N
K KA U l'-'
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 23 (3)
HR ’A 7>t
\S^'	•	7
V/-o VENACA
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 15. januara 1923
PATENTNI SPIS BR. 661.
Seth Bliss Hunt, Mt. Kisco, Westchester, State New
Jork, U. S. A.
Postupak za proizvodnju reaktivnih kiselina u tečnosti, alkohola, etera i tome
slično iz hidrokarbolnih gasova.
Prijava od 30. aprila 1921.	Važi od 1. aprila 1922.
Ovaj pronalazak odnosi se na proizvodnju reaktivnil) kiselina u tečnosti, alkohola, etera i tome slično iz oletina hidrokarbolnih gasova, naročito još neupotrebljenih gasova proizvedenih u uljima praskavog petroleuma za izradu gazdina i drugih operacija za čišćenje — rafineriju — i koji sadrži pristojnu količinu olefina sa više ed dva karbonska atoma i drugih jako nezasićenih materijala.
Cilj je ovoga pronalaska da omogući proces povratka iz gasova, koji su neupotrebijeni propilena, butilena, viših olelina u obliku korisnih proizvoda kao što su alkoholi, eteri i tome slični a koji se vrši po upustvima ovoga pronalaska upotrebom lako upotrebljivih i jtv-tinih reagenasa, koji se najviše dobijaju u toku procesa a mogu se ponovo učinili upotrebljivim srestvima, koja su uopšte pri ruci u petrojeumskim rafinerijama.
Drugi je cilj ovoga pronalaska stvaranje procesa kojim se etileni takvih gasova mogu dobiti u obliku etilnog alkohola, etera i njima sličnim.
U saglas.nosti sa ovim pronalaskom gasova, koji se prethodno mogu uzeti radi uklanjanja sumpornih jedinjenja, uzimaju se sumpornom kiselinom, koja odgovara po snazi specifičnoj
težini ispod 1.84 i iznad 1.57, najbolja 1.8 i reakcija se vrši pod uslovima, koji proizvode reaktivnu kiselinu u tečnosti koja sadrži sum-poraste derivacije olefina sa više od dva atoma karbona, koji se brzo mogu pomešati sa vodom, kiselinama i drugim reagensima, a podešeni su da zamene radikalnu sulfatnu kiselinu sa drugim grupama i radikalnim elementima za proizvode od vrednosti, kao što su monohidrični alkoholi, eteri i tome slično.
Upotreba kiseline sa specifičnom težinom od 1.84 ili.iznad je beskorisna zbog polime-rizacije ili stvaranja katranastih i sumporovi-tih tela, a i kiseline sa specifičnom težinom od 1.57 i ispod toga ne daju povoljan ishod.
Našlo se da je jačina kiseline, koja odgovara specifičnoj težini od 1.8 najpogodnija. U opšte jačine kiseline i temperature stoje u suprotnom odnosu jedna prema drugoj tako, da kada se jačina kiseline uvećava u odre-djenim granicama, održava se niska temperatura i obrnuto.
Temperatura može da se podešava omotačima za hladjenje ili spiralnim cevima ili drugim načinima. Obično se najviše želi da temperatura bude ispod 30 stepeni Celzijuso-vib. a najbolji ishodi postignuti su tempera-
3 DIN.
turom izmedju 10 i 20 step. Oelz. Više temperature mogu se upotrebiti, na primer temperatura od 40 step. Celz. sa odgovarajućim rastvorom kiseline daje stvarnu, ma da uop-šte manju količinu propilnih jedinjenje.
Našlo se da je mešanje upotrebijene kiseline i neutralne tečnosti sa sklonošću da rastvara gasove korisno, kao što je na primer lečno bidrokarbono ulje u stvari nerastvorno u sumpornoj kiselini.
Nas je doveden u dodir ili uđuvan kroz kiselinu ili smešu ulja.i kiseline pod atmosferskim ili višim pritiskom i takav prolaz gasa može se upotrebiti za održavanje jeđi-njenja smeše, ma da se za ovu svrhu mogu upotrebiti i druga srestva.
Tako su olefini gasova dovedeni u tesan i širok dodir sa sumpornom kiselinom i pod uslovima opisanim, reakcija se upravlja na efektivnu proizvodnju reaktivne kist line u tečnosti, sadržavajući u sebi snlf&toe derivate oletina.
Reaktivna kiselina u tešnosti je nerastvorna u upotrebljenom hidrokarborriom materijalu i iz njega se može lako izdvojiti, izdvajanjem, umetanjem i drugim podobnim srestvima kao centrifugalnim razdvajanjem. Efektivnom upotrebom izvlačne moći kiseline, kao na primer uzastopnom upotrebom tečne kiseline za delanje sa svežim gasovima može se dobiti reaktivna kiselina u tečnosti i sa tako malom specifičnom težinom kao što je od prilike 1.5 do 1.2 — specifična težina budući smanjena, u koliko su olefini uvećani.
Alkoholi se proizvode iz reaktivne kiseline u tečnosti hidrolizacijom i destilacijom iste. Pri rastvoru reaktivne kiseline u tečnosti se oslobadja nešto ugljevite materije i nju treba ukloniti pre daljeg delanja. Alkoholi su u glavnom niži alkoholi.
Za proizvodnju etera i eternog materijala organske kiseline kao što su acetna (sirćetna) kiselina ili organske soli kao kalcijumova so (acetat) mogu se dodati reaktivnoj tečnosti i eterima izdvojenim destilacijom. Da bi se smanjila regeneracija olefina, polimerizacija i kar-bonizacija za vreme grejanja naročito je dobro rastvoriti tečnu kiselinu.
Na primer gde se upotrebi sumporna kiselina sa specifičnom težinom od 1.8 jedna trećina do jedne petine vode u srazmeri sa količinom sumporne kiseline može se povoljno upotrebiti.
Etilen koji je obično prisutan u označenim gasovima obično ostaje nepromenljiv pod na-pred opisanim uslovima. On se može dobiti puštanjem gasova iz kojih sp, prema opisu, izvučeni drugi viši olei ni kroz jaču sumpornu
kiselinu — kao što je 100%, a više temperature su uvek bolje. Da se dobiju čisti etilni derivati najbolje je ukloniti sve ostatke pro-pilenv i viših olefina po izvodjenju, koje je gore opisano. Ovo se da brzo izvesti puštanjem gasova kroz sumpornu kiselinu sa specifičnom težinom od 1.8 i na temperaturi od prilike 50 step. Celz. i višoj, čime se ostaci viših olefina pretvaraju u nepotreban talog.
Apsoibovanje etilena se isto tako olakšava prisustvom jednog neutralnog materijala, teč nog, na temperaturi delanja i relativno neiz-menjenog sumpornom kiselinom. Parafinski vosak sa stepenom topljenja na od prilike t>0—70 step. Celz. upotrebljen je korisno, o-državajnći vosak u rastopljenom stanju. Etilni alkohol i drugi derivati mogu se dobiti iz sulfata hidrogena slično opisu s obzirom na derivate viših olefina.
bledeči se primeri daju radi ilustracije i ovaj pronalazak njima nije ograničen.
Oko 3870 litara ( SOO galona) petroleumskog ulja iz koga su nezasićeni hidrokatboni uklonjeni delanjem sumporne kiseline, metnuti su u zatvoren kazan sa jednom mešalicom. Ovome ulju dato je oko 225 litara (50 galona) sumporne kist line sa speciličnom težinom od prilike 1.8 Petroleumski gasovi i isparenja iz petroleumske čistionice (rafinerije) sadržavajući oko 8% nezasićenih hidrokarbona, koje sumporna kiselina sa 1.8 specifične težine može da upije puste se u kotao jednom lulom, koja ih ispinta blizu dna kotla. Jedna cev sa gornjeg dela kotla odvodi ostatke — gasove u deo, koji sadrži gas. Gasne i isparujuće materije sa kojima se radi, bile su prethodno pod pritiskom od oko 72 kgr. na svaka dva kvadratna milimetra radi otklanjanja konde-zovanog materijala.
Pošto je gas odvojen, sadržina kotla se ostavi da se slaloži za pola časa i kiselina koja je dobijena izvučena je ispod ulja sa kojim je bila pomešana. Oko 405 litara (90 galona) kiseline dobijeno je koji su bili pomešani sa vodom i destilisani. De.-t Usana količina sastojala se iz oko 35% ili 50.70 litara (12.0 galona) čistih alkohola i si >ja 128 litara (28 galona) ulja i alkohola sa 00% ili 70.05 litara (10.9 galona) čistih aliohola čineći ukupno količinu alkoholi 132 75 litara (29.5 gt-lona) alkoholnog materijala sa stepenom klju Čanja da proizvedeni alkoholi smanjivaju poglavito (sekundarne) niže propilne alkohole sa nešto butilnih alkohola i manjim količinama viših i-Uohola.
Talog u đestdatoru bio je prvenstveno rastvorena sumporna kisilina sa vrlo malom srazmerom drugog materijala sem kiseline,
koji se nije đestilisao sa parom atmosferskog priliska.
Količina dobijenih alkohola penjala se do 59°/o od količina sumporne kiseline sa speci-ličnom težinom od 1.8 upotrebljenom za izvlačenje, praveći koštanje sumporne kiseline proizvedenih alkohola vrlo malo. Prilična količina rastvorene kiseline može da se ponovo dobije i ponova koncentriše toliko da je u-potrebljiva, za ponovan ogled.
Gasovi pušteni iz kotla probani su kao nezasićeni hidrokarboni i našao se priličan manjak u nezasičenosti, — gasovi koji su se tako vraćali pokazivali su samo 2—3 od sto materijala koji sumporna kiselina sa specitičnom težinom od 1.8 može da upije.
U drugom primeru od prilike 4500 litara (1000 galona) petroleumskog ulja iste kakvoće kao ono u prvom primeru, stavljeno je u zatvoren kotao. Ulju je dodato od prilike 480 1 tara sumporne kiseline sa specitičnom težinom od 1.8 i blizu 100.000 kubnih stopa petroleumskog gasa sa oko 4—5% nezasićenih hidrokarbona pušteno je kroz ulje u vremenu za oko osam časova. Temperatura je održavana na od pi.like 17 step. (Jelz. pomoću cevi za hladjenje. Po i teku ovih osam časova tečnost je ostavljena da se staloži i oko 774 I tara (172 galonai kiseline dobije-no je.
Dobijena (izvučena) kiselina dođrta je 1800 litara vode i smeša je destilisana. Sirov destilat sastojao se iz od prilike 20% alkohola i oko 18p.50 litara (41 galon) površnog sloja (sloja koji pliva na površini) sa oko 47% alkoholi sačinjavajući ukupan dobitak od oko 225 (50 galona) litara čistih alkohola. U ovom slučaju mehanički pokreti nisu upotrebljavani i srazmerno velika veličina gasa uvedenog, služi da stvori željeni pokret i omogući osustvo mehaničkog kretanja.
Proces se da izvršiti aparatima druge vrste sem zatvorenog koili opisanog ranije, na pr.: opiti gasova sa kiselinom mogu se izvesti u dugoj cevi ili nizu dugih cevi (kula) ili na druge načine, po kojima se upotrnbljena kiselina (koja može biti pomešana sa neutralnim uljem) pušta nasuprot hiđrokarbornim gasovima.
Pošto sam sada u pojedinostima izneo i objasnio prirodu ovoga mog pronalaska i način na koji se njime rukuje izjavljujem i po-lažem pravo na:
PATENTNI ZAHTEVI.
i.	Proces sa gasovima koji sadrže nezasićene hidrokarbone poglavito oiefimkog tipa pomešane sa zasićenim hidrokarbonima, sa
sumpornom kiselinom koji je naznačen time što po snazi odgovara specifičnoj težini izmeđju 1.57 i 1.84 i što se reakcija izvodi pod uslovima koji su potrebni za stvaranje reaktivne kiseline u tečnosti i sa sumpornim derivatima olefina sa više od dva karbonska atoma i podešenoj da zameni sulfatne radikale drugim grupama radikala radi dobijanja proizvoda od vrednosti, kao sto su monohi-drični alkoholi, eteri i njima slični.
2.	Postupak po zahtevu pod 1) naznačen time što se temperaturi ne dozvoljava da se digne iznad 30 step. ('elz. i što se najradije održava izmedju 10 i 20 step. Celz.
3.	Postupak po zahtevu pod 1) ili 2) naznačen time što se delanje vrši u prisustvu prilične količine inertnog hidrokarbonog ulja koje ima sklonost da rastvara gasove.
4.	Postupak po zahtevu 3) naznačen time što se kiselina i njen rastvor održavaju u tes-noj smeši kretanjem.
5.	Postupak po zahtevu pod 4) naznačen time što su gasovi nagnani kroz kiselinu i rastvor na tikav način, da se mešanje održi.
0. Postupak po ma kome od prethodnih zahteva, naznačen time, što se njime reaktivna kiselina u tečnosti odvaja od hidrokarbonog ulja.
7.	Postupak po ma kome od prethodnih zahteva, naznačen time, da su gasovi na kojima se dela, mirni petroleumski gasovi.
8.	Postupak delanja sa reaktivnom kiselinom u tečnosti, proizvedenom po ma kome od ranijih zahteva naznačen time, što je voda dodata reaktivnoj kiselini u tečnosti.
9.	Postupak po zahtevu pod 8) naznačen time što je svaki uljevit sloj koji se odvaja na površini uklonjen.
10.	Postupak po zahtevu 8) i 9) naznačen time što se u njemu rastvorena tečnost de-st lisala za proizvodnju alkohola.
11.	Proces postupanja sa reaktivnom kiselinom u tečnosti proizvedenom na osnovu zahteva 1 do 7, naznačen Ume što je kiselina u tečnosti obradjena sa organskom kiseliuom ili pogodnom soli kakve organske kiseline za p oizvodjenje etera i etarskog materijala.
12.	Postupak po zahtevu pod 11), naznačen razdvajanjem etera dest'lisanjem.
13.	Proces postupanja sa gasovima pošto su-propileni, butheni i viši ol fini uklonjeni iz ma koga od procesa izraženih u prethodnim zahtevima naznačen time, što je et'len apsorbovan (upijen) u jaču sumpornu kiselinu kao što je 100% kiselina i još bolje na višoj temperaturi.
14.	Postupak po zahtevi; pod 13)j naznačen
time što je etilen apsorbftvan u prisustvu jednoga hidrokarboria u točnom stanju.
15.	Postupak po zalitevu koji se odlikuje upotrebom rastopljenog parafiranog voska.
IG. Postupak po zalitevu pod 14), naznačen time što je apsorbovanje olefina višib nego sto su etileni i pre apsorbovanja ovih poslednjih, gas pušten kroz sumpornu kiselinu takve snage i na takvoj temperaturi da je ostatak viših olefina apsorbovan ili polimeriziran bez stvarnog apsorbovanja etilena.
17.	Postupak za proizvodnju reaktivne kiseline u tečnolti na osnovu zahteva 1 do 7, obuhvatajuči derivate sumporne kisrsine de-frna sa više od dva karbona atoma nalovljena za reakciju sa vodom, kiselinama solima i drugim reagensima.
18.	Reaktivna kiselina u tečnosti izražena
u zahtevu 18 naznačena time, što ima specifičnu težinu od 1,5 do 1.2.
19.	Smeša alkohola, proizvndenih iz reaktivne kiseline u tečnost, izraženih u zahtevu 18 procesima izraženim u zahtevima 8, 9 ili 10 naznačena time, što se sastoji u glavnom iz nižih (sekundarnih) alfohola.
20.	Proces za postupanje sa gasovima, koji sadrže nezesicene hidrokarbone poglavito ole-linskog tipa, pomešane sa zasićenim hidrokar-bonima, sumpornom kiselinom za stvaranje kiseline u tečnosti, koja sadrši sulfatne derivate rečenih olefina, naznačen time, što sa sumporna kiselina održava u stanju smeše sa Ueutr Inom tečnošću koja vrši rastvorni uticaj na gasove, kao što je parafinsko ulje, dok se ona primenjuje na njih.