KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 12 (5)
INDUSTPISKE SVOJINE
IZDAN 1 NOVEMBRA 1938.
PATENTNI SPIS BR. 14559
I. G. Farbenindustrle Aktiengesellschaft, Frankfurt a. M., Nemačka. Postupak za izradu kondenzacionih produkata.
Dopunski patent uz osnovni patent broj 13980.
Prijava od 4 oktobra 1937.	Važi od 1 maja 1938.
Naznačeno pravo prvenstva od 28 oktobra 1936 (Nemačka).
Najduže vreme trajanja do 30 novembra 1952.
Predmet patenta br. 13980 jeste postupak za izradu kondenzacionih produkata, koji se sastoji u torne, sto se 2, 4-diamino-pirimidini, koji su još supstituisani sa dva daljnja proizvoljna jednovalentna ostatka, kondenzuju sa niškomolekularnim alifatič-nim aldehidima, naročito formaldehidom, odn. sredstvima, koja odvajaju aldehid.
Sada je pronadeno, da se mogu sa istim uspehom upotrebiti za izradu kondenzacionih produkata sa aldehidima takvi aminopirimidini, koji u proizvoljnom dru-gom položaju sadrže najmanje dve amino-grupe. Sprovodenje kondenzacije usko je vezano na postupak prema osnovnom patentu. Na taj način dobiveni novi konden-zacioni produkti pokazuju uglavnom iste dobre osobine, kao što imaju produkti, iz-radeni prema osnovnom patentu.
U literaturi opisan je kondenzacioni produkat iz 2, 6-diamino-5-benzalamino-4-oksipirimidina i benzaldehida (Beilstein, Handbuch der organischen Chemie, XXV (1936), str. 495). Od ovog kristalnog tela principijelno se razlikuju predležeči produkti izradeni pomoću niskomolekularnih alifatičnih aldehida, usled svojih smolastih karaktera.
Primer 1.
15 delova 2-merkapto-4, 6-diamino-pirimidina sa formulom:
NH„
I '
C
/4\
HC5	3N
I!	I
mešaju se sa nešto vode u tanku kašu i po dodatku 60 delova 30%-nog rastvora formaldehida uz dodatak oko 3—5 delova pi-ridina zagrevaju se do nastupanja rastva-ranja. Zatim se voda oddestiliše i zaostala smola se još zagreva izvesno vreme na temperaturama nešto . iznad 100°. Na taj način dobiva se tvrda i prema vodi vrlo posto-jana smola.
Sličan produkat dobiva se primenom 2-oksi-4, 6-diamino-primidina, sa formulom:
N H.,
I ‘
C
/ \
HC	N
II	I
H.,N—C	C—OH
N
Umesto 60 delova 30%)-nog rastvora formaldehida mogu se dobiti 18 delova na-raformaldehida u oblika praha.
Din. 10,—
Piiniei 2.
Uinesto 2-merkapto-4, 6-diamino-piri-midina upotrebljava se odgovarajuča količina 2-inetiltio-4, 6-diainino-pirimidina, ša fofmulom:
N H.,
I
C
HC	N
11
H,N — C	C-S.CH,
/
N
te se u Ustalom postupa prema primeiu I. Dobiva se smola, koja ima vrlo dobru po-stojanost prema vodi i veliku otpornost prema dejstvu alkalnih tečnosti.
Primer 3.
32 delova 2-cianamino-4, 6-diamino--pirimidi-na, sa formulOril:
NH2
I
C
/ \
HC	N
li	I
h.n-c	c—nhcn
mešaju, se sa nešto vode i zagrevaju se oko föO delova 30°/o-nog rastvora formaldehida, dok irastupa bistar rastvör. Zatim se rastvor ötparava i Ostatak stvrdnjavä bri o'kb 120.°. Dobi vena smola je črlo postb-jäna u vodi.
Primer 4.
17 delova 2, 6-dioksi-4, 5-diamino-pi-rimidina, sa formulom:
N Ho
A
/ v
HoN- C	N
HO—C	C—OH
XX
N
jk.ifneŠd se $ä neštb vode i k tič a se Izvfesno Vfčme sa 50 delova 30ü/o-nög rastvbfa formaldehida uz dodatak oko 2 dela piridind.
Po oddeslilisanju vode dobiva se smola, koja se stvrdnjaVa zagfevahjeiii na 100 do 120°. Öva je pošto ja na prema kuvajučoj vodi.
Primer 5.
20 delova 2-fenil-4, 6-diainino-pirinil-dina, sa formulom:
N H.,
I
C
HC	N
II I
H.,N—C	C—<" >
X ^
N
zagrevaju se izvesno vreme na oko 90(' sa pribliižno 60 delova 30°/o-nog rastvora formaldehida. Posle rastvaranja drži se još 1—2 časa na temperaturi od 5Ö—6ÖÖ, te se zatim otparava u vakumu. Zaostala smola zagreva se više časova na oko 100- 105°. Pri torne nastali produkat pretstavija trlo tvrdu, u toploti postojanu masu, koja ima odličnu postojanost u vodi i jaku otpornost prema dejstvu kiselina i alkah ja.
Primer 6.
60 delova karbamida zagrevaju se 3 tasa do ključanja sa 200 delova ncutrali-ziranog 30°/o-nog rastvora formaldehida. Fo hladenjii domešaju se 33 dela 2-merkapto -4, 6-diamino-pirimidina, 80 delova celuloze i 1 deo piridina. Po sušenju i ositnja-vanju dobiva se masa za presovanje, iz ko-je se pod dejstvom toplote i pritiska mdgu izraditi uobličeni delovi, čija je postojanost u vodi veča, no štd bi bila kod upo-trebe smole bez dodatka jedi njen ja pirimidina.
Primer 7.
63 deloVa 2-dksi-4, 6 - diämi i i d - pi r 1 ni i đ i n a spdrtiehutjjg u primeru 1, ntešaju se d nekom Uredaju za gnečenje 1 čđs pri 50—60u zajednd sa 60 delova propilaldehida i 50 delova brašna od đrveta. Dobiveiia masa dobrd sfe meša zatim, itd 100 tielova nekfe mešđvihe zä pfesövättje, izrađehe nd ošhd-vti karbamidnih smola, koje fee mdgu ha-baviti ti trgovini. Iz täkVe mešavihe kresovanjem izradena tela znatno su pdStbjahi-ja u vodi no što su izradevine iz mase karbamidnih smola.
Primer 8.
U nekom uredajtl za ghečenje žagtfc-
vanoin na približno 50° meša.ju se u toku od 3 časa 50 delova 2-metiiUio-4, 6-diami-nopirimidina, upotrebljenog u primeru 2, 25 delova glicerina, 100 delova 30°/o-nog formaldehida i 100 delova celuloze Homogena vlažna masa se suši dok pri običnoj temperaturi ne dobije osetljivu tvrdoču. lisitnjenjem u kugličnom mlinu, pri čemu se mogu dodati još boje i sl., dobiva se masa za presevanje, koja se pod pritiskom i pri temperaturi 100—150° može prevesti u tvrda čvrsta uobličena tela. Umesto glicerina mogu biti primenjena i sredstva za
punjenje na pr. škrob, glikoza, šečer od trske i sl.
Patentni zahtev:
Postupak za izradu kondenzacionih produkata prema osnovnom patentu broj 13980, naznačen time, što se amino-primi-dini, koji sadrže najmanje dve amino-gru-pe, u drugom položaju a ne u 2, 4- položaju, kondenzuju sa niskomolekularnim alifatičnim aldehidima, naročito formaldehidom, odn. materijama, koje odvajaju al-dehid.
‘
'














;
.

















.