KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENaCA
UPRAVA ZA ZAŠTITU KLASA 55 (1)
INDUSTRIJSKE SVOJINE IZDAN 15. OKTOBRA 1923.
PATENTNE SPIS BR. 1428.
The General Waste-Paper Recoverv Company,
Baltimore U. S. A.
Postupak i naprava za prečišćavanje makulature.
Prijava od 30. marta 1921.	Važi od 1. januara 1923.
Pravo prvenstva 20. marta 1915. (Austrija).
Pronalazak se odnosi na postupak i napravu, da se štampana ili neštampana har-tija raščešlja i da se štamparsko crnilo udalji sa hartije.
Štampana hartija treba da se pretvori u kašu bez ci nila, a da se vlakna, koja su bila uvaljana u prvobitnu hartiiu, ne skraćuju, ne rastvaraju niti hemijski obezboje. Približno ispunjavanje ovih prigodaba zahteva, da se vlakna razmrse i da se izdvoje jedna iz dru gib, a da se što je moguće manje upotrebi sečenje i raskidanje, i da nastane udaljivanje crnila, a da se hartija ne podvrgava tako dugim procesima kuvanja i razmekšavanja u jakom alkaliju ili tome slično, da se vlakna razmekšaju, trule ili da se obezboje
Nadjeno je, da ako se vlažna hartija štam pana običnom crnom bojom počepa da se crnilo, koje se nalazi u pravcu raskida zbog razvlačenja jednih vlakana iz drugih već u izvesnoj meri znatno rastavilo, tako, dakle, da je adhezija crnila na neraskinutoj hartiji. Stoga je biia težnja, da se pronadje jevtina i korisna metoda, da se hartija u tako finu parčad usitni, da se osnovna vlakna hartije, na kojima se svaki deo crnila drži, sasvim ili delimično oslobode pa bi se na ovaj način crnilo dovelo u takvo stanje u kome se istovremeno ili i sledujućim postupanjen neznat-nijeg trajanja i oštrine može ukloniti, nego što bi bilo potrebno, kad hartija ne bi bila tako usitnjenja. Idealno ostvarenje ove misli zahteva skoro savršeno razmršavanje i ra-stavljanje hartijinih vlakana i, pošto se ovo u praksi neće dati isvesti, treba da se niže
opisana pomoćna srestva približe idealu na neočekivan način.
Vokazivalo se, da se najbolji rezultati do-bijaju, ako se hartija za vreme raščešljavanja postupa sa hemiskim materijama ili srestvlma sa čišćenje, koja crnilo rastavlja ju i udaljuju, što onda lakše biva, nego kad postupanja sleduju . edna za dru„im Dejstvo nastavljanja crnila p.tpoinaže se zbog izvlačenja vlakana jednih iz drugih, mehaničkim trenjem proizvedenim mašinom, koje dalje teži da crnjlo mehanički ukloni. Ovo bez šumn e doprinosi u izvesnoj meri tome, da se bolji rezultati postižu, ako srestva za čišćenje dejstvuju već za vreme nastavljanja u vlakna, tako da se izvlači puna korist iz mehaničkog trenja.
Srazmerno blaga srestva za čišćenje i samo umereno visoka temperatura, dovolnji su pri ovom postupku za uklanjanje crnila. Kao srestvo za čišćenje upotrebljava se u opšte sa malom sadržinom natriumsilikata a prvenstveno sa malo slobodnog alkalija. Postoji čitav niz blagih stestava za čićenje, računajući tu i običan sapun, koji više ili manje savršeno daju željeni rezultat, ali gore po-menuto srestvo ili njemu što je moguže bliži ekvivalenat, ispunjuje najbolje zahteve. Upotreba oštrijih hemijskih materija daje takodje zadovoljdvajuće reznltate u vezi sa novim postupkom i pri znatno skračetom postupanju, koje tada nastupa, a može se i upotreba ja-čiž zemikalija kao korisna pokazati, ipak su koristi postupka najveće, ako se upotrebe blage kemikalije Docniie u opisu se potpuno upustvo za srestvo za čišćenje, koje se u
Din. 4.
svakom pogledu pokazalo kao najkorisnije za hartije iz sode, sulfida i drvovine, ali se prema iskustvima mogu preduzeti izvesna cstupanja, ako se zahtevaju naročita dejstva, na ročito u pogledu boje.
Od naprava, koje služe za izvodjeuje pokazanog postupka, na crtežu je prestavljena ona, koja se pokazala kao najpogodnija za cilj pronalaska.
Za raskidanje birtije, mora se ona, ukratko rečeno, čvrsto držati u dve ili više tačaka i razvlačiti. Dok hartija još nije usitnjena u parčad ispod izvesne veličine, poslužićemo se mehaničkim pomoćnim srestvima, koja se sama ukazuju. Ali ako usitnjavanje treba nastaviti do gore izloženog stanja, onda znatno rastu teškoće Razume se, moguće je izvršiti pretvaranje u vlakna, sa poznatom mašinom sa raskidanje, Jordanom, ali Ova ili slične naprave zaliti vaju ne samo duže vreme za predmet pronalaska, već vezuju i crnilo čvršće sa hartijinim vlaknom, tako, da se dejstvo izdvajanja dovodi u pitanje ili se srre-čava Dalje imaju te naprave i taj nedostatak, što sama vlakna prekidaju i skraćuju Nekoji od tako zvanih ,,digastora“ ni pokazuju ovaj nedostatak na isti način, ali oni ne usitnjuju hartiju dovoljno fino i srazmerno ostaju velike količine crnila još na neusbnjen im komadima hartije i zahtevaju radi svog uda-Ijenja isto energično hemisko dejstvo kao kod većih komada hartije. Na dosadanjoj osnovi ne može se nikakva naprava stvoriti, da se vrlo mali komadi hartije dobiju mehanički i da se rastave u vlakna, a da se ne dodje do gore pomenutih teškoća.
Svaki predmet istavlja na suprot sili, koja na njega dejstvuje, otpor ili svojom mehaničkom jačinom ili svojim momentom lenji-vosti, drugim rečima otporom protiv iznenadnog stavljanja u pokret ili iznenadnog zadržavanja, pri iznenadnoj promeni brzine ili pravca Kod poznatih mašina za usitnjavanje hartije drži obično hartiju čvrsto jedan organ mehanički ili trenjem, dok je drugi organ, koji prema prvom izvodi relativno kretanje, vuče ili kida. Kod predmeta pronalaska je princip mehaničkog držanja hartije u običnom smislu reči potpuno napušten; isti (predmet) počiva šta više na još nepri menjenom principu, da se hartija čvrsto drži za vreme svoga usitnjavanja odnosno u cilju istoga zavisnošću od svoje lenjivosti, potpomognute lenjivošću neke tečnost«, u kojoi se nalazi hartija. Veličina takvog otpora prema sili, koja dejstvuje na telo, bitno je zavisna od vremena, za koje ova sila treba da se poništi.
Utvrdjeno je, da krilo, koje se lagano po kreće ili slično pomočno srestvo, ako udari
0	komad hartije, koja se nalazi u nekoj tečnosti, ovu hartiju samo tada usitnjuje, ako su komadi srazmerno veliki. Ako su komadi mali, oni sami primaju brzinu krila i pokreću se ne postavši usitnjeni. -Ako se poveća brzina rotirajućeg krila, onda se već usitnjuju komadi manje veličine, ako, se naposletku brzina okretanja načini vrlo velikom, onda nisu ni vrlo mali komadi hartije u stanju, da prime ovu brzinu i di time izbegnu dejstvo usitnjavanja. Brzinom okretanja, koja leži u praktički mogućim granicama postiže se, da komadi h rtije, koji se sastoje samo još iz malog broja medju sobom upletenih vlakana, budu lenjivošću tečnosti, u kojoj se nalaze, Čvrsto držani, tako da se daje postići usitnjavanje skoro do gore izloženih idealnih uslova. I eoretski bi u stvari bilo moguće, da se izvrši još mnogo veće usitnjavanje. Ovaj rezultat postiže se dvema, jedna drugoj suprotnim, težnjama i uticajima, od kojih jedna teži da delove hartije napred tera, dok drugi teži da ovo spreči, dakle jednim pozitivnim ili mehaničkim i drugim neutralnim ili popustljivijim dejstvom, od kojih se prvo na primer stvara jednim vrlo brzo rotirajočim krilom ili ručicom a drugo lenjivošću materijala i tečnosti, u kojoj se on nalazi Ovi uticaji ili sile razdvajaju hartijina vlakna jedno od drugog, ali ne prekidajući sama vlakna zbog popustljivosti onog jednog uticaja.
Novi postupak može se na razne načine ostvariti, i mogući su raznoliki konstrukcioni oblici za izvodjenje postupka. Oblik izvodje-nja, sa kojim su do sada postignuti najbolji rezultati, prestavljen je na crtežu kao primer. Fig. 1 je vertikalni uzdužni presek kroz napravu, fig 2 poprečni presek po liniji 2—2 figure 1.
Mašina se oslanja na stubove 1. Hartija koju treba usitniti i obezbo’iti unosi se u mašinu kroz otvor za punjenje 2 snabdeven poklopcem 3 O.vor 2 nalazi se na gornjoj strani sa dovodnom kamerom 4, koja se shodno na dole sužava kao što je kod 5 pokazano,
1	stoji osim toga u vozi sa jednim krajem horizontalnog cilindra ili cevi 6 Na suprotan kraj ovog cilindra nadovezuje se cev 7, koja se diže na više i postepeno se proširuje prema gore Završuje se h jrizontalnim komadom
8,	koji dopire do dovodne kamare 4 i u ovoj pokazuje prema dole. Pravac u kome se materijal kroz napravu provodi, označen je strelicama.
Kroz cilindar 6 prolazi osovina propelera
9,	koja leži u podesnim ležištima 10 i nosi u cevi 6 jedan ili više propelera ili tome slično ll, 12. Osovina 9 ima na svome spolja-šnjem kraju kolut za kaiš 13 ili se na inače pogodan način stavlja u brzo okretanje. Kod
prestavljene mašine ima prvi propeler 11 pre Čnik od na pr. 140 mm, drugi propeler 12 je skoro 330 mm udaljen od prvoga i ima prečnik od prilike 165 mm. Cilinder 6 ima pritom prečnik od prilik' 175 mm. Sve ove razmere mogu biti povećane ili promenjene, prema sposobnosti, koju naprava treba da ima. Propeleri se korisno poganjajo sa tako velikom brzinom, da nastaje vrsta Šupljine u tečnosti, dakle se propeleri sasvim ili deli-mično okreću u praznom prostoru; koji su sami proizveli Tada grebu ivice propelere vili krila, koje idu napred stalno delove teč nosti, koja im ide ' a suprot i bacaju ih iz-vesnom silom u pravcu proticanja napred. Ovim se postiže cilj pronalaska bolje nego ma na koji drugi način, koj' se može zamisliti. Tečnost data propeleru sadrži komadiće hartije, koji plivaju ili su suspendovani, i koje treba rastaviti u vlakna ili pretvoriti kašu, a brzo rotirajuća krila prelaze prc ko delova bar tije sa takom brzinom, da isti, nahodeći se u vodi, nisu u st nju da prime brzo kretanje krila. Komadići, koji pritom dedju u dodir s ivicama kril , budu napred terani, pri čemu se hartija pretvara u vlakna, a sama se vlakna ne skraču u, i u isto se vreme lako o-dvaja crnilo prema gore rečenom. Prop l-.ri vrše osim toga sporedno dejstvo, da izazovu brzu cirkulaciju materijala u napravi, bez u-potrebe pumpe iii drugog pomoćnog srestva za ovu svrhu.
Prvenstveno čine propeleri 1800 do 2500 obrta u minuti. Smeša od vode i hartije vraća se brzo kroz cevi 7 i 8, ulazi opet u do-vodnu kamaru 4 i teče odatle opet ka strani propelera, koja siše Obrtna brzina tečnosti u mašini je vrlo velika, i to približno 350 do 400 metara u minuti Podrobni opiti pokazali su, da nova naprava, čije se dejstva osniva na iskorišćenju inerci e i obrazovanju praznog prostora, izvršuje novi postupak na savršeni način, i da je p moću nje nastavljanje hartije i vlakna i njeno ob'zbojenje moguće prema vrsti hartije koju tr(ba postu ati od prilike za 1 2 do 10 minuta.
Dejstvu usitn aval'ja, koje sami propeleri izvršuju, pridružuje se dalje dejstvo isitnja-vanja, koje se time postiže, što se materija proteruje kroz Šupljine stvorene propelerima, sa velikom brzinom. Hidrodinamičko dejstvo pri kretanju tečnosti oko uglova i kr.z povratne cevi 7 i 8 utbe isto tako povol no na usitnjavanje. Vlakna u spoljnim slojevima mase, ko.a se kreće, zadržavaju se na zidovima trenjem, dok se vlakna u sredini, brže pokreću Nazad pomaže i padanje tečnosti iz cevi 8 dtjstvo usitniavanja
Za potrebu prakse gradiće se veće mašine, nego što odgovara gore dat'm razmerama, a
mogu se odnosi ovih razmera jedni prema drugima promeniti u širokim granicama
Kod mašine gore objašnjene veličine prera-djuje se pri jednom punjenju, kada je posredi t zv. 1 artija od Štampanih knjiga, stari žurnali itđ., od prilike 7 kg. koji se prosto rukom raskidaju u komade od više kvadr. t-nih colova vel čine Komadje hartije, unosi se u podesan sud sa vodom zagrejanom na 6.0 C i ovde ostaje hartija, dok je mašina ne bude mogla primiti, posle čega se voda i hartija pušta u kamaru 4 mašine Korisn1 ostaje hartija u vreloj vodi cd prilike 5 do 10 minuta; ipak se može ovo vreme trajanja promeniti. U sud se može uneti dovoljna količina tople vode, tako da se hartija u njoj razmekša Ako se upotrebi samo mala količina vode za razmtkšan e hartije, onda se mora druga količina vode uvesti u mašinu za usitnjavanje, jer u ovoi mora biti ndnos iz mrdiu hartije i vode približno 1: 20; dakle na 1 kg. suve hartije dolazi od prilike 20 1 vude, ma da se i ovi odnosi mogu u širokim granicama menjati. Voda u mašini za usitnjavanje zagreva se takodje na 601 do '. 0’ C. Ova temperatura daje najbolje rezultate, ali se može i menjati
Kada je mašina napuujena vodom i harti-jom, dodaje se srestvo za čišćenje, koje je dalje dole tačno opisano
Po punjenju mašine stavlja se propeler u kretanje sa od prilike 1 00 do 2500 obrta u minuti. Iskustvo je pokazalo, dj postupanje obične hartije za novine traje od prilike 3 minuta Voda i hartija kruže pri tom u mašini sa brzinom od oko 400 m u nvnuti. Kod nekih hartija, na pr. novinske hartije iziskuje postupanje manje vremena a kod drugih vrsta hart je može se utrošiti više vremena. Po svršetku postupanja mašina se zaustavlja i voda sa materijom ispušta se kroz otvor za pražnjenj- 15, da bi došla ni cb’čnu spravu za hvatanje mat rije, gde se ona po želji pere u vreloj ili hladnoj vodi pomoću cilindra za pranje dva ili tri časa i gde se udaljuje odvojeno crnilo i drugi strani primesci Kod žurnalske hartije ispere se materija do sasvim bistre bele boje i ne zahteva ni belenje ni kakvo drugo ponovno postupanje, kao dovo-djenie neznatne količine boje, kao što se takva upotrebljuje, kada se preradjuje nova iz-beljena sodno-sulfitna materija. Kod novinske hartije ispere se materija do žute boje, sl'č-ne boji smeše drvovine i nabeljenog ,'sulfata.
Po pranju materije dovršeno je rastavlja nje u vlakna i čišćeme. Materija se tada može predati Jordan-mašini na dalje postupan-e, da odavde dodje u sanduk za materiju i u mašinu za hartiju.
Pomoću novog postupka može se načiniti
odličan kvalitet hartije za knjige, a da se ni malo ne doda nove materije, ma da se u praksi po pravilu doda e mala količina nove materije. 1 pri primeni postupka na novinsku hartiju postupa se na gore opisani način. Ovako dobivena materija ima posle svog pranja u vodi u glavnom istu boju kao smeša iz divovine i na beljenog sulfita. Obično sadrži novinska har-tija ' d prilike 75% drvovine i 25% sulfitne celulose- Boja, pj novom postupku ponova dobivene materije za novinsku hartiju, popravlja se na isti način kao kod spravljanja novinske hartije cd nove materije, na ime pomoću plave i crvene bo e i do izvesnog stupnja ilovačom kao srestvom za punjenje. Hartija, koja je spravljena iz već upotreblje-ne knjižne, žurnalske i novinske hartije, ima odličnu boju, čvrstoću i izgled. Ponova dobivena vlakna mogu u stvari biti preradjena u hartiju, koja je vrlo slična onoj, iz koje su dobivena vlakna. Opiti su dalje pokazali, da 1 kg. knjižne hartije daje od prilike 0 8 kg ponova dobivene materije, tako da postaje gubitak od prilike samo 20%, i da 1 kg. novinske hartije daje od prihke 0,815 kg ma terije, tako da se javlja, dakle, gubitak od 12 1 2%. Ovo iskOriŠćavanje je vrlo povoljno i dokazuje, da je gubitak u vlaknima samo vrlo neznatan, jt r gubitak postaje u prvom redu otstranjivanjem crnila i gubitkom u materiji za punjenje
Treba paziti, da donji cilindar za pogon kod mašine, u kome propeleri rade, ima sr;.z meino mali prečnik u poredjenju s ostalim prostorima maMne. Ovim se štedi u snazi i svi se delovi materije izlažu [dejstvu propelera
Makulatura će se u opšte doneti u sud za razmekšanje i tada tek u mašinu Ali se materijal može i suv direktno unositi u mašinu. U posl dnjem slučaju preporučuje se, da se hartija sitno iskida, pre n'go što se unese, ipak može se i samo grubo usitniti
Korisno je upotrebiti više od jednoga pro pelera u cilindru za pogon kod mašine. Od prvog propelera odbačena tečnost čini vihor-no kretanje, ma da se isto dešava sa znatno manjom uglovnom brzinom, nego što je sam propeler ima. Dalje je korisno, drugi propeler snabdeti većim usponom, da bi s.J od prilike dobio isti odnos ugaonih brzina krila i vode.
Prema opitima činjenim sa ravnim krilima grade se ova, korisno srazmerno tanka i uska; jer se pri ovom smanjuje težnja da se voda stavi u vihorno kretanje. Drugim reči-ma: krila treba da budu tanka, da vodu za vreme brzog kretanja krila što je moguće manje bacaju u naokolo. Kod ovih krila može ili težnja, da se materija napred tera, potpu-
no osustvovati, tako da se dejstvo pogona mora proizvesti pumpom ili tome slično, Ili im se može dati vrlo mali uspon, tako da je u svakom slučaju moguća velika obrtna brzina bez proizvodjenja šupljine u vodi. I ’oku-ša i sa drugim krilima sa zavrtnjem pokazali su, da su razni rasporedi mogućni, koji rade zadovoljavajući, ako se samo vodi račun o podesnim odnosima delova i odgovarajućim brzinama, tako da krila mogu suspendovani materijal napadati i rastavljati u vlakna.
U mnogim slučajevima može se preporučiti, da se nameste nepomična krila, vodjice i tome slično izmedju rotirajučih, da bi se ograničilo okretanje tečnosti i da bi se time dobilo još i dalje dejstvo usitnjavanja, da tečnost i materija budu snažno bacani na ivice takvih krila Kod ovog rasporeda preporučuje se, da se upotrebi odgovarajuća veća brzina za tečnost, ii opšte odgovaraju postupci pri tom već objašnjenim đejstvima, usitnjavanje se vrši dvama jedno drugom suprotnim đejstvima, pokrenutom vodom i delovima materije s jedne strane i mehaničkim otporom, krilom s druge strane. Vidi se, dakle, da u principu nije bitno, c!a li se krila okreću a voda drži čvrsto mater ju ili da li je obrnut slučaj. Ali iz raznih posmatranja izlazi da je, nacrtani oblik izvodjenja sa glatkim cilindrom za pogon koristan
Pošto su usitnjavanje i čišćenje podjednako važn! i dešavaju se pri nacrtanom obliku ma* šine istovremeno, bilo je potrebno utvrditi najkorisnije uslove za poslednje i za prvo. Obezbojenje ili čišćenje biva najsavršenije, ako je količina vode u odnosu prema količini hartije vrlo velika. Razume se da postaje veliki p"ost r i proizlaze otstupanja prema vrsti materije i srestva za čišćenje, ali dobra sredina je, kao što je već pokazano, ona od 20 delova vode na 1 deo suve hartije. S obzirom na dejstvo usitnjavanja mogao bi materijal unesen u mašinu imati znatno veću sadržinu hartije, ali pri takoj većoj sadržmi trpi belina ponova dobivene materije. 1 sa većim količinama vode vršeni su opiti, na ime do vPe stotina delova vode na jedan deo hartije, ali ovim se ne postiže vi e nikakva naročita korist za čistoću produkta i troškovi preduzfća rastu kako u pogledu utroška snage, tako i u pogledu utroška srestava za čišćenje za jedinicu postupanog meterijala.
Pod pretpostavkom podesnog di datka vode suvoj hartiji dobiven je pogodan procenat suvog srestva za čišćenje za razne vrste hartije i pri ovom se došlo na 4' o za staru novinsku hartiju i 41/-0 o za knjižnu harti u Ako se uzme više vode za materiju, onda se mora povećati deo srestava za čišćenje, da bi se postigla dovoljna koncentracija. Ako se
naprotiv umanji dodatak vode onda ne treba umanjiti u istom odnosu dodatak u srestvima za čišćenje, pošto pri srazmerno nedov Ijnoj količini vode mora biti veća koncentracija tečnosti, da bi se dobio čist produkat.
Kao srestvo za čišćenje naročito se korisno pokazao ovaj sastav:
20 litara vode
2	kg. kalijum-hidroksida
2	do 3 kg. loja ili koje druge materije, koja se može pretvoriti u sapun ;
3	kg. natrijum-silikata
2 kg. aluminium-hlorida
4	kg. 08° o-ih alkali a, rastvorenih u
4 kg. vrele vode.
liad sa raznim sastavima: čistom kalcini-ranom sodom, sodom za pranje, čistim na • trium-hidroksidom, čistim sapunon itd. poka zao je, da pri novom postupku usitnjavanja, računajući i mehaničku obradu i hidrodinamičko dejstvo rastavljanja, izuzev dejstva, koja dovode delove boje oprt u dodir sa vlaknima, da č iav niz sastava može dati dobre rezultate. Srazmerno neznatna otstupanja od gore navedenog sastava, daju samo male promene u rezultatu i gornji sastav daje srestvo za čišćenje, koje (srestvo) odgovara svima za-htevima. Od interesa je utvrditi u vezi s ovim, da mehaničko dejstvo usitnjavanja samo za sebe već rastavlja znatan deo crnila, i ako se ne upotrebi nikakvo srestvo za čišćenje — najbolji dokaz zato, da se navedena teorija pokazuje istinitom i dobar i jak mehanički uticaj potpomaže uspešno hemisko postupanje
Fakt je, da štamparsko crnilo fizički u toliko čini osobnost, Što se adhezijom vezuje za hartiju, ali ostaje sposobno da se odgovarajućim kretanjem mehanički odvoji sa vlažne hartije, za razliku cd boje, koja prodire u hartijina vlakna. Štamparsko crn ii j sastoji se obično iz pigmenta i masne kiseline ili voska ili ulja kao nosača. Ovaj nosač sadrži boju, koja se kod štamparskog crnila obično sastoji iz čistog ugl ena Svrhaide'sFo srestva za čišćenje kod novog postupka sasto isu tome, da se masni nosač pretvori u sapun ; nosač ide tada u rastvor i oslobadja delove boje. Crnilo skinuto s i hartije meša se sa masom i teži tada, da se penje na gore, pri čemu uzima sobom oslobodjeni ugljen. Ostaci crnila, zajedno sa nekakvim materijama za punjenje, škrobom itd , koji su se nalazili u
originalnoj hartiji, udaljuju se iz ponova dobivene mase parenjem koje dolazi posle usitnjavanja i čišćenja.
Postupak i naprava opisani su u obliku, u kome mogu dati najbolje rezultate. Ali ovaj oblik čini samo primer a mogu se na njemu preduzeti promene u smislu pronalaska.
PATENTNI ZAHTEVI:
1.	Postupak i naprava za raščešljrvanje makulature, naznačen time, što se hartija podvrgava tako brzom mehaničkom uticaju u tečnosti pomoću rotirajuć.h tela za pogon, da ona hartija) ne može primiti brzi-ui tela za pogon, već lenjivost hartije i velika brzina okretanja tela za pogon izazivaju dve jedna drugoj suprotne sile, koje izvr uju potpuno nastavljanje vlakana jedno od drugog.
2.	Postupak po zaht vu 1, naznačen time, što se hartija pokrf će u stalnom kružnom toku u srazmerno velikoj količini vodJ, i da uvek podleže iznova uticaju tela za pogon i udar
3.	Postupak po zahtevu 1, naročito za hartiju Štampanu ugljenim crnilom, naznačen time, što se tečnosti koja prima hartiju dodaje srestvo za čišćenje, koje isredstvo) pre tvarn crnilo u sapun i olakšava njegovo uklanjanj sa hartije
4 Naprava za izvod enje postupka po zahtevu 1 i 2,'naznačena time, Što ima jedan ili više oštroivičmh propelera, koji su utvr-d eni na osovini i okreću se u cevi za pogon 6 takvom brzinom, da stvaraju Šupljine, kroz koje na ove propelere biva bacana smeša od hartije i tečnosti, koja (smeša) tirkuliše kroz cev za pogon
5. Naprava po zattevu 4, naznačena time, što prep leri koji dolaze jedan za drugim i raspored;eni na rastojanjima jedan od drugog ra^te u usponu i prečniku u pravcu strujanja, da bi približno održali istu relativnu ugaonu brzinu krila propelerovih i vode,
6 Naprava po zahtevu 5 sa proširenom dovodnom kamarom M) i odvodom (7) za stalno cirkulišuću smešu ; naznačen time što s‘ odvod (71 koji polazi od zadnjeg kraja cevi za pogon i6) u pravcu strujanja, t. j. prema dovodnoj kamari postepeno širi, dok je cev za pogon u pvečniku srazmerno mala u uporedjenju sa širinom ostalih provodnika mašine.





i-



'
'






: '
■
■
'
'
;
,






i
..
,
:

v
'
. J ■ ' 1 iU
-

-
'