kRAUEVINA SRKA, HRVATA t SLOVENACA
U p k a V a za ZAA'rrri]
KLASA 21 (4)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 1. AVGUSTA 1925.
PATENTNI SPIS BROJ 3042.
Sa« hsenvverk Lichi - und Kraft - Aktiengesellschaft, Niedersedlitz kod
Dresdena
Postupak za regulisanje broja obrta kod asinhronih motora.
Dopunski patent uz osnovni patent broj 3041.
Prijava od 21. marta 1924.	Važi od 1. avgusta 1924.
Pravo prvenstva od 6. decembra 1923. (NemaČka).
Najduže vreme trajanja do 31. jula 1939.
Kompenzirani asinhroni motor po glavnoj patentnoj prijavi nije udešen za regulisanje broja obrta bez upotrebe naročitih pomoćnih sredstava. No kako je proizvedeni napon u namotaju za jednosmislenu struju, koji je potreban za kompenzaciju, vrlo mali, to se obrtanjem dirki može dobiti samo vrlo mala pro-mena u broju obrta sa odgovarajućom pro-menom kompenzacije, a koja nije dovoljna za praktične svrhe. Ako se napon mnogo viši uzme, nego što je potreban za kompenzaciju, onda se doduše omogućava veća premena u broju obrta, ali se onda javi ja veliko poraeranje u tazi, naročito kod srednjih obrtnih brojeva, koje izaziva jako povećanje gubitka usled vlomih struja (toplota).
Iz gornjih razloga ovaj način regulisavanja broja obrta nije upotrebljiv. Regulisanje gubitaka umetanjem otpornika smanjuje kompenzaciju motora tako da ona nema nikakvog dejstva već sasvim malom regulisanju. U sledečem opisani postupak uklanja ove nezgode time što se kombinira pomeranje dirki sa regulisanjem otpornika.
Potpuna kompenzacija lažnog pomeranja mogućna je kako kod subsinhronog tako i kod hipersihronog reda motora. Ako se napon kolektora izabere odgovarajuće veliki, kakav je za regulisanje potreban, onda oba prostora za pomeranje dirki, za potpunu kompenzaciju, leže u blizini dirkinih položaja i za maksimalni i za minimalni broj obrta.
Prema tome za obe granice obrta može se postići potpuna kompenzacija bez ikakvih daljih sredstava. Ali u svima medjupoložajima postoji preduskoravanje u tazi, koje je najveće za srednji broj obrta. U poslednjem slučaju ono je tako veliko, da gubici u statoru i rotoru postaju nekoliko puta veći od normalnih. Pored smanjenja stepena dejstva nastalo bi usled toga vrlo veliko zagrevanje motora. Prema pronalasku, uključuje se, istovremeno sa pomeranjem dirki, izmedju gornjeg i donjeg broja obrta, jedan otpor u krug struje, stvoren sekundarnim i kompcnzacio-nim namotajem i to se isti otpornik pri padanju broja obrta od maksimuma na srednju vrednost sve više povećava i pri daljem padu od srednje na minimalnu vrednost postepeno opet isključuje. Dejstvo otpornika je, da uništava jedan deo kompenzacionog napona i da veličinu kompenzacije ponovo dovodi do normalne vrednosti. Pomoću ovog postupka može se regulisanje broja obrta izvesti skoro bez menjanja kompenzacije. Otpor, koji se uključuje, može biti teko mali, da on čak i u srednjem položaju iznosi najviše 1—1,5 od vrednosti otpora u sekundarnom namotaju. Pogoršanje stepena efekta malo je dakle, pošto se samo sekundarni gubici povećavaju. Gubici u motoru samom ostaju skoro isti, tako da se stepen dejstva samog motora praktično ne menja i ne javlja veliko zagrevanje.
Regulisanje broja obrta vrši se dakle u
Din. 10
stvari bez gubitaka, pošto se isti ne đobija uključivanjem otpora već obrtanjem rotator* skih dirki. Napon komutatora može se na primer odrediti tako, da se broj]obrta menja
za J_ 20%. Pri tom je dovoljno, da se otpor sekundara u srednjem položaju poveća za 2—3 puta veću vrednost, da bi se na tom mestu komutacija dovela na željenu meru. Ako se broj obrta mašine nanese pod opterećenjem za razne položaje četaka i sekundarnog otpora, onda se dobija snop prilbliž-no paralelnih krivi po slici 2, pri čem srednje krive broja obrta divergiraju (padaju) sa povećanim opterećenjem nego li krive za najveću i najmanju brzinu.
Tok cos cp pri rastućem opterećenju ponaša se za razne brojeve obrta po si. 1.
Nameštanje otpora može biti vezano kruto sa položajem diraka. Za to se mogu upotre-biti poslednji kontakti sprave za puštanje motora u rad i na primer mogu se istim točkom (ručnim) pomeriti kako dirke tako i otpor u pomenutoj spravi.
Ovaj se postupak može primeniti i za kompenzirane kaskadne motore.
PATENTNI ZAHTEVI:
1.	) Postupak za regulisanje broja obrta kompenziranih asinhronih motora, naznačen time, što se kolektorske dirke i otpor u se-kundaru istovremeno pomeraju.
2.	) Postupak po znhtevu 1, naznačen time, što se pomeranje dirki i umetanje otpora vrši krutom vezom izmedju njih.
,4c/pa fen f bro/3C4-2