KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU KpA'iv 21 (4)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 1. FEBRUARA 1924.
PATENTNI SPIS BR. 1702.
Dr. Valter Dornig, inž.t Berlin - Steglitz.
Regulisanje broia ckn t-iia za pretvarače visoke tn-kvencije,
Prijav« od 1. novembra	V»ži od 1. maja 1923.
Regulisanje broja okretaja, naročito kod električnih motora za pokretanje mašina visoke frekvencije, do razlomaka od 1°, tač-nosti odn. stalnosti, često je probano, da se postigne centrifugalnim regulatorima, koji su pri promeni obimske brzine otvarali ili zatvarali jedan kontakt Time su stavljani u dejstvo releji, koji su spajali otpornik.* za korekturu u motoru. Ali to stavljanje r leja u dejstvo mehaničkim putem ima više nedostataka. Vremenska konstanta je i rilično velika i pri kretanju kvari se kontakt i t d a time i precizno dejstvo. Zatim mogu svi mehanički regulatori tek onda da utiču na menjanje broja okretaja, pošto je nastala promena brzine, koja treba da se oirži.
Prema ovom pronalasku zamenjuje se mehaničko stavljanje u dejstvo kontakta, električno induktivnim uticanjem, čime je takav regulator u stanju, da utiče već pri početku promene brzine.
Crtež objašnjuje primenu ovoj pronalaska kod motora za rrevrtljivu struju i kod motora za jeđnosmiNlenu struju
SI 1. pokazuje šematski jedan, primera radi, izveden oblik i razvodni raspored za prvi slučaj.
Si. 2 pokazuje izgled s kraja mašine za regulisanje;
SI 3 pokazuje šematski jedan, primera radi, izveden oblik i razvodni raspored za drugi sluča ;
SI. 4 prestavlja presek po crti A — B sa si 3.
Na sl. I. i si. 2. je jedan motor za obrt-Ijivu struju na čijoj je osovini 2 pričvršćen zazubljen induktor 3 za dva istopolna ge-nerotora 4 i 5 za naizmeničnu struju. Oba mogu zavrtkama 6 i 7 da se udešavaju relativno prema induktoru, da se reguliše va-zdušna pukotina Zvonasto telo indukt tra ima useke, tako, da se opružni se: menti 9 k ji nose s olja i iznutra zu ce 8, mogu da podupiru spolja pri centrifugalnoj sili. Pri tome se menja naizmenično menjanjem broja okretaja, vazdušna pukotina unutrašnjeg ili spoljašnjeg generatora 5 odn. 4. Generator 4 radi preko srestava za intoniranje npr. rreko kapaciteta 10 i samoindukcije 11, na seriju releja 12, a generator 5 preko srestava za intoniranje 14 i 15, na seriju releja ib Releji spajaju ili prekidaju vezu sa otpornicima 17 odn. 18, koji leže u serijama u kolu struje rotora motora 1. 19 je naprava za stavljanje u pokret koja leži u istom kolu št uje
Na li 3 i si 4 je 20 motor za jedno-smislenu struju, a induktor i istopolni generatori su slični kao na sl 1 i 2 i njini delovi imaju odgovarajući podjednake brojke za označavanje Generator 4 za naizmeničnu struju radi ovde na izravnjač 21, a generator *> za naizmeničnu struju na izravnjač 22 Brojke 23 i 24 označuju . omoćne namotaje za uticanje motorevog polja, u koje se sprovodi jednosmisleno izravnjanja energija iz izravnjača 21 odn. 22 Brojka 25 označuje namotaj za nadraživanje polja
Din. 2
koji je spojen sa kolutovim dirkama 26.
Način dejstva kod sl. 1 je ovakav:
Pri umanjivanju broja okretaja motora 1 biva manja vazdu.šna pukotina unutrašnjeg generatora 5. Struja raste, dok se na po-sletku ne nadraže releji 16 i otpornici 18 se kratko vežu. Time raste broj okretaja. Kad on postigne predhodno obredjen stepen, onda se uveća vazdušna pukotina generatora, releji 16 izgube nadražaj i opet spoje otpornike 18 Pri daljem porastu broja o-kretaja biva vazdušna pukotina spoljašnjeg generatora 4 manja. Pri prekoračenju pred-honno odredjene brzine nadraže se releji 12 i time se spoje otpornici 17, i umanji se brzina motora.
Kod si. 3 sprovode se struje generatora 4 i 5 preko izravnjača 21 odn. 22, neposredno u pomoćne namotaje 23 odn 24, od kojih je jedan namotan u istom smislu kao namotaj 25 za nadraživanje polja a drugi u pro'ivnom smislu. Dakle jedan namotaj po jačava polje struje, tako da se umanjuje broj okretaja, a drugi dejstvuje obratno
Nacrtani razvodni rasporedi su samo primeri za primenu ovog pronalaska i mogu u veliko da se promene. Na pr. po Sebi se razume da bi mogao i motor za jednosmi-slenu struju da se reguliše pomoću releja ili mogu kod motora na obrtljivu struju, da se upotrebe izravnjači, koji utiču neposredno ili posredno nagomilavanjem jednosmi-slene struje na napred uvezane namotaje za
ugušivanje, za menjanje njinog dejstva ugu-šivanja.
Umesto istopolnih generatora za naizme-ničnu struju, mogli bi da se upotrebe i generatori druge vrste, u koliko su oni tako konstruisani, da se menja vazduaiia pukotina izmeđju jednog dela koji s£ okreće i jednog s:alnog dela, koji delovi Teže u polju linija sila
Razlike struje obeju mašina*može još znatno da se uveliča kombinacijom, da se kola obeju mašina intoniraju tatyo da jedan ima rezonaciju iznad, a drugi ispod normalnog broja okretaja
PATENTNI ZAHTEVI:
1. Regulisanje broja okretaja za pretvarač visoke frekvencije, naročito za bežičnu tehniku, naznačeno time, što se centrifugalnom silom menja vazdušna pukotina jedne pro-izvodnice struje a time i njeno dejstvo, u tu celj, da se utiče na broj okretaja motora.
. Regulisanje broja okretaja za pretvarač visoke frekvencije, po zahtevu 1, naznačen time, što se centrifugalnom silom men’a vazdušna pukotina dveju proizvodi lica struje menja u protivnom smislu pomoću samo jednog namotaja.
3. Regulisanje broja okretaja za pretvarač visoke frekvencije, po zahtevima I i 2, naznačeno time, što su proizvodilice elektriciteta intonirane, da se uveliča njina h-zlika dejstva pri prdmeni broja okretaja, a time da se uveliča i uticaj na motor.
d c/patent broj /702.
r,9i
—^h-VVVVV^ 15
.Iv




ii:
'
. Ki


■

■ « .



•	i ■	■








\i,¥*
Jt) j
W 1 ■
Omitiillft' *

r ■
t | ?f'
;	V‘ :iV' •*“ f .
V'.-