PoStarlna plaćena u gotovu
Cena 1.— Din.
BDI
GLASILO SAVEZA SOKOLA		KRALJEVINE	JUGOSLAVIJE	
čuvajte Jugoslaviju!	Izlazi svakos petka • Godišnja pretplata 50 din, • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trs 34 • Adresa za pošilike: Poštanski fah 342 • Telefon uredništva' 30-866 i 26-105, uprave 30-866 • Račun Poštanske štedionice br. 5?-686 • Oglasi po ceniku •		Beograd	, 9 februar 1940 God. XI • Broj 6
SAMOZIVOST ILI UZAJAMNOST?!
Poslednjih dana se, izmedu nekih hrvatskih i slovenačkih listova, vodila polemika, da li u Hrvatskoj treba i dalje da ostanu u službi slovenački činovnici, i da li Slovenci imaju uopšte prava da se zanima ju pitanj ima, ko ja prelaze granice Slovenije. »Hr-vatski dnevnik« pri tom piše, da »svako treba voditi svoje brige, pa je u redu da se Slovenija pobrine za svoje ljude i da im nade posla kod kuče«, jer to diktira Hrvatima »briga za vlastitu kožu i džep«. A osječki »Hrvatski list«, u članku »Mi i Slovenci«, stoji na gledištu, da slovenački političari treba svoj rad da usklade sa granicama Slovenije, a sve što je preko toga, da prelazi prirodne granice njihovih interesa.
Spominjemo sve to, ne zato što bismo hteli specijalno govoriti o hrvatsko-slovenačkom sporu, več zato što je slično gledište tih istih hrvatskih listova u odnosu na Srbe, več davno poznato, kao što nam je poznato i njihovo gledište u odnosu na sebe same. Njih se tiče samo ono što sami smatra ju hrvatskim interesima, pa to ističu čak kao dokaz svoje pravednosti, — da ih se srpske i slovenačke nevolje ni najmanje ne tiču.
Znači, dakle, — svaki svoje, pa kako nam Bog dade, i de-lovima i celini! Briga za »vlastitu kožu i džep«, i princip da se svako brine samo za svoje ljude, dovela je do toga, da danas ni Poljaci, ni Česi ni Slovaci nema ju, ni zdrave kože, ni d žepa ni ljudi; pa zato misao kolektivnosti, u planovima o budučoj organizaciji Evrope uzima ponovo sve više terena. Sada več postaje jasno i slepcima, da su tu misao i pobijali samo oni, ko ji su, teorijom o zasebnim džepovima i rasparčanim interesima. hteli da oduzmu i sve džepove i sve interese. Pa, ako to važi za odnose izmedu naroda u različitim državama, kako da ne važi za jedan isti (ili bar »tri« vrlo srodna naroda!) u jed no j državi?
I dokle če da se dode, ne samo u nacionalnom nego i u so-cijalnom pogledu? Kada se to oglasi kao mercdavno za odnose iz medu Srba, Hrvata i Slovenaca, postepeno če se primeniti i na odnose izmedu pojedinih krajev a i varoši, pa čemo tako u jednom kraju imati ljude sa tri zaposlen ja, a u drugom gomile nezaposlenih... Tačno je, da če Slovenci biti u največoj neprilici, stavimo li se na gledište da »svako treba da traži hleba samo kod svoje kuče«, — ali z ar neče od toga trpeti, ne samo celina i de-lovi, nego i rad uopšte, jer če toliki broj sposobnih ljudi biti zamen jen sa man je sposobnima, po načelima ko ja, sa stvarnim kvalifikacijama, nema ju nikakve veze?
Kakvi se postupci spremaju u tom pogledu vidi se najbolje Po nedavno j rezoluciji tobožnjih političkih stradalnika u Dalmaciji, u ko jo j se sa prezrenjem govori o kvalifikacijama; ili po Poslednjim odlukama organizacije HSS u Splitu, prema ko jima če na nameštenje moči da reflektira samo onaj, ko ji je do izve-snog datuma siupio u partiju (»fascisti di prima or a!«), i prema ko j ima bi trebao da se s meni pretsednik gradske o pst i ne, samo zato što ni je hteo da ot pusti sve rani je činov nike, i da zaposli sve što mu j,e ulica diktirala.
Ima ih ko ji misle, da je svaka jača šikanacija činovnika Srba i Slovenaca u Hrvatskoj nemoguča, zato što ima i Hrvata ko ji služe u srpskim i slovenačkim krajevima, pa se u Hrvatskoj neče dopustiti, da se i njima odvrati istom merom. Kao što ima i histerika, ko ji se čak prete tom merom. Medu tim, bukače ni je ni najmanje briga za to, jer se oni ne brinu za sve Hrvate, več isključivo za pripadnike svoje grupe. Več počinju da traže i glave onih, ko ji »nisu dovoljno radikalni« u vlastitoj stranci, pa se žrtve te politike vide več u ostavkama tolikih uglednih partijskih funkcionera. A pošto su Hrvati, ko ji su zaposleni u Srbiji ‘ Slovenijj, večinom jugoslovenski orijentisani, — šta je buka-čima na hrvatskoj strani stalo, ako bi ih Srbi ili Slovenci, z bog represalija, bacili na ulicu?! Oni bi se čak radovali, jer bi im time 'sami Srbi pomagali u gonjenju njihovih največih protivnika, Hrvata-J ugoslovena.
Posve je prirodno, da če nastupiti i trezvenija vremena, kad če se uvideti, da če sve to doneti štete i Hrvatima. Ali dok to ne dode, trebali bi bar merodavni da ukažu više razboritosti i takta, 1 da bar malko više vode računa o interesima celine! Načelo, da bi svačija briga imala da prestane sa njegovim užim granicama, upropastila bi, ne samo Jugoslaviju, nego, na koncu konca, i te u'že granice; i učinila bi ih zalogajem, spremljenim za tudina, ko ji ta načela i ubacuje medu nas. To bi dovelo do politike sa-moživosti i inata, koja je najjalovija od svih politika; umesto v bratske koordinacije, uzajamnosti i kompenzacije, koja treba da vodi računa, da svima bude što je moguče bolje. A od svega toga bi stradala celina, za čiju kožu i džep se niko ne bi brinuo, dok bi na prot iv ona, — prazna džepa i mršave kože, — trebala da brani,i uže i šire granice, i da s nosi najteže terete...
Prošlih dana smo čitali izjavu g. Dr. Mačeka, datu sofijskom listu »Zora«, u ko jo j se kaže, da su »Hrvati shvačali, da jugo-slovenska država treba da bude sazdata na zajedničkom staranju.” »Hrvatski dnevnik«, ko ji izgleda i izlazi samo zato, da bar napola demantu je svaku lepšu reč g. Mačeka, ni je bar ovu stavku de-mantirao, a ona je u dijamentralnoj opreci sa pačelom »svaki svoju kožu i svoj džep«! Pa kad je tako, zašto se po izjavama g. Dr. Mačeka ne postupi i u praktičnom radu, i zašto da štampa, koja, se zaklinje na Dr. Mačeka, piše sasvim obratno od njegovih izjava, dok one služe samo kao retorski ukras za strane dopisnike?
Sokoli odbranili državnu zastavu!
»Sokolski Glasnik« je, u broju od 5 januara, pod naslovom »Dokumenat za istoriju«, objavio naredenje načelstva sreza Biograda na moru, upuče-no starešini Sokolske čete u Tkonu, Ivanu Brziču, kojim ga se poziva, da odstrani jugoslovensku zastavu sa obale u Stonu, inače da če je odstraniti sama vlast itd.
Nije nam bilo javljeno kako je to naredenje izvršeno, ali sada čitamo u splitskom »Narodnom listu«, da su Sokoli prvo naredenje izvršili i zastavu preneli, sa opštinskog zemlji-šta, na zemljište Pomorske uprave. A kad im je naloženo da je i odatle maknu, brat Brzič se, sa 'ostalim so-kolima, odupro i izjavio Sreskom po-vereniku, da bi svako diranje u jugoslovensku zastavu, moglo da ima neprijetnih posledica. »Narodni list« iz-veštava o tome:
»Dok je ovaj razgovor trajao, skupilo se još dosta seljaka, Jugoslove-na, i na svima se jasno vidjelo, da su spremni mrtvi poleči oko tog stije-ga. Prevladao je razbor i uvidavnost sreskog povjerenika i naš stijeg je ostao. Na njemu se i danas slobodno vije državna zastava i niko je ne dira, jer se prvo ponirafenje umova razbistrilo...«
Dopisnik na koncu kaže, kad ne bi bilo nekih ljudi, koji su za vreme strane okupacije služili tudinu, a sada se prave »grlati Hrvati«, da bi se »s našim seljacima, pristalicama HSS, uvijek našlo mogučnosti rada i sporazuma«.
Kao što se vidi, sokolska odlučnost uvek pobeduje! Brači u Tkonu svaka čast, pa neka i dalje pod jugosloven-skom zastavom šire ljubav, razbori-tost i saradnju medu svima seljacima bez razlike, jer dobar Hrvat i ne može da bude drugo nego H dobar ■lugosloven! Time če najbolje poraziti frankovačke bukače i tudinske agente!
DOBROTVORNO VEČE DRUŠTVA BEOGRAD-MATICA
Sokolsko društvo Beograd-Matica
priredilo je 4 o. m. u svome domu, zabavno veče, u korist socijalnog fonda beogradske župe, za izdržava-nje kuhinje za emigrante. Priredba je bila spojena sa zajedničkom večerom, posle koje je izveden koncertni program.
Prisutne goste i članove, medu ko-jima su bili pretstavnici SSKJ, za-menik starešine Ing. M. Smiljanič i general Ljuba Maksimovič, — po-zdravio je starešina društva, brat An-dra Nikolič, a o prilikama, pod ko-jima rade članovi sokolskih društa-va u Banovini Hrvatskoj, govorio je brat Jovan Šepa. Marljive i agilne sestre iz socijalnog otseka društva poslužile su posetioce večerom.
U koncertnom delu programa su-delovali su, iz blagonaklonosti, gde Vukica Ilič, Evgenija Pinterovič i gdica Divna Radič, članice opere, gda Sofija Perič, članica drame, gdica Jelena Korbe i g. Sima Lake-tič, članovi baleta i popularni pre-Stonički tenor, g. Boško Brnič. Pri-sutni su nagradili umehnke zasluženim aplauzom, tako da su morali dodati nove tačke.
Po završenom koncertnom delu za-hvalio je priredivačima, umetnicama i posetiocima ove uspele večeri, u ime brače iz Banovine Hrvatske, brat Alija Konjhodžič, urednik »Ju-gcslovenskog glasa«.	Z.	S.-y
Балкански споразум je јачи него икада
Као што смо већ v прошлом броју писали, састанак Балканског споразума у Београду био је у центру интереса читаве светске јавности, па читава, страна и До-маћа штампа, пише још увек о ре-зултатима те конференције. Поред гласова, који су изражавали же-љу, да конференција донесе за-кључке који Ке ојачати став неу-тралности балканских земаља, ко-ји he отклонити проширење рат-ног сукоба и који ће довести до јаче повезаности балканских др-жава, не само у привредним и кул-турним односима, него и у одбра-нн од сваког страног пресизаша, било је и листова којн су, пошто пото, хтели да из те конференци-је извуку опасне сензације и који су све до последшег часа ширили вести о несугласицама између по-јединих чланица Балканског спо-разума, нарсчито у односу на др-жање Турске, обзиром на њен од-нос са Енглеском и Француском.
Резултати конференције, чији комунике доносимо у целости, опо-вргли су, међутим, сва та злобна предвиђаша и показали, да су бал-кански народи далеко зрелији и далеко свеснији опасности које би могле да им прете, као и користн које имају од међусобне слоге, не-го што су то рачунали они, који би жељели да их раздвоје. Комен-тари стране штампе подвлаче је~ диодушно ту зрслост и тврде да је политнка неутралности, мира на Балкану и одбране независностч поједнних балканских држава, на-кон конференције у Београду, много ојачана. Швајцарски ли-стови закључују да је намера бал-канских држава, да воде једин-ствену трговинску политику и да сав свој извоз споразумно дири-гују, пошто би баш проблеми из-воза из балканских земаља могли да буду пресудни за одржаваљс шихове неутралностн. Француски листовн подвлаче, да се у комуни-неу нигде не спомише реч „неу-тралност”, што значи да став нс-угралности балканских држава ни-је пасиван, већ да стоји на стра-жи, у одбрани »ихових интереса. Ти листови подвлаче и пасус, дз су балканске државе одлучиле, да „у заједници бдију над својом безбедношћу, из чега се може за-кључити, да би заједнички и рса-гирале, чим би безбедност једне од »их била угрожена. Странн коментари истичу ојачаше реги-о n а л н о r принципа у резолуци-ји конференције, а од нарочите важиости је, за све стране посма-траче чишеница, да је држаше Б>гарске према читавом заседашу било врло пријазно, једнако као и држаше Маџарске.
Док већнна страних коментара подвлачи и ојачаше самог савеза, у правцу извесног блока, заједно са тежшом, да се тај блок употпуни, занимљиво је да италијанска штам-па прсстаје да подвлачи опасност са стране Совјета па се, у вези са тнме противи стварању једног ја-чег одбрамбеног блока на Балка-ну, правдајуКи то чишсницом, да би такав блок могао да значи баш изазов за Немачку и Совјете. И-талијанска штампа мсђутим н да-ље отклаља ревизионистичке за-хтеве у садашшем моменту, док турски листови н даље изражава-ју наду, да би Бугарска могла да
приступи Балканском споразуму и подвлаче користи од што уже по-везаности читавог Балкана, баш у одбрамбеном смислу.
*
На завршетку заседања конфе-ренције Балканског споразума, об-јављено је званично саопштење, у коме се каже, да је измена гледи-шта, којој су чланови Сталнога са-вета приступили, у атмосфери ср-дачној и пуној поверења, дозволи-ла да једнодушно констатују:
1) Заједнички интерес четири земље за одржање мира, реда и безбедности на Југоистоку Е-вропе;
2) Своју чврсту решеност да про-дуже своју одлучно мирол.убиву политику, одржавајући стриктно своја становишта у односу на данашњи сукоб, како би сачували од ратних искушења овај део Е-вропе;
3) Своју вољу да остану уједи-њени, у кругу Споразума којж спроводи само своје сопствене ци-љеве и који није уперен ни против кога, и да заједнички настоје на очувању права свакога од њих на независност и националну терито-рију;
4) Своју искрену жељу да одр-жавају и развијају пријател>ске од-носе са суседним државама, у по-мирљивом духу међусобног разуме-вања и мирољубиве сарадње;
5) Потребу да учине тешњим н усаврше привредне и саобраћајне везе између балканских земаља, организујући нарочито трговачке размене у оквиру Споразума;
6) Продужење Балканског пакта за нов статутарни период од седам година, почев од 9 фебруара 1941 године;
7) Одлуку четири министра ино-страних послова да одржавају ме-ђу собом тесан додир до идућег ре-довног заседања Сталног савета, који he се одржати у Атини у ме-сецу фебруару 1941 године.
Sokolska župa Sarajevo slavi 30-godišnjicu
Sokolska župa Sarajevo zaključila je, da proslavi 30-godišnjicu postajanja, zajedno sa godišniom skupšti-nom župe, 9 i 10 marta o. g.
Odlučeno je da se 9 III održi pret-konferencija svih referenata i delegata župe, a na veče če se održati svečana a-kademija, koju če organizovati društvo Sarajevo-Matica. 10 marta če se održati svečana župska skupština. 2upa je odlučila, da na tu proslavu pozove Savez Sokola i sve bratske župe, da pošalju svoje delegate. Pomišljalo se, da se tom prilikom priredi i izložba, koja če prikazati istoriju župe, ali je umesto toga zaključeno, da se upravi, koja če uiti izabrana, stavi u dužnost, da organizuje stalni muzej u sokolskoin domu.
DOM U SISKU SE NIJE ZAPALIO!
Javljaju nam iz Siska, da nije istinita vest, koja je objavljena u za-grebačkim novinama, o požaru u So-kolskom domu u Sisku. Do požara u domu uopšte nije doVia, nego se pukim slučajem zapalila jedna manja šupa, u kojoj je gorila vatra. Šteta je upravo neznatna.
Život naših Sokola u Americi
Uprava Saveza Sokola K. J. pre-duzela je akciju, da uspostavi što prisnije odnose i veze sa našim sokolskim društvima u Severnoj i Ju-žnoj Americi. Te veze i odnosi bili su i do sada vrlo dobri, ali obzirom da se pojedina sokolska društva interesu ju za svaku akciju sokolstva u domovini i što mnoga pokazuju o-zbiljan i vrlo dobar napredak, rešeno je da se te veze još bolje oži-ve i uspostave stalni dodiri izmedu sokola u domovini i inostranstvu.
Sokolstvo je i u Južnoj i u Severnoj Americi kroz veoma kratko vreme uspelo da osvoji, ne samo naše iseljenike, nego i američki živalj, koji sokolstvu, zbog njegove lepe ideologije i pristupačnog demokrat-skog ophodenja, pridaje veliku pa-žnju. Naišlo je i kod naših iseljeni-ka i kod američke publike na simpatije, tako da priredbe jugosloven-skog sokola posećuju, pored Jugo-slovena, i mnogobrojni meštani, A-merikanci, a vrlo cesto i viši pret-stavnici vlasti i raznih američkih udruženja.
Jugoslovensko sokolstvo u Americi, ne samo da propagira sokolsku ideju i telovežbu, nego na svojim priredbama propagira i našu nacio-nalnu pesmu, podržava naše običaje i vrši opštu nacionalnu propagandu. Sokolske jedinice u Americi nika-da ne propuštaju a da na dostojan način ne proslave Prvi Decembar, 6 septembar, Vidovdan, dan Zrin-skog i Frankopana, Đurđevdan itd. Mnoge jedinice na veoma lep način komemorišu svake godine smrt Bla-ženopočivšeg Kralja Aleksandra. Vlasti i ostale organizacije ne čine našim sokolskim društvima nikako-vih smetnji, nego im u svemu izla-ze na ruku.
Sokolsko društvo u Buenos Airesu spada u red naših agilnih dru-štava. Održaje redovne akademije na sve naše nacionalne praznike, a u bliskim odnosima je sa tamošnjim čehoslovačkim sokolskim društvima, sa kojima često zajednički istupa.
Sokolsko društvo u Dok Sudu, u bližini Buenos Airesa, pokazuje ži-vu akciju, kako na sokolskom, tako i na opštem nacionalnom polju. U-čestvuje na svim manifestacijama, a prireduje zabave i za argentinsku siru publiku, upoznaje meštane sa lepim jugoslovenskim pesmama, obi-čajima i sa našim nacionalnim delilna. Društvo je priredilo veoma le-pu komemoraciju na dan godišnjice smrti Kralja Aleksandra, na kojoj je uzela učešča sva naša kolonija, svi ostali Sloveni i mnogobrojni Ar-
gentinci. Koncem prošle godine priredili su veliku zabavu sa kopiadom »Knjaz Arvanit«.
U Južnoj Americi veoma živu akciju pokazuje sokolsko društvo u Aliquippi. Na čelu tog vrednog društva stoji vredni i agilni starešina, Petar Medakovič. Društvo posvečuje naročitu pažnju deci i narašta-ju, kojeg ima veliki broj. Posveču-juči glavnu brigu omladini, staraju se o njenom vaspitanju u naciolnom duhu. Naročito svečano su proslavili rodendan Nj. V. Kralja Petra II. Sokolsko društvo u Aliquippi je je-dino američko sokolsko društvo, ko-je je uzelo učešča u Sokolskoj Pe-trovoj petoletnici.
Medu vredna sokolska društva u Južnoj Americi spadaju takoder i Jugoslovenski sokol u Antofagasti i Magelanesu, u republici Čile. I ona u svom kraju okupljaju sve naše iseljenike i Slovene, propagiraju sokolsku ideju i podržavaju jugoslo-venske narodne običaje.
Jugoslovenski Sokol u Santiagu de Čile, u Južnoj Americi, spada u najagilnije telovežbene organizacije u svojoj okolini. Nedavno je u telo-vežbenom zavodu »Vida Sana« po-setio i prisustvovao vežbi pretsednik republike Čile, Aquirre Cerda, i tom prilikom čestitao vodi jugoslo-venske sokolske vrste, Gojiču, kao najboljim vežbačima.
U Severnoj Americi veliku aktivnost pokazuje i jugoslovenski sokol u Njujorku.
Sva gorepomenuta društva obra-čaju se redovno Savezu sokola K. J. interesujuči se za svaki i najmanji nacionalni dogadaj. Uprava Saveza sokola je stalno u kontaktu sa njima te im šalje svoje časopise, a po-vremeno i knjige i tiskanice.
Uprava Saveza Sokola izradila je plan koji se sada proučava, o uče-šču Sokola iz Amerike na velikom I) svesokolskom sletu, koji se odr-žava 1941 u Beogradu.
Ivan Sedlaček
Film „Oj letni sivi sokole" ide u Ameriku!
Sokolski tonfilm »Oj letni sivi sckole«, koji je obišao čitavu našu zemlju i primljen sa oduševljenjem i od sokolske i vansokolske publike, biče ovih dana prikazivan i u sever-no-američkim državama. G. g. Stanič i Pavlovič koji su ovih dana ot-putovali na duži boravak u Ameriku napravili su sa Savezom ugovor po kome če film biti prikazan u sto-
tinu raznih mesta gde se nalaze naše jugoslovenske kolonije a u nekim mestima i pred američkom publikom. F ilm „Oj letni sivi sokole” uspeo je i tehnički i propagandistički i može da služi čast i sokolstvu i našoj na-cionalnoj filmskoj produkciji. Stoga če njegovo prikazivanje u Americi biti od koristi i za sokolsku i za op-šte-narodnu stvar.
Ova sokolska propaganda putem ovako uspelog filma došla je u pravi čas da upotpuni i podupre nasto-janja Saveza da se obnove veze sa sokolskim jedinicama u Americi i da se pripreme za učešče na velikom sokolskom sletu 6 septembra 1941.
NAŠI U AMERICI
Kanadska varošica Chisholm, i po svom stanovništvu i po upravi, daje karakter pravog jugoslavenskog grada. U ovom gradiču od 10.000 Stanovnika gradonačelnik je Jugoslaven, a i tri gradska večnika su Jugoslave-ni. Isto su tako naši zemljaci i grad-ski tajnik, blagajnik, kao i okružni tiskal. Osim njih su Jugoslaveni i voda vatrogasne čete, kao i večina vatrogasaca, i dobar dio policajaca. Direktor i sekretar prosvetnog odbora također su naši ljudi, kao i dva-desetak učitelja i učiteljica. U slo-bodnoj profesiji u ovome gradu nalaze se naša dva lečnika, dva zubara i tri bapkira, uz veči broj trgovaca i zanatlija. 1 u susednom mestu, Toro-uship, nalaze se naši ljudi na položa-jima gradonačelnika, gradskog se-kretara i gradskog suca.
j *
»Prosveta« iz Chicaga, 23. piše: Koliko je Slovenaca u Minnesoti? John Kobi predmijeva da ih mora biti u Duluth-u okruglo hiljadu odraslih i djece. Na Elyu, po pričanju, ima ukup-no Jugoslovena 25.000, od tih oko
10.000	Slovenaca po svim naseobina-ma na Renžu, koji su rudari.
Kratke vesti iz našes sokolstva
Sokolska četa Tučepi, kod Makar-ske, proslavila je na svečan način dan sv. Save. Pored prigodnih deklamacija održao je opširno predavanje o sv, Savi br. Stojkovič Petar. Pri-sutnih je bilo oko 400, što je retkost za malo selo, naročito u ovim pri-, likama. Pevanjem »Oj Sloveni« zavr-šena je ova lepa manifestacija.
$
Sokolska četa Lipovo Polje, društvo Gospič, priredila je uspelu Sve-tosavsku zabavu, na kojoj je govorio o sokolskim idealima starešina br. Mane Pavlovič, a o Sv. Savi održao je predavanje četni prosvetar. Nastu-pili su vežbači sa originalnim vežba-ma ove čete. Program je izveden na zadovoljstvo prisutnih.
*
Sokolsko društvo Celje-Matica je,
pc svoji redni glavni skupščini, 30. oktobra imelo že več uspelih prireditev. »O spoznavanju Sokolstva«, za lani novo pristoplo članstvo, je predaval, 26. novembra, prosvetar, brat Čepin. Akademija v proslavo sokolskega praznika dne 30. novembra je dobro uspela in je bil obisk odličen. Na slavnostnem zborovanju dne 1. decembra je bila telovadnica natrpano polna. Društvo je akademijo ponovilo 3. decembra in omogočilo številni mladini brezplačen poset akademije. Božičnica za revno deco je bi-li priredena 17. decembra z uprizoritvijo božične igre in živih jaslic. Deca je bila pogoščena in obdarovana Silvestrov večer je obsegal dvanajst točk, ki so občinstvu nudile prijetno razvedrilo. Prvi debatni večer je bil 24. januarja z raspravo o pojmovanju sokolskega bratstva. Bratje in sestre so izrazili željo, naj bi se ti večeri ponovili vsakih 14 dni. Pustno rajanje za deco je društvo priredilo v nedeljo 4. februarja, pri čemer so se zabavali tudi odrasli.
Sokoli iz Srema, predvodeni od br. Rašiča, starešine društva Sr. Mitroviča, prilikom posete Savezu Sokola K. J. u Beogradu.
Pripravljamo se za jubilejni zlet, ki bo 29. in 30 junija v Celju. Potrudili se bomo, da bo prireditev vredna slovesa Sokolskega društva Celja Matice.
Javljaju nam iz Vele Luke, ha o-
strvu Korčuli: Jedna grupa protivni-ka, medu kojima je bilo i komunista, navalila je 17 januara, usred bela dana, na bar.iaktara našeg so-kolskog društva i jureči za njime, dvojica od njih su ga bacili u more-Dok je nastojao da se spase, protiv-nici su ga tukli štapovima i kamenjem, tako da je jedva izneo živu glavu. Od krivaca nije niko kažnjen.
*
Javljaju nam iz Gmiša:	Ovdašnje
Sokolsko društvo oalučilo je da priredi ples, ali je opština izjavila da »ne može jamčiti za mir« i tražila dr se ples zabrani. Pošto je društvo dobilo dozvolu, protivnici su ponovno intervenisali kod sreskog načel-ništva i ples je bio zabranjen. Protivnici se medutim, varaju, ako mi' sle da če na ova.i način ugušiti sokolstvo u Omišu.
*
Sokolsko društvo u Pančevu, jedno
je od najstarijih sokolskih društava u okolici. Društvo je odlučilo da podi-gne grandiozni sokolski dom, jer se članstvo stalno povečava. Za podiza-nje doma izabran je naročiti odbor, u kome se nalaze pored ostalih, V-Isajlovič, pretsednik opštine, Dr. N-Dragičevič, Dr. B. Patič, Vjekoslav Kralj, Ivan Mijatovič i dr. Do sada je sakupljeno 300.000 dinara. Pored toga, opština je priložila 200.000 dinara. Od države je dobiveno gradili-šte od 1.000 kv. hvati za sumu
od
50.000	dinara. Sa prikupljanjem priloga nastavlja se.
Ф	v	jj
Sokolsko društvo Borovo osnovalo je vrlo dobru knjižnicu, koja je otvo-rena svakoga dana na veče, a nede-ljom i pre podne. Knjižnica ima pri-ličan broj knjiga, kojima se članstvo u velikom broju služi.
*
Sokolsko društvo Sinj je priredilo 6 februara vrlo uspelu kučnu zabavo sa plesom. Društvo je nameravalo da priredi uobičajeni veliki sokolski ples, ali mu je to bilo zabra-n.ieno.
*
Socialni odsek Celjske sokolske žu-
P<* je priredil 6. aprila v Narodnem domu v Celju »Slovanski večer«. Prireditev, ki je prva te vrste v Celju je imela veliki uspeh. Čisti dobiček j'* namenjen župnemu socialnemu skladu.
Društvo naroda prema planu češkog kralja, Dorda Podjedbradskog
U današnje doba ratnog stanja, koje treba da donese rešenje medu-narodnih problema na bojnom polju, na način koji se upotrebljava tek u krajnjoj nuždi, nameče se, kao i uvek pitanje, kakvo če biti uredenje sveta posle ovoga rata, koji postaje sve strašniji, usled napretka ratne tehnike.
Posle svetskog rata osnovano je Društvo naroda, čiji članovi su postale gotovo sve države civilizovanog sveta. Ova ustanova pokazala se kao veoma slaba u rešavanju akutnih me-dunarodnih problema, tako da se s pravom pitamo, da li če moči da se medunarodni poredak zasnuje opet na sličnoj ustanovi, naravno znatno reorganizovanoj, ili če se tražiti novi putevi za inedunarodnu saradnju.
Zademo li u istoriju, videčeino, da se češki narod s pravom može ponositi, što je zamisao, koja je ostvare-na tek posle svetskog rata, ponikla u njegovoj sredini, od njegovog kralja, Dorda Podjedbradskog. Moramo se preneti u prilike, koje su vladale u ono doba u Evropi. Ona je tada još bila nadahnuta idejom krščan-skog univerzalizma. Nije se pravila razlika izmedu svetske i duhovne
vlasti, a konflikte, koji bi izbili medu narodima, rešavao bi papa na način koji je crkvi najbolje odgovarao. Razume se da to mnogima nije bilo pravo, i počeo se tražiti nov put me-dunarodne saradnje. Češki kralj Dor-de dolazi sa svojim planom u pravi čas. On se trudi, da zbaci vrhovnu vlast u medunarodnim pitanjima, koja nije vodena u interesu država samih, i da osnuje jedan vrhovni forum, kako bi se danas kazalo: »Društvo naroda«, u kome bi zasedale sve države kao ravnopravni partneri, i rešavali medunarodna pitanja, koja bi se nametnula. Značaj ove ustanove nije bio dovoljno ocenjen u doba kralja Dorda, jer je javno mnenje u Evropi bilo još nezrelo za projekat ovakvog stila. Ali to nikako ne uma-njuje buduče organizacije sveta, bilo bi vredno proučiti plan Dorda Podjedbradskog, koji je več onda dobro u-očio sve moguče nedostatke ovakve ustanove, i koji bi još sada mogao da pruži dragocen izvor reorganizaciji Društva naroda. Pokušačemo da u najkračim črtama pretstaVimo ova.i plan.
On pretstavlja nešto sasvim novo u tadanjoj diplomatiji. Dorde, u sa-
mom početku naglašava, da treba da prestanu svi ratovi, prepadi i pljačke, i da njegov plan, samo po sebi, pretstavlja način, kako se mogu otkloni-ti za uvek ove nečovečnosti. Treba osnovati jedno vrhovno telo, u kome bi bile zastupljene sve države preko svojih vladaoca, kao pretstav-nika suvereniteta država, u kojima vladaju. Pri pristupanju savetu, ino-raju dati pismenu obavezu da če se držati strogo svih propisa. Središte saveza ne bi bilo stalno, več bi se menjalo svakih pet godina, i preno-silo u grad neke druge države-članice. Dužnosti članova bile bi: obaveza, da niko od članova neče upotrebljavati silu; osiguranje teritorijalnog integriteta; odbrana napadnutog člana; zajednička sankcija protivu onoga, ko bi povredio mir, i protiv Turaka.
Ovde vidimo veliku razliku izmedu današnjeg Društva naroda i baze, na kojoj je bio zasnovan plan kralja Dorda. Udruženje naroda, prema planu češkog kralja, imalo bi svoju vla-stltu egzekutivnu moč, za ko ju je mo-rao da svako od članova dade svoj prilog, u vojnoj snazi. Na ovaj način bilo je moguče kazniti svakoga, koji bi povredio medunarodni mir. Pored ovoga, svaki član imao je da jilati i izvesnu svotu za održavanje centralne ustanove. Zatim su sledili paragrafi o unuturnjoj organizaciji.
Sto se tiče propagande plana i odziva na nje, možemo reči da je imao vtlikog uspeha. Kralj Dorde je po-slao izaslanike francuskom kralju Lu-ju XI, sa kojim je naskoro sklopio savez; pa onda kralju ugarskom Matiji, kralju poljskom, republici Vene-ciji i mnogim drugim zemljama i njihovim vladaocima. lako su sve misije bile tajne, ipak je papa za njih tihrzo doznao. Da bi paralizovao pla-nove kralja Dorda, on se oglasio sam z-, vodu krščana protivu Turaka, a na Dorda je bacio anatemu. To je bilo najstrašnije oružje, kojim su pape potpuno razoružavali one koji su im radili protiv volje. Tek posle svetskog rata dobio je plemeniti i čovekoljubi-vi plan Dorda Podjedbradskog zasluži uti zadovoljštinu.
J. Vizek
Soko u nauči i prirodi
Jedan češki sokolski list obja-vio je ovu šaljivii kozeriju, koju prevodimo za naš feljton, da unesemo i malo bezazlenog liu-mora u današnja vremena.
Kao što je poznato, soko je ptica. I zato što je ptica, on takoder podleži prirodopisnom ispitivanju i spada u nauku o poznavanju prirode.
Da vidimo, dakle, kako bi se, po
nauči o prirodi, dala klasificirati ta velika ptičja porodica, koja se okup-
1 jr pod nazivom »soko«.
Pre svega dolazi u obzir »soko obit-ni*. Upiše se u društvo, plača članarina i dolazi na vežbe. To je vrsta, koja čini osnov naše organizacije, i do »pravog sokola*, najplemenitije vrste, fuli mu samo nešto bojovnosti i gor-dosti, kakva priliči ptici, koja se računa medu borbene ptice.
Druga vrsta je »soko kamenjar*. To je vrsta obratna od »običnog sokola* i ništa mu na svetu nije više od Sokolstva. Nepopustljiv je i često veoma konzervativen. Najradije ulazi u bor-bu, -— veoma često i sa običnim so- 1 kolima, pa čak i onima koji su iz istotf gnezda. To je dragocen egzemplar, ali teško se objasniti s njime. Greška mo je, što je veoma nepopustljiv i neče da prizna da se dobra stvar može uči-niti i drugačije, nego što se do sada rodilo.
Dolazi zalim »soko poljski.« VoV,4 šetnje, izlete i sukobe; ali u kavezu, t. j. u vežbaonici ne oseča se pri-jatno. Kao da nije kod kuče. Inače je to dobrodušna ptica i, za razliku od ostalih vrsta, je često ptica pevačica. Mnogi od njih nauči čak da igra, na kitaru, ili na harmoniku.
Naročito zanimljiva vrsta je tsoko načičkani*. Taj se nade svuda gde ima neke parade, a inače ga je teško dobiti. Upotrebljava se naročito kao pti-
Štrosmajerov dan
U čitavoj zemlji je, na više ili manje svečan način, proslavljena 125-godišnjiCa roden ja Josipa Jurja Štrosmajera, veli-kcg apostola jugcslovenske misli i narodnog jedinstva Srba, Hrvata i Slovenaca. »Politika« javlja, da su sve škole u zemlji proslavile Štrosmajerov dan, a u prestonici su nastavnici u svim škclama govorili učenicima o značenju rada velikog rodoljuba. Isti list javlja da su u srednjim školama održane mnoge školske svečanosti, u slavu Štrosmajera.
Veliki broj sokolskih jedinica proslavio je takoder Štrosmajerov dan, ne samo u velikim va-rošima nego i u najmanjim sokolskim četama.
PROSLAVA U ZAGREBU
Naročito svečano je proslavljen Štrosmajerov dan u zagrebačkom sokolstvu. Svečanost je priređena u lepo iskičenoj dvorani Sokolskog doma i dokazala je koliko je u sokolskim jedinicama duboko usadena uspomena na velikog biskupa. Dvorana bila je do zadnjega mesta puna članova i rodoljubnog gradanstva, koje je sa iskrenim oduševljenjem pratilo izvode obih govornika, starešine župe, brata Dra Otona Gavran-fiča i profesora univerziteta, brata Dra Petra Skoka. Dok je brat Dr. Gavrančić uzeo za ishodište svojih razlaganja slobodarsku ideju Štrosma-jtra, koja je bazirala na narodnoj prosveti, dotle je brat Dr. Skok, na temelju brojnih primera iz Štrosma-jerove korespondencije, kao i njegovih govora, prikazao veliku veru, koja je vodila Štrosmajera, u težnji da se ostvari jedinstvo jugoslovenskog naroda, Hrvata, Srba, Slovenaca i Bugara. Na temelju takove vere u narodno jedinstvo, Štrosmajer je bio duboko uveren da če se stvoriti i njihovo- državno jedinstvo. Ova vera je ušla i u srca graditelja današnje naše Jugoslavije, a kao pioniri te vere Sokoli su podigli Štrosmajerov kult na jedno od prvih mesta.
Jednako oduševljeno primljen je i Glumčev prikaz »Štrosmajer«, odlično izveden po trima naraštajkama i jednom članu Sokola I. Nakon ofici-jelnog dela, koji je završen svira-njem i skupnim pevanjem sokolske himne, sledio je ples, uz odlično svi-ranje džesa Sokolskog društva Zagreb 3. Priredbu su posetili i g.g. pe-Sadijski pukovnik Branko Peič, kao zastupnik komandanta armije, divizijski general, komandant mesta g. Marko Mihajlovič sa suprugom, senator g. Boič kao zastupnik g. pove-renika opčine, te brojni delegati za-
grebačkih nacionalnih i kulturnih organizacija. Uprava Sokolske župe, koja je istu večer održala plenarnu sednicu, došla je korporativno na svečanost.
Čist prihod Štrosmajerove proslave zagrebačko je sokolstvo odredilo kao svoj prilog za akciju bratskog Sokolskog Saveza oko zbrinjavanja za braču i sestre u nevolji.
Delegacija Sokolske župe Zagreb, pod vočstvom zamenika starešine, Josipa Ryšlavy, položila je, kao i svake godine, venac na podnožje Strosmajerovog spomenika. Na du-
•	;;Ч?	■	....
- -V*,
Iz slovenskog sveta
gačkoj trači u državnim bojama, na-lazi se napis: »Prvoborcu jedinstva — Zagrebačko sokolstvo.« Taj venac je ove godine ostao usamljen, u gradu koji sav svoj kulturni procvat u pr-vom redu ima da zahvali Štrosmaje-ru . . .
Sokolsko društvo Petrovaradin
proslavilo je, u zajednici sa mesnim školama »J. J. Štrosmajera« i »Ilije Okrugiča«, uspomenu na velikog vladiku Štrosmajera svečanom aka-demijom, koju su pored velikog bro-ja publike, posetili i komandant armije, general M. Petrovič, izaslanik dakovačkog biskupa preč. Adam Ža-barovič, izaslanik Bana g. Petrovič, pretsednik opštine Dr. M. Petrovič, lep broj oficira itd. Akademiju je o-tvorio g. A Jemrič upravitelj »Štrosmajerove škole«, a starešina, br. Vlado Višoševič, održao je govor o značenju Štrosmajera u današnjici, posle čega je pevao hor. Izvedena je impresivna dramska slika »Štrosmajer«, od D. Glumca, te simbolička vežba, »Jugoslovenska trilogija«. Publika je dupkom ispunila dvoranu.
ca za ukras. Za prirodoslovce pret-stavlja retki egzemplar ptice, koja upotrebljava pomadu za brke i farbu za kose.	»
»Soko kancelarijski« je egzemplar, koji se ne ceni dovoljno. Sakuplja oko sebe gomile papira i ceo dan se zabavlja time, da ih mrči mastilom. Ovaj soko ima nekoliko podvrsta. Ona podvrsta, »daj dinar«, naziva se »brat blagajnik«. To je jedna od najnepopular-nijih ptičjih vrsta uopšte, ali zato naj-korisnijih. Ona podvrsta, koja hoče sve da zna i koja najviše papira izmr-fi, zove se »brat sekretar«. Postoji i iedna, najneshvatljivija podvrsta, koja svaki stari komad papira zavuče u dno fijoke i pri tom se raduje kao dete, a zove se »brat arhivar«. Svi ti, a k to-mu još i ostale »species«, spadaju u podvrste »sokola kancelarijskog«.
Malo gde fali i vrsta, koja se naziva »soko zakeralo«. Nije potrebno da ga naročito opisuiemo. Tukav soko je pravi dragulj svakog gnezda. Ništa mu nije po volji i sve zajedno mu »ne valja.« Priznaje samo jednu pamet, i to svoju.
Poznata je i vrsta, koja se naziva »sokolica grlica«. Javlja se naročito u ženskom rodu. Ona je radost gnezda, trči i smeje se po ceo dan. Razvedri sve, sa kime dode u dodir. Njen muški partner, »soko kikotavi«, nije več tako zlatan kao ona, ali i on spada medu prijatne ptice. Nažalost, neki od njih
čine prelaz od »običnog sokola« ka »sokolu zakeralu«.
U kavezima se nalazi često i vrsta »soko revnosni«. Stručnjaci ga dele na vrstu, koja hoče da napravi največi kovrtljaj, ili na onu koja nema mira dok ne podigne največi teret, ili na one koji bi i spavali sa vratilom itd. To je zgodna ptica, zahvalna, prijazna i često izaziva udivljenje. Največa mu je radost ako dobije ne-ku plaketu, venac ili diplomu. Ima ih, koji čitav kavez oblepe takvim papirima.
Veoma lepu kombinaciji! čini »soko jahač«. To je spoj ptice sa sisav-cem, konjem. Vrlo lepa pojava, ima brzinu ptice i snagu konja, a često i po nekoliko konjskih snaga. Ponajviše je to vesela vrsta.
»Prividni soko« je neka neodrede-na vrsta, nekad soko a nekad šišmiš, tako da ni stručnjak ne može pravo da se snađe.
Nema sumnje da bi strpljivi priro doslovac našao i ostale vrste i pod vrste. Medutim, Bogu. hvala, — glav no je da imamo vrlo dobro opisanu i proučenu najidealniju vrstu sokola, a to je »soko pravi«. Dobrim odgo jiteljima može čak da uspe, da čita vu sokolsku porodicu odgoje tako, da sve podvrste nestanu i da se pre tvore u »sokola pravog«. Naravski, da pored te vrste, treba isto tako pozdraviti i vrstu »sokolice grlice«.
17 ČEŠKO-MORAVSKOG PROTEKTORATA
Prilikom velike parade SS trupa, na Staromjetskim Namjestima u Pragu, koja je održana 28 januara, održao je poznati vod sudetskih Nema-ca i državni tajnik, K. H. Frank, govor, u kome je ponovo uputio vrlo odlučne opomene na adresu Čeha i češke vlade u Protektoratu. G. Frank je kazao, da su, pripojenjem Češke i Moravske u prostor veliko-nemač-kog Rajha, te zemlje postale za sva vremena teritorij Rajha i poprište nemačkih interesa. »Zbog toga mo-raju i Češka i Moravska, a današnjim vremenima imati jedan jedini cilj, da kao deo Rajha, prijjomognu njego-voj pobedi. Ta pomoč mora biti sve veča i potpunija. Danas čitav nemač-ki narod znade, da nema drugog izbora, nego pobediti, ili biti uništen. Ako bi se dogodilo, da češki prilog za tu pobedu ne bi bio onakav kao što od njega tražimo, ili kad bismo čak naišli na otpor, mi pripadnici SS četa čemo biti najtvrdi u kršenju tog otpora i u uništavanju protivnika!«
Češki listovi u protektoratu doneli su taj govor sa inspirisanim komen-tnrom, u kome se češka javnost poziva, da pokloni što veču pažnju izjavama g. Franka, pošto su one naj-merodavnije za razvoj dogadaja u Protektoratu. Strana štampa pridaje takoder važnost tom govoru i tvrdi, da on pretstavlja najbolji dokaz, da se u Berlinu spremaju, da nametnu Česima mobilizaciju i da ih prisile da ratuju protiv saveznika. Več u prošlom broju smo javili, da je, prema vestima »United Pressa«, prilikom te parade, došlo do incidenata i da je 25 Čeha bilo uapšeno.
Češki listovi u Protektoratu javlja-ju, da su »Čeh Kulka i Jevrejin Bauer spremali veleizdajničke planove, provodili sabotažu i osnovali tajno skladište municije. Zato su bili streljani, a još dva optuženika su osu-dena na robiju.«
»Exschange Telegraph« računa, da je do sada oko 250.000 Čeha deportirano u Nemačku, delom u koncentra-cione logore, a delom na prisilni rad. List misli da Nemci nameravaju ise-liti iz Protektorata oko milion Čeha, da bi tako dokazali netačnost čeških statistika, i svoje pravo na te zemlje.
Praški »Der Neue Tag« javlja, da je praška opština odredila 600.000 kruna za socijalne ustanove Hitlero-ve omladine i da je u proračunu grada Praga predvideno 2.200.000 kruna za gradnju dvaju uzornih domova Hitlerove omladine, koja če, sem tega, na Slovanskom ostrvu, na Vlta-vi, podiči zaseban dom, za putujuče članove. U proračunu grada Praga je predvideno još 11 miliona kruna, za uzdržavanje nemačkih osnovnih i gradanskih škola u Pragu.
»Československy Boj« (Pariz) do-znaje da grupa fašista oko »Vlajke«, podstaknuta od K. H. Franka, spre-ma neke vrsti »pohoda na Prag«, sa namerom da šilom oduzrriu vlast od današnje češke vlade u Protektoratu, koju optužuje da je u službi Beneša i Engleske. »Vlajka« več otvoreno piše o tom pohodu, a pariški list misli da puč te šačice izroda ima da posluži kao pretekst da se ukinu i poslednji ostaci autonomije. — Isti list doznaje da Nemci u Protektorati podupiru prečutnu inflaciju, pa ljudi kupuju šta bilo, samo da se reše bezvrednog novca.
Engleski listovi javljaju, da postoje žestoki sporovi izmedu K. H. Franka i Henlajna, te da je Henlajn Ijut na Franka, zbog njegove preterane okrutnosti. K. H. Frank je pokušao da, prilikom bekstva ministara Ne-časa i Fajerabenda, uvuče u vladu protektorata pukovnika Moravca, koji se sasvim okrenuo Nemcima i koji piše knjige protiv Beneša. Od Moravca, koga češka javnost toliko mrzi, da je več više puta bio napad-nut na ulici, očekuje Frank, da bi poveo oštru borbu protiv nezavisne češke javnosti.
*
Sem »Československog Boja«, izda-ju Čehoslovaci u Parizu i list »Naše
Vojsko«, koji je posvečen češkoslo-vačkoj vojsci u inozemstvu, a več su objavljena tri broja.
NEMAČKO ODLIKOVANJE D.
TUKE
Javljaju iz Bratislave, da je ne-mački poslanik u Slovačkoj svečano predao pretsedniku vlade, Dr. Tuki, veliki križ reda nemačkog orla,, koga mu je podelio Voda i kancelar Rajha. Nemački poslanik je izjavio tom prilikom da je Dr. Tuka taj orden potpuno zaslužio »svojim radom u borbi za slobodu Slovačke, koja je tako tesno spojena sa nemačkim narodom«. A Dr. Tuka je na to odgo-vorio, da če »nepokolebljivo ostati veran nemačkom narodu i njegovom Vodi«.
IZ SLOVAČKE
Pariški »Exscelsior« donosi razgovor sa američkim novinarom, Pier-com, koji se baš vratio iz Slovačke i izjavio, da je raspoloženje iz osnove protivno vladi Dr. Tisa. To da su mu izjavili vrlo ugledni Slovaci, čija imena ne može da oda, jer je Gestapo u Slovačkoj vrlo aktivan. Američki novinar kaže, da je u narodu ostalo nepokolebano prijateljstvo prema Poljskoj i da svi sa simpatijom govore o Česima. Da je u narodu ra-širena misao o stvaranju . federacije slovenskih država, u koju bi ušla Poljska, Češka i Slovačka, Jugoslavija i Bugarska, a sa kojima bi mogla saradivati i Madžarska.
Francuski listovi javljaju, da je bivši direktor slovačkog lista, »Slovenski Hlas«, Rudinski, takoder pre-begao u inozemstvo.
STANJE U OKUPIRANO J POLJSKOJ
Francuska štampa objavljuje izjave poljskog primasa, kardinala Hlon-da, koji kaže, da su nemačke vlasti uapsile veliki broj sveštenika i časnih sestara i zatvorile mnoge crkve. Od 700 sveštenika, u biskupiji Pelbin, može da vrši službu samo njih 30. Obzirom na izjave guvernera okupirane Poljske, Sajs-Inkvarta, da u njegovom području nije bilo nika-kvih smrtnih osuda, francuska štampa navodi, da je u samoj varoši Va-ven, blizu Varšave, bilo osudeno na smrt 178 lica a stotine imučnih obi-telji iz Poznanja i Pomeranije prote-rane su sa svojih imanja, koja su naseljena Nemcima.
Iz i. 0. S.
Prošle nedelje je, u Tirševom domu u Pragu, otvorena škola sokolskih župskih lekara, u prisustvu pret-stavnika sviju župa i 37 ostalih lekara, te pretstavnika tehničkog i pro-svetnog odbora. Otvaranju je prisu-stvovao i starešina ČOS, brat Truh-larž. Program ove škole jest, da dade uputstva za organizaciju i metode sokolske zdravstvene službe, te da uredi sistematsku zaštitu od nesret-nih slučajeva kod telovežbe. Vrlo su zanimljiva predavanja o naučnim re-zultatima zdravstvenog proučavanja, prilikom poslednjeg svesokolskog sleta u Pragu.
*
Češko sokolstvo sprema još uvek tehnički program za slet koji bi tre-bao da se održi u Plznju, ma da još uvek postoji sumnja, da h če biti do-zvoljen. — Iz Beča javljaju, da ta-mošnja češka sokolska društva dosta redovito vežbaju, jednako kao i češke radničke telovežbene organizacije.
Резолуција Соколског друштва Мостар
Соколско друштво Мостар, на са-
станку одржаном 30 децембра, rio-сле дуже дискусије о односу со-колства према свима актуелним про-блемима данашњице, једногласноје усвојило декларацију пленума жуп-ске управе.
Надаље чланство сматра потреб-ним да се нарочито нагласи потре-ба ефимасне заштите малог човека у земљи од свих врста израбљива-ча, који својим несавеснем радом уносе највећу пометњу и стварају предуслове за разорну пропаганду.
Средњи сталеж у нашој земљи чини њену огромну већину и сву њену одбранбену снагу. Средњи сталеж, кој era у нашој земљи прет-ставља огроман део грађанства, радништво и скоро целокупан се-љачки народ, мора енергичним и у-спешним мерама осетити да је у о-вим тешким временима заштићен, а у случају каквог сукоба обезбе-ђен и збринут. Само тако ће моћ^ са старим замахом и у духу својих светлих предања дати од себе све оно што буду интерес земље и бу-дућност народа захтевали.
Чланство Соколског друштва Мо-стар са признањем поздравља све досадање мере Краљевске владе до-несене у ту сврху, али са жаљењем утврђује да се многе корисне од-редбе гих одлука на терену још нису могле . стварно осетити. Члан-ство сматра да је у провођењу тих и свих нових одлука у томе духу потребно, поред државне и при-ватне иницијативе, и сарадња свих оних који искрено воле земљу и желе њену бољу будућност.
Зато сматрамо да је најпотреб-није нагласити: 1) Потребу концен-трације свих народних снага у овим тешким временима; — 2) Одлучну борбу против комунизма и дефетиз-ма сваке врсте и — 3) Успешну и потпуну заштиту малог човека у нашој земљи.
Gbjašnjenje jeđne afere
»Bratstvo«, list Sokolske župe Osijek, javlja u broju za januar, kako je pred nešto više od gedinu dana, javnost bila uzbudena usled jedne vesti agencije »Avale«, prema kojoj je jedna četa Sokola učestvovala kod dočeka jedne strane političke ličnosti u Baranji. List veli, da se tada nije smelo pisati o toj stvari, ali da je utvrdeno ovo: Vlasti u Baranji izdale su naredbu, da sve sokolske je-dinice učestvuju kod dočeka, ali one to nisu htele, jer su se držale sokolskih propisa. Ona šestorica, koja su učestvovala u sokolskim odorama, nisu uopšte bili članovi niti jedne sokolske jedinice, več niži službenici poreske uprave, kojima je njihov šef, g. Vladislav Miloševič, naredio, da pozajme sokolske odore i da učestvuju na dočeku.
Još jedan primer, dakle, pašovanja izvesnih »voda«...
СОКОЛСКИ ФИЈ1М У ЖУПИ СКОПЉЕ
И у годиии 1939 показала ce je Соколска жупа Скопље најагилни-јом у пропагирању путем узаног филма. Захваљујући вредној бра-ћи, просветару Мирку Јовановићу, начелнику	Војиславу	Пајићу и
предњаку	Ганчи Паитонџијевићу,
одржано је до сада 14	приредаба,
са 3.485 гледалаца. Филмови су приказани	и у свим	соколским
друштвима у околини Скопља.
Za „Sokolski Glasnik"!
U nizu odličnih prijatelja našeg »Sokolskog G1 a s-n i k a”, koji se trude da mu nadju što više čitača i pret-platnika, moramo, sa naročitoin pohvalom spomenuti i brata Petra LozJanina, prosvetara Sokolskog društva u Indjiji, i sreskog školskog nadzornika u Kovačiči, koji je u poslednje vreme »S o k o 1 s k o m Glasniku« ii a š a o n i š t a m a n je nego I i — p e d e s e t novih p r e t p 1 a t n i k a!
Znamo, da če skromnosti brata, Lozjanina biti nepri-jatna ova pohvala ali želimo da ga iznesemo kao primer drugima i da pozovemo braču, da se u svakom mestu nadje po jedan ovakav uzorni sokolski radnik, pa i on, prema svojim silama i prema prilikama, podupire jedno od naj-jačih oružja sokolstva i jugoslovenstva, u današnjim vremenima, a to je naš „Sokolski Glasni k”!
Godišnje skupštine naših jedinica
»Pravi sokolski rad postoji jedino taino, gde svaki uče-stvuje u njemu, prema svojim snagama i sposobnostima, sa radošću i slobodnom voljom, i bez ličnih motiva. Samo takva društva počiva ju na čvrstim i sigurnim o s n o v a m a. Nema pravog i sveopšteg sokolskog rada tamo, gde društvo stoji i pada sa jednom je-dinom ličnosti, i gde jedinica počinje da nazaduje, čim lice koje se obično naziva »dušom udruženja«, mora da se udalji iz toga mesta. Ta sama »duša« trebala bi da se stara, da društvo počiva na zajedničkoj saradnji više snaga. A celina ne sme nikada da se oslanja samo na jedno lice, jer svaki pojedinac može da se, na jedan ili drugi način izgubi, i treba da je uvek više njih spremno da ga nadcmeste.
Svaki pojedinac se može i mora nadomestiti!
MIROSLAV TIRŠ (»O razlozima slabljenja i o sred-stvima da se ožive sokolske jcdinice«).
Sokolsko društvo Zagreb 2 održalo je 28 o. m. glavnu skupštinu, kojoj je pretsedavao starešina, Dr. Oton Gavrančič, izvestivši o svestranom ra-du društva, brojnim takmičenjima sa lepim rezultatima. Utešno je, što nije pao broj vežbača ni u jednoj kategoriji, osim dečjima, za koje društvo nema slobodnog vremena u dvorani. Društvo nosi i ove godine prvenstvo župe u takmičenjima članstva i naraštaja. Broj članova . (članice) pao je, prema prošloj godini, za 180. Promet blagajne iznosio je Din. 97.000, a društvena intovina iznosi, sa fondovima, oko 240.000 din. Zdravstvena služba zadovoljava, prosvetni rad je dobar, knjižnica je porasla, čitaonica je stalno dobro pohadana.
Primljen je novi budžet, u iznosu od 70.000 Din., pa je izabrana nova uprava, sa starešinom Dr. Gavranči-čem, načelnikom bratom Paaront Slavkom i prosvetarom Mladenom Orlu-šičem. Skupština je svršena peva-njem himne „Ej Sloveni« i poklicima Kralju, Jugoslaviji i sokolstvu, poka-zavši jednodušnu volju da nastavi na dosadanjem putu.
*
Sokolsko društvo Beograd V, održalo je prošle nedelje godišnju skupštinu, na kojoj su podueli opširne izveStaje o radu br. L. Dukič, M. Stojanovič, M. Matič, M. Mihajlovič i B. Markovič. Delegat župe br. Dobra Bogdanovič, govorio je o zada-cima sokolstva u današnjici, posle če ga je izabrana nova uprava, sa starešinom br. Reljičem na čelu.
*
Sokolsko društvo Beograd VII održalo je godišnju skupštinu u prisu-stvu brojnog članstva i delegata župe, br. Valadžije. Rad u minuloj godini bio je uspešan. Izabrana je nova uprava, na čelu sa br. Sekulom Zečevičem, trgovcem.
*
Sokolsko društvo Ljubljana lil o-
držalo je godišnju skupštinu pred delegatom župe br. Stanom Flega-rotn i brojnim članstvom. Iz podne-tih izveštaja vidi se plodan rad društva na svima poljima. Tehnički rad bio je uspešan iako su prostorije za vežbu skučene. Članstvo raste iz dana u dan, pa društvo broji 400 članova, 60 naraštaja i preko 100 dece. Društvena intovina iznosi preko mi-lion dinara. Na godinu društvo slavi desetcgodišnjicu rada, spremajuči se ujedno za svesokolski slet u Beogradu. Nakon govora br. Flegara, izabrana je dosadanja uprava kojoj je na čelu br. Deu, starešina.
*
'Sokolsko društvo Zagreb VI održalo je sedmu godišnju skupštinu, koju je posetio velik broj članstva sviju kategorija. U novu upravu izabrana su brača Stjepan Kušar, Matko Milič, Branko Mezak Franjo Žtrjav i dr. Br. Milič govorio je op-širno o teškočama koje prate sokolstvo u novim prilikama, iznoseči kakav mora da bude sokolski rad u današnjim vremenima. Skupština je zaključena sa jednodušuom voljom, da se i dalje radi neustrašivo za sokolske i narodne ideale.
*
Sokolsko društvo u Ogulinu odr-žalo je godišnju skupštinu u sok. domu. Starešina, br. Vlado Bosnič, govorio je o radu za sokolske ideale u današnjici, kao i o neprilikama. Za-višio .ie rečima: »Dok je Jugoslavije, biče i Sokola, dok je Sokola biče Ju
goslavije!« Osim doma, društvo je dobilo novo letno igralište. Tehnički rad bio je plodan. Vrsta ženskog naraštaja postigla je prvo mesto na župskim utakmicama u Karlovcu. O-držana su dva prednjačita tečaja, javna vežba, nastupalo se na sleto-vinta. Pošto su se prontenila tri pro-svetara, prosvetni rad nije zadovol.iio. Društvo je teško pogodeno preme-štajem brače Dr. Josipa Vodehnala i Rudolfa Joviča. Intovina iznosi oko
450.000	dinara. Broj članova opao je za 30. Pored starešine, br. Bosniča, btrani su u novu upravu: Milan Vučkovič, S. čurčič, Dr. A. Mihelič, S. Kopjevski, Viktor Čuljat, D. Stipan, Dr. Ivan Sladkov, Viktor Misner, Dr. Golf Dragutin, Dr. S. Horvat, M. Ivo-ševič, Begleitner Rude. i dr., kojinta je stavljeno u zadatak dovršenje doma i produženje započetog rada.
*
Sokolska četa Sočkovac, župa Tuzla, održala je petu godišnju skupštinu, na kojoj je istaknut uspešan rad, naročito u drugom polugodištu, kada je održano desetak sastanaka i predavanja. Osnovana je kategorija ženske dece, sa 84 učenika. U novu upravu izabrana su brača M. Lazarevič, V. Jerentič, S. Bojovič, J. Mihajlovič i dr.
Sokolska četa u Starom Slankame-
nu održala je glavnu godišnju skupštinu u prisustvu brojnog članstva. Izabrana je nova uprava, na čelu sa br. Pavlom Šuvakovičent, svešteni-kom.
Sokolsko društvo u Vinkovcima
održalo je godišnju skupštinu u dup-k,> punoj dvorani sokolskog doma. Starešina, br. Dr. P. Šumanpvac, je ukazao na te.škoče, koje nisu poko-lcbaie sokolstvo Vinkovaca u radu z.a sokolske ideale, što se videlo i iz podnetih izveštaja. U novu upravu i-zabrani su, pored starešine, br. Dr Šumanovca, i brača: pukovnik A. Nikolič, J. Sugh, ing. B. Najhold, J. Mraovič, M. Stražnicki, N. Kovač, J. Kovinčič, S. čurčič, F. Blesius, i još oko 30 članova uprave i zamenika. *
Sokolsko društvo u Kamniku održalo je godišnju skupštinu, na kojoj je zam. starešine, br. Tone Knez, op-širno izvestio o radu u prošloj godini, koji je u prvom redu bio posvečen gradnji doma. Društvo je i-nialo u svakom pogledu zamernog uspeha, što se videlo i iz izveštaja ostalih funkcionera. Izabrana je nova uprava, na čelu sa br. Knezom. Na čelu odbora za gradnju doma o-stuo je br. Tone Knaflič.
*
Sokolsko društvo u Adi održalo je godišnju skupštinu tta kojoj je istaknut uspešan rad društva u svakom pogledu, a napose u finansijskom. Izabrana je nova uprava kojoj je na čelu br. Dr. D. Bešlič.
*
Sokolska četa Sudurad, kod Duhi ovnika, održ.ala je godišnju skupštinu u prisuču brojnog članstva. Dn-sadanji starešina, 82-godišnji sokolski
veteran, br. Mato LJrdevič, zamolio
/
je da se više ne hira za starešinu, zIv-g' visoke starosti, ali, da on osta-je soko do smrti. Prisutni sa žaljenjem uzeli to na znanje, a delegat matičnog društva Dubrovnik, br. Niko Antič, zahvalio je br. Urdeviču na svemu što je za sokolstvo učinio u ovome kraju. On je spasio svoju
čctu u najtežim danima i održao na okupu sokole. Citav život posvetio je radu za jedinstvo i slobodu, što mu mladi neče nikada zaboraviti. Izabrana je nova uprava, sa starešinom br. Eugenom Cvjetkovičem. Skupština je završena uz oduševlje-nje, kakvo se ranije nije videlo, što je znak da če sokolska misao u dalmatinskim selima i dalje da uspeva. *
28 januara održana je vrlo dobro pcsječena godišnja skupština sokol-skcg društva Trogir. Iz izvještaja se vidi da je društvo imalo proslaviti 30-godišnjicu svoga opstanka, sa sle-:.om splitskog okružja u Trogiru, th je ta proslava, zbog ovdašnjih političkih prilika, morala izostati. O-sim vježbačkih kategorija, društvo ima
odličnu gtazbu. Biran je novi upravni odbor, na čelu sa bratom Slade 1. Ivanom, kao starešinom.
*
Sokolska četa Srpska Grapska-Bu-šlctič održala je skupštinu 28,januara. Iz podnešenih izveštaja vidi se da je rad čete, sa uglednim težakom, br. Cvijanovičem Jovanom na Čelu, bio plodan. Inicijativom bivših učitelja, brata Boška i sestre Jelene Banjanin, sagraden je veliki Sokolski dom Kralja Petra II. Uz. dom se nalazi banja, a u domu če nači krov i ostala društva u selu. U prvom redu Kreditna zadruga, te Potrošačka zadruga, ko-ja se sada osniva.
Nova uprava, na čelu sa br. Cvijanovičem, te sa mesnim sveštenikom i učiteljima i vrednim težacima, obe-čaje zaista da če rad u četi, pogoto-vo sada kada je dom gotov, biti još bolji. Naročitu pažnju posvetiče iz-vršivanju preostalih radova, zaveto-vanih u SPP.
*
Sokolsko društvo Virovitica održa-li je godišnju skupštinu, koja je bila dobro posečena. Skupštinu je otvorio starešina Dr. Volarič, koji je podvu-kao važnost sokolskoga rada ovoga pograničnoga društva, pogotovo u današnjim momentima. Iz izveštaja se vidi da društvo, uprkos svim zaprekama, energično nastavlja radom. Jednoglasno je izabrana nova uprava, na čelu sa br. Dragišičem ing. Petrom. Na kraju je Starešina župe, br. Dr. Vukobratovič, održao govor, koji je popračen spontanim oduševlje-njem.
i	*
Sokolsko društvo u Banjaluci održalo je odlično posečenu godišnju skupštinu, na kojoj je starešina, br. Zlatko Puvačič, komemorirao 25-go-dišnjicu smrti M. Jovanoviča, V. Ču-briloviča i D. Iliča. Društveni rad bio јг uspešan. Pored ostalog, u ovoj godini podiči če se na sokolskom domu dve mramorne ploče, jedna s likom Kralja Aleksandra, a na drugoj biče uklesana imena sokolskih članova, poginulih u prošlom ratu. Uveče je u domu priredena uspela zabava.
*
Sokolsko društvo Gospodinci održalo je godišnju skupštinu, na kojoj je konstatbvan uspešan rad u minuloj godini. Broj pripadnika iznosi oko 400. Referenti su napose izrazili zahvalnost mesnoj Crkvenoj i poli-tičknj opštfni, koje su izdašnom pot-porom omogučile društveni rad u svima pravcima. Posle govora delegata župe, br. M. Todoroviča, izabrana je nova uprava, na čelu sa br. Žarkom Vu.ikov, Seljakom.
*
Sokolsko društvo Oštrelj održalo je 4 februara glavnu godišnju skupštinu, na kojoj je ponovo za starešinu izabran brat Jovan Meseldžič. Društvo je u ovoj godini nabavilo ton-kino aparatnru, te je u ovom tnalom mestu sokolska zgrada postala jedino stecište kulturnog i prosvet-nog rada.
*
Sokolsko društvo u Srbobranu o-
držalo je godišnju skupštinu, na kojoj se, po izveštajima funkcionera videlo, da je rad bio uspešan. U novu upravu izabrani su, pored ostalih, Dr. Milan Lazič, Milan Božin, Ivan
Glasovi štampe
Vjesnik sokolske župe Karlovac, »Čuvajmo Jugoslavijul«, piše u broju za mesec januar o današnjim teškim prilikama u svetu, i kaže:
»Kako če se sve to svršiti, niko živi ne može proreći. Ali, kako bilo, sokolstvo nema niti če ikad imati povoda da od svojih načela odstupi, jer čovječnost, slovenstvo, jugoslovanstvo i naprednost ne inogu da se ugasel Jeclnako, sokolstvo nema potrebe ni da mijenja svoje radne metode... Ima samo svaki dan sve više potrebe da se pojačano radi i da se redovi strogo pročiščavaju. Ako se sokolstvo bude ovoga držalo, moči če mirno gledati u budućnost.«
*
»Mladi Soko«, list naraštaja Sokolskog društva Split, donosi članak br. N. Serventi, u kome kaže'
»U ovim su danima narodu i sokol-sivii potrebni marljivi oduševljeni i ustrajni ljudi. Naša omladina, a naročilo sokolski naraštaj, treba da sa nmogo volje i poleta učestvuje u stva-ranju nove Jugoslavije. Oduševljenie i dobra volja če nadoknaditi iskustvo. Ali uspješno djelovati mogu samo oni koji su u Sokolu izgradili svoje uvje-renje, zavoljeli i primili sokolska načeta i u čijim je dušama svijest i du-žnost uhvatila duboki korijen... Naraštaj, kao i do sada treba odgajati u piavcu pomirljivosti, trpeljivosti, kon-struktivnog i korisnog rada. Ni na prilike, ni na protivnike ne smijemo gledati sa mržnjom. Mržnja je daleko od Sokola. Sve promjene, sve faze i sve etape našeg narodnog života vode ipak konačno do Štrosmajerovog Ju-goslovenstva.«
У једном чланку o преуређењу државе, новосадски „Дан" пише :
„Примећујем да се јављаЈу, ка-ко у српским тако и у неким хрват-ским листовима, оштри и неурав-нотежени чланци. То не сме да се дешава. Не заборавимо Чехосло-вачку! Она нам је жнви пример' Треба бити у својим чланцима ми-ран, одмерен и пун такта према другоЈ страни".
Камо cpehe, кад би се то послу-шало! Половицу опасности би би-ло отклоњено.
Poziv sokolima, studentima univerziteta!
U vezi sa priremama za osnivanje »Sokolskog študentsko g klub a«, pezivaju se sokoli, — slu-šači visokih škola u Beogradu, da do-du u prostorije Saveza Sokola K. J., Prestolonaslednikov trg, 34, — na prethodni sastanak, u subotu 10 februara, u 5 sati posle podne.
NEPRAVILNOSTI NA POŠTI
Žale nam se pojedine jcdinice i župe, sa područja Banovine Hrvatske, da pojedini poštanski službenici samovoljno postupaju sa pošiljkama i pismima sokolskih ustanova. Ili ne uručuju uopšte ta pisma, ili samovoljno označe na njima, da jedinica »ne postoji«, ili da adresant »neče da primi« pošiljku, pa je vrate. Ili čak idu tako daleko, da na pošiljkama prave primedbe i znakove, upe-rene protiv sokolstva. Neke župe su se več žalile ministarstvu pošta na te slučajeve, pa se nadarno da če ta samovolja pojedinih organa biti odstranjena.
čurčič, M. Debeljački, Roman Sladič i dr.
*
Sokolsko društvo u Gnjilanu imalo je 21 o. m. godišnju skupštinu, u pri-sustvu brojnog članstva. Na čelo nove uprave izabran je br. B. Miloševič, direktor gimnazije.
+
Sokolska četa Tešici, kod Aleksin-ca, održala je godišnju skupštinu, i izabrala za starešinu br. Boru Iliča, učitelja.
*
Sokolsko društvo u Bitolju održalo je 21 o. m. godišnju skupštinu, i iza-bralo upravu, na čelu sa br. Uijom lličkovičem, pretsednikom - Okružnog suda.
Naši študenti i Češkoslovaška
»Československy Boj« (Pariz) ob-javljuje tekst pisma, koga su jugo-šlovenski študenti, koji su študirali na češkim visokim školama, uputili svetskoj štampi i Centralnom Savezu američkog studentstva, u Vašingto-nu. U tom pismu se kaže, da je strašni tides, koji je zadesio bratsku republiku, našao najdubijeg odziva kod čitavog naroda u Jugoslaviji, pa tako i kod jugoslovenskin studenata, koji su študirali u Pragu. Pismo erta strahotu dogadaja, kojima hoče da se uništi češkoslovački duh, češko-slovačka sloboda i češkoslovačka kultura. Češki kolege, koji su bili uvek dobri drugovi i prijatelji jugosloven-skini studentima, bili su zlostavljani i ubijani, a čuveni češki naučnici i profesori najstrašnije proganjani. Jugoslovenski študenti su znali uvek ceniti, što je Prag dao i njima i mnogim ranijim generacijama, jer su na češkim visokim školama dobili svoje vaspitanje najznamenitiji vode Srba, Hrvata i Slovenaca. Zato je velika večina jugoslovenskih studenata, kadi su nasilno bile zatvorsne češke visoke škole, odbila da prede na ne-mačke škole i radije su odlučili da napuste dragu češkoslovačku zemlju. Time hoče brači Česinn da iskažu svoju zahvalnost i solidarnost u borbi. Vračaju se svojim kučama, da svuda kažu, što su videli i proživeli, čvrsto ubedeni, da neče dugo proči, dok se opet vrate u slobodnu metro-polu češkoslovačke republike.
Osnivanje Saveza za košarku i odbojku
Več davno je pokrenuta akcija za osnivanje, nacionalnog saveza za tak-mičarske igre košarku i odbojku, ali je sada to pitanje opet stavljeno na dnevni red.
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije kao član Medunarodnog Basketbal Saveza (Fčderation International Bas-quetball Amateur) želi da osnuje Nacionalni Savez za igre košarku i odbojku, da bi najširim sportskim kru-govima pružio mogučnost igre, tak-mičenja za prvenstvo države, medu-zonsko i medunarodno prvenstvo. Savez Sokola, bez obzira na ovo, gaji u velikoj meri košarnu i odbojku, održaje tečajeve i utakinice i ima stalan sudijski kadar za ove igre. Savez Sokola ustupio bi toni novom nacionalnom savezu za igre košarku i odbojku svoje članstvo u Meduna-rodnoj federaciji, jer sokolstvo nema samo sportski i telovežbeni cilj.
Košarka, koja je u našim sportskim redovima manje poznata od odbojke vtoma je lepa i borbena igra, gde glavnu ulogu igra brzina, okretnost, snalaženje i kondicija.
U mnogim zemljama ova igra uhvatila je dubok koren. U Francuskoj ima oko 60.000 verificiranih igrača košarke. Na XI olimpijskim igranu u Berlinu, takmičilo se je u igri od-bojci oko 30 nacija. Pobednici su Le-tonci. U Japanu je prošle godine lično Ministar prosvete otvorio utakini-cu u košarci, pred 70.000 gledalaca.
1. Sedlaček
NEMCI POLEMIŠU MEDU SOBOM
List katoličkih Nemaca u Jugoslaviji, »Die Donau«, napada sve oStrije Nemce, koji pripadaju pokretu tzv. obnovitelja i iznosi, kako ti Nemci u Apatinu vrše dela koja nisu u skladu, ni sa unutarnjom ni, sa spoljnom politikom Jugoslavije. Tako su npr. uprljali i ispisali uvredama domove pojedinih Nemaca, koji se ne slažu sa njima, zatim jevrejsku sinagogu itd. List dalje kaže:
»U čemu se ispoljava »patentirano< nemštvo i »nova nemačka kultura«?
i klicanju »Sig, hajlU. U Jcinjavi do promuklosti, u guranju i rušenju na ulici časnih ljudi, u nošenju kratkih pantalona do kolena, kao i belih čare pa, i u prljanju tudih zidova noču. Ako vaspitanje takvog »pokreta«, daje takva »junaštva*, onda odista nije teško odgonetnuti kakav duh vlada u tom »pokretu*. Kultura koja radi sa takvim oružjem, je najfistija nekultura*.
Čitaiući novme
U izjavi, datoj bugarskom listu »Zora«, Dr. Maček kaže, da	s u
»Srbi i Hrvati etnički sasvim bliski, a po jeziku i karakteru sasvim jed-naki«. — »Hrvatski dnevnik« se do-duše od mah požurio da to »is pravi«., pa veli da Dr. Maček nije rekao, da s u Srbi i Hrvati »etnički jednaki«, kao što je to stajalo u prevodu »Vremena«, a ni po jeziku »sasvim jednaki«, več da su etnički »tako bliski«, a po jeziku »rekao hih, čak i jednaki«. Ovo iznosimo zato, da se vidi, kako špecerajski anatomišu i na mi-■ /igrame mere u redakciji »Hrvatskog dnevnika« izjave svoga šefa, samo da im umanje važnost, ma da u stvari sve to ispada na isto!... / kako god uzeli to što je g. Maček kazao, njegove reči čine, ako ne 1C0%, a ono bar 99% narodnog jedinstva! Jer šta čini narod, ako H ne etnička cel/na, jezik, jedinstvo karakter a i svest o zajedničkoj pripadnosti? Za jezik i karakter g. Maček kaže, da su »sasvim isti«, iti »čak jednaki«, dok za etničko poreklo, da je »sasvim blisko«, ili »tako blisko«. To je, da-kle, onaj /%, što još nedostaje. Ali samo u teoriji, jer su npr. Prusi i Bavarci etnički manje bliski, pa se ipak priznaju kao jedan narod! Svest
0 zajedničkoj pripadnosti je medutim, idealni postulat, koji se rada sa-znanjem o predašnjim činjenicama. Pošto pak g. Maček o tim činjenica-m.a govori, kao o nečem utvrdenom, znači da on to saznanje več ima, te da je za njega svest o jedinstvenoj pripadnosti več tu (ili bi bar treba!a da bude!), dok bi za ostale trebala da dode na ta j način, što bi g. Maček, kao voda, to svoje saznanje i tu svoju svest morao da širi i medu njih...
Važne su i reči g. Maieka, da »Jugoslavija nije napravljena jednim dekretom, nego je sazdata Božjom pro-misli i povodom velikih istorijskih dogadaja«, — koji pasus je, naravno, »Hrvatski dnevnik« takoder izosta-vio... Znači, dakle, da Jugoslavija nije veštačka tvorevina Versaja, niti je nametnuta Hrvatima od Engleske
1 Francuske, kao što se to obično tvrdilo. A pošto je glas naroda ujed-no i glas božiji, znači da g. Maček hvali božiju promisao i da priznaje važnost velikih istorijskih dogadaja, u kojima je Srbiia prinela sebe za žrtvu, da do te holije promisli dode..
Ili bi bar trebalo tako da znači... Ali šta da se radi, kad g. Maček govori tako samo stranim dopisnicima i u beogradskim govorima, a njegova štampa piše sve obratno, i o et-ničkoj hliskosti, i o jeziku, i o postanku Jugoslavije..,
*
Klerikalna »Hrv. Straža« peva i opet sama sebi za upokojenje ... Sve prosjačenje i sv/ vapaji za milodari-ma po sto dinara, nisu joj pomogli, jer se i velik deo katoličkog svešten-stva stidi što ga takav list pretstav-Ija, pa nije hteo da ga pretplačuje m onda, kada je redakcija počela javno da iznosi imena takvih svečenika. Več dvaput je sam urednik »Straže«, Dr. J. Šimrak, bio prisiljen da najavi svoj odlazak, samo da umiri nczado-voljnike, ali je konačno ipak ostaja«. Sada medutim izgleda da nema spasa, pošto »Hrv. Straža« sama u jednom od prošlih hrojeva nagove-šta stvaranje jednog novog katoličkog dnevnika u Zagrebu, koji če sta-iati pred nadzorom katoličkili bisku-pa, dok teška srca daje razumeli, da če sama prestati izlaziti...
*
U samrtničkoj agoniji, okomila se »Hrv. Straža« još jedanput na sokolstvo i »Sok. Glasnik«. Prigovara nam z bog naše beleške, kojom smo kazali da »nije nikako čaščenje Sv. Save, ako katoliška de ca taj dan nemaju škole, a pravoslavna vrše samo verske o-brede, jer taj praznik u školama ni-je bio ustanovljen ni z.bog obreda ni z bog lenjstvovanja, več kao primer velikog nacionalno g i prosvetnog u-zora«. Mi dakle ne tražimo da kal. deca prlsustvuju pravoslavnim obre-dima, kao što nam to »Hrv. Straža« imputira, več proslavi jednog velikog
našeg prosvetitelja. A što se tiče pri-medbe da je sokolstvo protivno religijama ili da su zbog toga katolici protivni našem listu, laž je jedno i drugo. Jer kad bi »Hrv. Straža« i-mala toliko čitalaca katolika, koliko ih imamo mi, — nebi morala da sama sebi peva opelo ...
*
Odmah nakon poznatog glasanja akademika, počela je »Hrv. Straža« da piše »Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti«. Ali pošto ban Šu-bašič nije potvrdio famozni zaključek, sada je, i ona i »H. Dnevnik«, redovito nazivaju samo »Akademija znanosti i umjetnosti«. Radije, dakle, i bezimena, nego jugoslovenska...
A da profanacija dobije i zvanični karakter, sam pretsednik Jug. Akademije, prof. Bazala je, na nedavnoj svečanoj sednici, koja je još prirede-na tobože u slavu Štrosmajera, u s\om pozdravnom govoru na dvade-setak mesta govorio o nekoj »našoj Akademiji«, ili naprosto »Akademiji«, a da je ni jedan put nije nazvao njenim pravim imenom, niti je ma i jedamput spomenuo glavnu Štrosma-/erovu misao, jugoslovenstvo, a još manje državu Jugoslavijii
Ima li igde na svetu takve bruke, da se pretsednik jedne ustanove stidi njenog rodenog imena i da je na taj način oglašava za bezime-nu?!...
*
Pod naslovom »Pravda je pobedi-la«, javlja »Hrvatski Branik«, da je u Novom selu, kod Vinkovaca, imenovan novi opštinski upravni odbor, u koji su ušli pretstavnici HSS. / ra-dovali smo se što je pravda pobe-dila, bez obzira ko je došao a ko po-šao, jer su nam svi Srbi, Hrvati i Slovenci. kada se radi o pravdi, dragi i mili... Ali kad smo pročitali imena tih, što su pobedili, našli smo da se zovu: Pretsednik Heinrich Michel, potpresednik Karl Eisel, i zatim Heinrich Teubel i Kristijan Bender.
I tek tada smo razumeli, da je to zaista pravda, ali vrlo tužna za nas. Pravda, da izmedu zavadene brače tudim pobeduje...
Smučarske tekme Sokola Sevnica ob Dravi
Na strmini Janževega vrha so bili zl lani smučarji, drug za drugim so hiteli po strmini navzdol, vešči so morali biti, da so zmagali vse zapreke. Za izpremembo so vozili samo z eno palico, po starem slovenskem načinu, kakor pred stoletji naši domači drvarji. Edini narod pored Norvežanov smo mi na svetu, ki smo iz lastnih potreb doumeli napraviti sami smuči in vešče smučati. Ni nam bilo treba izposojevati »skijanje« in »ski« od severnjakov. Ako so pradedje znali sami napraviti smuči, so znali gotovo tudi dobro voziti in delati razne smuške like. Iz spoštovanja do svoje rodne preteklosti, smo poimenovali znana smuška lika »Telemark« z Pohorjem ali »Pohorca« in »Krist • janiji« napravim »Bloke«. Ako zna-čita imeni dveh nordijskih krajin poimenovanje dveh smuških spretnosti ostalim narodom, zakaj jih mi Slo-venci-Jugoslovani ne bi označevali / krajema, ki sta dala Slovanom »smuči«.
Naši člani in naraščaj so strmino dobro »rajsali« z eno palico, kakor pravijo domačini. Najbolši smučar slovenskega načina je bil br. Kdnig Jože.
Na strmini so prijatelji sokolstva občudovali gibčne Sokoliče, kako so delali in se trudili napraviti v zaznamovani progi »Pohorcu« in »Bloke« in razumljivo, zemlja je hotela tudi svoje pike. Piko je tako »tresnil«, da je sneženi oblak za nekaj časa zakril žrtev, a kaj to veselo naprej! Sreča s1 je nasmejala in izbrala za prvaka br. Juršič Stankota.
Začasne skakalnice, ki jih je napravila naša mladež sama, so take: mal pragec za preganjanje strahu, srednja za tiste, ki hočejo napredovati in končno največji sneženi kup
Povlastice Sokolima u vojsci
Na osnovu postoječih zakona, sokoli, koji udovolje zakonskim propi-sima, uživaju razne pogodnosti pri služenju u kadru. Medutim, kao sve ostalo što je u vezi sa državnim nad-leštvima, i ove povlastice su vezane, ne samo za uslove, koje svaki mora ispuniti, ako želi te pogodnosti isko-ristiti, nego i cela procedura sa mol-bama i uverenjima, koja su za to koriščenje potrebna, vezana je za for-mu, koja se mora u celosti održati, jer je odgovarajučim funkcionerima, koji te molbe primaju i rešavaju, stvarno nemoguče da po raznolikim uverenjima i molbama preturaju, tra-žeči gde se šta nalazi. Radi toga se vrlo često dešava, da pojedina bra-ča dodu u nemogučnost da se kori-stc tim svojim pravima, iako su sve potrebne lične uslove ispunili, jer nemaju vremena, da več poslate i vra-čene, neuredne dokumente, zamene drugim. U večini slučajeva to je pogreška odgovarajučeg funkcionera u jedinici, koji je, iz nehata ili iz neznanja, propustio da se lačno obave-sti o onont delu, koji je o njemu ovi-san. Da ne bi nevini članovi gubili svoja prava, osnovna dužnost svih funkcionera po jedinicama je, da se u svakom pogledu tačno obaveste o svemu, pa da na taj način budu u mogučnosti, da svojim članovima pru-že sve ono, što je potrebno, da bi svoja prava u celosti mogli koristiti.
Da bi Savez Sokola olakšao rad pojedinim funkcionerima, naročito u vezi sa predvojničkim vaspitanjem, Savez je sa velikim žrtvama pripre-mio komplet knjiga »potrebnih znanja« iz raznih grana, i to: »Potrebna znanja za streljačke otseke«, »Potrebna znanja za polaganje ispita«, koje su več izašle iz štampe i prodaja se po minimalnim cenama, koje ne prelaze cenu koštanja, jer je Savezu cilj, da se, sa što manje izdataka, knjižnice jedinica snabdeju onim knjigama, koje su neopohodno potrebne za nesmetan rad.
U priprenti se nalazi več i treča knjiga »Potrebna znanja za sokolske velosipedske otseke«, koja če se ovih dana štampati. Sve ove knjige su u vrlo lepom platnenom povezu, sa zlatnim natpisima, tako da stvarno čine ne samo korist, nego i ukras u biblioteci.
S obzirom na zahtev nadležnih, da sve molbe i uverenja imaju biti jed-noobrazna, Savez se rešio, da štampa potrebne formulare u kompletima, koji sadržavaju sve formulare, za molbe i za uverenja, te če ih, za desetak dana imati na raspoloženju.
Ni društvo ni društveni, odnosno četni funkcioneri ne smeju dozvoliti, da zbog njihovog nehata ili neznanja bude oštečen brat, koji je godi-nama marljivo skupljao potrebna znanja i postigao sve lične uslove. Isto tako ne sme se dozvoliti, da ona bra-ča, koja imaju i volje i želju da ta znanja i uslove, tokom vremena pri-kupe, budu u nemogučnosti da to čine, jer im funkcioneri neče znati objasniti, šta je sve potrebno učiniti, pa da se to postigne. Radi toga je n e-ophodno potrebno, da svaka jedinica i svaki odgovarajuči funkcio-ner u jedinici imade gornje knjige, čime če članstvu učiniti uslugu, a svojoj kuči pribaviti dobro i korisno štivo.
ЈУ1ОСЛОВЕНИ У НЕМАЧКОЈ Нросветна Звеза у Целовцу сваке године слала је као поклон ирет-платницима no један џепни кален-дар. Ранијих година нису чињене од стране власти никакве сметње о-воме. Ме1)утим. оне годипе месне кемачке власти у Целовцу забрани-ле су штампање и растурање кален-дара, н то јединог словеначког, који излази у Корушкој.
z i prave bele junake. Brat Trabe Miha je švignili celih 8 m daleč skozi zračni prostor. Po končanem zimskem prazniku je povedel brat Žunko »bodoče velike« snežene junake vesele proti domu.
Englesko javno mišljenje i Nemačka
Zanimljiva je evolucija engleskog javnog mišljenja prema pitanju o krivici za rat i prema problemu, da h treba smatrati odgovornim samo nacionalsocijalističku stranku, ili čitav nemački narod.
Kao što je poznato, zvanični en-gleski krugovi su, ulazeči u rat, iz-javljivali, da je njihov cilj da sruše nacional-socijalistički režim i da sa slobodnim nemačkim narodom dodu do pravednog mira. Formalno i da-nas zvanični engleski krugovi za-stupaju istu tezu, ali sa mnogo manje naglašavanja njenog drugog dela, onog o neodgovornosti nemač-kog naroda. Javno mišljenje se, medutim, iz osnove izmemlo. I ono je u početku prihvačalo vladino gledi-šte, dok danas veliki broj naugled-nijih listova i pisaca, iz dana u dan dokazuju, da je nemački narod takoder odgovoran za rat i da pobe-du treba izvojštiti, ne samo protiv nacional-cosijalizma, nego i protiv čilavog nemačkog naroda.
Jedan od največih engleskih sa-vremenih književnika, H. G. Wells, napisao je več čitavu seriju člana-ka, zastupajuči to gledište, i traže-či da se radikalnim vodenjem rata, sa Strane saveznika, nemački narod »dozove odlučno k pameti«. On ne veruje, da se to može postiči samom blokadom i traži, da pobeda oruž-jem bude potpuna. U sličnom duhu vidimo čitav niz članaka različitih listova i uglednih pisaca. Tako npr. »Lincolnshire Standard« donosi čla-nak Herbeta Butchera, u kome se kaže: »Ne zavaravajmo sebe mišljenjem, da se rat vodi samo protiv Hitlera i odvratne nacističke doktrine. To je korov, koji je mogao da naraste samo na tlu, koje je več davno zatrovano Hegelovom i Fich-teovom filozofijom, i koje je od Biz-marka i Viljema II, prouzrokovalo toliko prblivanja krvi.«
»Evening Standard«, od 28 decembra, donosi članak lorda Milne, koji kaže, da krivo imaju oni, koji misle da su Englezi u sporu samo sa Hitlerom, a ne i sa čitavom ne-mačkom nacijom. Rat se vodi zato, da se novim mirom stvore garancije za sigurnost malih i velikih naroda, za nekoliko stotina godina unapred. Treba biti načisto sa mentalitetom nemačkog naroda, 'i to če biti naj-bolja vrsta pacifizma.
»Sussex Daily News« piše u uvod-nom članku, da su dva velika en-gleska vojnika, maršal lord Milne i lord Trenchard, izjavili svoje ube-denje, da nemački narod deli krivi-cu svojih upravljača, a to mišljenje prevladava i u Americi. Članak kaže, da diktatori ne niču sami od sebe, več da su produkt okoline.
Englezi se ne smiju igrati sentimentalizma, jer niko u Nemačkoj nebi bio sentimentalan, kada bi Englezi bili poraženi. To što se dogada u Poljskoj i Čehoslovačkoj, pokazuje najbolje mentalitet Nemaca.
Svi londonski listovi donose govor G. S. Heaven a, izrečen u Brid-gwater Rotary Clubu, o istoj temi. Govornik je kazao, da Englezi treba da svladaju najpre nacionalsocijalističku sektu, ali isto tako i Tre-či Rajh, jer se ta dva neprijatelja ne mogu odvojiti, ako se treči Rajh vojnički ne potuče. Hitler ima do-duše protivnika u Nemačkoj, ali Englezi se ne smeju oslanjati na unutarnje nesuglasice, več moraju odlučno voditi rat, koji je više na-cionalan, nego ikoji do sada.
Isto mišljenje zastupa i J. Tev-nan, u listu »Empire Newe« od 20 januara, polemišuči sa biskupom, Dr. Inge, koji ne želi da se blokada protiv nemačkog naroda vodi do kraja, iz humanosti prema nemačkoj deci i ženama. Tevnan upozorava na postupak Nemaca u Poljskoj i Čehoslovačkoj, te na držanje prema Jevrejima, i misli, da nemački narod ne treba u tom pogledu deliti od njegovih voda. Slično mišljenje je izneo i kanonik Blackburn, kao i list »Yorkshire Evening Post«, koji kaže, da je nemački narod sam kriv, što više ne može biti povere-nja prema njemu.
I australiski pretsednik vlade, Dr. Menzies, kaže u jednoj izjavi, da nemački narod ne može nikako da shvati, šta znači sloboda britanskih naroda, i da zato rat treba voditi do kraja. Kad saveznici ne bi pobedili, sve male nacije i svi dominioni doživeli bi sudbinu Poljske i Če-hoslovačke.
Londonski »Spectator«, od 12 ja-nuara, donosi i izjavu jednog fran-cuskog diplomate, u istom duhu. Taj diplomata tvrdi čak, da danas več glavnu opasnost ne pretstavlja-ju nacional-socijalisti, koji su užas-nuli čitav svet, več da je »jedina stvarna opasnost u Rajhsveru. Sklopiti mir, bez potpune kapitulacije nemačke vojske, značilo bi, umesto g. Hitlera, dovesti Viljema II ili Ludendorfa. Savezničke vojske moraju ovoga puta da udu u Berlin.«
Potpretsednik organizacije liberalne stranke, Ramsay Muir, piše u januarskom broju »Westminster News Letter«, da se sa Nemačkom ne može sklopiti mir, pre potpune evakuacije čitave Austrije, Čehoslo-vačke i Poljske; pre raspuštanja ju-rišnih odreda i Gestapa, i pre nego što bi Nemačka pristala, da veči deo svoje aviacije preda na upotre-bu Društvu naroda.
Zanimljivosti iz doma i sveta
U našu zemlju dolaze uskoro na gostovanje ugledne strane pozorišne trupe. Posle posete nemačke opere h Frankfurta, koja če skorih dana prikazivati u Beogradu Wagnerove opere, očekuje se, da če tokom meseca aprila posetiti Beograd i Zagreb jedna od najboljih pozorišnih trupa iz Londona i da če prikazivati Šek-spirove komade, »Hamlet« i »Romeo i Julija«. Doznaje se takode i da se jedan deo najčuvenijeg francuskog pozorišta, »Comoedie Francalse« sprema na turneju u prijateljske zemlje, pa bi tom prilikom gostovali
i u Beogradu i Zagrebu. Sem toga, skorih dana posetiče Beograd jedan oo najpoznatijih živučih francuskih književnika, Georges Duhamel, koji če tom prilikom održati nekoliko predavanja.
*
Poznati naš naučnik, Fran Tučan, profesor zagrebačkog univerziteta, objavljuje u »Novostima« članak o torne, da li u Jugoslaviji ima ležlšta nafte i petroleja, a povodom vesti da neki strani stručnjaci traže leži-šta nafte kod nas. Prof. Tučan tvrdi, da po geološkom sastavu možemo sa sigurnošču zaključiti, da je Jugosla-
vija bogata i naftom. U tom pogledu dolaze u obzir naročito neki predeli Banovine Hrvatske, kao Medu: murje, okolina Ludbrega, podnožje Moslavačke gore i Zagrebačke gore, Psunj, pa zatim okolina Lipika i o-kolina Donje Tuzle. U Crnoj Gori ima ležišta nafte kod Bukovika i Smrdeša, a znakova o nafti ima i u Južnoj Srbiji, u Bučinu, Prilepskom Polju i u okolini Ohrida. Prof. Tučan misli, ako bi se provela sistematska istraživanja, da bi se pokazalo da su ta ležišta prilično bogata.
*
Švajcarski listovi pišu o namerama Nemačke da, preko Rusije, pogbdi Englesku na n jenom naislabijem mestu u Indiji, na granici Irana i Afganistana. Nemačka diplomacija nasto-ji da Sovjete nagovori na tu avanturi/, a istodobno pravi pakušaje kod istočnih naroda, da se pobune protiv Engleske. Izgleda, medutim, da svi ti pokušaji doživljavaju neuspehe. Švajcarska štampa ne veruje da bi, posle iskustva sa Finskom, Sovjeti mogli da preduzmu pothvat takvog velikog stila, a napad na bilo koju muslimansku državu sa strane Rusije, podigao bi čitav muslimanski svet a naročito Tursku protiv nje.
Engleska štampa ne veiuje uopšte
/
u neku opasnost za Indiju preko I-rana i Afganistana. Ona tvrdi, da su tehničke poteškoče za takav jedan poduhvat tolike, da Englezi mogu biti bez brige. Listovi, sem toga, de-mantuju, da je Rusija koncentrisala čete na tim granicama.
*
Holandski listovi javljaju, da je polovinom januara g. Mussolini upu-tio pismo g. Hitleru, u kojemu izja-vljuje, da če Italija i dalje podupi-rati Nemačku, moralno i ekonomski, ukoliko to - ne remeti odnose Italije s.i ostalim državama i nije upereno protiv italijanskih interesa. Međutim, ako bi Nemačka potpomogla Rusiju protiv Finske, ili protiv bilo koje druge države, Italija bi se osečala prinukanom, da odrekne savez sa Nemačkom. Isti listovi javljaju, da je u Berlinu saopšteno, ako bi Nemačka htela da interveniše protiv Madžarske, ili da prode preko Madžarske na Rumuniju, da bi Pešta proglasila personalnu uniju sa Italijom.
*
»Corriere Padano«, za koga se zna, da pripada maršalu Balbu, tvrdi, da je napadom na Finsku, Rusija pre-varila Nemačku i da bez skrupula gazi nemačke interese na Baltiku. List tvrdi da je Rusija prevarila Nemačku i u pogledu liferovanja namirni-ca i sirovina, jer to liferovanje nije
nikakvo. Ćlanak napadj Rusiju da vodi politiku imperijalizma.
*
Dopisnik »Journala« prenosi za-nimljive podatke iz lista »Deutsche Justiz«, zvaničnog organa nemačkog ministarstva pravde, o novim odredbama nemačke vlade, prema kojima se, u kategoriju zločinstava protiv sigurnosti države i vojske, unosi či-tav niz novih prestupa, koji se kaž-njavaju smrču. U te prestupe se u-braja oštečivanja cesta, telefonskih i telegrafskih uredaja itd. Medutim, kao najzanimljivije, podvlači dopisnik »Journala«, da je predvidena ka-zna smrti i za »pristajanje i učestvo-vanje u organizacijama, koje su ne-prijateljske prema vojsci, bilo da su te organizacije privatne naravi, ili da imaju karakter pravog udruže-nja«. Pošto nije nigde označeno, ka-kve bi mogle biti te organizacije, dopisnik misli, da se radi o tajnim i vrlo razgranatim organizacijama, o kojima se ved čulo govoriti, a čiji cilj je, da preuzmu nasledstvo nacio-nalsocijalizma, u času kad ovaj bude prisiljen da kapitulira. U Švajcarskoj se več odavna tvrdi, da takve organizacije u Nemačkoj postoje i da rade pomoču čelija, koje su se uvu-kle u vojsku, u ministarstva, u banke i u čitav javni život, i koje su vrlo močne.
j Napredna Sokolska četa u Buletiču
Sokolska četa Buletič, društvo Te-
slič, postala je najaktivnijom u oko-lini. U okviru SPP je uzela čitav niz zaveta, koje je gotovo sve izvršila. Spomenučemo sledeče izvršene zavete:
1. Iskopan je bunar za pitku vodu, koji če ove godine biti dovršen. 2. O-snovana je kategorija muške dece. 3. Održan je četirimesečni tečaj za nepismene. 4. Zasaden je drvored lipa oko vežbališta. 5. Osnovan je streljač-ki otsek. 6. Godišnje se održavaju po dva javna časa. 7. Održana su 15 ve-černjih sela, 61 predavanje, 31 govor pred vrstom. 8. Osnovana je Narodna čitaonica i knjižnica, 9. Održan je petdnevni kalemarski tečaj i 10. Vodi se propaganda za zadrugarstvo.
Još 1934 osnovana je, na inicijativu čete, Zemljoradnička nabavljačka i prodavačka zadruga, a broj članstva zadruge povečao se: u okviru SPP za 96 novih članova. Održavaju se zadružna sela, a od Ц januara zadruga je otvorila podružnu prodavnicu. Zasluga je Sokola da zadruga ima svoje zgrade, trijersku stanicu i dr., tako da je selo Buletič danas jedno uzor-no sokolsko i zadriigarsko selo, za-hvaljujuči izvršenim; zavetima u Pe-trovoj petoletnici.	R.	Š.
Sadržina sokolskih listova
»OKO SOKOLOVO«
lzašao*je februarski broj glasnika Sokolske župe Beograd, sa sledečim sadržajem: Nešto o sokolskom duhovnom životu i duhovnoj askezi (Milič Majstorovič); — Petrova petoljetka (Dr. Pera Ilič); — Govori pred vrstom; — Kroz štampu; — Soko i selo, — Šta su veštačka gnojiva (K. Petrovič); — Pesme, razne vesti i be-leške, dečija strana itd.
»MLADI SOKO«
Primili smo broj za januar lista naraštaja Sokolskog društva Split, sa
sledečim sadržajem: Poruka narašta-ju; — Viteže slobode!; — Rad u no-voj godini; — Ustraj, živi, bori se, ne kloni!; — Karakteristika i značaj borbe našega naroda; — Sokolstvo i politika; — Borimo se za suštinu; — Naš naraštajski list; Sokolski život; — Vesti.
»SOKOLSKA VOLJA«
Broj 158 glasila ljubljanskih sokola donosi značajan uvodnik od br. Janka Jazbeca: »3 : 1«, članke o aktuel-nim dogadajima, vesti iz sokolstva i zemlje itd. List donosi .slike brače Dr. J. Šajnera, Dr. J. Vanička i V. Štepaneka.
I »IZVEŠTAJ SOKOLSKOG DRUŠTVA BEOGRAD-MATICA«
Jedno od najjačih prestoničkih sokolskih društava, Beograd-Matica, iz~ dslo je i za ovogodišnju skupštinu, koja če se održati 11 o. m.: »Izve-štaj o radu u 1939 g.«, koji je štam-pan u vidu knjige, sa vrlo ukusnim omotom, na 68 strana. Pored slika Kralja Ujedinitelja, Nj. V. Kralja Petra II i večeg broja snimaka iz života društva, štampani su izveštaji svih funkcionera i pročelnika sekcija Na uvodnom mestu je pozdravna reč starešine, puna lepih i zdravih misli.
Tko je malokrvan, blijed
i uopče slabog zdravlja, neka upotrebi najnoviji specijalitet „Ferrodovlm’*1 koji otvara vanredan apetit i vrlo brzo oporavlja svaku osobu kojoj je bila kakva bolest narušila zdravlje. Za dobar uspjeh dovoljne su 2—3 flaše. Orig. flaša Din. 40.— franko Proizvada Mr. Ph. A. Mrkušič, apotekar u Mostaru (Banovina Hrvatsha)' Dobiva se u apotekama. Reg. S Br. 66S2/3S
:niui
JOBAH ТОТОВИЂ, текстилна индустрија - Нови Сад
ВОЈВвДЕ БОЈОВИЋА 3
Израђује све врсте тканина из вештачке свиле као: Crepe de Chine, georgete, crep-satin, marocain, pique, satin postave и све остале модне артикле.
ADOLF PRAH
tovarna volnenih in bombažnih tkanin — KRANJ — Telet, interurban br. 13
Izrađuje: Sve vrsti oksforda, šarenih i	Ш
jednobojnih flanela, barhenta, gradla,	Ш
zefira, molinosa, ručnika i t. d.	§
Tkaonica — Bojadisaona — flpretura Od radnika do vlasnika domače podu-zeće bez inostranih stručnjaka!
Ir;
Naše veledobave sokolskim domovima u
Novom Sadu Subotici Sarajevu Ljubljani
itd. itd.
dokazuju, da oprema najsolidnije i uz najpovoljnije uvjete
REMEC-CO, Kamnik
Ivornite P. Mi M
PROIZVODE
rafinirani špirit, denaturisani špirit, sve vrste likera, brandy-a rumova i domačih rakija, kvasac, ugljičnu kiselinu. potašu, umjetno gnojivo, kristalnu sodu i bukove spirale za tvornice sirčeta.
Firma je vlasnik prirodnih vrela pitke i ljekovite vode poznate na tržištu pod imenom prirodna radioaktivna
SISAČKA MINERALNA VODA
(alkalno murijatsko jodno vrelo)
P i t k a
sama, sa vinom, koje ona ne bojadiše, i ostalim alkoholnim pićima, mlijekom i voćnim Sokovima.
L i j e č i
ovapnjenje žila, visoki krvni tlak, iznemoglosti, trajne upale dišala, asthmu, bronchiale, očne i živčane bolesli, trajne kožne bolesti (akna, furunkule, čireve), tuberkulozu kostiju, članaka i živaca, reumatizam mišića i članaka, ženske bolesti (upale, mijome. eksudate, trajna zapaljenja), trajne otekline žlijezda (gušu, pubertnu strumu), bolesti crijeva i želuca, bubrežni i žučni kamenac, skrofulozu (članaka, živaca, kožnu skrofulozu, čireve), bolesti spolnih i mokračnih organa (trajno zapaljenje, kamenci), hemeroide, usporeni oporavak, zacjeljuje rane, nepravilnosti kod probave. Naro-čito povoljno djeluje kod pojave morske bolesti.,
Vlasnik P. Teslić. Sisak
FIRMA JE ODLIKOVANA NA SLIJEDEĆIM IZLOŽBAMA:
Trgovačka i obrtnička izložba u Osijeku 1925 godine zlatilom plaketom, — Medunarodni sajam i izložba u Novom Sadu 1929 godine zlatnom medaljom. — Exposition Internacional, Barcelona 1.^9 Medalla de Oro. — Foire Expo-sition de Nice 1930 Grand Prix avec Mčdailla d’Or. — XII. Fiera Campionazia internacionale di Padova 1930 Grand Premio e Medaglia Oro. — lll-e Exposition Internationale de 1’Enfant, Bruxelles 1940 Grand Prix avec Mčdail-le d’Or. — A naročito za „Sisačku mineralnu vodu“, na Exposition de Bien-Etre, Pariš 1930 pour Eaux Minčra-les: Grand Coup dTionneur avec Medaiile d’Or.
mu«)« Sa»e* Sokol« Ki. Jugodavije (arh. M. Smiljanič, Alekse Nenadoviča 6) — Ureduje redakcioni odbor (PreUednik Dr. Vlad. Belajčić) — Odgovorni urednik Dr Tihomir ProUć.
Beograd. Prestolonaslednikov Trg 34 — Stampariia »Zora«. Kosmajska 24 — Telefon 29-920 — Beoftrad.