V'
KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA-ZA ZAŠTITU
L__
KLASA 26 (1)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 MAJA 1939.
PATENTNI SPIS BR. 14815
Ahrens Albert, Halle-Saale, Nemačka
Postupak za dobijainje gasa od mrkog ugljena i sličnih goriva, koji služi za izradu
sintetičkih tečnih goriva.
Prijava od 3 juna 1938.	Važi od 1 novembra 1938.
Naznačeno pravo prvenstva od 7 juna 1937. (Nemačka).
Poznato je, da se ugljen, naročito mrki ugljen na taj način oslobodi gasova i pretvori u gas u neprekidnom radnom postupku, što ugljen uzastopno prolazi kroz tri zone u retorti, koja se spolja greje. U prvoj se zoni vrši sušenje j kokso-vamje ugljena, posle čega se u drugoj zoni vrši oslobađanje od gasa, dok se u trećoj zoni pomoću dovođenju vodene pare na donjem kraju te zone proizvodi vodeni gas.
Da bi se pri tome dobio za upotrebu gotov varoškii gas, predloženo je, da se na majdonjoj zoni maštajući vodeni gas u-vodi pomoću obilazmog voda na gornjem kraju retorte tako, da on kao ispirajući gas prolazi kroiz obe gornje zone u jednakom kretanju sa ugljenom i njegovim proizvodima pri oslobađanju od gasa i pri tome sa ovim poslednjim stupa u reakciju, za vreme čega se istovremeno reducira u-gljena kiselina nalazeća se u vodenom gasu. Na donjem kraju druge zone, koja se takođe obeležava kalo redukciona zona, se tada odvodi gotov gas.
Pri tome se ova redukciona zona odvajala od zone vodenog gasa pomoću zatvaračke sprave n. pr. pomoću razvod-nika, koji se poslužuje spolja, da bi se neposredno penjanje vodenog gasa nastalog u majdonjoj zoni sprečilo prema redukci-onoj zoni i da bi se vodeni gas uveo bez ostatka gore u retortu.
Od ovog poznatog postupka polazi pronalazak u nameri da se izradi ođn. dobije gas, koji je pogodan za izradu sin-
tetičkog tečnog goriva, koje je toliko koliko je to moguće slobodno od svih nepotrebnih materija, kao što> su to voda, azot, kiseonik, ter od kokovanja i ugljena kiselina i da pokazuje ispravnu srazmeru mešanja ugljenog oksida i vodonika i to 1 : 2. Tome odgovarajući se materije, koje se oslobađaju u zoni sušenja i kokovanja, i koje u bitnome pretstavljaju malo čas pomenute suvišne nepotrebne materije, odvode na pO' sebi poznat način, te dakle ne dospevaju u narednu redukcionu zonu i isto tako na poznati način se zasebno is-koriščavaju. Usled toga se u najdonjoj zoni retorte nastali vodeni gas sada na gornjem kraju redukcione zone uvodi u retortu tako, da on lovde stupa u reakciju sa gorivom obeleženim već kao polukokis.
Bitno je dakle, da se prema pronalasku između redukcione zone i zorne vodenog gasa umetne međuzona time, što se šišajući vod za vodeni gas i odvodnik za gotov gas u upravnom pravcu na retortu odvajaju odn razdvajaju za otstojanje, koje kod praktičnog izvođenja postupka prema pranlajasku leži giajimianje u granicama 1 m. Time se postižu razna važna preimućstva, naročito prema napred izloženom poznatom postupku.
Poznata zatvaračka sprava između redukcione zone i zone vodenog gasa stalno stoji na visokoj temperatura, koja napada njen materijal i razara ga. Ona zahteva trajno i brižljivo posluživanje, jer trajanje ostajanja goriva fu redukcionoj zoni ima bitnog upliva na odlike odn.
Din. 5.—
svojstva i 'kakvoću gotovoga g-asa. Pošto gorivo samo kod Otvaranja žatv&raĆke izobražava kao diiskontinulvam. Već dV@ to se poznati postupak u i'zvesnom smislu izoibražava kaio diskontiinuivam. Već ovo izlaganja pokazuju, kako je potrebno odbacivanje poznatih ž&tVaračkih sprava.
Seim toga uključivanje međuzone između ređukciome zone i zone vođenog gasa .ima Za dobijamje otdmaih preradljivog sintetičkog gasa, nameravano ovim pronalaskom, još naročito značenje.
Pokazalo se da sadržkia Vodenika u vodenom gasu dobivenog u majdonjoj zoni stalno je veća, no što to zahteva sraz-mera između CO i H2 (1 : 2), koja je potrebna za sintetički gas. Dakle i kod poznatih postupaka ugljena kiselina koja se sadrži u vodenom gasu reducira u reduk-cionoj zoni posle obilaženja, a time se povećava kolačima ugljenog oksida. Poznatim 'postupcima pak nedostaje .mogućnost, da se tim delom postupka može re-gulisati, jer se kod njih mora uvek celokupna količina vodenog gasa, koja se skuplja ispred zatvairačke sprave, da vodi obilazno, jer bi imaiče kod otvaranja zat-varačke sprave stupila iznenada veća količina vodenog gasa neposredno u reduk-cionu zonu tako, da bi se svaki put kod otvaranja zatvaračke sprave pnloraoi (da menja osobine isisanog gotovog gasa. Sastav vodenog gasa najdamje zone nikako ne ostaje isti, nego se koleba u izves-nim granicama. Usled toga se koleba i za ispravno održavanje srazmere između CO i H‘2 (potrebna dopunska količina ugljenog oksida, koja treba da bude dobljena redukcijom ugljene kiseline vodenoga gasa. Moglo bi se dakle misliti na to>, da se potom potrebno regulisanje sadržine ugljenog oksida gotovog gasa ima postignuti ili pomoću odozdo iz retorte dovođene količine vodene pare ili pomoću prometne iznošenja količine koksa iz retorte. Oboje pak podleži znatnim sumnjama. Dovedena količina vodene pare mora da stoji u određenoj srazmeri prema zapremini zone vodenoga gasa. Prekoračenje ove srazmere učinilo bi da vodena para postane neželjeni balast u gotovom .gasu, dok bi nedovoljna količina vodene pare imala za posledica nedovoljno iškoriŠćenje goriva. S druge strane promena iznošenja koksa kod neprekidnog postupka premla pronalasku imala bi za posledicu, ida se celokupni stiU'b goriva u (retorti tome odgovarajući više ili manje brzo kreće kroz retortu
te bi se na taj način pojedine zone na neželjeni način pomerale u odnosu na čvrsto ugrađene ispuste za gas.
Tek umetanjem jedne međuzone između redukcione zone i vodenog gasa zone omogućava !se potreb,-no regulisanje sadržine ugljenoga oksida go'tovog gasa na potpuno zadovoljavajući način i to pomoću regulisanja količine vodenog gasa isisanog iz zone vodenog gasa i količine uvedene gore u redukcionoj zoni, pošto kod umetanja te međuzone nismo (prinuđeni, da celokupni vodani gas odvodimo iz zone vodenog gasa. Ako je za održavanje ispravne srazmere mešanja u sintetičkom gasu potrefo-na količina ugljenog oksida s razmer no mala, to se samo odgovarajući deo vodenog gasa vodi okolo u redutkđonu zonu, koji sadrži toliko ugljene kiseline, da se njegovom redukcijom izrađuje ispravni sastav mešavine. Isto tako i sadržina ugljene kiseline vodenog gasa može određujući da upliviše na količinu gasa vodenu obi lazu im putem. Obilazno ne vodeni ostatak gasa penje se kroz meduzonu na gore i meša se sa gasom doilazećim iz redukcione zone talko, da tada isisani gotov gas ima željeni sastav. Eventualna kolebanja u dejstvu đuvaljki za isisavanje vodenoga gasa iz najđonje zone i gotovoga gasa iz redukcione zone, postaju neškodljiva dejstvom međuzone.
Patentni zahtev:
Postupak za dobijamje gasa iz mrkog uglja i sličnih goriva u neprekidnom pogonu služećeg za izradu sintetičnog tečnog goriva, pri Čemu ugalj u jednoj retorti spol ja grejanoj uzastopno prolazi kroz zonu sušenja i k okovanja, kroz zonu oslobođenja od gasova i redukcije i kroz zonu za 'Stvaranje vodenog gasa pomoću vodene pare uvođene ozdo i u posilednjoj zoni proizvedeni vodeni gas biva pomoću obilaznog voda ozgo sasvim ili delimično uveden u retortu, naznačen time, što. između isisavajućeg voda za vodeni gas proizveden u najdonjoj zoni i isisavajućeg voda za gotov gas iz redukcione zone, kojoj se vodeni gas sasvim ili delimično u-vodi ozgo, biva umetnuta jedna meduz ona tako, da se proizvedeni vodeni gas uvek prema potrebi može sprovesti kroz tu zonu ili pomoću isisavajućeg voda ili istovremeno kroz oboje, uvek prema reguli-sanju sisanja.