KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 23 (J)
INDUSTR1SKE SVOJINE
IZDAN 1 MARTA 1938.
PATENTNI SPIS BR. 13882
Naamlooze Vennootschap de Bataafsche Petroleum Maatschappij, Haag, Holandija.
Postupak za proizvodjenje ugljovodoničnih destilata frakcionom destilacijom i/ili kondenzacijom ugljovodoničnih smeša.
Prijava od 22 oktobra 1934.	Važi od 1 septembra 1937.
Naznačeno pravo prvenstva od 4 novembra 1933 (Holandija.)
Poznato je cepanje ugljovodoničnih smeša kao što je sirovo mineralno ulje trakcionom destilacijom i (ili) kondenzacijom u frakcije sa različitim tačkama ključanja. Uglavnom, kao što je poznato, postupak se izvodi na taj način što se ugljo-vodonična smeša za cepanje, bilo da je oslobođena ili ne od najlakših sastojaka sa najnižom tačkom ključanja, zagreva do temperature, na kojoj se jedan znatan deo - ako ne sva — nalazi u parnoj fazi ili može da prede u istu. Smeša zagrejana do te temperature se dovodi u jedan stub u kome se pare dižu i usled toga dolaze u dodir sa suprotnom strujom tečnosti. Najlakše pare se odvode sa vrha stuba gde vlada izvesna temperatura, koja je niža od one na dnu stuba- Deo tečnosti dobiven od ovih para ili tečnost drugog porekla ali približno istog sastava ponovo se uvodi u vrh stuba i na taj način stvara gore pome-nuta suprotna struja tečnosti, tako zvani povratni tok.
U stubu, kao što je poznato, predvideno je sredstvo da stvori što bliži ili duži dodir između pare i tečnosti, kao što su korita, rešetkaste ploče i t- d. Jedna ili više odvodnih cevi predviđaju se na raznim nivoima stuba, sa kojih se tamo obrazovane frakcije odvode. Isto tako može umesto jednog stuba da se spoje više stubova na red, koji tada zajedno delu ju kao jedan stub. Dde je dalje u opisu i zahtevima upotrebi jena reč »stub«, ovo obuhvata i slučaj raznih stubova vezani na red; tako, na primer, izraz »napajanje na dnu stuba« obu-
hvata isto tako i napajanje jednog stuba iz niza stubova.
Kao što je poznato, kontrola količine povratnog toka ili drugim rečima kontrola odnosa količine povratnog toka prema količini pare koja se diže, omogućava više ili manje oštro frakcionisanje tojest frakcije se mogu dobiti, koje sadrže veći ili manji broj sastojaka prve više ili prve niže frakcije; i u tom smislu u koliko je veća razmera u toliko je oštrije frakcionisanje. Jasno je, da se količina povratnog toka kroz vrh ne može povećavati. Postoji o-graničenje do izvesnog maksimuma, koji prirodno leži ispod količine pare odvedene u vrh stuba. Da bi se količina povratnog toka povećala, količina pare odvedena u vrh stuba treba da se digne. Odnos po-rvatnog toka prema pari je na taj način povećan. Ustvari, ako pretpostavimo da celokupna količina para izvedenih iz stuba je a delova po težini a od ovoga se a—1 ponovo odvodi kao tečnost. Odnos povratnog toka prema pari u vrhu stuba je a- -1 : a, onda je pomenuti odnos pošto je količina pare kao i povratni tok povećan za p proizvođenje na taj način ostaje isto — biva (p -f- a — I): (p a) tm e mnogo povoljniji. Očevidno je da veća količina povratnog toka, koja ima da se ispari u stubu iziskuje odgovarajući veći dovod toplote u stubu.
Ako se određuje po destilacionoj metodi A.S.T.M. (Američko društvo za ispitivanje materijala) tačke ključanja frakcija dobivenih destilacijom iz ugljovodoničnih
Din. 10,—
sineša, kao Sto je sirovo mineralno ulje, ili torne slično koje sadrži frakcije koje potpuno ključaju iznad 70" C, jasno je da one zadiru jedna u dru^u, niže frakcije u manjoj, više u većoj meri; naročito tačke ključanja najtežih destilata, na primer sasuo ulje i ostatak često pokazuju veliko zadiranje.
Prema pronalasku, u dno stuba se u-vodi tolika količina toplote, i to poglavito grejanjern ostatka u prvom redu neprekidnim vađenjem njegovim sa dna stuba, gre-janjem i ponovnim dovođenjem istog na dno stuba, tako da tačke ključanja najtežih destilata i ostatka određene prema A.S. T.M. metodi ne zadiru jedna u drugu.
Istina, poznato je, da se ponovo greje ostatak u frakcionoj destilaciji ili kondenzaciji ugl jovodoničnih smeša u stubu, ali nije poznato da se na ovaj način može dovoditi dovoljan broj kalorija za izradu u praksi u velikoj razmeri sa jedne strane teških destilata a sa druge ostatka, čije tačke ključanja određene po A.S.T.M- metodi ne zadiru jedna u drugu.
Prema pronalasku može da se ponovo zagreva ili ceo ili jedan deo ostatka. Dalje po pronalasku može da se greje potpuno ili delimično, pored ostatka, ieđna ili više frakcija obrazovanih na razlčitim nivoima stuba — u prvom redu odvođenjem ovih frakcija, potpuno ili delimično zagre-vajući ih i ponovo dovodeći ih na istom ili na skoro istom mestu stuba — takva količina toplote je usled toga dovedena da tačka (tačke) ključanja odgovarajuće frakcije (frakcija) određene po A.S.T.M. metodi ne zadire (ne zadiru) u tačke ključanja idućih frakcija.
U prvom redu, takva količina toplote dovodi se u stub, da ne postoje samo zadiranja jedna u drugu tačaka ključanja frakcija, već isto tako početna tačka ključanja određena po A.S.T.M- metodi jedne frakcije leži više nego krajnja tačka ključanja iduće niže frakcije a krajnja tačka ključanja jedne frakcije leži niže od početne tačke ključanja prve više frakcije. Očevidno da namera nije da se dobiju ovi razmaci u tačkama ključanja uklanjanjem male srednje frakcije. Pošto metoda A.S.T. M. ne pruža pravu sliku stvarnog toka destilacije, to i nema razmaka između pravih tačaka ključanja.
Ako je potreban dovod toplote u stub može se dopuniti otvorenom ili zatvorenom pregrejanom vodenom parom.
Sa većim količinama pare i tečnosti u stubu predviđa se u prvom redu proporcionalno bolji i više produženi dodir između istih. Usled toga broj korita po frakciji biće u prvom redu veći nego što je to bio
slučaj u stubu upotrebljenom za tu svrhu.
Prema pronalasku, postupak se može primeniti na svaku ugljovodoničnu smešu prirode sirovog mineralnog ulja ili destilata mineralnog ulja, mineralnog ulja iz koga su lakši sastojci uklonjeni i t- d. ali je postupak od osobite važnosti za ove u-gljovodonične smeše koje se cepaju u lakše komponente, kao što su benzin i Petroleum i u teže komponente kao što su gasilo ulje pri čemu se ove poslednje dobi-jaiu kao najteži destilati.
Dobre strane oštrijeg frakcionisanja na ovaj način dobivene očevidne su. U slučaju manje oštrog frakcionisanja, lakše frakcije sadrže teže komponente, koje pripadaju prvoj sledečo j višoj frakciji i vrlo nepovoljno utiču na isparijivost nižih frakcija. Ovo je jasno dokazano na primer u slučaju frakcije gasnog ulja, dobivene kao najteži destilati na uobičajeni način. Ova frakcija sadrži takvu količinu teških sastojaka, koji pripadaju ostatku, da početna tačka ključanja gasnog ulja mora po nuždi biti birana vrlo niska, da bi se održala željena ispari jivost (procenat sastojaka, koji ključaju ispod izvesnog maksimuma). Sama po sebi niska tačka ključanja je loša strana, jer onda gasno ulje mora sadržati znatan procenat lakih sastojaka, koji ima suprotno dejstvo na količinu ce-tena i prema tome čini gasno ulje gorim kvalitetom kao gorivo za Disel-mašinu.
Isto tako prisustvo suviše teških komponenata u petroleumu — kada se upotrebi kao gorivo za lampu i penje se lako uz fitilj — kao i suviše teških komponenata u benzinu je od velike štete. U poslednjem slučaju i isparljivost i osobine protiv praskanja trpe negativan uticaj. Sve ove nezgode su potpuno ili delimično eliminisa-ne sa postupkom po ovom pronalasku.
Ne traži se zaštita za stabilizovanje benzina čime se izvodi oštro odvajanje između korisnih sastojaka kao što je benzin, s jedne strane, i delimično gasnih sastojaka kao što su propan i butan s druge strane i to pomoću rektifikacije pod pritiskom.
Patentni zahtevi:
1)	Postupak za izradu ugljovodoni-čnih destilata frakcionom destilacijom i/ili kondenzacijom ugljovodoničnih smeša — izuzev stabilizovanja benzina —- čime se zagrejana i potpuno ili delimiično u vidu pare ugljovodonična smeša neprekidno uvodi u stub i pare dovode u dodir sa protivnom strujom refleksa, koja se uvodi u stub pri vrhu, pri čemu su u stubu predviđana sredstva za dobi janje pri-
sno£ dodira između pare i refluksa, i ^de se dalje toplota dovodi u stub ponovnim zagrevanjem celo^ ili dela ostatka na dnu stuba, naznačen time, što se osim za obično isparavanja najtežeg destilata potrebnih količina toplote u stub u-vodi toliko dopunske toplote — koja se toplota i količine toplote uglavnom dovode zagrevanjem zaostatka, prvenstveno time, što se kontinualno zaostatak potpuno ili delimično odvodi sa dna stuba, zagreva i ponovo uvodi na dno stuba —, što se oblasti ključanja najtežeg destilata i zaostatka i/ili oblasti ključanja dva jedan za drugim sledujttćih destilata — određivano po tako zvanom A.S.T M. postupku — međusobno ne presecaju.
2)	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se toplota dovodi stubu zagreva-njem jedne ili više frakcija, obrazovanih na raznim nivoima u stubu — prvenstevno neprekidnim uklanjanjem iste (istih) potpuno ili delimično iz stuba, ponovnim za-grevanjem i ponovnim uvođenjem iste (istih) na isto mesto stuba tako da bar tačka ključanja frakcije određene po postupku A.S.T.M. ne zadire u tačku ključanja prve iduće više ili niže frakcije.
3)	Postupak po zahtevu 1 ili 2 naznačen time što se toliko unosi toplota, da je početna tačka ključanja jedne ili više frakcija, određena po postupku A.S.T.M. viša nego krajnja tačka ključanja prve niže frakcije.