KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 41
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1. FEBRUARA 1929.
PATENTNI SPIS BR. 5458.
Dr. Hermann Haakh, Beč.
Postupak za obradu filcova od životinjskih dlaka, naročito za fabrikaciju šešira. Prijava od 18. jula 1927.	Važi od 1. decembra 1927,
Traženo pravo prvenstva od 14. avgusta 1926. godine (Nemačka).
Predmet ovog pronalaska je postupak za izradu filcova iz životinjskih dlaka, naročito za fabrikaciju šešira. Šeširi od velura izra-djivani su dosad tako, što su iz dlake pitomih i divljih zečeva načinjene klobučine valjane i potom grebenane, našta su se klobučine četkale, ponovo oblikovale, sušile i opet grebenale i ove mere nekoliko puti ponavljale. Ovaj rad traje oko dve nedelje. Ovim mora dlaka dobiti željeni sjaj i izgubiti svaku moć filcovanja. Ako dlaka ne izgubi tu moć, onda se ona opet javlja pri bojenju usled kuvanja, Stručnjaci vele „dlaka se ždere" te se opet mora grebenanjem i četkanjem moč filcovanja ukloniti, što opet iziskuje nov i dugotrajan rad.
Po ovom pronalasku se gotovo ostrižene klobučine menjaju obradom sa halogenima ili srestvima, koja cepaju halogen tako, da sve gore pomenute mere višestrukog grebe-nanja, četkanja, oblikovanja i sušenja mogu izostati. Klobučina samo posle jednog gre-benanja hloriranjem ili bipmiranjem dobija vrlo dobar sjaj. Osečanje pod rukom osušene i ostrižene klobučine manifestu) e se mekoćom i gipkoćom; pri bojenju dlaka se ne linja i lepše se boji nego da nije bila kemijski obradjena. Naknadna obrada, sa bisul-fitom i sapunom može izostati, pošto miris halogena ne ostaje. Ako^je potrebno obrada sa halogenem može se ponoviti.
Dosad je bilo poznato samo to, da se obradom sa hlorom ili hlorirajuće dejstvu-jućim sredstvima vunenim tkivima može oduzeti moć filcovanja, verovatno dejstvom prljavštine i znoja u vuni. Trebalo bi oče-
kivati, da bi obrada sa hlorom razorila strukturu filca, koji bazira na osobini filcovanja dotične materije. Medjutim ovo nije slučaj. Klobučinama koje su tako osetljive prema hemikalijama, ništa ne škodi obrada sa halogenima.
Za obradu se može upotrebiti rastvoreni ili gasoviti hlor ili brom, kao i razne vrste lužina za belenje, hlorni kreč, hlorom izme-šana sodna cedj, ili tako zvani hlor-amini. Ceo se filc može potopiti ili četkanjem ili prskanjem tretirati samo površina. Efekti su razni, što zavisi od jače ili slabije koncentracije halogena.
Primer: do dovoljne mere valjane velurne klobučine posle jednog grebenanja i dobrog kvašenja obradjuju se sa elektrilitnom lužinom za belenje, koja je zakišeljena i jako razblažena, i koja na 1 kg. robe sadrži gr. hlora. Posle 2 minuta obradjene sa ovom lužinom klobučine se suže, strižu i na poznati način boje.
Vunene klobučine i klobučine glatkih dla-kanih šešira dobijaju pri gornjoj obradi po površini izgled kože i daju pod rukom osečanje mekanosti slično životinjskoj koži, što se pak postiže posle vrlo zametne mehaničke obrade.
Patentni zahtev:
Postupak za obradu filca od životinjskih dlaka, naročito za fabrikaciju šešira, naznačen time, što se filc u proizvoljnom stadi-jumu postupka obradjuje sa hlorirajući odn. bromirajući dejstvujućim sredstvima.
Din. 5.—




.





'
.
5 ib
■
■
■
■
.
■