Антрополошки карактер Јована Цвијића. Др. Нико Жупанић. Овим чланком настављам серију антрополошких описа истак- нутих Југословена, од којих су били као последњи приказани по- литичари Никола Пашић и Миленко Веснић^. Модерна географска наука убраја Јована Цвијића међу своје одличне преставнике, тако, да ужива светски глас, што доказују почастна одликовања и некро- лози поводом његове смрти. O Јовану Цвијићу постоји већ више биографија^ као и ауто- биографија иза млађих дана, зато ћемо овде навести само главне податке његовог живота. Јован Цвијић родио ce 29. IX. (12. X.) 1865 y варошици Лозници y Подринском округу, y трговачкој породици. Основну школу учио je y Лозници, гимназију y Шапцу и Београду, Велику Школу y Београду, где je свршио (1888) мате- матичко-природословни одсек. После једногодишњег службовања као гимназијски професор отишао je 1889 y Беч да штудира гео- графију и геологију код Албрехта Пенка, најчувенијег геомор- фолога тадашњег доба, и ту je постигао докторску част (1892). Од г. 1893 до своје преране смрти предавао je као професор гео- графију на Великој школи односно на Универзитету y Београду. Био je неколико пута ректор универзитета и под крај живота председник Академије Наука и био je почашћен и многим члан- ствима туђих академија и научних друштва. Код куће и y ино- странству уживао je популарност и поштовање. C Јаваном Цвијићем дошао сам y додир кореспонденцијом y почетку године 1903 поводом публиковања моје политично-етно- графске брошуре «Macédonien und das tûrkische Problem". Било je to тада, кад ce y Србији народ борио ca последњим Обрено- вићем за своја права, a y Македонији буктао пожар револуције, потакнут од Бугара. Бечка официјозна штампа (Neue Freie Presse) ' H. Жупанић, Антрополошки оцрт Николе П. Пашића и Миленка Р. Вес- нића („Етнолог", I, 74—83). Љубљана 1926/1927. — ^ р. Vujević, Cvijić Jovan, Dr. (Narodna Enciklopedija Srpsko-Hrvatska-Slovenačka, I, 408-409). Zagreb 1926. — N. Zupanić, Jovan Cvijić, Biografska studija, („Dom in Svet", letnik XX, str. 264—271). Ljubljana 1907. J. В. Данеш, Јован Цвијић. — (стр. IV*-56, с слико J. Цвијића. Посебно издање Географског друштва y Београду. Београд 1907. 154 Др. Нико Жупанић : ] и нарочито Ватрослав Јагић потпомагали су бугарску ствар. Пошто je J. Цвијић нашао да je моја брошура била написана онако како треба, y југословенском духу, заинтересовао ce толико за ствар, да je дошао y Беч, где сам ce састао и упознао с њиме (у мају 1903). Од тада, нарочито после мог доласка y Србију (1907), остао сам y додиру с Јованом Свијићем све до његове смрти, било да смо разговарали o културно-политичним приликама јужних Словена, било 0 строго научним, етнолошким проблемима. Долазило je и до неспоразума и до сукоба између нас, али ce опет све изравнало. Тако сам имао прилику да донекле упознам Цвијићеву спољаш- ност, његове расне црте и менталитет. За време КонФеренције Мира y Паризу, где смо били заједно чланови Етнографске секције СХС-делегације, замолио сам покојног Цвијића за љубазност и дозволу, да узмем на њему извесне кефалометричне и друге антрополошке мере као и комплексионе забелешке. Он je удовољно мојој молби и тако сам ra посетио (5. јула 1919) y његовом стану y Паризу и извео мерења помоћу инструментарија Р. Мартиновог система. Тада je стајао Јован Цвијић y 54. години свога живота. I. Антропометриски и кефалометриски подаци. L Висина узраста............. 1655 mm 2. Мере на можђанском оклопу: Највећа дужина главе.......... 188 „ Највећа ширина главе .......... 172 „ Најмања ширина чела.......... 102 „ Хоризонтални обим главе......... 560 „ 3. Мере на лицу: Растој углова доње вилице........ 105 „ or Растој између arcus zygomatici...... . 144 j i Физијогномска висина лица........ 179 „ Растој: корен носа — брада........ 120 „ Растој: корен носа — уста....... . 75 „ Висина носа.............. 52 „ Ширина носа............. 39 „ 4. Комплексија: Боја косе: отворено кестењаста (lichtbraun) Боја бркова: затворено плава (dunkelblond) Антрополошки карактер Јована Цвијића. 155 Боја очне ириде: плава (са ситним тачкисама кестењастог пигмента око пупиле) Boja коже: бела са роза-инкарнатом. Комплексија Јована Цвијића била je дакле отворена (светла), иако ce примећују слаби трагови крвне мешавине и једног тамног расног елемента. 5. Index cephalicus. Index cephalicus ЏС) једнак je квоцијенту из продукта највеће ширине (NŠ) помноженог са 100 и највеће дужинетлаве (ND): Ako одузмемо овом кефалијском индексу no методу Р. Броке две јединице, добијемо index cranii = 91-48 — 2 = 89'48. To значи, да je био Јован Цвијић изразит брахикефал, шта више он није спадао можда међу хипербрахикефалце, него чак међу ултра- брахикефале (индекс 90 и више). Он je имао ширу, округлију и вишу главу него je просечно имају Цвијићеви земљаци из Подрин- ског округа (индекс 87'3).^ Taj обдик главе долази највише од енормо развијеног париеталног дела. C обзиром на своју статуру Цвијић je несразмерно имао велику главу, нарочито можђански део. По облику лубање J. Цвијић био je изразит динарски тип. Но ипак га не можемо убрајати y ову расну групу, која je најизрази- тија баш y Далмацији, Херцеговини, Босни, Лики и Западној Ср- бији, јер код Цвијића нема осталих компонената, наиме стаса и тамне комплексија, без којих ознака си не можемо преставити Дени- керов динарски тип. Цвијић није изгледао висок и танак, већ по- нижи и темељан. Са Н. Пашићем, н. пр., J. Цвијић je имао заједничку само светлу комплексију, али y морфолошком погледу његова лу- бања била je дијаментрално различита. По облику главе и изразу лица Цвијић ме највише подсећа на австријског маршала Светозара Боројевића (умро 1922 y Целовцу), родом Србина нз Војничке границе (Баније). Од старих Словена Јован Цвијић je свакако наследио светлу (отворену) комплексију, док je његова екстремна бракикефалија највероватније предсловенског балканског порекла. Јован Цвијић одликовао ce y своме животу несломљивом жељом за радом и истрајношћу, великом динамиком воље, мирним 3 N. Županić, Narodna Enciklopedija, III, str. 338. Zagreb 1929. 156 Др. Нико Жупанић:! темпераментом y пресуђивању и организаторским духом. Његов природњачки рутинирани научни дух више je схватао спољашње облике земље и цивилизације него бестелесне психичке феномене. Résumé. Le célèbre géographe serbe, Jovan Cvijić, avait les qualités de race suivantes: son crâne était haut et ultrabrachycéphal (index 91 "48), il était plutôt de petite que de grande taille (165 cm) et de com- plexion claire (yeux bleus, peau blanche d'un incarnation rose, che- veux châtain clair, moustaches blondes). II a hérité la complexion des Slaves primitifs, et la forme de la tête probablement des habi- tants préslaves de la Péninsule Balkanique. Bien que Cvijić soit extrê- mement brachycéphale, nous ne pouvons dire qu' il est du type dina- rique, car la haute taille et la complexion fomée lui manquent. D'après la forme du crâne il était tout à fait différent du politicien Nikola Pašić.