoj temperaturi dok jedna proba reakcione mase pri ovoj temperaturi ne bude rastvorljiva u vodi. Piridin se de-stilisanjem u vakuumu uklanja i zaostatak može biti preradivan kao obično. Dobija se prah tamne boje, čiji vodeni rastvor boji vunu iz kiselog kupatila ljubičasto.
Primer 10. — 6 delova kondenzacionog produkta iz 1 grammolekula cianohlorida sa 2 grammolekula 2-aminoantrahi-
nona i 1 grammolekulom anilina se zagre-va sa 9,6 delova p-hlormetil-benz>oilhlorida u 60 delova piiridina za vreme od 3 časa na 100—110°, posle čega proba reaikcionog produkta postaje u vodi rastvorljiva. Po torne se piridin izdvaja destilisanjem u vakuumu i reakcioni produikat se izoluje, kao što je opisano u primeru 6. Rastvara se u vodi dajući žutu boju, i dodavanjem raz-blaženih alkalija se ponovo izdvaja neras-tvorljivi početni pigmenat.
Na sličan se način postupa sa počet-nirp materijama iz prethodnih primera. Akio se na primer ova reakcija primeni na .stearoilmetilamid, to se dobija produkat, koji predstavlja katijon-aktivnu tekstiinu materi ju, koja je kao so kakve jake kiseli-ne rastvorljiva uz jako obrazovanje penečih rastvoira. Rastvori se pri zagrevanju sa saponifikujuči dejstvujučim sredstvima la-ko saponifikuju uz izdvajanje stearoilme-tilamida. Može se razume se ova reakcija primeniti na dalje u vidu boja početne materije iz primera 3—9.
Patentni zahtevi:
1.) Postupak za spravljanje novih kon-denzacionih produkata, naznačen time, što .se na takva jedinjenja, koja sadrže maskirane iti ne sadrže nikakve hidroksilne grupe, ali bar jedanput jednu ne ciklične ve-
zanu -N-grupu, koja sa jakim kiselinama
r ■
H
ne daje nikakve prema vodi postojane soli, puštaju da utiču sredstva za acilisanje, koja oored grupe, koja izvodi acilisanje sadrže bar jedan Substituent, koji u datom slučaju po podesnom pretvaranju uslovlja-va odnosno povečava rastvorljivost novih produkata.
2.	) Oblik izvodenja postupka po za-htevu 1, naznačen time, što se acilisanje izvodi u prisustvu piridina.
3.	) Oblik izvodenja postupka po zahteva 1 i 2, naznačen time, što se upotreb-Ijuju takva sredstva za acilisanje, čiji ne acilišuči dejstvujuči substituenat reakcijom sa piridinom obrazuje ostatak, koji povečava rastvorljivost boje.
4.	) Oblik izvodenja postupka po za-htevu 1 i 2, naznačen time, što se kao sredstvo za acilisanje upotrebljuju jedinjenja, koja sadrže jednu COOH-grupu i bar jednu SOsH-grupu, i od kojih se bar jedan od oviih ostataka kiseline javlja u ob liku ka-kvog halogenida.
5.	) Oblik izvodenja postupka po za-htevu 1, 2 i 4, naznačen time, što je kao sredstvo za acilisanje upotrebljuju aromatična jedinjenja, koja sadrže ČOOH-grupu i bar jednu SOsH-grupu, i od kojih se bar jedan od ovih ostataka kiseline javlja u obiiku kakvog halogenida.
se jedna proba ikondenzacione mešavine rastvara u vodi, destiliše se piridin u vakuum pri što je maguće nižoj temperaturi.
Dobivena čvrsta masa se rastvara u vodi; sa alkalijama se može iz rastvora izdvojiti poče*r.i pigmenat.
Jedan produkat sa sličnim osobinama se dobija pri upotrebi ekvimotekularnih količina l-i'li-2-benzoilamimoantrahinona ili kondenzacionog produkta iz 1 grammo-lekula 1-aminoantrahinona, 2 graimmole-kula anilina i 1 grammolekula cianohlorida umesto 2-acetilaminoantrahinona.
Primer 6. — 30 delova kodenzacionog produkta iz 1 grammolekula cianohlorida, 2 ■ grammolekula 2-aminoatrahinona i 1 grammolekula anilina se mešaju sa 300 delova piridiina. K torne se dodaje 55 delova benzoe kiselina-m-sulfohlorida i zagreva se na 100—110°. Čim se jedna proba jasno rastvara u vodi, piridin se izdvaja destilisa-njem u vakuumu, zaostatak se rastvara u toploj vodi, i kondenzacioni se produkat izdvaja pomoču sredstava, koja obrazuju so, n. pr. pomoču natrium hlorida. Po filtriranju, po potrebi po «spiranju sa slanom vodom, produkat se suši; može se izvlače-njem sa alkoholima, n. pr. suvim metilal-koholom osloboditi od neorganskih soli.
Novi žučkasto obojeni prah se rastvara u vodi sa malo žučkastom bojom. Po dodavanju alkalija, n. pr. amonijaka ili razblaženih kiselina se izdvajaju ovi neras-tvofljivi početni pigmenat.
Novi produkat treba da se upotrebi za bojenje i štampanje tekstilija.
Do u vodi rastvorljivih produkata sa sličnim osobinama dospeva se takode, ako se n. pr. kondenzacioni produkat iz 1 grammolekula cianhiorida, 2 grammolekula l-amino-4-metoksi-antrahinona i 1 grammolekul amonijaka tretira pomoču benzoe kiselina-m-sulfohlorida.
Dalje postaju u vodi rastvorljivi produkti, koji se na sličan način mogu upo-trebiti za bojenje i štampanje tekstilija, ako se u početnom produktu iz prvog stava molekul anilina zameni amonijakom ili kakvim drugim primarnim ili sekundarnim aminom. Takvi su amini n. pr. alifatični a-mini, kao etilamin ili propilamin, cikloali-fatične baze, kao cikloheksilamin, heterociklične baze, kao aminotetracol ili mor-folin, aromatične baze, kao p-toluidin, mo-nometilanilin, alfa-naftilamin ili beta-naf-tilamin, alfa-aminoantrahinon, aminokar-bacol, 2-aminokrizen, 3-amiinopiren, ami-noacobenzol i t. d.
Način rada ostaje isti, ako se u početnom proizvodu 2 grammolekula 2-ami-noantrahinotna zameni sa drugim rastvor-Ijivim ostatcima. Takvi su na pr. aminopi-
rantron, aminopirenhinon ili aminobenzan-tron. Ako se izaberu poeetne materije sa veoma velikom molekularnom težinom, to se preporučuje, da se kao sredstvo za aci-lisanje upotrebi produkat sa više no jed-nom sulfo grupom n. pr. disulfohlorid benzoe kiseline. Najzad se mogu upotrebiti i kondenzacioni produkti, u ko jima se u-mesto cianohlorida upotrebljuju drugi ha-logenidi heterocikličnih 6-prstenastih sistema, kao dihlorhinacolin.
Primer 7. — 7,3 delova kondenzacionog produkta iz 1 grammolekula cianohlorida, 1 grammolekul 2-aminoantrahinom, 1 gr amm o 1 eikul 4-am i n o - 2,1 - antr ah in o n ak r i -dina i 1 grammolekula anilina se mešaju sa približno 70 delova piridina. Dodaje se 12,8 delova benzoe kiselina-3,5-disulfohlo-rida, povečava se temperatura na 114° i meša pri temperaturi ključanja, dok jedna proba reakcione mase u vodi ne bude ras-tvorljiva dajuči mrku boju.
Čim je ovo stanje postignuto, destiliše se piridin pri šlo je moguče nižoj temperaturi, i postupa se dalje prema primeru 6.
Dobija se prah tamne boje, koji se u vodi rastvara dajuči mrku boju, pri dodavanju alkalija se početni pigmenat ponovo izdvaja u zelenim pahuljicama.
Primer 8. — Mešavina od 13,3 delova 1,5-di-monometilaminoantrahinona, 33 dela benzolkiselina-m-sulfohlorida i 130 delova piridina se za vreme od 2 časa meša pri, 90—100°. Dobija se mrko crveni rastvor. Piridin se destiliše u vakuumu, zaostatak se rastvara u malo vode, neutrališe se sa natrium karbonatom j pri što je moguče-nižoj temperaturi se izlaže isparavanju do suvosti. Ekstrahovanjem zaostatka pomoču metilalkohola može se preparat osloboditi od soli. Dobija se mrko crvena masa, koja je u vodi rastvorljiva dajuči crvenu boju,, i vunu iz kiseloo- kupatila boji crveno kao meso. Ako se vodeni rastvor novog kondenzacionog produkta zagreje sa jetkim alkalijama, to se po izvesnom vremenu ponovo izdvaja početni pigmenat.
Primer 9. — Meša se 16,4 delova 1: amino-4-p-toluidoantrahinona sa 120 delova piridina. Po torne se dodaje posipanjem 36 delova toluoldisulfohlorida, povečava se temperatura do tačke ključanja i drži se pri ovoj temperaturi dok jednapiro-ba reakcione mase pri ovoj temperaturi ne bude rastvorljiva u vodi. Piridin se de-stilisanjem u vakuumu uklanja i zaostatak može biti preradivan kao obično. Dobija se prah tamne boje, čiji vodeni rastvor boji vunu iz kiselog kupatila ljubičasto.
Primer 10. — 6 delova kondenzacionog produkta iz 1 grammolekula cianohlorida sa 2 grammolekula 2-aminoantrahi-
nona i 1 grammolekulom anilina se zagre-va sa 9,6 delova p-hlormetil-benzoilhlorida u 60 delova ptiridina za vreme od 3 časa na 100—110°, posle čega proba reakcionog produkta postaje u vodi rastvorljiva. Po torne se piridin izdvaja destilisanjem u vakuumu i reakcioni produkat se izoluje, kao što je opisano u primeru 6. Rastvara se u vodi dajući žutu boju, i dodavanjem raz-blaženih alkailija se ponovo izdvaja neras-tvorljivi početni pigmenat.
Na sličan se način postupa sa počet-nim materijama iz prethodnih primera. Ako se na primer ova reakcija primeni na .stearoilmetilamid, to se dobija produkat, koji predstavlja katijon-aktivnu tekstiinu rnateriju, koja je kao so kakve jake ki selili e rastvorljiva uz jako obrazovanje penečih rastvora. Rastvori se pri zagrevanju sa saponifikujuči dejstvujučim sredstvima tako saponifikuju uz izdvajanje stearoilme-tilamida. Može se razume se ova reakcija primeniti na dalje u vidu boja početne materije iz primera 3—9.
Patentni zahtevi:
1.) Postupak za spravljanje novih kon-denzacionih produkata, naznačen’ time, što se na takva jedinjenja, koja sadrže maskirane ili ne sadrže nikakve hidroksilne grupe, ali bar jedanput jednu ne ciklične ve-
zanu -N-grupu, koja sa jakim kiselinama
r
H
ne daje nikakve prema vodi postojane soli, puštaju da utiču sredstva za acitisanje, koja oored grupe, koja izvodi acitisanje sadrže bar jedan substituent, koji u datom slučaju po podesnom pretvaranju uslovlja-va odnosno povečava rastvorljivost novih produkata.
2.	) Oblik izvodenja postupka po za-htevu 1, naznačen time, što se acitisanje izvodi u prisustvu piridina.
3.	) Oblik izvodenja postupka po za-htevn 1 i 2, naznačen time, što se upotreb-Ijuju takva sredstva za acitisanje, čiji ne acilišuči dejstvujuči substituenat reakcijom sa piridinom obrazuje ostatak, koji povečava rastvorljivost boje.
4.	) Oblik izvodenja postupka po za-htevu 1 i 2, naznačen time, što se kao sredstvo za acitisanje upotrebljuju jedinjenja, koja sadrže jednu COOH-grupu i bar jednu SOsH-grupu, i od kojih se bar jedan od ovili ostataka kiseline javlja u obliku ka-kvog halogenida.
5.	) Oblik izvodenja postupka po za-htevu 1, 2 i 4, naznačen time, što je kao sredstvo za acilisanje upotrebljuju aromatična jedinjenja, koja sadrže ČOOH-grupu i bar jednu SOsH-grupu, i od kojih se bar jedan od ovih ostataka kiseline javlja u obliku kakvog halogenida.
L