čevljar
godište XXV, septembar—oktobar
9-10
glasilo delovne organizacije tovarna čevljev
■ «raw
trzic
OOUR MREŽA
BAZENSKA KONFERENCIJA
Kao što je to u „Peku“ več stari običaj, porudžbine za prodavni-ce u vlastitoj mreži vrše se na bazenskim konferencijama. Ovog puta su vršene narudžbine za se-zonu proleće-leto 1986. Prema uhodanom načinu, porudžbine su obavljene u okviru triju broj-no jednakih grupa a na konfe-renciji su učestovale poslovodje svih naših poslovnica.
Domača kolekcija, sastavljena od kolekcije za izvoz i delimično dopunjena modelima samo za domače tržište, dopunjena je još i modelima naših stalnih koope-ranata. Kolekcija kao celina, na-išla je na dobar prijem kod poslovodja. Prema prvim podaci-ma date porudžbine su dosta realne.
Uporedo sa vršenjem porudžbi-na svaka grupa je imala i radni sastanak kojima su prisustvovali i članovi K PO na čelu sa predsednikom i rukovodeči radnici „Mreže“. Obavljena je korisna razmena mišljenja. Poslovodje su dobili detaljne informacije o
Nedeljno poslepodne u Tržiču
poslovanju Radne organizacije i „Mreže“ u proteklom periodu godine i o planovima za naredni
Predsedništvo Republičkog veča Saveza sndikata Slovenije zatize-lo se za organizovanje sportsko-rekrealivnih aktivnosti radnika. Predsedništvo smatra da posledice rada na teškim i za zdravlje štetnim poslovilna, rada na te-kuéoj traci i slično, možemo smanjiti programiranim aktivnim rekreativnim odmorom za vreme rada.
Stručno koncipirana i usmerava-na sportsko-rekrativna delatnost radnika za vreme rada i u slo-bodnom vremenu morala bi postati sastavni deo poslovne politike svake organizacije udruže-nog rada. Sportsko-rekreativna delatnost se preventivnim zdrav-
period što su mogli da prenesu i zaposlenima u svojim poslovni-cama.
stvenim delovanjem u toku rad-nog vremena mora biti organi-zovana kao sastavni deo radnog procesa.
Neophodno je da svaka OOUR analizira i oceni povečanu invalidnost, širenje profesionalnih oboljenja kao i povečano odsu-stovanje s posla iz zdravstvenih razloga. Radničke sportske igre, koje obezbedjuju ostvarivanje ciljeva organizovane sportske rekreacije radnika, moraju uvaža-vati merila za organizovanje, to jest: masovnu prethodnu rekrea-tivnu aktivnost i racionalnu organizacij u.
Nadaljevanje na 6. strani
U okviru obrazovanja rukovo-dečih kadrova u Radnoj organizaciji, nakon dužeg vremena smo za sve naše poslovodje or-ganizovali jednodnevni seminar kojim je rukovodio renomirani stručnjak u oblasti industrijske psihologije dr. Pavao Brajša. Predavanje o interpersonalnoj psihodinamici u grupi sa posebnim osvrtom na rukovodjenje unutar prodavnice, bilo je interesantno i korisno za sve poslovodje. Materija je data popularno i na razumljiv način, zašta je dr. Bajša doživeo sponatan aplauz.
Ovog puta smo prvi put bazen-sku konfereneiju održali izvan Slovenije i to u Karlovcu, u le-pom Hotelu „Korana“, gde su nam obezbedili dobre uslove za rad i boravak. Sam grad ima vrlo povoljne saobračajne veze, što je bilo vrlo povoljno za dola-zak poslovodja na konfereneiju. Za vreme konferencije (od 9. do
2l.	septembra) Karlovac je bio u prazničnom duhu. Održavali su se tradicionalni Dani piva, pravo slavlje svih jugoslovanskih proi-zvodjača piva. Pored piva, orga-nizatori su se čelu nedelju brinuli
Kkipa „Ijubljanskog“ Peka nakon što je navala splasnula . . .
i o organizovanju vanredno bo-gatog kulturno-zabavnog života.
Sve to je boravak u Karlovcu učinilo još prijatnijim. U celini, bazenska konferencija je bila uspešna.
Zajc Karel
SINDIKATI ZA REKREATIVNU DELATNOST
I TO JE DEO RADNOG PROCESA!
TRŽIČ JE OŽIVEO
„SUSTARSKA NEDELJA“
Ovogodišnja ŠUŠTARSKA NEDELJA je prošla kao i mnoge ranije. Sve je dobro pripremlje-no i na vreme. Tržič je oživeo. Počelo je, u stvari, več u petak uveče sa FRAJŠTREHUNGOM i šuštarskom večerom.
„Frajšprehunga“
Za stolom su sedeli:- predsednik ceha Vili Aljančič, majstori Šte-
fan Gros i Jože Zaplotnik i Nežka Hafner, majstorica.
Na stolu su bile kutija „viržinki“, bokal „bržanke . . .“ i buket crvenih karanfila. Sve je bilo spremno za veliku proveru. Majstori su doveli svoje „jun-gre“ da ih cehovska komisija oceni i izda im potvrdu da su „frajani“ ... to jest da su oslo-bodjeni učeničkog staža i postali „ksel“ . . . U ruke če dobiti do-
kaz da su sa uspehom završili školu i da se mogu zaposliti. Pre toga, naravno, trebalo je odgo-varati na više pitanja i doneti na ocenjivanje svoj proizvod. Rada je proverà završena majstorica im je okačila na grudi crveni ka-ranfil a majstor nalio u času bržanke . . . i pripalio cigaru u znak zrelosti.
lspit je uspešno položilo svih 15 učenika i to :
Uroš Gosar, Marjan Rajsar, Uroš King, Roman Semenič i Matej Slapar.
Modna revija
Da su modne revije u realizaciji plesne grupe Alenke Dolenc privlačne svedoči nezadovoljstvo svih koji nisu mogli da priredbu više puta vide. Manekenke su prikazale privlačne modele. Do-
SAJAM KOŽE I OBUĆE
PUTOKAZ ZA POTROŠAĆE?
Sajam kože i obuče trebalo je posetiocima da bude putokaz za sezonu prolječe — Ijeto iduče godine. Kažemo „trebalo“ jer je organizator ovu priredbu u Beogradu zamislio kao ko-mercijalnu izložbu, na kojoj če se ugovarati roba za narednu „toplu“ sezonu. Put od zamisli do realizacije, medjutim, kao da je put stranputica; a one, bar kada je reč o domačim saj-movima i domačim proizvodjačima obuče, najčešče vode u neizvesnost.
imali smo prilike kao članovi komisije za izbor kolekcije tozd „Mreža“ Peko 19. 9. 1985. godine posjetiti sajam obuče u Beogradu. 1 uvjerili smo se da smo u stanju da proizvedemo što smo izložili. Ali dali čemo to učiniti, ne zavisi od nas. Ne treba industriju kriviti što mnogi eksponati neče doživjeti se-rijsku proizvodnju, bar ne za domače tržište. Uslov privredji-vanja na žalost, diktiraju nam drugi — nesredjeno tržište kože, zakonski propisi, oslabljena kupovna moč domačeg po-trošača i pad život nog standarda.
Sajam je, znači, za proizvodjače bio prilika da pokaže svoje mogućnosti, umječe i dobru volju da naprave modemu, lje-pu, udobnu i kvalitetnu obuču. Mnogima je to proizvodjačima i pošlo za rukom, pa su izložili eksponate kàkove domači kupac odavno priželjkuje, da nadje u domačim prodavaoni-cama. Godina se, na žalost, dogadja da linija, mekoča, boja, kvalitet kože i izrade sajamskih kolekcija čak i ne liče na one iz redovne prodaje.
Nismo više u prilici kao trgovci, nikakve uslove da postavljamo. Dovedeni smo u situaciju, da budemo zahvalni za svaku isporuku robe — obuče. Postalo je gotovo uzaludno unapred sklapati bilo kakav ugovor. Jer proizvodjači ne znaju hoče li nabaviti kožu, kada i po kojoj cijeni i koliko če ona koštati. Nevolje sa kožom i pad prometa na domačem tržištu, primorali su mnoge proizvodjače da se okrenu izvozu. Kako je na inostranom tržištu konkurencija neuporedivo veča, pa je i inostrani kupac u situaciji da bude probirljivi i sitničaviji — domačem potrošaču biti če ponudjeno ono što ne može biti ponudjeno inostranom, a naravno po znatno večoj cijeni. Za-sada se predvidja da če par ljetnih ženskih sandala od kože stajati 5.000 do 6.000 dinara bez poreza.
Možemo reči, da je komercijalna izložba postala neobavezna smotra. Ili, što je bilo na sajmu, neče biti u prodaji?
Zvonko Gol
V____________________________________________________________J
Oduševljeni posetioci modne revije
šivačica gornjih delova: Jana Meglič, Bojana Pertinaca i Slavica Potokar.
Izradjivači gornjih delova: Marjana Rovtar i Suzana Semenič. Izradjivači donjih delova: Srečko Gričar i Jurij Zupan. Dizajneri metala: Frenk Valja-ve, Franc Žnidarič, Riko Slapar,
Uspešno obavljena proverà znanja na „frajšprehungu“
Cehovska komisija na „Frajšprehungu“ nija imala lak posao
iÜ
DELATNOST SINDIKATA
SAMO PONEKAD PRIZNANJE . . .
šli su da ih vide čak i junači iz Dinastije.
Izložba obuće
Mnogo posetilaca imala je izložba obuče u Paviljonu NOB. Bila je izložena kolekcija jesen-zima i modne najave za proleče
1986.
Šuštarski sajam
Največe interesovanje posetilaca u nedelju privukao je sajam. Na Trgu Svobode (Slobode) postavili su 120 tezgi. Prodavaio se sve i svašta. Najviše, naravno, cipele i kožna galanterija.
Prema izjavi onih koji su reguli-sali saobračaj, na „Šuštarskoj nedelji“ bilo je skoro 30.000 posetilaca od blizu i daleko.
Šuštarska radionica kao nekada
Povodom primedbe, date na sednici Uredjivačkog odbora, da nedovoljno informišemo rad ni-ke o radu našeg sindikata upr-kos njegovoj raznolikoj aktivnosti, pokušačemo da taj pro-pust nadoknadimo i prikažemo neke najvažnije akcije koje su trenutno u žiži naše aktivnosti . . .
Junači Dinastije na „Šuštarskoj nedelji“
Ta trajšrehunga je dobra stvar . . ."
Najvažnije aktivnosti u svim osnovnim organizacijama našeg sindikate je i nadalje evidentiranje u svim našim radnim sredinama. Nije naodmet napomena da je preostalo još samo pet-šest meseci do isteka mandata na svim nivoima u skupštinama op-ština, skupštinama samoupravnih interesnih zajednica, u samoupravnim organima u Rad-noj organizaciji kao i rukovod-stvima društveno-političkih organizacija, a to znači i u ruko-vodstvima te organima sindikalnih organizacija i Konferencije. To nimalo nije lak rad, jer je evidentirano preko 1.000 mogu-čih kandidata od kojih u fazi kandidacionog postupka treba dobiti pismeni pristanak svakog pojedinca kojim če se obavezati da če maksimalno biti aktivan u organu u koji če biti izabran i da če svojim zalaganjem doprinosi-ti poboljšanju rada dotičnog organa u sledečem mandatnom pe-riodu.
Zašto pasivnost delegata?
Prilikom evidentiranja, izvršni odbori osnovnih organizacija sindikata su nastojali da eviden-tiraju sve radnike koji garantuju da če nakon izbora u punoj meri izvršavati svoja samoupravna prava i dužnosti i neče dopustiti da dodje do takve pasivnosti delegata kao, na primer, u sadaš-njem mandatnom periodu (Na primer: samo u ovoj godini je sednica radničkog saveta dva puta odložena zbod nedostatka kvoruma!?) Naročito je pasivnost delegata bila izražena u ma-tičnoj RO u Tržiču, dok delegati iz udaljenih OOUR-a i poslovni-ca dolaze na sednice. Uključujemo se i u raspravu o Načrtu promena sporazuma o osnovama i merilima o raspore-djivanju čistog dohotka i raspodeli sredstava za lične dohotke i druga lična primanja što je u uskoj vezi i sa novim sistemom stimulativnog nagradjivanja uloženog rada. Pripremamo se za razmatranje periodičnog obračuna za treči kvartal ove godine. U svim osnovnim organizacijama obavljene su pripreme za godišnje skupštine osnovnih organizacija sindikata koje se moraju održati u novembru (zbog priprema za kongrese u idučoj godini). Treba obaviti još
mnoge poslove koje smo uneli u naše programe i što članovi sa pravom i očekuju od rukovod-stava svojih sindikalnih organizacija.
Još su zadaci, koje treba obaviti . . .
Mnogi zadaci stoje pred nama i u vezi sa organizovanjem različi-tih oblika rekreativnih i društvenih aktivnosti. Sindikati se zala-žu za stručno organizovanje svih oblika rekreacije, aktivnih i slo-bodnih delatnosti, odmora i ak-tivnog odmora za vreme radnog dana, nedelj nog i godišnjeg odmora. Smatra se da bi za te za-datke trebalo zaposliti stručnja-ka koji bi organizovao još više tih aktivnosti i doprineo da ta aktivnosti ne zavisi samo od više ili manje apstraktne volje i više ili manje aktivnih rukovodstava organizacije sindikata. Organizovana je i pomoč za na-bavku žimnice socijalno slabije stoječim porodicama naših rad-nika. Ta pomoč, doduše, nije velika, ali je u uslovima inflacije dobrodošla.
Ponekada treba je pri-gutati i poneku zajedlji-vu primed bu
Pojedine aktivnosti se obavljuju spontano i takoreči uzgred. Za-dataka koje sindikalni aktivnisti moramo izvršavati pored svog redovnog radnog vremena, za koji ponekada dobijamo moralno priznanje članstva a ponekada treba progutati i poneku za-jedljivu primedbu, najčešče od onih koji ničim nisu zadoovljni i uopšte ne znaju šta žele od svog sindiata. Ako na odredje-nom nivou ne uspeju da isposlu-ju neku materijalnu korist, od-mah dižu uzbunu, prete telefonom da če istupiti iz sindikalne organizacije i slično. Najčešče takvi od društva traže sve bez da društvu nešto doprinosu. Šta da se radi, kad smo mi ljudi različi-tih navika i nazora.
U toku su i pripreme za novogo-dišnje darove kada če Deda mraz sa svojom pratnjom pose-titi mališane naših radnica i rad-nika i darivati ih skromnim po-klonima.
Toliko zasada. U narednim bro-jevima opet četno pisati!
Boris Janc
NAGRADJIVANJE NA NOV NAČIN
USPOSTAVITI REALAN ODNOS IZMEDJU POSLOVA I ZADATAKA
Do kraja ove i u prvoj poiovini naredne godine predstoje nam znatne promene u oblasti raspo-dele ličnih dohodaka. Friprema se novi predlog Samoupravnog sporazuma o osnovama i medlima za rasporedjivanje dohotka, čistog dohodtka i raspodelu sredstava za lične dohotke i za-jedničku potrošnju radnika. Trebalo bi da taj Sporazum bilde jedinstven za čelu RO i zameni sadašnje pravilnike koji su re-gulisali ovu oblast na nivou OO-UR odnosno RZZS. Vrlo značajno poglavlje tog Sporazuma, što svakako interesuje sve zaposlene u „Peku“, predstavlja pre-dvidjeni novi način vrednovanja složenosti poslova i zadataka.
Lični dohodak radnika zavisi od više faktora. To su:
1.	Složenost rada koji pojedi-nac obavlja.
2.	Količine i kvaliteta obavlje-nog posla, to jest takozvani vari-jabilni deo (grupne i individualne norme, objektivni kriteriji, ocena radnog doprinosa).
3.	Ušteda kod upotrebe materi-jala.
4.	Uspeh poslovanja radne jedi-nice, OOUR-a i Radne organizacije kao celine.
Interesuje nas, pre svega, složenost posla koju možemo podeliti na više komponenata:
•	osposobljenost za rad — profesionalna naobrazba, radno iskustvo i dopunska znanja;
•	odgovornost za obavljeni rad;
•	napor koji je potreban za izvršenje posla;
•	uticaj sredine odnosno uslovi rada.
Objedinjavanjem svih tih komponenata dobijamo celinu složenosti posla i podlogu za svrsta-vanje i medjusobno uporedjiva-nje različitih uslova i zadataka. U „Peku“, inače, složenost izra-žavamo kategorijama. Imamo 30 kategorija, od 6 do 35. U 6. kategoriji su zadaci koji su, s obzirom na pomenute komponente, ocenjeni kao najprostiji a u 35. kategoriji su zadaci koji su ocenjeni kao najsloženiji. Izme-dju njih rasporedjeni su svi ostali zadaci kojih je ukupno oko hiljadu. Na osnovu svrstavanja u odredjenu kategoriju odredju-je se i startne obračunska osnova za svaki pojedinačni zadatak.
Poslednje vrednovanje prije deset godina
Poslednje vrednovanje i grupi-sanje svih zadataka obavljeno je 1975. godine. Za deset godina je nastalo dosta novih zadataka su se promenili sadržaj i uslovi, to jest složenost rada. Za neke za-datke su te promene evidentirane i uvažavane prilikom vrednovanja, a za druge nisu. U tome je svoj udeo imalo i smanjivanje životnog standarda u poslednjih pet-šest godina. Brojni zadaci su prekvalifikovani u više kategorije samo radi sticanja višeg ličnog dohotka, a bez realne osnove. Zbog sustizanja minimalnih ličnih dohodaka, postepeno su ukidane najniže kategorije i zadaci iz tih kategorija selili su se u više. Godine 1975, kada je sistem uspostavljen, najniža kategorija je bila 3. a sada je 6. Stoga se smanjio i osnovni raspon izmedju najprostijeg i najslože-nijeg posla i to sa 1:5 u 1975. go-dini na 1:4,36 danas.
Uzeto u celini, danas kategorije više ne odražavaju stvarne relacije izmedju zadataka. Stoga smo ove godine zadali sebi zadatak da cento ponovo oceniti i obaviti vrednovanje svih radnih zadataka u Radnoj organizaciji. Sa tim ciljem je formirana struč-na komisija koje je uz pomoč spoljnog saradnika prof. dr. lije Jurančiča pripremila novi predlog za ocenjivanje složenosti poslova i zadataka.
Šta je do sada uradjeno i kakve se suštinske no-vine predlažu?
Prva stvar koju je trebalo prei-spitati, jeste postoječi model ocenjivanja. Pošto je isti u nekim kriterijumima nepotpun a rasporedjivanje zadataka u stepene otežano i često problematično, za osnovu novog predloga uzeli smo model vrednovanja poslova i zadataka koji predvi-dja Samoupravni sporazum kožarsko-preradjivačke industrije i koji primenjuje i „Planika“. Taj model smo dopunili izvesnim elementima iz postoje-čeg PMS modela. U komparaciji sa mogučim modelom, s obzirom na izraženi zahtev o višem vrednovanju loših uslova rada, povečali smo fond bodova za
uticaje sredine na način ospo-sobljenosti za rad. U kupni fond bodova je ovako raspodeljen:
A.	Osposobljenost za rad — 38 %
1.	Profesionalno znanje
2.	Funkcionalno znanje
3.	Radno znanje (praksa)
B.	Odgovornost — 21 %
1.	Odgovornost za vlastiti rad
2.	Odgovornost za rad drugih
3.	Odgovornost za bezbedan rad
C.	Napori — 23 %
1.	Napor čula
2.	Umni (intelektualni) napor
3.	Napor u radu sa strankama
4.	Fizički napor
D.	Uticaj sredine — 18 %
1.	Opasnost povrede i obolenja
2.	Prljavština, prašina
3.	Gas, smrad
4.	Temparatura
5.	Vlažnost, vlaga
6.	Buka, vibracije
Ukupno — 100 %
Sa postoječim modelom mogu se neposredno uporedjivati samo grupe A i D. Kod osposob-ljenosti za rad, fond bodova je povečan sa 35 na 38 odsto, pre svega zbog uključivanja dopun-skog kriterijuma (A2 — funkcionalna znanja. U grupi D je za uticaj sredine fond bodova povečan sa 15 na 18 odsto uprkos torne da više nisu uzeti u obzir uslovi rada koji proističu iz ra-sporeda radnog vremena (satni-ce). Ovo područje je, naime ure-djeno dodacima za rad u popod-nevnom i nočnom radnom vremenu odnosno na dane državnih praznika i nedeljom.
Sledeča predložena promena odnosi se na raspon izmedju naj-manje složenog i najsloženijeg rada. Taj raspon je povečan sa 1:4,36 na 1:4,57. Ovaj raspon je utvrdjen na osnovu kriterijum a koji su opredeljeni u Društve-nom dogovoru o formiranju i raspodeli sredstava za lične dohotke. Ti kriterij umi obuhvata-ju broj i kvalifikacioni sastav zaposlenih u Radnoj organizaciji, udeo ukupnog prihoda ostvare-nog radom i uslove privredjiva-nja. Zbog povečanog raspona treba da se poveča i broj razreda za 5 što znači da če se zadaci svr-stati u razrede od 6 do 40.
Za proveru predloženog modela
i raspodele bodova u Radnoj organizaciji je odabrano 39 tipičnih zadataka za koje su članovi komisije izradili katalog poslova i zadataka na osnovu predložene metodologije. S obzirom na te opise i uskladjivanjem u okviru komisije, zadaci su rasporedjeni u stepene prema pojedinim kriterijumima.
Rezultat tog dugotrajnog rada je Predlog rasporeda tih tipičnih zadataka u razrede. Cilj ocenjivanja i rasporedjivanje tih zadataka jeste i taj da se pomoču njih stvore kostur i mogučnost upo-redjivanja za sve ostale zadatke koje treba opisati i oceniti u sle-dečoj fazi.
Šta uraditi u sledećoj fazi?
Sledeča faza, koja če biti najo-bimnija, jeste izrada novih kataloga za sve poslove i zadatke u Radnoj organizaciji. Za izvršenje tog zadatka odabrano je oko 60 popisivača koji če, svako u oblasti koju dobro poznaje, do-puniti i korigovati odnosno izra-diti nove kataloge za svih 1000 poslova i zadataka. Poslednja faza biče vrednovanje tih zadataka u OOUR-ima i uskladjiva-nje na nivou Radne organizacije.
Cilj ponovnog vrednovanja složenosti poslova i zadataka jeste da se uspostave realni odnosi izmedju poslova i zadataka. Moramo imati u vidu, naravno, da če neki poslovi pridobiti a drugi nešto izgubiti. Medjutim, treba naglasiti da zbog novog vrednovanja, prilikom promena nominalnih vrednosti niko neče biti oštečen. To znači da če svi, nakon izvršenih promena, dobiti barem toliki lični dohodak kakav su imali prema postoječem sistemu, a neki i više. Stoga promene treba sprovesti tada kada če biti na raspolaganju dovolj no sredstava, dakle, kada če se moči povečati masa sredstava za lične dohotke. Zasada se predvidja da bismo te promene uveli sa 1.
7.	1986. godine.
Toliko za sada! U sledečem bro-ju o ostalim promenama: nak-nadu za bolovanje, dodaci za rad u produženom radnom vremenu, nagrade za odlazak u penziju.
Marko Kravcar
PRVO RADNO-PROIZVODNO TAKMIĆENJE OBUĆARA SLOVENIJE
MERENJE ZNANJA I SPRETNOSTI
U subotu, 14. septembra, „Peko“ je bio domačin i organizator Prvog radno-proizvodnog tak-mičenja radnika obučarske industrije Slovenije. Učestvovala su 42 radnika iz Planike, Alpine, Lileta, Tuša, Zmage, Industrije
0	buče Novo mesto i „Peka“.
Pripreme za takmičenje obavlje-ne su u saradnji sa Republičkim odborom sindikata radnika tekstilne i kožarsko-preradivačke industrije Slovenije. Takmičenje je u praktičnom delu obuhvati-lo: modeliranje, sečenje gornjeg
1	donjeg dela kože, šivanje gornjih delova i montažu. Proverà znanja iz poznavanja pravila i propisa o zaštiti na radu i iz samoupravljanja predstavljala je teorijski deo takmičenja.
Radno-takmičarski oblik susreta doprinosi sticanju znanja i pro-veravanju sposobnosti a nova
Vesna Presinger pobedila je u modeliranju ženske obuče
saznanja omogučuju efikasniji rad.
Učešče u takmičenju je bilo više nego skromno. U obučarskoj industriji Slovenije radi oko 8.000 radnika. Stoga je broj od 42 su-više skroman. U takmičenju iz muške obuče učestovala je samo naša ekipa. U ženskoj obuči pobedila je ekipa „Peka“ sa 7433 boda ispred Alpine (5689), Planike (5057) i Lileta (3487).
Rezultati pojedinaca
MODELIRANJE Ženska obuča:
1.	Vesna Presinger — Peko, 2.
Anton Strlič — Planika, 3. Janez Vehar — Alpina, 4. Tanja Lužnik — Lilet.
Muska obuča:
1.	Roman Tadl — Peko SEČENJE GORNJIH DELOVA
Ženska obuča: 1. Marta Šebart
—	Planika, 2. Štefan Burjak — Alpina, 3. Jurka Mark — Peko,
4.	Alojzije Donko — Lilet. Muška obuča: 1. Franc Jerman
—	Peko.
ŠIVENJE GORNJIH DELOVA
Ženska obuča: 1. Majda Brumen — Peko, 2. Zofka Govekar
—	Peko, 3. Cilka Bohinc — Alpina, 4. Gabrijela Tavčar — Alpina, 5. Marija Zabukovec — Zmaga, 6. Marija Cankar — Zmaga, 7. Olga Emeršič — Lilet, 8. Silva Beras — Lilet 9. Lidija Šimnci — Planika, 10. Olga Anderle — PLanika.
Muška obuča: 1. Marija Selak
—	Peko, Marjeta Skočir — Pe-
Teorijski deo, proverà znanja iz zaštite na radu
ko, 2. Marija Velimirov — Novo mesto, Terezija Šimic — Novo mesto.
SEČENJE DONJ1H DELOVA Zenska obuča: 1. Martin Florjanič — Peko, 2. Janez Martinjak
—	Planika, 3. Janez Logar — Alpina, 4. Romana Gumze — Lilet.
Muška obuča: 1. Srečko Antnik
—	Tus, 2. Jurij Košir — Peko. MONTAŽA
Ženska obuča: 1. Drago Grgo-raš — Peko, 2. Milan Grdič — Peko, 3. Peter Polajnar, 4. Marko Romič — Planika, 5. Mitar Perič — Alpina, 5. Dragan Gli-gorevič — Alpina, 6. Igor Merc
—	Lilet, 7. Milan Pšajde — Lilet, 8. Jevrem Mitrovič — Zmaga, 9. Jure Kobetič — Zmaga. Muška obuča: 1. Vlado Sedej — Peko, 2. Vinko Šparovec — Peko.
Republiški odbor sindikata radnika tekstilne i kožarsko-preradjivačke industrije Slovenije konstantuje da buduča takmičenja treba bolje popularisati. Ovogodišnje pripreme su se odvijale za vreme godišnjih odmora. Tome se pripisuje i loš odziv.
Šta o takmičenju misle učesnici?
Vesna Presinger — L mesto u modeliranju ženske obuče: „U teorijskom delu takmičenja re-šavali smo testove iz samoupravljanja i zaštite na radu i iz struke. Za mene je to bilo modeliranje. U modeliranju se takmi-čilo 5 takmičara, 4 iz ženske i je-dan iz muške obuče. Po završet-
ku testa preselili smo se u prostore za praktični deo tak-mičenja-modelari u modelarnici. Imeli smo tri sata na raspolaga-nju. Oba modela su bili u stakle-nim vitrinama tako da smo videli uzorak. Prema uzroku smo na kalupu napravili model iz koga smo izrezivali sve delove gonje kože. Komisija je uporedjivala sa postoječim koji je proveren u proizvodnji. Onaj ko je imao najmanje odstupanja, taj je po-bedio. Ocenjivano je i vreme izrade. Prvi je dobio pozitivne poene, a ostali proporcionalno. Drugi deo praktičnog takmičenja sačinjavalo je ocenjivanje modela koje smo sa sobom doneli. To su bili modeli koje je svako sam izradio još pre takmičenja. Ocenjivali smo se i sami, svak svačiji rad, osim svoga. Bo-dovi za sva tri dela bili su odlu-čujuči za plasman."
Na osnovu dobijenih bodova iz svih delova takmičenja Vesna je zauzela prvo mesto. S obzirom na postignuti rezultat bila je uverena da če učestvovati na sa-veznom takmičenju, ali je definitivna odluka bila drugačija.
Drago Grgoraš, — 1. mesto u montaži ženske obuče: „Takmičenje je, u stvari, prikaz znanja, iskustava i spretnosti u svakod-nevnom radu. Radim u montaži na radnom mestu uravnača trake. To znači da radim tamo gde neko fali. Iči ču na savezno takmičenje u Zemunu. S obzirom na postignuti rezultat, nadam se da ču dobro raditi i postiči dobre rezultate.“
Milan Grdič i Drago Gragaroš pobjedili su u montaži ženske obuče
c ------------------------------^
DRAGICA I JANEZ
Proizvodno-radno takmičenje radnika hrvatske obučarske industrije održano je u Astri, Oroslavje. Za ekipu „Budučnosti“ takmičili si se modelari Dragica Lapajne i Janez Golmajer. Dragica je osvojila drugo mesto u kreaciji ženske obuče a Golmajer je u vrlo jakoj konkurenciji osvojio treće mesto. Rezultate takmičenja iz „Budučnosti“ nismo dobili!
V_______________________________
STA KAŽE RANKO KOSTIĆ?
REKONSTRUKCIJA PRODAVNICE U NIŠU
Nedavno je završena rekonstrukcija prodavnica Niš 1. i Niš
11.	. . . Starost Poslovnice Niš 1. je dostojna poštovanja. Otvore-na je prvog aprila 1932. godine.
Niš je veliki grad, danas ima preko 200.000 Stanovnika. Stoga smo prošle godine otvorili i treču prodavnicu.
O Prodavnici Niš I. govorio nam je Ranko Rustic, poslovodja:
„Nedavno smo završili adaptaci-ju. Prodavnica se nalazi u zgradi izgradjenoj 1968. godine u stro-gom centru grada. Lokal je mali, sa svega 75 kv. metara zajednič-ke površine. Planirali smo da u pozadini dogradimo i pridobije-mo novi prostor, ali za dograd-nju nismo dobili odobrenje jer se nalazi u strogom centru. Prili-kom adaptacije zamenili smo regale. Novi su jako lepi. Preure-djen je i ulaz. Ocene kupaca su pohvalne, kažu da je adaptacija uspela. U pozadini je uredjena mini kuhinja u kojoj prodavac, naravno tada kada nema strana-ka, može na miru da užina i popije kavu. U trgovini ne može-mo odrediti stalno vreme za uži-
Lokal prilikom otvaranja septembra 1968. godine . . .
nu. U nekim trgovinama u Nišu zabranjeno je piti kavu. Zna se, medjutim, da prodavac neče oti-či na užinu ako je trgovina puna a takav kutak kao što je mini kuhinja je itekako dobrodošao. Godinama smo u Nišu imali problema sa skladištenjem robe. Kupili smo zgradu u kojoj imamo skladište za sve tri prodavni-ce. To je jedinstven primer. Skladištene je pregledno, a zahlte u trgovini se svakodnevno dopunjavaju.“
čevljar
Glasilo delovne organizacije tovarne obutve PKKO Tržič n.sol.o. — Ureja uredniški odbor: Ivanka Horžen, Lojze Kotnik, Boris Janc, Matevž Jenko-le, Janez Kališnik, Kdo Košnjek, Brane Plajbes, Marija Slapar, Tomislav Zupan — Glavna in odgovorna urednica Marija Slapar — Naslov Uredništva: „PKKO“ Tržič, telefon 50-217, int. 217 — Pri urejanju in izdajanju sodeluje center Delavske enotnosti za razvijanje obveščanja v združenem delu, grafična priprava Reprostudio Mrežar, razmnoževanje „K“ Ljubljana v nakladi 2000 izvodov — Po mnenju republiškega komiteja za informiranje je glasilo uvrščeno med proizvode, za katere se ne plačuje temeljni davek od prometa proizvodov.
I TO JE DEO RADNOG PROCESA
Nadaljevanje s I. strani
Sindikati smatraju, takodje, da se odmor radnika i njihovih po-rodica mora odvijati izvan kraja stanovanja i sa mogušnošću or-ganizovanog programa za što uspešnije obnavaljanje radnih sposobnosti i jačanje zdravlja zaposlenih. Osnovne organizacije moraju insistirati na stvaranju povoljnijih uslova za odmor radnika. Sredstva za regresiranje odmora moraju se namenski trošiti. Osnovne smernice za pla-
niranje u oblasti odmora treba da podstiču udruživanje sredsta-va, racionalno koriščenje i širu samoupravnu povezanost rad-ničkog turizma.
Osnovne organizacije Sindikata, zajedno sa samoupravnim orga-nima, moraju proučiti moguč-nosti za vlastito veče koriščenje objekata, za razmenu sa drugim organizacijama udruženog rada, po vezi van j e sa „školom u prirodi“, nosiocima omladinskog turizma i pre svega u povezanosti sa turističkom privredom.
Kolektiv Prodavnice Niš 1
. . . I isti lokal prilikom otvaranja nakon adaptacije ove godine!