Nacrt zakona o gradjanskim školama u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. (Vlad. I. Radoievida.) I. Opšte odredbe. Clan 1. Gradanska škola je poseban tip srtdnje Skole. Njen je zadatak da vaspitava omladinu i da ie sprema za praktičan gradanski^ život i zaproduženje učenja u nižim i srednjim stničnim školama. Clan 2. Gradanskc škole otvara Ministar Prosvcte, po saslušanju glavnoga Prosvetnoga Saveta, ili po državnoj potrebi, ili po molbi opštinske uprave nekoga mesta. Ako se škola otvara po državnoj potrebi, država placa nastavnike i sama podnosi sve izdatke. A ako se otvara po molbi opštinske uprave, onda država daje samo nastavnike, a sve ostale izdatke podmiruje sama opština iz svojih sredstava. Clan 3. Gradanska šola može biti: samo za mušku, ili samo za žensku decu ili za mušku i za žensku decu ujedno, naziva se »Državna Gradanska Škola.«  Clan 4. .  Prema mesnim prilikama i potrebama sta- novništva u gradanskim školama nastava može imati pretežno polioprivredni, ili trgovinski, ili industrijski pravac. Stoga se ove škole otvaraju i po gradovlma i po selima. Član 5. Nastava je u gradanskim školama za učenike i učenice besplatna i neobavezna, u koliko se to ne kosi sa odredbama zakona o osnovnim školama. Član 6. Učenje u gradanskdj školi traja četiri godine. Upis učenika vrši se od prvoga do desetoga septembra. A radno vreme i svi odmori u tcku škoLske godine upravljaju se u svemu po zakonu o srednjim školama, u koliko ovim zakonom niic drukče narefleno. Clan 7. Ako država ili opština nema pogodnoga zemljišta za podizanje školske zgrade i za školsko dvorište, može se koristiti zakonom o eksproprijaciji zetnljišta. Član 8. Gradanska se škola može otvoriti: a) ako ima za to budžetske mogudnosti; b) ako ima za počctni razrcd najnanje trideset učeiiika-ca, koji de je uredno pohodili, 1 c) ako irna udobnu i zdravu školsku zgradu i potreban nameštaj i učila, što de se koniisiiski utvrditi. U komisiju ulaze: jedan državni lekar, jed-Mi dr/.avni inžinjer, jedan upravitelj gradanske škole i jedan školski inspektor ili nadzornik, koje odredi Ministar Prosvete, i jedan predstavnik dotične opštine, kojega odredi opštinski odbor. Clan 9. Ako na kraju tri uzastopnc godine nema više od sto učenika-ca u sva četiri, ili najmanje po dvadeset u tredem i četvrtem razredu, škola de se zatvoriti. Ali, po predlogu Glavnoga Prosvetnoga Saveta, Ministar Prosvete može zadržati gradansku školu i s manjim brojem učenika-ca kad državni interesi to zahtevaju. Clan 10. Svaka gradanska škola ima svoju školsku oblast iz koje mora primati učenike. No one škole koje su podigle i izdržavaju pojedine opštine moraju primati prvenstveno decu \7. dotičnili opština, pa tck poslc i ostalu, ako itna mesta. Obiasti i bliže odredbe o upisivanju učenika propisade Ministar Prosvcte. II. Nastava. Člau 11. U gradanskim školama se uči: 1. nauka o veri s moralnim poukama: 2. srpsko-lirvatsko-slovcnački jezik sa osnovima književnosti; 3. jedan strani živi jezik (franctiski. nemački, engleski, ruski, talijanski, češki); 4. narodna istorija sa najvažnijim dogadajirna iz opšte istorije; 5. zemljopis naše kraljevirte sa osnovima zemljopisa i drugih zemalja; 6. računica; 7. geometriia s geometrijskim crtanjem; 8. knjigovodstvo i korespodencija; 9. fizika; 10. kemija; 11. mineralogija; 12. botanika, zologija i antropologija; 13. higijena; 14. pouka \z poljoprivrede, industrije i trgovine sa osnovima racionalne i političkc ekonomije; 15. pouka o gradanskim dužnostima i pravima sa osnovima zakouodavstva; 16. slobodno in zanatsko crtanje s modelisanjem; 17. lepopisanje; 18. stenografija i pisanje mašinom (daktilograf ija); 19. pevanje i muzika; 20. gimnastika; ¦ 21. praktični ručni radovi, ovi su predmeti obavezni i moraju se predavati na praktičnoj osnovi. Veronauka se predaje odvojeno po veroispovednim grupama. Oni učenici za eiju veroispoved nema u školi nastavnika mogu biti oslobodeni verske nastave u školi. Član 12. Koji de se predmeti u kojem razredu učiti, u kojem obimu i s koliko časova nedeljno propisade Ministar Prosvete po saslušanju Glavnoga Prosvetnoga Saveta, a prema glavnom siaeru školc. Pri tom se mora paziti da ukupan broj časova ne budc vedi od 26 u I. in II., ni vedi od 28 u III. i IV. razredu, računajudi tu i praktične radove. Jedanput utvrdeni nastavni plan i program ne mogu se menjati za one učenike koji su po njima počeli učiti. -Clan 13. Nastava se izvodi u svima razredima i iz svih predmeta na srpsko-hrvatskom ili slovenačkom jeziku. Clan 14. U gradanskim školama mogu se upotrebljavati samo oni učbenici, državnoga ili privatnoga izdanja, koje je odobrio Ministar Prosvete, po pregledn i preporuci Glavnoga Prosvetnoga Saveta. Član 15. S pogledom na praktičnc zadatke škole Upravitelj može, u spor.iztunu s nadležnim prosvetnim inspektorom, narcditi prekid nastave radi praktičnih radova u poljn ili u radionici, i to dvaput godišnje po osam, ili jedanput do petnajst dana. Za ovo vreme če se rad i vladanle učenika nadgledati i ocenjivati. III. Učenici. Član 16. U prvi razred grattanske škole primaju se učcnici i učenice koji su svršili najmanje četiri razreda osnovne Skole, a nisu stariji od četrnaest godina. U starije razrede priinaju se oni učenici-cc koji su uredno svršili mlade razrede gractanske škole, ili toiiko razreda koje stručne ili srednje škole, pošto polože ispit iz onih predmeta koje u svojoj školi nisu nčili. U jednom razredu ne niože biti više od 50 učenika-ca. A ako ih bude više, razred se mora podeliti u dva odcljenja. Clan 17. Koji učenik ili nčenica stupi u gradansku školu, raora je i svršiti. A ako učenik-ca napusti školu pre svršetka, a ne stupi u koju driigu školu, mora se vratiti da dovrši osnovnu školu. • Clan 18. Uspeli učeničkoga rada i vladanje ocenjuie se neprekidno, a ocena se utvrduje na kraju svakoga tromesečja. Na kraju školske godine nastavničko vede daje učenidma godišnje ocene i rešava o prevodenju učenika u stariji razred. Oni učei-ici, koji pokažu slab uspeh iz jednoga III više predmeta, moraju iz tih predmeta polagati razredni ispit n početku idude školskc godine, pa ako i tada pokažu slab uspeh iz više od dva predmeta, ostavide se da ponove razred. Razred sc niože ponoviti samo jedanput, a posle se učenik prevodi u stariji razred i sa shibim ocenama. Clan 19. Učenici četvrtoga razreda, koji su sve razrede uredno svršili s najmanje dobrim uspehom, polažu na kraju školske godine završni ispit pred ispitnim odborom i dobivaju svedočanstvo da su svršili gradansku školu. Ovo svedočanstvo važi kao svedočanstvo 0 nižcm tečajnom ispitu u srednjim školama za produženje učenja u stručnim školama. Oni učenici koji su provodeni u stariji razred sa slabim ocenama, po odredbama trečega i četvrtoga stava člana 18., pustide se na završni ispit tek pošto polože razredni ispit iz onih predmeta iz kojiii su imali slab uspeh. Pravila o sviina ovim ispitima propisade Ministar Prosvete pa saslušanju Glavnoga Prosvetnoga Saveta. Član 20. Učenici gradanskih škola moraju uredno p »Iioditi predavanja, marljivo obradivati svoje zadatke i nljudno se vladati — kako n školi tako 1 van nje. Ncuredni, nemarljivi, neposlušni i neuljudni učenici moraju sc kazniti, ako prethodni saveti iu' bi na njih uticali. Kazne su: a) opomena, b) ukor, c) udaljenje iz škole za tu školsku godinu, i ' č) udalj^nje iz te škole za svagda. Prve dve kazni izreče razredni starešina i upraviteij škole, a druge dve nastavničko veče. Clan 21. Gradanske škole poseduju samo . rednvni učenici-ce. No ako bi stan.c zdravlja nekoga učcnik.i bilo takvo da bi njegovo prisustvo u školi bilo opasno ili po njega, ili po druge učenike, onda mii se može dopustiti da se kod kuče sprema, pa da u početku školske godinc polaže ispit iz svih predmeta po čl. 18.  Ovako de se postupati i onda kad učcnik u toku godine oboli i bolešdu bude sprečen da redovno završi školsku godinu sa uspehom.  U oba slučaja potrebnu odluku donosi na- stavničko vede po obrazloženu predlogu Upravitelja škole i školskoga Iekara, a odobrava prosvetni inspektor. Clan 22. Siromašne a odlične učenike, primernoga vladanja, država de pomagati i za vreme učenja u gradanskoj školi, u koliko za to bude budžetske mogudnosti. A one nčenike koji se budu naročito odlikovali, država če, po svršetku gradanske škole a po predlogu nastavničkog saveta, o svom trošku slati u stručne škole u zemlji ili na strani, da se usavrše u pojediniin naučnim predmetima, ili tehničkim veštinama za koje imaju osobite volje i dara. IV. Nastavnici. Clan 23. U gradanskiin školama su nastavnici: 1. i.pravitelj, 2. profesori, 3. suplcnti, ¦_. stalni učitclji i 5 privremeni učitelji, a u nedostatku ovih mogn se postavliati i 6. honorarni nastavnici. StaJni nastavnici su državni činovnici i imaju sva prava ko.ia iniaju ostali činovnici gradanskoga reda sa istitn kvalifikacijama. Clan 24. Upra/njena mesta upravitelja i stalnih na- stavnika popunjavajti se stečajem, po izboru komisiie koju odredi Ministar Prosvete na prcd- log Glavnoga Prosvetnoga Saveta. Postupak je u svemu onakav kakav ie pri postavljaniu na- stavničkoga osoblja u nižim srednjini školama.  Stedaj se razpisuje po grupama nastavulh prcdmeta za koje ie nastavnik potreban.  Bliže odredbe o popunjavanju mesta i radu komisije propisaee Ministar Prosvete po saslu- šanju Glavnoga Prosvetnoga Saveta.  Clan 25. Za upravitelja gradanske škole može se postaviti stalni nastavnik, koji je svršio gimnaziju ili učiteljsku školu, sa ispitom zrelosti, a po tom Višu Pedagošku školu, ili filozofski, tehnički, ili poljoprivredni fakultet na Univerzitetu, ili kakvu njima ravnn stručnu školu, i uspešno radili u školi najmanjc deset godina. Za profesora se može postaviti suplent ili stalni učiteli gradanske škole, koji je redovno svršio filozofski. tehnički ili poljoprivredni fakultet, ili Višu Pedagošku Školu, ili kakvu njima ravnn stručnu školu, i položio propisani profesorski i.pit. Za suplenta se može postaviti kandidat, koji je kao rsdovan sluSalac, svršio filozofski, ili po.joprivredni, ili tehnički fakultet, ili kakvu priznatu višu stručnu školu, ili Višu Pedagošku školu i položio diplomski ispit iz grupe predmeta koii se u gradanskoj školi predavaju. Za stalnog učitelja gradanske škole može se postaviti kandidat koji je, po svršetku učiteljske škole, svršio i kakvu stručnu školu, pa potom uspešno radio u gradanskoj ili osnovnoj školi najmanje pet godina i položio propisani ispit. Za privremenoga učitelja može se postaviti kandidat koji je svršio učiteljsku školu, sa učiteljskim ispitom zrelosti, i uspešno radio u školi najmanje pet godina. Za stalne i privremene honorarne nastavnike mogu sc postavljati lica koja imaju stručnu spremu za nastavnika gratlanske škole. Čian 26. Upravitelj gradanske škole ima položaj i sva prava direktora niže srednje škole, profesori i suplenti imaju položaj i prava prosesora, odnosno suplenta, a stalni učiteli položaj i prava učitelja veština u srednjim školama, a privremeni učitelji imaju položaj i prava stalnih učitelja osnovnih škola. Clan 27. Kad kandidat prvi put stupa u nastavničku službu, mora uz molbu podneti Ministarstvu: a) svedočanstvo o školovanju; b) lekarsko uverenje da je zdrav i za nastavničku službu sposoban; c) uverjenje nadležne vojne vlasti da ie ispunio obavezu služenja u vojsci, ili je uredno regulisao;  č) uverjenje da je podanik Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca; d) uveTenje o vladanju, ako ne dolazi neposredno iz škole, a ako dolazi iz druge državne službe, mora podneti i overen prepis svojih konduit lista i odobrenje za promenu struke. Član 28. «• U pogledu nastave i vaspitanja učenika upravitelj i nastavnici gradanske škole imaju onakve iste dužnosti kakve imaju direktor i nastavnici nižih srednjih škola. Pored vršenja upraviteljske dužnosti upravitelj je dužan i predavati sa 6—10 časova ncdeljno. Veliki broj učenika i otvaranje paralelnih razreda povlači smanjivanje maksimalnoga broja časova. Nastavnici moraju imati 16—20 časova nedeljno. Smaniivaniu maksimalnoga broja dopušta se razrednim starešinama, nastavnicima koji imaju da pregledaju i popravljaju pismene zadatkc i onim koji imaju preko dvadeset godina nastavničke službe. Clan 29. Kad nastavnik napuni šest godina stalne nastavničke službe u gradanskoj školi, stiče pravo da stečajem dobije stalno mesto. (Čl. 24.) Clan 30. Kad nastavnik stečajem dobije stalno niesto, može se premestiti samo: 1. po obrazloženoj i dovoljno opravdanoj svojoj molbi; 2. po službenoj potrebi, kad se škola zatvori ili se smanji broj odeljenja; 3. po državnoj potrebi, kad i nastavnik da pistneni pristanak; 4. po kazni, kad se krivica ispita i dokaže, ili kad nastavnik za dve godine u istoj školi dobije nepovoljne ocene rada (konduite). Ove odredbe u svemu važe i za upravitelj.;. Za premeštaje po molbi i po kazni država ne daje nikakvu naknadu, a za premeštaje po službenoj potrebi (tačka 3 i 4) daje naknadu po zakonu o potpunim i selidbenim troškovima činovnika gradanskoga reda. No, ako je neko mesto oglašeno za teže, država daje naknadu za dolazak i kad se nasiavnik prvi put postavlja i kad se premešta. A za odlazak da.ie naknadu samo onda ako je n.tstavnik u fotn mestu služio najmanje pet godina. Clan 31. Kad Upravitelji i stalni nastavnici gradan?kih škola navrSe trideset godina stalne službe imajti pravo na onoliku pensiju kolika im je plata. No oni se mogu zadržati u službi i posle tridesete godine, ako su zdravi i za nastavničku službu sposobni, i ako državna potreba to zahteva. U ovom slučajn davace im se naročita naknada po odredbama zakona o činovnicima gradanskoga reda. Č!an Z2. Upravitelj i stalni nastavnici gradanske škole mogu se staviti u stanje mira, ili otpustiti iz državne službe i pre navršetka tridesete godine: 1. kad obole i postanu za nastavničku službu nesposobni; 2. kad svojim radom i vladanjem postanu sposobni za nastavničku službu. U prvom slučaju bide merodavno mišljenje lekarske komisije koju odreduje Ministar Prosvete po molbi oboleloga, ili po zvaničnoj dužnosti; a u drugom, presuda redovnoga III discipliniranoga suda. Član 33. Ako se upravitelj ili nastavnik gradanske škole mora staviti u stanje mira zbog telesne ili duševne nesposobnosti, pensija če mu se odrediti tako da na deset godina službe dobije 40% od svoje plate, a posle na svaku godinu još po 3%. Za slučajeve ispod deset godina važe odredbc zakona o činovnicima gračlanskog reda. Član 34. Upravitelj i stalni nastavnici gradanske škole mogu preci u drugu struku samo po odobrenju Ministra Prosvete i onda če im se računati za pensiju sve godine provedene u službi u gradanskoj školi. A ako se ponovo vrate u gradansku školu, ne mogu imati platu vecu nego što bi je imali da nisu struku menjali. Član 35. Svi nastavnici, muški i ženski, jednakih kvalifikacija imaju jednaka prava i jednake dužnosti. Ali se ženske mogu postavljati za upraviteljice samo u ženskim gradanskim školama. Clan 36. Nastavnici koji služe u težim mestima dobivade naročiti dodatak, koji odreduje Ministar Prosvete u sporazumu s Glavnim Prosvetnim Savetom. V. Pomodni organi. Clan 37. Radi pravilnijega i uspešnijega izvodenja nastave i vaspitanja u gradanskoj školi postoje pomodni organi: poslovoda, knjižničar, čuvar zbiraka i učila, razredni starešina, razredno veče, nastavničko vede i školski lekar. Clan 38. Poslovodu bira nastavničko vede u početku školske godine izmedu stalnih nastavnika dotične škole. Poslovoila vodi zapisnike sednica nastavniekoga veda i pomaže upravitelju u opravljanju poslova. Poslovoda za taj rad ima prava na nagradu, koju odreduje Ministar Prosvete. U slučaju da se nijedan nastavnik ne bi primio te dužnosti po izboru veda, Ministar Prosvete ima prava da sam odredi jednoga od nastavnika za poslovodu. Clan 39. Za knjižničara nastavničko vede bira, na godinu dana jednoga od stalnih nastavnika dotične škole. On pod svojom odgovornošdu rukuje školskom knjižnicom i knjižnicom dačkih udžbenika. Knjižničar ima prava na naročitu nagradu, koju odreduje Ministar Prosvete. Clari 40. Za čuvare zbiraka uči.a i drugih nastavnili sredstava upraviteli odreduje u početku školske godine, ili kad se tika/.e potreba, za svaku zbirku po jednoga nastavnika, koji se po struci i prirodi posla tom zbirkom najviše služi. Svaki čuvar rukuje dotičnom zbirkom pod svojom materijalnom odgovornošdu. Za stručne nastavnike ova je dužnost obavezna. « Član 41. U početku školske godine nastavničko vede bira za svaki razred i svako odelenje razrednoga starešinu. Za razrednoga starešinu može se izabrati stalni nastavnik, koji predaje, po mogudnosti s najvedim brojem časova, li dotičnom razredu. Samo u nedostatku stalnih nastavnika mogu se uzeti za razrcdne starešine i privremeni. Dužnosti su razrednih starešina: 1. da se staraju o radu i opštem obrazovanju učenika svoga razreda; 2. da što čeSče pohode svoje razrede i upoznaiu učenike; 3. da vode prepisku koja se odnosi na učenike njihova razreda; 4. da sazivaju sednice razrednih veda i da im predavaju; 5. da održavaju vezu izmedu učeničkih roditelja i škole radi pouzdanijega uticaja na učenike. Clan 42. Razredno veče sastavljaju razredni starešina i svi nastavnici koji predaju u jednom razredu ili odelenju. Ono drži svojc sednice po pozivu razrednoga stare.ine ili upravitelja škole, kad god se ukaže potreba, a najmanje jedanput mesečno. — Sednicama predsedava sazivač, a rešava se vedinom glasova. U slučaju jednake podele glasova sporno se pitanje upuduie nastavničkom vedu. Dužnosti su razrednoga veda: 1. da se dogovara i utvrduje način za jednoliko postupanje prema učenicima, kako u pogledu nastave, tak/. i ti pogledu vaspitanja; 2. da na krajn tromcsečja utvrduju učeničke ocene uspeha i vladanja; 3. da na kraju godine podnosi nastavničkom vedu izveštaj o svima učenicima radi prevodenja u stariji razred; 4. da podnosi nastavničkom vedu izveštai 0 nemarljivim i neuljudnim učenicima, koje treba udaljiti iz škole (čl. 20 tač. 3 i 4), i 5. uopšte, da pomaže razrednom starešini i upravitelju škole u nadgledanju i vaspitavanju nčenika i održavanm veze izmedu škole i učeničkih porodica. Član 43. Svaka gradanska škola ima svoje nastavničko vede, u koje ulazi upravitelj i svi nastavnici te škole. Ono drži sednice po pozivu upravitelja ško.e, kad god se ukaže potreba. — Sednicama predsedava upravitelj škole, ili njegov zastupnik. — Rešava se večinom glasova, a u slučaju jednake podele odlučuje glas- predsednikov. Dužnosti su nastavničkoga veda: 1. da tiopšte radi na unaprectenju nastave 1 podizanju ugleda svoje škole. 2. da u početku školske godine deli predlncte na nastavnike prema njihovoj stručnoi spremi i propisanom broju časova; 3. da utvrčtuje raspored časova; 4. da utvrduje raspored ispita; 5. da izriče učenicima kazne po čl. 20 t. 3 i 4 ovoga zakona;- 6. da na krajn godine rešava o prevodenju učenika u stariii razred; 7. da rcšava o vedim učeničkim izletima radi dopune naučne ili praktične spreme; 8. da rešava o davanju državne potnoči odličnim učenicima, a da ih po svršetku škole predlaže za stručno usavršavanje. Clan 44. Svaka sradanska škola mora imati svoga lekara. On može biti stalan ili honoraran. Njegove su dužnosti da se stara o popravci zdravstvenih prilika u školi i da učenidma ukazuje potnod kad se razbole. Po mogudnosti lekar de stalno predavati higijenu, ako za to nema drugoga stručnoga nastavnika. Bliže odredbe o dužnostima lekara propisade Ministar Prosvete u sporazumu s Ministarstvom Narodnoga Zdravlja. VI. Privatne škole i učenlci. Clan 45. Na molbu pojedinih gradana Ministar Prosvete može, po saslušanju Glavnoga Prosvetnoga Saveta, odobriti otvaranje privatne gradanske škole, pod ovim uslovima: 1. da u mestu nema državne gradanske škole; 2. da su molioci podanici Kraljevine Srba, Mrvata i Slovenaca; 3. da je smer škole potpuno jednak sa smerom državnih gradanskih škola i da se u njoj radi po planu i programima državnih škola; 4. da ima dovoljan broj udenika samo one narodnosti za koju se traži odobrenje; 5. da nastavnici budu podanici Kraljcvine Srba. Hrvata i Slovenaca; da imaju u zemlji stečenu potpunu stručnu spremu, kakva je propisana za državne nastavnike, i da potpuno vladaju srpsko-hrvatskim jezikom; 6. da predložene nastavnike potvrduje Ministar Prosvete; 7. da je izdržavanje škole obezbedeno bar za pet godina i da država ima prava pregledanja i odobravanja prihoda i rashoda škole; 8. da se vlasnik škole, odnosno molilac, obavaže da ce nastavnicima davati onoliku platu i dodadatak koliko država daje svojim nastavnicima istih kvalifikaciia i godina službe; 9. da nastavnicima i njihovim porodicama unapred obezbedi onoliku pensiju koliko država daje svojim nastavnicima i njihovim porodicama; 10. da je zgrada, namenjena za školu, dovo.jno prostrana, vidna i zdrava, i da je ozakonjena svojina moliodeva; 11. da ima potreban školski nameštaj, učila i knjižnicu odabranih pedagoških i stručnih dela; 12. da se nastava izvodi na srpsko-hrvatskom jeziku i 13. da se nad celokupnim radom u školi vrši nadzor preko onih istih državnih organa preko kojih se vrši nad dr/avnim školama. Jedanput otvorcnu školn Ministar Prosvete može zatvoihi čir.i se odstupi od izloženih uslova. Clan 46. U privatnim gradanskim školama ocenjivanjc i prevodcnje uienika u stariji razred vrši se kao i u državnim gradanskim školama. No završni ispit (član 19.) učenici privatnih škola polažu u državnim školama, ili u svojoj školi pred naročitim odborom državnih nastavnika, koje odredi Ministar Prosvete. U odbor ulaze: jedan upravitelj i tri stalna, stručna nastavnika, državnih gradanskih škola i predmetni nastavnik dotične privatne škole. U ovom slučaju školska blagajna plača članovima odbora dnevnicu i poputninu po zakonu o službenom potovanju viših činovnika. Clan 47. Udenici koji su se, po prcdhodnom odobreliju Ministarstva Prosvete ma zbog kakvih uzroka sami pojedinačno spremali kod kuce, moraju polagati ispite. za svaku godinu u državnim gradanskim školama. Za ove ispitc plada se i državna taksa po zakonu o taksama i dnevnica člauovima ispitnog odbora. No ako su deca državnih činovnika, ili siužbenika, koji po službenom poslu žive na  strani za ove se ispite ne napladuje ni državna taksa ni dnevnica čl.inovima ispitnog odbora. VII. Nadzor. Clan 48. Sve državne i privatne gradanske škole stoje pod vrhovnim nadzofom Ministra Prosvete, a on ih nadzirava preko stručnih inspektora i oblasnih prosvetnih vlasti. Bližc odredbe propisade se zakonom o srcdnjim školama. VIII. Prelazna narerfenja. Clan 49. Upravitelji i svi stalni nastavnici, koji su dobili osposobljenje i položaj upravitelja, odnosno stalnih nastavnika gradanskih škola po dosadašnjim zakonima i zakonskim propisima, zadržavaju svoj položaj i zadobivaju sva prava po ovom zakonu, ako su dan stupanja ovoga zakona imali najinanje šest godina stalne nastavničke službe. Clan 50. Upravitelji i stalni nastavnici, koji su dobili osposobljenje i položaj upravitelja ili stalnih nastavnika gradanskih škola po dosadašnjim zakonima i zakonskim propisima, ali na dan stupanja ovoga zakona na snagu nisu imali punih šest godina stalne nastavničke službe, zadržavaju svoj položaj i prevode se u kategoriju stalnih nastavnika ali su za dalje unapredenje dužni dopuniti svoie kvalifikacije po ovom zakonu. Član 51. Profesori i suplenti, koji bi stupili u gradansku školu, ili bi se zatekli u njoj kad ovai nov zakon stupi na snagu, prevešče se na nov položaj u svemu po odredbama zakona o srednjim i stručnim školama. Clan 52. Privremeni učitelji i sve drugo nastavničko osoblje, koje se zatekne u gradanskim školama kad ovaj zakon stupi na snagu, a nije još dobilo potrebno osposobljcnjc, stavlja se na raspoložunje Ministru Prosvete da se rasporedi po osnovnim i drugim školama za koje imaju osposobljenje. Clan 53. Nastavnici osnovnih škola, koji su uspešno radili u gradanskoj školi, kao zastupnici nastavnika naučnih predmeta bar tri školske godine, ili su pohodili specijalne tečajeve i sprcmali se za nastavnike gradanskih škola, mogu se pustiti da polažu ispit osposobljenja do kraja 1923 godine, a pred komisijom koju odredi Ministar Prosvete. Clan 54. Kad ovaj zakon stupi na snagu zatvoride se sve privatne škole gradanske, koje se u roku od godine dana ne saobraze sa odredbama ovoga zakona. Član 55. Ovaj zakon stupa na snagu od dana kad ga kralj potpiše i bude obnarodovan u Službenim Novinama. Od tada prestaju važiti svi zakoni i propisi koji se s njim kose. Načelnik Odeljenja za Osnovnu Nastavu, Vlad. J. Radojevlč, s. r.