KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 24 (4)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 APRILA 1938.
PATENTNI SPIS BR. 13928
Ing. Rosenitsch Josef, Berlin, Nemačka.
Vatrišni prostor za lokomotivske i druge grejne kotlove.
Prijava od 20 februara 1937.	Važi od 1 oktobra 1937
Naznačeno pravo prvenstva od 3 februara 1937 (Nemačka).
Predmet ovog pronalaska jeste vatrišni prostor za lokomotivske i druge grejne kotlove.
Roštiljna površina kod poznatih va-trišnih kutija kod kotlova, na pr. kod lo-komotivskih kotlova obrazuje većinom najveću površinu vatrišnog prostra, t. j. sama vatrišna kutija ima zidne površine koje se sužavaju u pravcu odvoda grejnih gasova. Postoje takođe vatrišne kutije odnosno vatrišni prostori tačno kockastog oblika, ili paralelopipednog oblika, kod kojeg je roštiljna površina uglavnom jednaka zidnim površinama odnosno tava-ničnoj površini. Takvo jedno izvođenje vatrišnog prostora ima znatne nezgode, jer ne dozvoljava termotehničke zahteve.
Na svome putu kroz vatrišni prostor se naime vazduh za sagorevanje koji ulazi kroz roštilj sve više zagreva. usled čega se naravno njegova zapremina uvećava. Lsled kod uobičajenih vatrišnih prostora (na primer kod uspravnih kotlova) uvek istih ili (kao kod iokomotivskih kutija) čak prema gore smanjujućih se preseka nastaje ustavljanje i time i povećanje pritiska grejnih gasova u vatrišnom prostoru i usled toga otpor prema dalje pridolaze-ćem vazduhu za sagorevanje. Dalje dole na roštiljnoj površini vatrišnog prostora nalazeće se zažareno gorivo ne može svoju celokupnu toplotu zračiti sa punim dejstvom.
Dalja nezgoda poznatih vatrišnih kutija sastoji se u većinom pravougaonoj ili kvadratnoj roštiljnoj površini, koja se veoma teško ravnomerno i brzo može
pokriti gorivom. Usled toga moraju vrata za vatrišni prostor pri nabacivanju goriva ostajati dugo otvorena, tako. da može u grejni prostor ući znatna količina hladnog vazduha. Usled toga kao i usled za napajanje srazmerno velike roštiljne površine potrebne velike količine hladnog uglja vatrišni se prostor jako hladi i grejni efe-kat i time i stepen dejstva celokupnog kotlovškog postrojenja su do sada neželjeno veštački održavani niskim. Uobičajena pravougaona roštiljna površina u vezi sa pod pravim uglom glatko na više pru-žajućim se zidovima vatrišnog prostora, od kojih se ubačeno gorivo delimično odbija, čini skoro nemogućim postizanje za uspešno sagorevanje željenog ravnomer-nog sloja goriva. Šta više se dobi ja nerav-nomerni sloj goriva, kod kojeg na mesti-ma koja su snabdevena sa malo goriva nastupa ranije sagorevanje i usled toga ranije hlađenje dotičnih mesta roštilja. Posledica toga je smanjenje proizvođenja pare, dakle opet neželjeno veštačko smanjenje ukupnog stepena delatnosti kotlov-skog postrojenja.
Pronalasku je cilj da vatrišne prostore Iokomotivskih i drugih grejnih kotlova tako izvede, da se opisane nezgode sigurno izbegnu i da se naprotiv omoguće znatna povećanja indiciranog kao i efektivnog stepena delatnosti grejnih postrojenja po-menute vrste.
Pronalazak se sastoji u tome što se presek vatrišnog prostora od roštiljne površine naviše stalno širi (uvećava).
Naročita odlika pronalaska jeste u
Din. 15,—
tome, što roštiljna površina ima zaobljeni na primer kružni ili ovalni oblik.
Kod jednog drugog oblika izvođenja pronalaska je donji deo vatrišnog prostora izveden u vidu zarubljene kupe, pri čemu se najmanji presek nalazi u roštiljnoj površini
Jedan naročiti oblik izvođenja pronalaska predviđa naginjanje prema gore pro-širuj'ućeg ;e vatrišnog prostora u pravcu prema zidu koji nosi cevi.
Prema jednoj daljoj odlici pronalaska je uređaj za napajanje (vatrišna vrata) predviđen na mestu zida vatrišnog prostora na kojem je presek vatrišnog prostora najveći.
Dalje odlike i osobenosti pronalaska se dobi jaju iz opisa i nacrta, koji prikazuju nekolike primere izvođenja po pronalasku.
Sl. 1 pokazuje šematički podužni presek grejnog postrojenja sa vatrišnim prostorom po pronalasku.
SI. 2 pokazuje šematički izgled odozgo u odnosu na izvođenje iz si. 1.
SI. -3 pokazuje delimično šematički presek, slično kao i sl. 1, jednog drugog oblika izvođenja po pronalasku.
SI. 4 pokazuje podužni presek jednog lokomotivskog kotla, čija vatrišna kutija ima naročiti oblik po pronalasku.
SI. 5 pokazuje presek po liniji V—V iz si. 4.
SI. 6 pokazuje presek po liniji VI—VI iz si. 4.
Na si. 1 do 3 je sa 1 obeležen kotao, koji treba da se greje sa dimnim ili plamenim cevima la. Sa 2 je obeležen vatriš-ni prostor. Sa 2a je obeležen spoljni zid kotla oko vatrišnog prostora ili. t. si. Zidovi 3 vatrišnog prostora su tako nagnuti prema roštiljnjoj površini 4, da se presek prostora (posmatrano u izgledu odozgo) od roštiljne površine 4 stalno širi prema tavanici 5 vatrišnog prostora. Roštiljna površina 4 može ležati horizontalno, ali ona može biti postavljena i nagnuto, kao što je pokazano u primerima izvođenja iz sl. 1 i si. 3. Uređaj za napajanje ili vatrišna vrata 6 su po pronalasku predviđena na mestu zida 3 vatrišnog prostora, na kojem je presek vatrišnog prostora najveći. Roštiljna površina 4 ima odgovarajući misli pronalaska okrugao ili ovalni oblik. U vezi sa prema gore proširujućim se zidovima se time postiže ravnomerna raspodela goriva preko celog roštiljnog preseka. Kod na si. 2 pokazanog primera izvođenja po pronalasku ie roštiljna površina kružnog oblika.
• Pronalazak je radi primera pokazan na si. 4 do 6, u primeni na lokomotivske kotlove. Pri tome je sa 7 obeležen dugački
ploženi kotao, sa 8 kupola za paru, a sa
9	uspravni deo kotla oko vatrišnog prostora. Vatrišna kutija 10 ima polazeći od roštiljne površine 11 prema gore proširu-juće se zidove 12, 12a, 12b. 12c. Sa 13 je obeležen zid koji nosi cevi i koji može imati uobičajeno izvođenje za prijem grej-nih i dimnih cevi 14, 14a. Vatrišna kutija
10	je na poznat način pomoću čepova 15 i tavanićnih kotvi vezana sa uspravnim kotlovskim delom 9. Isto tako su predviđeni poznati ukrućivači 17. Vrata 18 za napajanje se nalaze i kod ove vrste izvođenja u visini najšireg preseka vatrišnog prostora, koji je šematički označen linijom 19. Kod ovog primera izvođenja pronalaska je roštiljna površina 11 izvedena ovalno.
Usled prema gore idući sve šireg preseka prostora mogu se gasovi od sagore-vanja naravno širiti, a da ne dođe do u-stavljanja (gomilanja). Usled toga prido-lazeći vazduh za sagorevanje ne nailazi ni na kakav otpor i na roštilju nalazeće se zažareno gorivo može nesmetano zračiti svoju toplotu. Usled nesmetanog odvođenja gasova od sagorevanja se opet vrši trajno ravnomerno i racionalno sagorevanje goriva, čime je data mogućnost da se roštiljna površina bez štete po grejni efe-kat izabere znatno manjom no do sada. Iz toga se dobija znatna ušteda u gorivu. Manja i uz to zaobljenog oblika roštiljna površina u vatrišnom prostoru po pronalasku pruža dalju korist, da roštilj bez naročite muke može sigurnije i za mnogo kraće vreme biti ravnomerno obložen ugljeni. Usled toga se s jedne strane sprečava neravnomerno sagorevanje goriva na roštiljnoj površini i uz to se sprečava privremeno hlađenje njegovih pojedinih mesta, a s druge strane se ne upušta toliko hladnog vazduha, jer vatrišna vrata ne moraju tako dugo ostati otvorena. K tome dolazi još i to, da je dovođena količina hladnog uglja manja i usled toga i sa time u vezi manje hlađenje vatrišne kutije.
Pronalazak naravno nije ograničen na predstavljene i opisane kotlove, odnosno grejna postrojenja. Pronalazak može biti upotrebiien kod svih uspravnih, loko-mobilnih, vodoravnih, kosih ili vertikalnih grejnih postrojenja, dakle na nrimer kod lokomotiva, uspravnih grejnih kotlova, kotlova za centralno grejanje i t. d.
Patentni zahtevi:
1)	Vatrišni prostor za lokomotivske i druge grejne kotlove, naznačen time, što se presek vatrišnog prostora polazeći od
roštiljne površine prema gore stalno povećava.
2)	Vatrišni prostor po zahtevu 1, naznačen time, što roštiljna površina ima zaobljeni, na primer kružni ili ovalni oblik.
3)	Vatrišni prostor po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što je donji deo vatrišnog prostora izveden u vidu zarubljene kupe, pri čemu se najmanji presek nalazi u ro-štiljnoj površini.
4)	Vatrišni prostor po zahtevu 1 do 3, naznačen time, što je prema eore proširujući se prostor nagnut u pravcu zida koji nosi cevi.
5)	Vatrišni prostor po jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što je uređaj za napajanje predviđen na mestu zida vatrišnog prostora, na kojem je presek vatrišnog prostora najveći.
Ad pat. br. 13928