D, V. Ljotič
PORUKA
FASISTICKOM ŠEGRTU
DRUGO, POPRAVLJENO IZDANJE —
58454

31 1939.
Govore nam prijatelji:
Zar ciste čuli: Stojadinovič če sad da predje na fašizam? Eto sad če on vašu misao da preuzme. Vidite: ide u Rim da prouči Musolinijevo, i u Berlin da prouči Hitlerovo delo.
A i drugi ovako govore. I kao zavide nam — što se tako naša misao udostojila visokog priznanja; a reklo bi se i Žale nas — što če drugi misao i slavu da nam prsotme. A mi se na to smejemo. Pa im odgovaramo: — Mi nismo fašisti. Ni naša misao — fašizam. Sto puta smo to kazali i dokazali, I ako Stojadinovič ide u Rim da kopira fašizam, ili u Berlin da kopira bitlerizam, on našu misao ne uzima, več tudju: misao Musolinija i Hitlera.
Samo, piodužujemo: Salazar iz Portugalije nije, koliko znamo, išao u Rim da kopira Musolinija, ni u Beilin da kopira Hitlera, — pa je a svojo] Pottugaliji ostvatio, radi dobra cjenog naroda i svoje zemlje, najbolju moguču misao koja se mogla roditi u Portugaliji.
I Hitler nije išao u Rim da proučava Musolinija i da pri-menjuje njegove mere na svoju NemačKu,
Ni Kemal nije išao u Rim i Berlin ili Lisabon da se tamo nauči šta treba Turskoj za zdiav narodni život«
A vi velite: Stojadioovlč ide u Berlin da prouči Hitlera, i u Rim da prouči Musolinija. Ne valja, zaista, i niče valjati: ni po njega, ni po nas. Po njega: jer se pomator kreče na nauke, koje od mladosti rane treba da je saviadao. A po nasi jer ée nas ovsj fašistički šegit grdno ostrugati i gadno iskasapiti pri-menjujuči na našoj koži rdjavo proučene zanate koji nešem duhu i našim običajima teško da odgovaraju.
Ali nas drugovi pots^čaju;
—	Žar se ne stčate proletos, posle onog našeg zabracje-nog zbora ü Smederevu, kad četiri stotine žandarma opkoli grad mali, pa ni ljude s jaganjcima ne puštabu na trg, samo da sè zakazani zbor ne odiži, a on se ipak odtža kroz borbu, preko ^retnja, jurišem golorukih seljaka na sirote n&oružane žandarme, što pored punih pušaka osetiše da je sramota pucati? Zar se ne sičate, proletos, posle toga, — kad se Stojadinovič nadje na nekoj zabavi sa našim tadanjim članom jednim — sičate li se njihovog razgovara?
—	Zašto gonite ZBOR, Qospodine Pretsedniče? — upltače na§ tadašnji član Stojadinovlča,
Pa taj vaš pretsedaik je bar toliko pametan — odgovori Stojadinovič da več i sam zna zašto:
,Jedna zem ja, a dva gospodara,
Nil' je bilo, niti Kože fcfti%
„ZBOR ne može i ae sme raditi, jer ja hoču to š'o Zbor hoče, pa je prema tome. Zbor izlišan. 1 da zuate, kad biste ispunili sve zakonske formalnosti, i više od toga, rad vam neče biti odobren: Zbor mora biti zabranjen.
,Svi drugi mogu raditi. Može Udružena opozicija: to su stara gospoda, koju puštam da rade slobodno, naredjujem da moji listovi o njihovim sastaneima pišu, pa kad interesovanje kod sveta poraste, a ja samo bočnem iglom, a ono ceo njihov rad splasne na cčigled sveta, kao dečiji baloni kad se probušs. Može i Hodjera. Može i JNS. Ali ZBOR ne može, jer to što ZBOR hoče — ja hoču; pa otuda ZBORU nema mesta.
,Ja ču na jesen imati omladinu uniformisanu i' vojnički obučenu. A potom ču na izbore".
Tako je govorio Milan Stojadinovič u maju mesecu 1937 g.
Uzalud se trudio njegov tadašnji sagovornik da mu dokaže da ZBOR neče ono šlo hoče Sto adinovič, a ono što ZBOR hoče, to Stojadinovič ne može. Uzalud mu je trud bio. On uporno osta pri onome što prvo reče: ,Ja hoču to što ZBOR hoče."
I verovatno je da bi to do sad i jasnije videli, da slučajno Konkordat — (za koji u Skupštini Korošec pre neki dan reče da je bio magareči posao) — ne pomrsi mnoge račune, i ne uzdrma iz temelja kulu Stojadinovičevu, tako da ga do sad nigde ne bi bilo, da slučajao u pomoč ne pridjoše brzopleti dižavnici iz Udružene opozicije sa svojim nesporazumom, čime u svim nacionalnim krugovima napraviše ogromnu uzbunu, i tako trenutno pomogošs očajniku Stojadinoviču da se još malo, na veliKu našu nesreču, zadrži na vlasti.
To ga ipak primora da svoje planove odgodi od jeseni do pioleča. Ali sad se sve više i češče govori o tome. I razni znaci dolaze da te govore potvrde.
ZBORU se zaista vtč rad ne da. U mesecima junu i julu od 212 zborova, doz voljena su samo dva, dok su svi ostali za-branjeni. Naši listovi da bi mogii iziči, moraju se Štanpati haj-dučlci. Nista nas neče iznenaditi ako Stojadinovič ispuni svoju reč pa nam i sam rad zabrani. Eto več prvog znaka.
A drugi znak je polltička škola. Ojnovali su je ljudi poli* tički neuki, osim ako je politika „brlog u kome se prasci valjaju", <— ljudi ko i nikad nisu ni mislili da se o politici ima šta učiti, pošto nikad u politici nisu ni videli „svetu i strašnu službu upravljanja dižavnom i narodnom sudbinom", več samo veštinu dočepati se vlasti i održati se na vlasti bez ikakvih obzira.
A treči im je Min. propagande. Osnivaju ga ljudi kojima je iaž pogana azbuka, kojom jedino umeju da se služe, pošto samo „u njenoj senci mogu životariti, dok bi ih istina spržila.
Četvrti znak su uniforme za omladinu, Naručuju uniforme Si omladinu ljudi, koji su od uniforme za vreme rata, onda kad je ona označavala čast vojnika Kraljevog radi odbrtne Otadž* ping, bé^iali kao djave ojJ kfata.
A nekom strancu opet, pre mesec dana, Stojadinovič saop-šti svoje namere. Reče mu da vidi da se mora kidati s „jalovom demokratijom". Mora da predje na drugi, »autoritativan sistem".
A stranac mu tada kaza valjda, da če to iči malo poteže, jer svaka misao traži cele ljude. Odnosno misao treba da je cela, organski izrasla i razgranata kod jednog čoveka, pa tek onda ako bude ploda. Ne može biljka bez korena da cveta i rod donese.
Tako mora da je stranac od prilike, govorio, tek naš pre-mijer bi podstakout da odgovori: „Imam ja Zbor u ruci*.
To je bio jedan od osnova podozrenja da neko iz ZBORA bez znanja ikojeg faktora Pokreta šuruje sa Stojadinovičem. I otuda posle kratke istrage, ona trojica kratkodabnih Ijndi što u ZBORU dotle sedeše kao neki borci, moradoše iz ZBORA na-polje. — To, i još petoricu ìli petnaestoricu može da ima u ruci Stojadinovič, ali ZBOR nema, niti može imati.
Ali kako je, tako je, tek se ovim potvrdjuje onaj prole-tošaji razgovor Stojadinoviča. Izgleda, zaista, da on misli da hoče ono što ZBOR hoče. Sve na to ukazuje.
O kamo sreče da može, da sme i da hoče. Poklonili bismo mu se do črne zemlje. Ne bi bilo potrebno da nas goni. Mi bismo molili samo čast da mu kao prosti vojnici služimo, svom dušom i svom snagom svojom, do kraja. Ništa nas od toga ne bi moglo uzdržati.
Jer mi nismo ovu rabotu (neka nam se doz voli radi istine da to kažemo) uzeli da radimo radi slave svoje ili radi ma kak-vog dobra svog. Nego smo, uvereni da nam je Gospod život poklonio, i kroz muke i patnje nas proveo, i mnoga zla nas pustio da iskusimo i vidimo, — i naročito dozvoHo da vidimo svojim očima biljadama drugih mladih očiju što su se pred nama u ljutim bitkama zatvorile, da bi drugima posle njih, u narodu njihovom, bio život svetao, miran i tadostan, mi smo, s drugo-vima svojim, videvši da život niti je svetao, niti miran i rado-stan, uzeli na se tu rabotu prosvetlenja i unošenja radosti i mira kao nešto što neko mora raditi, a ne radi, — kao pretešku muku, kao preveliku borbu, ko j a uzima svu snagu I sav život, a od koje se drugi klone.
Otuda i velimo: Kamo sreče da Stojadinovič može, sme i hoče ono što ZBOR hoče? Tu mu nikakva borba ne bi bila potrebna da misao našu od nas preuzme; sama bi se kod njega našla, jer bi ta misao bila u tom slučaju njegova misao, a mi prosti vojnici njeni.
Ali, na žalost naŠa iskrenu, daleko je od te misli StoJadJ* flovié, Dal" se ta udal
e nego od ma koje druge. 1 ništa ne može učiniti da enost izmedju rjega i misli naša smaoji. NI njegovg
9, Ni vlast, i!o mu je gad, šlubjfo, u ruci,
dokazati.
Pa ipak, i ako je to nama jasno, radi mnogih treba to i
mi čemo to i učiniti, po običaju.
« «
Običao se naša misao karakleriše sa nekoliko pojmova kao sa nekoliko etiketa. ZBOR-fašizam. ZBOR-antidemokralija. ZBOR-antoritativoa dižava, ZBOR-staleška država.
Ovoga puta, da bismo pokazali poslednja osnovu ZBORA, nečemo govoriti o tim stvarima: ni o fašizmu, ni o demokrati ji, ni o Btaležima, več o osnovnim zahtevima ZBORA koje mora ispuniti svaki režim-i svaki oblik državni, ako želi da može biti reči o uspešnom delu njegovom.
Otuda če baš, nadamo se, za sve morati i da bude jasno da imamo pravo Kad kažemo da je Stojadinovič nemočaa,i nes-posoban i neslobodan da na se uzme našu misao.
Ima jedan grad u našoj zemlji. Mali, ali vrlo slavan, Naj* slavniji, Dubrovnik.
Više ulaza u Knežev dvor stoji pleča, Na ploči stari natpis. Poruka u kamenu uklesana:
.Oni što državnim poslovima upravljaju.
Svoje privatne neka zaborave'.
Tu poruku Dubrovnika nam dragog ZBOR smatra prviiü uslovom svakog dobrog upravljanja,
Milion zakona da ima u državi, ako ova poruka ni e po* što vana, svib milion če biti pogaženo. Pogaziče ib dižavnci što državnim poslovima upravlja u, a svoje privatne ne zaboravljaju.
Da nijednog zakona čak u dižavi nema, ako je ovaj dubio* vački pošlovan, svi če biti ispunjeni.
Ispuniče ib državnici što dižavom upravljaju, a svoje privatne interese mogu dazaborave.
Otuda ZBOR uzima to za svoju misao. Ali ide i dalje.
Ko može, upravljajuči državom, da zaboiavi na svoje interese?
Junaci i muaenlclé
Junaci su položili ispit na bojnim poljima, Nisu se plašili za svoj život, Zaboravili su svoje interese, Zaboravili su na svoju decu, na svoje žene, na svoje roditelje. Radili su tako, kao da ib nije strab, kao da ib nije bol, kao da im nije ništa sve žrtvovati radi drugib, radi dužnosti, radi ljubavi.
Mučenici polažu još teži ispit svaki dan. Imaju pred sobom mogučnosti da idu lakšim, ugodnijim, širim putem i na komu su sva moguča dobra, ali bnl zaboravljaju svaki dan svoje interese i muče se radi opšiib ljudskih ili posebnih narodnih ideala,
Otuda ZBOR traži da u narodu našem, da bi se ispunilo ODp dubrovačko pravilo, dodju ra vrhove ne kukaviteiš čardžijcj V8S juosci I mucsnici.
Tako ZBÖ'R, Ì od ioga otatupiti ne mo^e. À kako Milan Stojadinovič? Da li on može, sme i hoče tako nešto?
Kad bi on takvu misao ZBORA glasno kazao, nasmejala bi se grobotom sva zemlja, verujuči da je to kakva čudna Šala njegova. Jet kako bi mogao Milan Stojadinovfč govoritj o juna-cima I mučenicima?
Pa on — i pored poznate mu neukusne neskromnosti nikad i ne pokuša da za sebe kaže da spada ili da je blizu junaštva i mučeništva,
Kada ga jednom djavo ponese da ispituje ima li kakve veze izmedju njega i junaka — on ne mogade da junaštvo pro« nadje kod sebe (i ako mu je prilika dosta bilo), ni kod svojih bliž h predaka, več kao 'jedini dokaz o viteStvu svoga soja, on pronadje nekog čukundedu što je bio dobošar u bitci na Ljubiču.
I bolje da to ne pomenu, jer bi se onda bar mislilo da njegovo nejunačko držanje za vreme tolikih ratova nije poro-dičoa osobina, več slučajna njegova ličaa nezgoda. Ovako mu zaista ta sopstvena pohvala ne posluži za odličje, buduči da se naš narod, nikad nije mnogo grabio za trubače i dobošare, več su tu dužnost, po pravilu, vršile razne „nacionalne manjine". Ali što on za sebe ne pronadje da je bio junak, ni po jada, valjda je ipak tu i skromnost, moglo bi se pomisliti, nešto iz njega, od jednom progovoriia. Ali ni njegovi drugovi, ni pristalice, ni oduševljeni mu branloci, — niko ga kao junaka ne pomenu. — Pomenuše ga: kao direktora banke, kao pretsednika »Feniksa", kao stalnog zastupnika stranog kapitala, kao veštog poslovnog čoveka, kao šefa rotarijanaca, kao dobrog igrača, kao zdrava čoveka ko j i iznad svega ceni svaku vrstu uživanja, ali kao junaka niko se ne seti da ga pomene.
A tu skoro dopade zatvora Ulja Trifunovlč-Birčanin, za neko istupno delo, što je rdjavo govorio o Vladi.
A njegov advokat napisa ovakvu žalbu od prilike: „Smatram ovu presudu potpuno pravičnom". Kad je ova junačka zemlja dočekala da oj na čelu bude Vlada u kojoj sede sve sami zabušanti i vopi begunci, i u kojoj je jedini ratnik austrijski šuckor Šefkija Bebmen, onda zaista dvostruki vitez Karadjordjeve zvezde i Vikto-rijinog krsta, Ilija Birčanin i treba da sedi u zatvoru. Neko je pogrešio: ili Birčanin ili oni iz sadašnje Vlade. Ne mogu oboje biti u časti. I kako je Vlada Vlada, znači Birčanin je pogrešio, zato neka ga u zatvoru.
I kad je ova zemlja dočekala da joj na čelu Vlade sedi Milan Stojadinovič, što u najpunijoj mladičskoj snazi nigde ne dodje do fronta, gde su se junaci šest punih go« dina krvavili i mučili, no u najdubijoj pozadini teraše sojke, onda je pravo da Ilija Birčanin, što deset punih godina radi nekih nacionalnih ideala stavljaše svoju glavu u torbu, pa naposletku i ruku svoju ostavi na mačedonskpm bojištu.
sedi u zatvoru; ne mogu obojica biti u časti, Niko je pä-grešio! ili Stojadinovič ili Birčanin. Pa kad je več Stojadi-novič psetsednik Vlade, znači Birčanin je pogrešlo, zato, neka ga u zatvoru,
Otuda i smatram da je presuda pravična". Tako stoji Stojadinovič prema junaštvu. A o raučeništvu njegovora ne vredi ni govoriti. Zjelo je to bogat čovek. Preliva mu se pehar zadovoljstva sa sviju strana i u svakom pogledu. A siromaii beše dok ne posta prvi put Ministar finansija. I od toga dana se obogati,
Znači: u mutnim i krvavim vremenima velike narodne borbe Stojadindvič nije bio medju junacima. I suviše je mislio na sebe i svoje interese.	*
Posle rata, nije bio ni medju ljudima što zaboravljajuči sebe i svoje interese služiše opštem ljudskom ili posebnom, narod» □om idealu. Na protiv, njegovo bogatsivo datira baS od vremena kad je državnim poslovima otpočeo upravljati.
I to je tako velika s tvar, da Stojadinoviču n'Sta ne pomate ako slučajno ima i kakav materijalni uspeb: ne veruje mu se. Svet posmatra s krajnjim nepovereojem svaki njegov rad. Ma šta on fadio, narod veruje da je tu bio glavni motiv materijalna korist njegova i njegovog društva. Tako se sve okreče protiv njega. I najbolja stvar gubi ukus, postaje bljutava, kao kad se Čovek pri jelu, seti prljavib ruku iii prljavog odela kuvaričinog, ili prijave kuliinje u kojoj se jelo spravljalo.
E pa kad je tako, a tako je, od kud bi mogao, smeo i bteo Stojadinovič ono što ZBOR prvo hoče — ispunjenje poruke sta^ rog Dubrovnika svojim upravljačima:
,Oni što državnim poslovima upravljaju, Svoje privatne neka zaborave".
Očigledno je da misao ZBORA, na žalost, on ne može prihvatiti, jer e ta misao živa žeravica za njegove bankarske i berzijanske ruke,
* *
A drugi uslov ZBORA koji mora da ispuni svaki režim,
jeste:
Onima što u ime države upotrebljuju siiu, mora prvo lice da sija pravdom.
Jer država počiva na pravdu i sili. Sila ne bi bila potrebna kad ne bi bilo šuša koje se Boga ne boje, pa ni za pravdu ne haju. Otuda i sila.
Tu veliku istinu nije mogao da ne vidi ZBOR i zato na našem zboraškom grbu na štitu stoji klas pšenični, simbol pravde, ali pozadi štita, nož, znak sile.
Da li Stojadinovič može i sme i hoče to što ZBOR hoče? Ne može, ne sme i neče.
On na našem grbu vidi samo nož. Onaj pšenični klas oi] ne vidi, i ako je ovaj napred,
Što]adinovIč nife shvatio tuisaö ZBORA. On ]e v!dleÖ nä naäem grbu nož, silu, vlast. Otuda je onako halapljlvo poručio! ,j'a ho(Su to što hoče ZBOR". Ali nije video da nož, sila, vlast pretposfavljaju: nož nad samim sobom, silu nad samim sobom, pa posle tek nad drugima, jednom rečju pretpostavjla pravdu,
Ko boče samo nož, taj hoče samo silu, ta} je nasilnik, tl-rsnin i zlotvor. Na nega se odnose reČi Vladike^pesnika: „Kome zakon u topuzu leži, Tragovi mu smtde nečovještvom", reči, koje jo vladika ispevao i ne sluteči da če Črna Qorä !za-brati Milana Stojadinoviča jednoga dana za svoga pretstavalkfl.
Ko če največu silu poveriti ljudima: koji su s pravdom ras-krstili; koji za Boga i dušu ne znaju; koji o pravdi ni govoriti re sme u?
O uda je jasno da Stojadinovič ni ovaj drugi uslov koji je ZBOR pronašao u prirodi same stvari, nije u stanju Ispuniti.
Kako bi dakle on mogao, i smeo, i bteo ono što ZBOR hoče:
pOnima što u ime države upotrebljavaju sllir, mora prva H-ce pravdom da sija".
On, na našu žalost, ne bi smeo tu raisao javno ni izgovoriti, iz straba da ga sama sobom ne oprži, toliko je ta misao sjajna, kao munja, ze bankarsko-berzijanske navike Milana Sttf-jadinQviéa,
A kao treči uslov dobrog upravljanja, ZBOR smatra ovu misao:
„Nijedan režim ne sme praviti narod gorim nego što je'.
Svaki režim je kao domačin na njivi. Nijedan domačin ne sme umnožavati kukolj, ni korov, več mu je dužnost tamaniti korov i uništavati kukolj.
Kakav bi to domačin bio koji bi sejao kukolj, a uništavao pšenicu, gajio korov, a utamanjivao plemeniti usev?
Tako i režim svaki, mora da nastoji da pomaže pobedu dobra nad zlim, pobedu vrlina nad porocima.
Kakav bi to režim bio koji bi obrnuto radio? Koji bi po-magao zlo da dobrog pobedi, poroku vrlinu da pogazi?
Ima mnogo ljudi koji gledaju narodnu masu i u njoj vide vazda zla, a ne vide veliku organsku žudnju i žedj tih is/ih masa za dobrim i čestitim. Oni smatraju da nema zla ako se slabosti koje več tako postoje iskoriste. A ne znaju da to samo več znači umnožavanje zla u narodu, pravljenje naroda gorim nego što je.
Kako stoji Stojadinovič u ovom pogledu? Može li on, smeli on, i hoče li on da kaže ono što napred navedesmo da ZBOR traži od svakog režima: Sme li on reči jasno i glasno „I ja hoču iskreno, svom dušom i voljom, da narod pravim boljim, a ne gorim nego što je"?
Kbko da mQjSe, i kako da sme? Kad bi neHitu ISudöm eci to bteo i kad bi i rekao, onog ^asa bi se i srušio,
Pa cep sistem njegov zasnovan je na laži, na obmani, kupovinj pg nasijiu, na ucenivanju, na lomljenju.
Kome se to pretsedniku Vlade desilo da mu usred Skupšti* ne poslanici iznose pod nos koveite s biljadarkama koje im je pre toga (Jao kao mito? Samo jednom jedinom u svet« — Milanu Stojadinoviču.
Kome se to pretsedniku Vlade desilo da poslanici, izlazeéi iz njsgovog kabinete, pipaju primljeni zamot, da bi tako iskus-nim Culom ocenili, pre oka, koMko im je dato da glasaju, recimo —28 Konkordat? Samo jednom — JVlilanu Stojadinoviču
Koji jo to pretsednik Vlade dotle doterao da nema laži. Sto je, pod njegovom Vladom, neče javni komuaikei kao istinu objaviti, i ako milioni znaju da je to samo — javna laž?
Koji je to pretsednik Vlade na čiju se reč više ni u zemlji, ni u inostranstvu ništa ne da?
Koji je to pretsednik Vlade koji je sve poroke prigriio, g svima vrlinama u lice pljuouo?
To je Milan Slojadinovič«
Njegov vladavinski sistem je zasnovan na laži.
Velika js laž da je došao da smiri strasti. Na protiv, nije u Jugoslaviji pobijeno za 17 godina pre njega toliko ljudi, koli« ko ih je pollila policija Stojadinovičeva za ovo dve i po godine.
Laž je da je njegov režim došao da donese liberalnije za* kone. odnosno da liberalnije primeni postoječe.
Laž je da ti sad on moči da predje na neki drugi oblik, oblik autoritativne diSave.
Što rekao vladika Nikolaj letos u Desimirovcu:
—„Mi i ne znamo kakav je ovo režim pod kojim živimo. Jedni kažu demokratija, a drugi fašizam,
A mi kažemo:
Ako je demokratija, gde su im zakoni?
Ako je fašizam, gde im je poštenje?"—
Laž je da ovaj režim hoče da očuva Jugoslaviju: ta on ju je idejno več razbio, a stvarno je podelio svojom antijugoslo-venskom politikom.
Sad je on stub monarhije i dinastije, ali svagdašnji monar-biste koji su protiv njega, po njegevom, su protiv monarhije, a pre četiri godine na sve strane ttubio je da su monarhija i dinastija neprijatelji narodni. I ovo je dakle laž. Laž mu je dakie glavno oružje.
A laž pravi narod gorim nego što je.
Njegov vladavinski sistem se zasniva na podmičivanju. On podmlčuje ono što njemu lično stoji na putu, Nebrojeni su pri« meri za to. Otkud Voja Djordjevlč Ministar, nego otuda što je podlo oklevetao svoje dojučerašnje drugove za atentat u Skup« štini, pa kao nagradu dobio ministarsku stolieu,
A podmicivaoje pravi narod gorim aego sto je. Njegov vladavlDski sistem se zasniva na nasilju. On lomi GEO šlo se ne da kupiti. Nebrojeni su primeri za to. Odkud Dragiša Stojadinovič na lobiji za delo koje ne postoji, A nasi je pravi narod gorim nego što je. Njegov vladavinski sistem je zasnovan na korupciji, pri čemu stradaju i^ajviši moralni i materijalci interesi narodne celine, Nebrojeoi su primer! za io,
A korupcija upropažčuje narod.
Pa kad je sve tako, a tu je iskusivo čitavog našeg naroda da kaže da je tako — onda kako bi mogao, smeo i hteo Milan Stojadinovič ono što ZBOR hoče,
Nijedan režim ne sme praviti narod gorim nego što je. Ta misao je kao ljuta guja za takve državnike kao Ito je Milan Stojadinovič: uješče i opečiče neukog, cesposobnog i ne-
slobodnog ko se pravi da joj je dorastao, a u stvari nije.
>ii
tff
I tako, od tri osnovna uslova koje ZBOR postavlja kao uslove dobrog upravljanja, Milan Stojadinovič nijedan jedint ne može ispuniti.
On ne sme reči:
I ja prihvatam prvu mlsao ZBORA — onu dubrovačku po-luku svojim upravljačima:
,Oni što dižavaim poslovima upravljaju, Svoje privatne neka zaborave", ja sam se trudio da tako bude. I ja hoču da taKO mora biti. I nikom neču dozvoliti da se o to ogreši."
Ne može, ne sme i neče to Stojadinovič da kažs, jer je on tipičaa primer čoveka koji državnim poslovima upravlja, a svoje privatne ne zaboravlja. Kako bi sad, kad ovo ceo svet zna, on mogao govoriti drukčije, a da se ceo svet grobotom ne aasmeje? On ne sme reči:
—	ja piilivatam drugu misao ZBORA":
^Oaima što u ime držsve sila upotrebljavaju, lice prvo mota sijati pravdom",
,il ja sam se trudio da tako bude. I ja hoču da tako mora biti, I nikom neču dozvoliti da se o to ogreši'.
Ne može, ne sme i neče to Stojadinovič da kaže, jer je on tipiSan primer čoveka koji silu države upotrebljava, a pravdi je u lice pljunuo. Kako bi sad, kad ovo ceo svet zna, on mogao govoriti drukčije, a da se ceo svet grobotom ne nasmeje? On ne sme reči;
—	,I ja prihvatam treču misao ZBORA':
mN jedan režim ne sme praviti narod goritii nego štD je"i „I a sam se trudio da tako bude. 1 ja hoču da tako moia biti, I nikom neču dozvoliti da se o to ogreši^
Ne može to, I ne sms, i ncče to Stojadinov:č reč', Jer je Qn tipižan primer čoveka koji |s narod, nsproliv, prflvis gor!«
nego sto je, domačina koji je sejao kukolj mesto pšenice i u-množavao korov mesto plemenitpg useva. Kako bi sad, kad ovo ceo. svet zna, oa.mog^o govoriti drukčlje, a da se ceosvet gio-botom ne nasmeje?
Mesto toga on če reči:
I ja boču da imam uniformisanu omladinu.
I ja hoču da imam autoritativnu dtžavu.
I a hoču da budem kao Musolini, Hitler, Kemal.
O uda ja boču ono što boče ZBOR. Zato ZBORU nema nuesta u ovoj zemlji. Zato se njegov rad mora sprečiti. Zato se njegov, glas ima ugušiti.
A mi mu odgovaramo:
—	Ti bočtš, Milane Stojadinoviču, uniformisanu omladinu.
Uniforme češ lako Dabavlti. To nije teško. Po gradovima
se nadju ljudi što za novac noše razne reklame, odeveni u strahovito: neuku&ne L smešno ponižavajuče uniforme? Zašto dakle, da i ti he nadješ, blagodareči novcu i vlasti, nešto jadne mladosti što če i tvoje uniforme da ponese?
Ali oao što nečeš i ne možtš nači, to su mlada srca koja če goreti plamenom svetog požrtvovanja i mlade glave šio če svetleti kao buktinje noseči svetlu misao sirom zemlje. To nečeš i.ne možeš. nači. Jer da bi to mogao nači, treba pivo tvoje srce da goH svetim požrtvovanjem i tvoja misao da gori. svetlošču buktinje.
A takav plamen i takvu svetlost još niko živi nije uspeo nači, kod tebe, Milane Stojadinoviču.
' — Ti hočeš da imaš autoritativnu državu. Ali kako češ?
Autoritativne države nema bez autoriteta.
Ne pomaže, Milane Stojadinoviču, magarcu da ogrne lavlju
koža.
—	Ti hočeš, Milane Stojadinoviču, da budeš kao Musolini, Hitler, Kemal.
Ali kako češ? Kad več proučavaš njihovo uredjenje, dobro bi .bilo da ib zapitaš kako su oni postali ono što su sad? Zgodno je to bar sad, kad budete ti i Hitler sami, u četiri oka.
Tada češ saznati — ako nisi dotle znao — da Hitler nije postao autoritet svojim dolaskom na vlast, več je njegov auto-ritet rastao i sazrevao pre toga u ogromuom ognju njegove ju-načke i mučeničke borbe za dobro nemačkog naroda. Tada češ saznati da je Hitler za vrejoie rata bio junak, a pojle rata i junak i mučenik. Tada češ saznati da Hitler nije bio ni direktor banke, kao ti, — ni pretsednik berze, kao ti, — ni pretsednik Feniksa, kao ti, — ni stalni zastupnik najmočnijih stranih finansijskib ka-}itala, kao ti, — ni šef rotatijanaca kao ti; — več samo jedno: UDSk i mučeolk,
A ti si, Milaae Stojadinoviču, bio za vreme rata — naj-običniji labulaot, Pored sveg svog sjajnog zdravlja, ti si za Vr^me dok su bils cpasnqsli sedeo daleko od svega što bi mP'
Ì3
glo tvoju dragocenu glavu da dovede u opasnost ~ a posle rata, kad su sve kukavice izišle iz svojih tupa, nastalo je i tvoje vieme: postao si Ministar finansija, bogat čovek, 'diiektoi banke, pretsednik berze, pretsednik „Feniksa*, šef lotarijanaca, a uzgied stalni zastupnik stranog kapitala.
A i Musolini bi ti tnogao reči, ako nisi znao, da ni on ni e bio kukavica i zabušant, več junak, kojl je delio, do god nije ranjen pieteško, sudbinu svojih diugova. A posle rata ni on ni e bio direktor banke, pretsednik berze i stalni plačenik stranog kapitala, — kao što si bio ti Milane Stojadinoviču.
A Kemal? Kako je on došao do svoje sadašnje slave, do svog sadašnjeg značaja za svoju zemlju? Na isti način kao Hitler i Musolini, — ni on nije išao tvojim kukavičkira i šičardžij-skim putem, Milane Stojadinoviču.
1 ne samo da Musolini i Hitler i Kemal ne bi mogli postati ono što su sad, da nisu bili tak vi kakav ti nisi bio, Milane Stojadinoviču. Ni oni, ni ma koji veliki državnik, istinski veliki, ne može iči drugim putem nego onim kojim su oni išli: putem junačkim i putem mučeničkim. To su uslovi bez kojib se ni zamisliti ne može istinski veliki državnik, To je kao vidza slikara, sluh za muzičara, glas za pevača.
— Ti si ZBOR staviù izvan zakona. Oterao si nas u haj« duke. — Hočeš da nam zabraniš rad.
O, Milane Stojadinoviču, kako si ipak mala pamet!
Sva vlast koju imaš, i sva sretstva kojima raspolažeš ne mogu nas sprečiti da idemo svojim putem — putem ZBORA.
Zab/aojivao si nam zborove i listov«. Hvala ti: sam te Bog uči da nas oštriš. Jer nema ništa bez preostra mača. Rak mafije traži oštar mač. 1 ti nam ga kuješ na vatri ogromne borbe i ošiiiš oa tvidim preprekama koje nam postavljaš na svakom koraku.
Poručio si da češ nam zabraniti rad, da češ raspustiti ZBOR. Ko je još stibiju mogao svesti u mala koritanca, amlsao ZBORA je izrasla iz prirode stvari, razvila se pred tvojim očima, pustila koren na sve strane, noiočito medju omladinom narodnem, I sve tvoje zabrane neče biti u stanju sprečiti vibor naše mladosti, nadahnutog iskustvom našim,
A raspustiti ZBOR?
Ti nisi u stanju da raspustiš bivše politlčke organizacije, koje po zakonu ne postoje, i koje životare tu i tamo, a kako misliš da ZBOR raspustiš?
Od kud se pravi put može prikriti?
^Od kud svetlost uzdignuta i postavljena na nedokučive vU sine ugasiti?
„Ta od kud se istina može raspustiti?"
Ništa ti veliko j nUsli ZBORA ne možeši Da znaš kakav o« gaoj gori u našim prsima zastrašlo bi se, Da nas na največe muke staviš, !aj ogenj uguš.ti nečeš, Da nas smržu umotiSj oganj
če tek tada da se rasplatnti i da proždere i tebe i sav led Što prikriva naš narodni život.
*
4C •
Pored mog mesta teče močao i ponosno Dunav. U zimu ga prekrije led. I često taj led bude tako strahovit da se uozbi-Ije i mnogi umni ljudi. Nebo se tada na izgled spusti ni^ko. Oblači mutni idu još niže i kao pritiskuju zemlju i ljude na njoj. Cavke i gavrani grakču zlosuto. Reklo bi se idemo u susret smrti večitoj.
Umni ljudi računaju debljinu leda i količina nagomilane vode. Vele: artiljerijom i bombama moramo led razbijati, ako nečemo da doživimo katastrofa, I dodje i to, pa ništa. A čavke i gavrani ne prestaju. Dok oblači lete još niže i izgledaju još teži.
A noči jedne, ogromne prirodne snage, pod ledom nagomilane vode, naidju, te pukne led što je pokrivao ponosne vode Dunava. Popuca led i krene se. Očiste ga vodene struje što je led hteo da prikrije — očas, kao da ga nije ni bilo. I sine sun-ce, mlado i toplo, Osvetle se oblači i dignu se visoko. Dune razvigorac i razvija se pupoljch 1 čavke i gavrani prestanu zlo-slnto graktati.
A Dunav, kao junak posle pobede, teče mirno i radostio ntoku ävome.
I ti si sa svojim društvom, Milane Stojadinoviču, na našem narodnom životu kao debela ledena kora. 1 oblači mutni nisko se spustili i teško pritiskuju naš narodni život, 1 samo nebo izgleda da više nije tako visoko, več nisko, a opet zatvoreno. I čavke i gavrani zloguki su tu. 1 pupoljci narodnog života pod ledom čute. Svuda sami simboli čame i očajanja, a oduševljenja nigdr,
1 mnogi ljudi ti p'etskazuju dug vek, Milane Stojadinoviču« računajuči pametno da ti nema kraja,
Ali mi znamo da snage narodne pod tom ledenom korom ne miruju. Ma kako to izgledalo neverovatno, ma kako tvoji sta-
tističari iznalazili debljinu tvo je JRZ stranke, — močne siru
e ledene kore broječi glasove tvo-e narodne prolomičti debeluledenu koru i vibor mladosti rasčističe nebo. Nestače leda s našeg narodnog života, I tada če pobednička istina osvetliti pravi put« i istiniti život zastrujače u svoj snazi svojoj,
Ali tada češ ti, Milane Stojadinoviču, biti samo ružaa uspomenat
D. V. LJOTIÓ
masrn



;
-n
^^ ■ ' Vv A,	-














m.

t V
	
	
	
	
	
	
	




• •• '■ -il

kf

; » rC - ,. ^






■}.f .■-'■■■ -i' : -