Poštarina plaćena u gotovu	Cena	Din	1	—
M
0~©ILA«/MII&
6LA5ILO JbAVEiZA 50K0LA KRALJtVINt JUGOSLAVIJE		
V [ Čuvajte Jugoslaviju!	Izlazi svake subote Godišnja pretplaia 50 din ♦ Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 ^ Telefon uredništva 30-866 i 26-516, uprave 30-866 ♦ Račun Pošta n s ke štedionice br. 57.686 Oglasi po ceniku ♦ Rukopisi se ne vraćaju ■**»	Beograd, 3 decembar 1938 God. IX ♦ Broj 44
Sokolstvo je najsvečanije proslavilo
20~godišnjicu Ujedinjene lugoslavije!
Vedra pogleda '1 radosna srca, proslavilo je jugoslovensko Sokolstvo jučerašnji Prvi decembar, kao praznik vere, samosvesti i pobede, kao simbol nacionalne moči i kao jubilarni dan osnivanja ujedinjene Kraljevine, otadžbine jedinstvenog jugoslovenskog naroda, — sv ih ravnoprav-nih Srba, Hrvata i Slovenaca.
Gdegod pošto ji jugoslovensko Sokolstvo, — a ono je kao nikoja druga organizacija, raširilo svoja krila nad čitavom jugoslovenskom zemljom, do najudaljenijeg planinskog sela, pa i preko državnih granica, gdegod se jugoslovenski misli i oseča, — svuda je na dan Prvog decembra zrak podrhtavao od zvuka sokolskih koračnica, svuda je sun-čani dan pozdravijao žive šare sokolskih odora, svuda su nepregledne mase klicale narod no j i sokolsko j misli, svuda su se dizale najvruče želje i prolamali najradosniji poklici za sreču Kralja i naroda, te za veličinu i budučnost jugoslovenske otadžbine.
Sokolstvo može zaiita da bude ponosno na svoju proslavu Prvog decembra i na manifestacije ko jima je obeležilo dvadesetgodišnjicu neza-visne i ujedinjenje Kraljevine. Ono je i toga dana, kao i uvek, pretstav-ljalo kvasac narodne jednodušnosti i obuševljenja, bratske sloge i plemenitih namera sv ih krajeva zemlje, svih narodnih slo jeva, s vih grupa i mišljenja. Ono je ustalasalo i povelo za sobom omladinu, počevši od seoske i radničke pa do studentske, i sve što je dobre volje i plemenita srca u našoj zemlji, okupilo u stremijenjima ka boljoj narodnoj budučnosti. Dovoljno je bilo pogledati na goleme falange sokolske i studentske' omla-dine u Beogradu, ko ja je, kao jedan čovek, klicala »Braničemo otadž-binu!", „Hočemo mir, u časti i dostojanstvu!“ i „Živela slobodna i velika Jugoslavija!" } kao i na fazdragano odvševljenje tih hiljada i hiljada mladih lica, na zboru u dvorani prestoničkog Sokola-Matice, pa da se i največi skeptik sa obnovi jenom verom i pouzdanjem obrati na obzorja što nam se ot kriva ju u trečem deceniju našeg držav nog života, — i pored svih perturbacija ko je se danas dogadaju u svetu.
Ovogodišnja prvodecembarska sokolska proslava otkrila nam je novo buden je i nov polet u našim narodnim masama, ozar en vedrinom i sun-cem mladenačkog jutra, sa koga, u susret novo j budučnosti, lete bodra i s vesna jata novih sokolskih naraštaja, navest a juči majci Jugoslaviji i čitavom narodu: — Sretno nam, časno i plodno bilo treče desetleče!
Svečanosti u Beogradu
Poklon na Oplencu
Sokolska proslava 20-godišnjice dr-žavnog i narodnog ujedinjenja, u Beogradu, započela je več 30 novembra. Toga dana, posle podne, pošla je delegacija, sastavljena od prvog zame-nika Starešine, brata Gangla, te brade inž. Smiljaniča, inž. Raduloviča, dr. Pi-hlera i Mihajla Nikoliča, na Oplenac, da se pokloni na grobu Kralja Petra Oslobodioca i Viteškog Kralja Ujedi-nitelja Aleksandra. U ime Sokolstva po-lozio je brat Gangl na oba groba kite cveča sa trakama, na kojima je pisalo: »Sokolstvo Kralju Oslobodiocu” i ,.Sokolstvo Kralju Ujedinitelju”.
Odavanje počasti mrtvima
Sutradan ujutru pošla je delegacija Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, koju su sačinjavali prvi zamenik starešine brat E. L. Gangl, te brača dr. Arsenijevič, Ivo Radič, Inž. Radulovič, Mihailo Nikolič, i Dr. Milorad Dragič, na beogradsko groblje, gde je Položila venac na spomenik branilaca Beograda i time, u ime Sokolstva čitave Jugoslavije, odala počast herojima koji su pali na braniku otadžbine i njene Prestolnice. Delegacija je položila i kitu cveča na grob poč. starešine brata Dure Paunkoviča. Na trači za venac braniocima Beograda stajao je natpis: »Sokolstvo palim borcima, na dan 20-godišnjice ujedinjenja”, a na trači za brata Paunkoviča bio je natpis: „Sokolstvo svome starešini”.
Delegacija Saveza SKJ položila je »ite cveča1 i na grobove Steve Todoroviča, Mihajla Kovačeviča i Momčila
anovačkog. ^orec^ toga je delegacija
sokolske župe Beograd položila venac na grob Neznanog Junaka, na Avali, a ostala sokolska društva u Beogradu iskitila su cvečem grobove svojih pomrlih članova.
Svečano dizanje zastave
Prvi Decembar je praznik čitavog naroda, ali je Sokolstvo, kao stari pr-voborac jedinstva i slobode, uvek pred-vodilo u proslavi tog dana, pa je tako učinilo i ove godine, kada se na taj dan slavi dvadesetgodišnjica postojanja naše ujedinjene i nezavisne jugoslovenske države.
U čitavoj zemlji je Sokolstvo proslavilo najsvečanije Prvi Dedecmbar, ali
naročito je veličanstvena i značajna bila ta svečanost u Beogradu, gde se nalazi sedište Saveza SKJ, i to baš u onom istom domu, u kome je, pred 20 godina, veliki akt ujedinjenja oživo-tvoren.
Akciju za proslavu preuzelo je u Beogradu starešinstvo Sokolske Župe Beograd! i veoma uspešno je izvelo. Na sa-radnju je pozvalo sva nacionalna i kulturna udruženja u Prestonici, kao i našu studentsku omladinu, koji su se pozivu najpripravnije odazvali i tako u velike pridoneli uspehu svečanosti.
Proslava u Beogradu je počela rano u jutru, svečanim dizanjem državne i nacionalne jugoslovenske zastave na na-ročitom jarbolu na Terazijama. Tačno tu 9 sati pošla je uprava Župe, iz prosto-rija Saveza pred jarbol, gde je zastava uz sviranje državne hirrine i uz zanosno klicanje, uzdignuta. Na to je Starešina Župe, brat Dr. M. Gradojevič održao zanosan patriotski govor, u kome je podvukao da su se mnoge zastave, kroz istoriju, vijale na bedemima Beograda, dok nije.Vožd Karađorđe, za sva vremena, na tim istoriskim bedemima usadio zastavu Srbije, kao simbol nacionalne pobede, koju če Kralj Petar Oslobodilac i Viteški Kralj Aleksandar dovesti do još večih i slavnijih pobeda. Taj sveti simbol nacionalne snage i ponosa, naša mila jugoslovenska zastava, neka nas uvek bodri i okuplja.
Muzika je zatim otsvirala „Hej Sloveni!”, a manifestacije Kralju i Jugoslaviji, odjekivale su još dugo glavnim trgom prestolnice.
Veličanstvena povorka
Nešto pre 10 sati krenula je povorka sokolstva, nacionalnih i kulturnih u-druženja i studentske omladine, iz u-lice Kneza Pavla, ispred Sokolskog društva Beograd I, prema Terazijama. U povorci su uzeli učešča, najpre Sokoli, sa Prvim Zamenikom Starešine, br. E. Ganglom, i ostalim članovima Savezne uprave i starešinstva Župe na čelu; a zatim: Udruženje invalida, U-druženje dobrovoljaca, Rezervni oficiri i ratnici, Narodna odbrana, Kolo Srpskih sestara, Jadranska Straža, Savez emigrantskih organizacija u Jugoslaviji, se-
oski sokolski omladinci, a iza njih o-gromna povorka od nekoliko hiljada beogradskih studenata; i konačno sokolska konjiča. U povorci je išlo i nekoliko muzika, koje su svirale narodne melodije,, a Soklqli i študenti su naj-oduševljenije klicali Kralju, Jugoslaviji, vojsci, starim ratnicima, Sokolima, itd. Študenti su nosili i velike natpise /a slobodu i nezavisnost Jugoslavije, za mir medu narodimia i za narodnu slogu.
Evokacija istoriskog dogadaja
U 10 i po sati je povorka stigla pred zgradu Saveza SKJ, u kojoj je pred dvadeset godina (pošto je kraljevski dvor za vreme okupacije bio oštečen od neprijatelja) bio ureden dvor za tadašnjeg Regenta Aleksandra i u čijoj svečanoj dvorani je Regent A-leksandar primio pretstavnike Narodnog Veča Nezavisne države Slovenaca, Hrvata i Srba, te zajedno sa njima proglasio ujedinjenje čitavog našeg naroda u zajedničku i jedinstvenu jugo-slovensku državu.
Dom Saveza SKJ, bio je dakle, u nelcu ruku svečar prvodecembarskih svečanosti, pa je odlučeno da se u njemu, kao najsvečaniji momenat proslave, rekonstruiše akt od Prvog Decembra 1918, kao najviši izražaj pijeteta prema Viteškom Kralju Ujedinitelju i prema svima onim rodoljubivim muže-vima, koji su u tom aktu učestvovali i koji su doprineli stvaranju današnje naše mile Jugoslavije. U svečanoj šali nalazila se u dnu sika Nj. V. Kralja Petra II, u sokolskoj odori, a desno od nje, baš na mestu na kome je, £iv i ozaren od sreče, stajao pred dvadeset godina junački Regent, stajala je bista blagopočivšeg Kralja Aleksandra, sa gorečim kandilom pred njome. Tu, pred likom kralja Ujedinitelja i nosi-oca Njegovog amaneta, mladog Kralja Petra, okupili su se pretstav-nici svih ratničkih, nacionalnih i kulturnih udruženja u Beogradu, sa starešinstvom SSKJ i starešinstvom beo-gradske sokolske župe na čelu, a bio je prisutan i izaslanik Ministra vojske i mornarice, general Stajic, zatim pret-sednik beogradske opštine, g. V. Ilič te izaslanici Slcupštine i Senata, itd.
Nakon što je u dvoranu ušao izaslanik Nj. V. Kralja, pukovnik Polek-sič, pozdravljen sviranjem državne himne i poklicima Kralju i dinastiji, uzeo je reč starešina beogradske sokolske župe, brat Gradojevič, koji je kazao, izmedu ostalog:
„Pre 20 godina, na ovome mestu, u ovoj dvorani odigrao se nadia sve za nas Jugoslovene znamenit istori-rijski Sin, ovde je proklamovano u-jedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca, u jednu jedinstvenu narodnu državu.
Aleksandar, Regent Srbije, pobed-nik sa Kumanova, Cera, Dobrog Polja i Kajmakčalana, stajao je ovde, gde se sada, avaj, nalazi samo bista njegova, okružen članovima kraljevske vlade, u prisustvu svoga odanog vojvode, Živojina Mišiča. A prema njemu stajali su, ozbiljni i radosno uzbu-deni, pretstavnicl Narodnog Veča nezavisne države Slovenaca, Hrvata i
Svečano dizanje jugoslovenske zastave na Terazijama
Sva prestomčka udružcnja za jaku i nesamnu Jugoslaviju!
Srba sa pretsednikom d-rom Antom Paveličem na čelu.
Oni su toga dana došli u Beograd, da Njegovom Kraljevskem Vi-sočanstvu Regentu Aleksandru sa-opšte jednodušnu narodnu volju, da se Slovenci, Hrvati i Srbi, koji su dotle bili pod austrijskom vlašču, u-jedine sa Kraljevinom Srbijom i Kra-Ijevinom Crnom Gorom, sa kojima se več pre toga ujedinila Vojvodina.’ Brat Gradojevič je završio da je Žu-pa Beograd smatrala, da če najbolje proslaviti 20-godišnjicu Jugoslavije, a-ko u što punijem obimu evocira akt ujedinjenja, pa je zato dao reč, najpre bratu Štefanu, članu Župe Beograd, da pročita Adresu koju je pred dVadeset godina, u ime Nar. Veča, pretsednik Dr. A. Pavelič pročitao Regentu Atek-sandru; a zatim bratu Momiru Sino-nobadu, da pročita odgovor Regenta Aleksandra na tu adresu.
U dubofktoj i svečan oj tišini saslušali su prisutni oba ova istoriska dokumenta, prekidajuči čitanje samo spontanim poklicima: „Slava Kralju Petru Os'obo-diocu!” i „Slava Kralju Ujedinitelju!’. U isto vreme su zvučnici prenosili sve te govore medu golemo mnoštvo koje se sakupilo u velikoj bašti Saveza i pred zgradom, a koje je također po-pratilo čitanje burnim ovacijama.
Kada je čitanje završeno, brat Gradojevič je uzeo ponovo reč i kazao;
„Prošlo je od tada 20 godina. Život naše države poput mlade, bujne reke u gornjem svome toku, bio je često buran i hučan, ali uvelk) i stalno upravljen ka tome, da elementarnem snagom narodne svesti i njego-govog genija otklanja i ruši sve prepreke, kako bi sebi izgradio stalno i duboko korito, neprekidno, bez ika-kvih branja i ustava od Triglava do Đevđelije. Svi mi živi učesnici u tome izgradivanju pozvani smo i odgovorni pred budučnošču, da živo-tvorne energije našega naroda i dalje upučujemo u tome pravcu, kako bi ceo jugoslovenski narod bio je-dinstvenom mišlju prožet i i-zatkan”.
Podvukao je zatim, kako je, po želji blagopočivšeg Kralja Aleksandra, Sokolstvo uzelo pod svoje otkrilje dom u kome je proglašen akt ujedinjenja, pa zato — ceneči visoko prosvečeni um Nj. Kr. Visočanstva, Kneza Pavla, koji je dao toliko dokaza ljubavi prema i-storiskim spomenicima, izražava želju da se ta narodna svetinja sačuva od rušenja, preti!
Brat Gradojevič je završio:
„Ka ostvarenju t. decembra stre-mili su napori naših najslavnijih vla-dara kroz vekove, ljubav naših patri-jarha i vladika, umovi naših pro-svečenih književnika, naučnika i u-metnika. Do njega se došlo kroz more krvi koju je prolila naša hrabra i nepobediva vojska, on je iskuplje-nje za nebrojene muke i vekovne patnje našega naroda.
Osveženi i okrepljeni duhom isto-rije koja nam sa ovoga mesta rečito govori, šta nam je svima dužnost u nastupajučoj budučnosti, poklonimo se u duši besmrtnim neimarima naše slobodne i ujedinjene države, poželimo dug život i sreču onima koji su živi i kbji su je gradili, kialo i onima koji je sada izgra-đuju.
Neka živi Njegovo Veličanstvo Kralj Petar II!
Živela Jugoslavija!
Živeo ujedinjeni jugoslovenski narod!
Na koncu je akademsko pevačko društvo „Obilic”, pod ravnanjem g. Br. Dimitrijeviča, otpevalo, „Pesmu sokolskih legija”, od brata Gradojeviča, pa je time ova značajna svečanost završena, ostavivši najdublji utisak na sve pri-sutne.
Poseia Dvorani Ujedinjenja
Savez SKJ zaključio je da na dan Prvoga decembra publika može razgledati veliku saveznu dvoranu, u kojoj je, pred dvadeset godina, proglašeno ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca u nezavisnu državu. Pregled dvorane bio je dozvoljen od 11.30 do 18 ča-sova, pa ju je publika u velikom bro-ju posetila, želeči da vidi mesto na kome je proglašena današnja velika Jugoslavija.
Posle svečanosti u prostorijama Saveza SKJ, formirala se ponovo povorka, istim redom kao i ranije, i, kroz špalir oduševljenog građanstva, pošla Kralja Milana ulicom, do velike dvorane Sokolskog društva Matica, u Deligrad-skoj ulici. Opet su Sokoli i omladina burno klicali Jugoslavjii i opet su bili svuda srdačno pozdravljeni.
Ogromna dvorana Sokolskog društva Matice ispunila se brzo, do poslednjeg mesta, a dobar deo gradanstva nije mo-gao niti da uđe, več se sa ulice pridru-žio slavlju.
Pored izaslanika Nj. V. Kralja i i-
stih uglednih ličnosti, koje su prisu-stvovale svečanosti u SSKJ, a kojima se pridružio i poslanik Republike če-hoslovačke, g. Jaroslav Lipa, kao i izasianici bugarskog i poljskog poslanstva, u dvorani se našla elita našeg gradanstva, radništva, seljaštva i o-mladine, koja je gutala svaku reč sa največim oduševljenjem i neprekidno klicala velikom delu ujedinjenja.
Starešina župe, brat Gradojevič je još jednim vrlo lepim govorom otvo-rio ovu manifestaciju, pozdravljajuči ria-ročito izaslanika Nj. V. Kralja, pa zatim izaslanika g. Ministra vojske i mornarice, starešinstvo Saveza SKJ, sa bratom E. L. Gangloni na čelu( i konačno pretstavnike bratskih slovenskih naroda i država. Kod pozdrava izaslaniku Nj. .V. Kralja, čitava dvorana se prolamala poklicima Kralju i Kraljevskom domu. Srdačnim ovacijama i burnim klicanjem vojsci, bio je pozdravljen i izaslanik g. Ministra vojske i mornarice, general Stajic, kao i Prvi zamenik starešine SSKJ brat Gangl. I kod pozdrava pret-stavnicima slovenskih država nastale su spontane ovacije. Čitava ova priredba proteklaje u neprekidnom oduševljenju i odličnom raspoloženju.
Nakon pozdrava brata Gradojeviča, pročitao je sekretar sokolske župe Beograd, brat Dušan Zivkovič, tekst poslanice Saveza SKJ, koju je „Sokolski Glasnik” objavio u prošlom broju. Ci-tanje ove značajne poslanice, bilo je
od celokupnog Sokolstva, kao i od ostalih slušalaca, a naročito od omla-dine, popračeno burnim odobravanjem.
Prvi je uzeo reč, u ime Saveza ratnih dobrovoljaca brat Miroslav Krejčik, koji je kazao izmedu ostalog:
„Nama dobrovoljcima, govoriti o prvom decembru nije ni malo teška stvar, jer smo mi, bivši ratni dobro-voljci, daleko pre 1. decembra 1918 godine rekli svoju reč. Mi smo več onda polagali dobrovoljno naše mlade živote za prava čoveka, pravičnost, pravdu i slobodu naroda. Mi bivši ratni dobrovoljci, kojih je bilo
na hiljade i hlijade iz sviju krajeva domovine, pa čak i preko Okeana, poletili smo u taj obračun, ponešeni najvišim čovečanskim idealima, jer smo verovali u bolju budučnost i večni genije našeg naroda.
Današnja Jugoslavija nije delo neke slučajnosti; za nju su položili svoje mlade živote i prolili kirv naj-bolji sinovi naše nacije. — Zato mi, preostali živi drugovi, ceneči žrtve palih drugova, zavetujemo se uspo-menom na njih, da čemo sa istim žarom, k|ao i nekada, braniti slobodu naroda i čuvati granice velike, ali čovečanske Jugoslavije! Ovo čemo predati u amanet mladim naraštaji-ma, jer mi verujemo u našu omla-dinu! Verujemo da su oni dostojni naslednici svoje starije brače i otaca, pa im želimo da na tim temeljima stvore jednu Jugoslaviju, lepšu i srečniju nego što smo je mi doživeli!
Živio Nj. V. Kralj Petar II!.
Živela omladina!”
Nakon srdačnog odobravanja, uzeo je reč Stanko Jovanovič, u ime Udru-ženja rezervnih oficira i ratnika, i
kazao:
„Rezervni oficiri i ratnici, koji su pre dvadeset godina, predvodeni Viteškim Kraljem Aleksandrom I U-jediniteljem, zajedno sa drugovima iz aktivne vojske, preko Kajmakčalana i Dobrog Polja, raskinuli lance poro-bljenoj otadžbini i doneli slobod'u
potlačenoj brači, svesni da su u najkritičnijim danima naše narodne istorije časno ispunili svoju dužnost prema Kralju i Otadžbini, s ponosom gledaju na svoju prošlost i velika dela našeg oružanog naroda, iz kojih je ponikla velika, močna « ujedinjenja Jugoslavija.
Sečajuči se s dubokim pijetetom onih neimara Jugoslavije, koji po rečima pesnikovim „medu carstva o-vog kostima svojim beležiše”, rezervni oficiri i ratnici smerno se klanjaju njihovim svetlim senima pozivajuči mlade generacije, kojima u amanet ostavljaju s mukom i krvlju steče-ne tekovine, da im mnogobrojne žrtve, nesebično1 i voljno prinete na oltar otadžbine, budu stalni podsirefc u radu za dobro Kralja, napredak ju-goslovenske nacije i veličinu jugo-slovenske države.”
Kao treči je govorio, u ime Narodne Odbrane, Dobrivoje Vujič i kazao: „Istorija našeg vitalnog naroda pu-na je slavnih datuma, puna podviga, i borbe za slobodu; puna neodoljive volje da postoji i živi kao nezavi-san i Slobodan narod. Ali 1 de-cembar 1918., važnošču i značajem, lebdi kao kruna svih dogadaja i vremena. Taj dan u sebi skupi ja kraj-nje ciljeve svih pojedinačnih napora i patnji, svih delova našeg Jugoslo-venskog naroda. Njime je ostvaren krajni smer i san Južnih Slovena: da se slij)! u jednu državu, u jednu naciju, u jednu etiku, u jednu sud-binu i život. On njime dobija svoje vaskrsnuče, svoj preobražaj od malega, razdrobljenogia i neznatnoga, ka močnom, ujedinjenom i velikom; od porobljenoga ka slobodnom; od delova ka celini. Taj akt je pouzdani temelj za dalju budučnost Južnih Slovena, jer ih udružuje u jedan interes, jednu želju, jedan osećaj i duh. Sa-brano ujedno, on je likvidacija teške prošlosti, nagrada za ogromne žrtve i garancija trajne slobode, veličine i moči.”
Pošto je zatim ocrtao ulogu Narodne Odbrane u radu za ujedinjenje, završio je uverenjem, da če zastava našeg je-dinstva, držana rukom našeg mladog Kralja, i pouzdano pridržana, do Nje-govog punoletstva, rukom Strica Mu, Kneza Namesnika, vazda lepršati gordo i visoko!
U ime Oblasnog Odbora Jadranske Straže u Beogradu, uzeo je reč g. Jovan Markovič, opunom. ministar u m. i naročito podvukao odanost članova Jadranske Straže prema Kralju i Kraljevskom Domu, prema narodnom jedin-stvu, veseleči se Prvom Decembru, kao danu koji je, između ostalog, doneo islobodu i našem Jadranu, „tom najlepšem ukrasu ujedinjene otadžbine i naj-jačoj njenoj odbrani”.
Veoma topao je bio i govor pret-stavnice Kola Srpskih Sestara, gde. Ljubice D. Pešić, koja je naročito apelo-vala na omladinu i kazala:
„Kolo Srpskih Sestara izlazi dana* pred vas, draga Omladino, vedra lica i uzdignute glave, da vam kaže: „Vaše majke su sa vama i uz vas uvek1, i kao što su umele da odgaje div junake i da ih spreme za velika dela, umele su da odgaje i |da-našnju omladinu, koja če to delo očuvati.”
Kolo Srpskih Sestara moli vas da verujete da ono ima puno nade i poverrenja u današnju jugoslovensku omladinu. Kolo Srpskih Sestara o-brača se vama, univerzitetska i sokolska omladino a preko vas i svoj našo j omladini i kaže vam: vi ste naša nada, naša uzdanica, naša za-štita i naša odbrana, vi ste naš ponos, vi ste oni koji čete hte'ti i umeti da vodite Jugoslaviju sa puno časti, hrabrosti i morala ka sve lepšoj i boljoj budučnosti. Vi ste oni koji čete čuvati i očuvati Jugoslaviju • ljubav i slogu medu bračom.”
Pošto je omladina sa zanosom pri-hvatila reči gđe. Pešič, progovorio je burno pozdravljen, Dr. I. M. čok, i kazao:
Brat Gradojevič govori na velikom zboru, u Sokolu Matici
Starešinstvo SKJ i župe Beograd u povorci
Svečanosti u ostalo) zemlji
U ime Srpskog Kulturnog Kluba je
uzeo reč g. Nikola Stojanovič, koji je naročita podvukao potrebu intenzivne jugoslovenske kulturne ofanzive, pozi-vajuči javnost, a naročita omladinu, da sa reči prede na dela i na sva-kidanji rad za dbbro naroda i otadž-bine, čije granice mora da ostanu ne-prikosnovene, a nezavisnost potpuna.
Zatim je, u ime Jugoslovenskog Kulturnog kluba, progovorio Dr. Viktor Novak, prof. univerziteta i kazao, iz-medu ostalog:
„Nesumnjivo u narodnoj istoriji SHS, od doseljenja na jug, Prvi de-cembar je največi istoriski dan, ko-jim se obeležava konačna pobeda nad svim spoljnim silama, koje su više od hiljadu godina sprečavale ujedi-njenje jugoslovenstva i stvaranje jed-ne zajedničke države. Međutim, treba da se kaže iskreno i muški, da dvadeset proteklih prvih decembara, od prvog do današnjeg, ne pret-stavljaju i punu pobedu onih unu-trašnjih snaga, koje još uvek vitlaju našim uznemirenim dušama, kao preostali biološki elementi nesrečne slovenske baštine. Zato je u dvadesetoj godini postajanja Jugoslavije, jugo-slovenska misao krenula u život beo-gradski Jugoslovenski Kulturni Klub, da za njim kroz čitavu Jugoslaviju poniknu i mnogi drugi Jugoslovenski kulturni klubovi, koji če poraditi da Prvi Decembar bude praznik, ne samo državnog, nego i duhovnog je-dinstva našeg naroda.”
G. Mirko Tomovič je progovorio u bne „Narodne Svesti”, udruženja bivših utamničenika, interniraca i ostalih boraca za slobodu protiv tudina; pa Se sa naročitim pijetetom setio svili °nih koji su umirali i stradali, na vešaiima i po tamnicama, za veliko delo Prvog decembra.
Posle njega je, u ime udruženja „Slovenska misao”, zanosni govor održao g- Vladimir Savič, konzul u ni. Pod-vukavši velike moralne odlike slovenskih naroda, koji neče nikoga da uni-zuju da bi sebe uzvisili, i koji ne traže drugo nego da, u punoj slobodi, rade na. svom napretku i na sreči čo-večanstva. Solidarnost slovenskih naroda je potrebna,
i ona može da bude od koristi čtiavom čovečanstvu.
Konačno je, u ime udruženih stude-nata beogradskog univerziteta progovorio študent Milojko Todorovič, ističu-či pripravnost celokupne omladine u Jugoslaviji, da poradi na delu unutraš-njeg sređivanja, sloge i stvaranja za-jedničkog duha i kulture; kao i pripravnost te omladine, da se za nacio-nalnu nezavisnost i nepovredivost državnih granica bori isto onako odušev-Ijeno, kao i prošla herojska pokole-nja. Studenstvo treba da se čitavo u-jedini u radu za dobro naroda i jakej slobodne Jugoslavije.
Kad su se poklici, koji su sve te govore največim oduševljenjem popra-tili, slegli, recitovao je g. Dragoljub Gošič, odeven u sokolskoj odori, Šan-tičevu pesmu „Pobednik”, nakon čega je muzika otstvirala „Hej Slovenil”. Publika je sva ustala i prihvatila peva-njem, a onda se je uz neprekidne ovacije Kralju, Jugoslaviji, vojsci, starim ratnicima, Sokolstvu i omladini, razišla, — zadovoljna i razdragana uspehom ove veličanstvene manifestacije.
*A MINISTARSTVO TELESNOG VASPITANJA U ČEHOSLOVACKOJ
»Lidove Noviny”, od 26 novembra, do-nose članak M. Kroužila, u kome se go-v°ri o potrebi centralizacije nadležnosti za telesno vaspitanje u Češkoj. Ističe se, da je °dmah posle oslobodenja tadašnji starešina COS, Dr. Šajner, podneo predlog o usta-n°vljenju zasebnog Ministarstva za telesni °dgoj, ali do oživotvorenja te ideje nije došlo, več je telesno vaspitanje došio u nadležnot Ministarstva narodnog zdravlja i telesnog vaspitanja. Medutim! to Ministar-stvo nije imalo svu kompetenciju na tom Području, nego ju je delilo i sa ostalim Ministarstvima; u prvom redu sa Ministar-stvom prosvete, koje se staralo o telesnom vaspitanju u školama; zatim sa Ministar-etvoin narodne odbrane, pa onda sa Mini-starstvom trgovine (trgovačke industrijske Kole itd.), sa Ministarstvom poljoprivrede ( oljoprivredne škole itd.), i konačno sa Punistarstvima unutrašnjih i spoljnih po-
Blagodarenje u Dvoru i u Sabornoj Crkvi
Proslava Prvog Decembra u Beogradu, koja ujedno beleži i dvadeset-godišnjicu postajanja Jugoslavije, obav-ljena je svečano1, i u toj svečanosti su učestvovali svi najviši državni fak-tori, sve vlasti i sva udruženja.
U dvorskom hramu na Dedinju je o-držano svečano blagodarenje, kome su prisustvovali Nj. V. Kralj Petar II, zatim Krajevski Namesnici, g. R. Stankovič i g. I. Perovič, komandant Kraljeve Garde i članovi civilne i vojne kuće Nj. V. Kralja.
Svečanom blagodarenju u Sabornoj crkvi prisustvovali su također Kraljevski namesnici g. Stankovič i g. Perovič, čitava kraljevska vlada, sa pretsedni-kOm, g. Milanom Stojadinovičem na čelu, pretstavnici senata i Nar. Skup-štine, mnogi bivši ministri, pretstavnici vojske i članovi diplomatskog kora, pretstavnici udruženja i ostale mnogo-brojne ugledne ličnosti. Savez SKJ. pretstavljao je prvi zamenik starešine, brat E. L. Gangl.
Blagodarenja su održana i u ostalim bogomoljama u Beogradu i u zemlji.
Akademije u beogradsklm drušlvima
Sva sokolska društva u Beogradu priredila su na dan Prvog decembra, posle podne ili uveče, svečane akademije, na kojima je u prvom redu pro-čitana poslanica Saveza SKJ, a onda su izvedeni vrlo uspeli, telovežbački, muzički i literarni programi. Članstvo je u velikom broju posetilo sve te priredbe, a pored njega je došao i veliki broj ostalog gradanstva, tako da su sve dvorane sokolskih društava u Beogradu bile ispunjene rodoljubivim svetom, koji je sa največom pažnjom i oduševljenjem slušao zanosne patriotske govore pojedinih članova sokolskog starešinstva, kličuči burno pri čitanju značajnih mesta iz poslanice Saveza SKJ i priredujuči oduševljene manifestacije Kralju, Kraljevskom domju i Jugoslaviji.
Raspoloženje na svim tim priredbama bilo je odlično, tako da su se u srdač-nom razgovoru, zabavi i igranci, o-tegle do kasno u noč, kad se presto-ničko Sokolstvo razilazilo svojim kuča-ma, radosna srca što je moglo tako lepo da započne rad na pragu treče desetgodišnjice, u slobodnoj i ujedi-dinjenoj otadžbini.
slova. Sve je to imalo za posledicu, da nije bilo jedinstvenog plana na polju telesnog vaspitanja, pa niti na području vaspitanja za vojnu odbranu. Pisac članka završava, da u momentu kada se čitav unutarnji život u novoj republici stavlja na nove osnove, treba i telesno vaspitanje pojednosta-viti i dati ga u nadležnost jednog jedinog Ministarstva.
Sem svečanosti u prestonici, proslavile su i sve ostale, velike i manje va-roši u zemlji, sve do najmanjih sela, dan Prvog decembra i dvadesetogo-dišnjicu postajanja Jugoslavije u naj-večem oduševljenju, i svuda je na čelu tih proslava stajalo jugoslovensko Sokolstvo. Sve sokolske jedinice u zemlji upriličile su toga dana svečane akademije ili zborove, na kojima je sakup-ljenom članstvu; i ostalom stanovništvu pročitana poslanica Saveza SKJ, koja je zbog svoje patriotske sadržine bila posvuda predmetom najživljih aklamacija. Sem toga veliki deo sokolskih jedinica spremio je obilat i uspešan
nacionalni i umetnički program, a gotovo sve sokolske jedinice upriličile su svečane povorke, kojima se pridružilo i ostalo gradanstvo.
Naročita u našim velikim, nacionalnim i kulturnim centrima, bile su sokolske priredbe svečane i uspele, kao npr. u Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu, Splitu, Skoplju itd. U Ljubljani su sva sokolska društva priredila svečane sed-nice, koje su bile ogromno posedene i koje su protekle u neopisivom oduševljenju. Na velikbj popodnevnoj manifestaciji i u povor-ci, koja je bila jedna od največih što ih je Ljubljana ikada videla, išlo je Sokolstvo na čelu povorke, i brojilo je preko 8000 članova. Svuda, kuda je prolazilo, Sokolstvo je bilo predmet najsrdačnijih ovacija. Naročita su pak uspele akademije sokolskih društava Ljubljana-Vič i Ljubljana-šiška.
U svim drugim mestima Slovenačke, proslava je uzela takoder iznimno svečan karakter. U Mariboru je bilo svečano razvide naraštajske zastave, zatim velika akademija u sokolskom domu, svečana povorka i vrlo uspela i-granka u sokolskom domu. Sokolska društva u Kamniku, Celju, Kranju i ostalim, večim’ i manjim mestima Slovenije, iinala su također redak uspeh u svojim prriedbama.
U Sarajevu su Sokoli održali svečanu akademiju i bili duša čitave sjajne manifestacije, što ju je Sarajevo priredilo u slavu Prvog decembra.
U Splitu, koji je več uoči Prvog decembra, priredio raskošno osvetljenje, upriličilo je sokolsko društvo veličan-stvenu baidjadu, a na sam dan Prvog decembra, isto tako golemu povorku, koja se poklonila mučenicima za narodno ujedinjenje, a u ime koje je govorio član sokolskog Starešinstva, brat Roko čulič. I u Splitu je ovogodišnja manifestacija bila veličanstvenija nego ra-nijih godina.
U Nišu je Sokolstvo priredilo van-redno uspelu bakljadu i, u svečano} povorci, se poklonilo pred spomenik Oslobodioca Niša, kojom prilikom je starešina župe, brat Radovan Dimitri-jevič, pročitao poslanicu Saveza SKJ i održao patriotski govor.
11 Skoplju, kao i u svim varošima Južne Srbije, Sokolstvo je uzelo živog učešča u proslavi, manifestujuči svuda svoju radost nad praznikom dVadeseto-godišnjice ujedinjene otadžbine. Svečane manifestacije su organizovane i u čitavoj Bosni, a naročita u Mosta-ru, Banjoj Luci, Jajcu, itd.
Na Sušaku, kao i u svim varoši-cama našeg primorja i naših ostrva, bile su formirane brojne sokolske povorke, svi domovi su bili iskičeni zastavama i svuda su priredene van-redno uspele akademije.
U Novom Sadu je, na svečanoj sed-nici sokolske župe, održao zanosan govor br. Dr. Ignjat Pavlas, a o značaju Prvog decembra govorio je brat Svetislav Marič, nakon čega su novi članovi položili zakletvu, pa je bio izveden veoma uspeo program. Svečana povorka, u bogato iskičenim ulicama, bila je burno pozdravljena od čitavog gradanstva.
Naročit karakter je dobila proslava Prvog decembra u Subotici, gde je, tam prilikom, položen kamen teme-ljac za spomenik blaženopočivšem Kralju Aleksandru I Ujedinitelju. I na čelu te svečanosti bilo je subotičko Sokolstvo, koje je sa ostalim gradan-stvom priredilo veličanstvenu povorku, a na kojoj je starešina sokola, brat Lazar Pešič održao sjajan patriotski govor.
Iznimni značaj imala je i proslava u Dubrovniku, jer je toga dana du-brovačko Sokolstvo otkrilo spomen-plo-ču u počast sokolskih mučenika, koji su za vreme rata dali svoje živote za slobodu i jedinstvo Jugoslavije, kapetana Hadžije i Srzentiča, te omladin-ca i trgovca Milišiča. Starešina Sokola, brat Niko Šutič održao je tom prilikom govor o značenju Prvog decembra i o žrtvama palih mučenika. Isto-ga dana je Sokolstvo priredilo i svečanu akademiju, te je organizovalo veličanstvenu povorku kroz vanoš i položilo venac na spomenik velikog našeg pesnika Ivana Gunduliča, povodom 300-godišnjcie njegove smrti.
Pozdravi iz Praga i Varšave
Povodom praznika Prvog Decembra, primio je Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije, ova dva telegrama, iz Praga: „Savez Slovenskog Sokolstva seča se vašeg narodnog praznika ujedinje-nja sa željom, da jugoslovenski narod ostane i u budučnosti silan i nepobediv.
Dr. Bukovski”
Bratski vas pozdravljamo na dan velikog praznika Ujed'.njenja jugoslovenskog naroda, kome želimo i za budučnost svaku pobedu.
českoslovačka obec sokolska
Pretsednik medunarodne gimnastičke federacije, grof Adam Zamojski, po-zdravio je, iz Varšave, dan našeg narodnog ujedinjenja ovim telegramom, upučeniin Starešinstvu Saveza SKJ: „Na današnji svečani dan, primite iskrene želje za napredak i src-ču vašu i vaše otadžbine. Zdravo! Czolem!”
Pozdravi iz Jugoslavije
Starešinstvo Saveza SKJ primita je, prilikom proslave Prvog decembra, sa mnogih svečanih sednica sokolskih jedinica brojne telegrame, u kojima se pod vlači odanost Sokolstva Kralju i Kraljevskom domu, te narodnom jedin-stvu i veličini Jugoslavije, a šem toga se srdačno pozdravlja i prvi zamenik starešine, brat E. Gangl i čitava Sa-vezna Uprava. Telegrami su došli od sokolskih jedinica: Aleksinac, Andreje-vac, Bar, Bijela, Bjeljina, Cetinje, De-bar, Karlovac, Izbište, Kistanje, Klis, Koprivnica, Kriva Palanka, Leskovac, Negotin, Murter, Pag, Priština, Senj-ski Rudnik, Sinj, Tetovo, Trogir, Vra-njic, Zaječar, itd.
ZA SPOMENIK GAVRILU PRINCIPU
1934 godine osnovan je u Sarajevu odbor za podizanje doma-spomenika Gavrilu Principu, u njegovom rodnom mestu, Bos. Grahovu. Do sada se sakupilo 400.000 din. Pošto je, medutim, za ovaj spomen-dom potrebno najmanje milion dinara, to je odbor poradio, da se organizuju pododbori u više mesta, te je osnovan jedan takav pododbor u Beogradu. Da bi se akcija za sakupljanje sredstava u Beogradu što šire razvila, u beogradski pododbor birani su predstavnici raznih društava, a za pretsed-nika je izabran dr. Boža Markovič, univer-zitetski profesor.
Ugledni pretstavnici i gosti na zboru, u Sokolu Matici
Novi pretsednik Češko-slovačke Republike
Pred dva dana izabrali su zakoniti pretstavnici Ceha, Slovaka i Potkarpat-skih Rusa, za trečeg pretsednika Čeho-slovačke Republike, dr. Emila Hahu, dosadašnjeg pretsednika najvišeg u-pravnog suda u Pragu.
Izbor dr. Hahe za pretsednika Čeho-slovačke Republike ima u današnjim vremenima naročito značenje.
Novo unutarnje ustrojstvo, po kome su slovadka i potkrapatska Rusija dobile široku autonomiju, i napo-kon novi putevi što ih Cehoslovačka Republika, nakon svih tih događaja, mora da traži, da osigura spoljnu bezbednost i što veću nezavisnost^, i da sredi teške unutarnje, ekonomske i socijalne prilike, — sve to čini da ovaj sadašnji izbor šefa države, bude od presudnog zna-čenja, ne samo za čehoslovački narod i državu, več i za čitav razvoj prilika u srednjoj Evropi.
Kada je, godine 1918, bio biran za pretsednika Republike veliki mislilac, humanist, rodoljub i državnik, T. G. Masarik, taj čin je pretstavljao u glav-nom svečanu apoteozu jedne velike nacionalne pobede, kada se činilo da i čehoslovački narod1 i čitava Evropa idu u susret dugom razdoblju mira i kon-struktivnog rada, pa se prema torne ni-kakvi sudbonosni problemi nisu postavljali pred one koji su u punom pravu i oduševljenju, izabrali prvog Prezidenta. Kada je, nakon Masarikove demisije, bio izabran Dr. E. Beneš, nije doduše jednodušnost bila tolika, ali se ni onda nije radilo o sudbonosnim problemima, a velika večina javnog mišljenja smatrala je da je Dr. Beneš jedini predistini-ran da bude Masarikov naslednik. Da-nas, naprotiv, nije, nakon demisije prezidenta Beneša, niko mogaonida nasluti ko bi mogao da dođe na čelo nove Republike, pa se u največoj zebnji tražio čovek koji bi bio isto tako prihvat-ljiv od Slovaka, potkarpatskih Rusa, kao i od Čeha; koji bi svojim sposobnosti-ma i energijom mogao da pretstavlja garancij u da če državu što pre izvesti iz današnjih prilika; i koji, po parti-skoj nezainteresovanosti, ne bi izazvao podozrenja kod suseda Cehoslovačke, več bi naprotiv dao naslutiti da če bu-duča spoljna politika te države težiti
U stranog gimnastičRog sveta
NEMAČKE GIMNASTIČKE PRIREDBE U 1939
22 januara: Državne utakmice olimpiskog naraštaja gimnastičara, u Gera.
Međunarodne utakmice Nemačka—Švaj-carska, u Brnu, predvidene su za jesen, 1939.
19	mart: Medunarodne utakmice Nemačka—Madarska u Pussau, a u vezi sa tim i javna vežba gimnastičara u Nirnbergu i Darmstadtu.
16 april: Nemačke savezne utakmice u gimnastici, za muške.
22/23 april: Nemačke savezne utakmice žena.
Početak maja: Zemaljske utakmice Nemačka—Italija, u Italiji.
2/3 juli: Nemačke prvenstvene utakmice, u nemačkom dvanajsteroboju za muške, u nemačkom desetoreboiu za žene, spojene sa državnim utakmicama u desetoroboju za muške, osmeroboiu za žene i šesteroboju za starije.
13 avgust: Jahn-ove utakmice u Frey-burgu.
• 27 august: Eliminatorne igre u „Faust-ball“, „Schlagball” i košarci, u šest mesta.
16/17 septembar: Nemačke prvenstvene utakmice i državne igre u Faustballu, Schlagball, košarci; teniski turnir najboljih.
što prijateljskjim odnosima sa svi-ma, bližim i daljim susedima.
Spominjala su se mnoga imena i nabacivali se mnogi kandidati, ali ni jedno od tih imena nije naišlo na jednodušnost. Konačno je, pred vrlo kratko vreme, izneto ime dr. Emi la Hatye i več je u prvi mah taj predlog naišao na odobravanje, ne samo sva tri dela Cehoslovačke Republike, nego i svih partija i grupa, kao i čitave čehoslovačke javnosti. I to je vrlo razumljivo! Odličan rodoljub i čovek velikog znanja, dr. E. Haha važi kao največi pravni autoritet čehoslovačke Republike, koji se naročito istakao na području upravnog prava i posebno je studirao problem samouprava, u ra-zličitim državama u svetu. Bio je član Upravnog suda u Beču, pa posle pretsednik Senata najvišeg Upravnog suda u Pragu, i konačno vrhovni šef toga Suda, a vršio je i funkciju člana me-dunarodnog arbitražnog suda u Hagu. Njegova dela iz pravnog područja vrlo su mnogobrojna, ali se dr. Haha u isto vreme zanimamo i za ostala područja javnog života, a naročito za umetnost i literaturu, pa je neko doba bio i ku-rator Moderne galerije u Pragu.
Nakon administrativne pometnje, kao i pometnje u dušamja i raspoloženjima, koja je razumljiva posle svega što se dogodilo, čehoslovačkoj državi je po-treban kao šef, čovek velikog pravnog smisla, ljubavi za red i za disciplinu, retke energije i nepristrasnosti prema svim delovima naroda i svim slojevima. Po svemu što se zna o dr. Hahi, novi Prezident je takav čovek i zato nije nikakvo čudo što čitava čehoslovačka javnost i čitava štampa, bez razlike mišljenja, pozdravljaju njegov izbor i što očekuju od njega mnogo za budučnost naroda i države.
Mi koji smo na sreču i uspeh čeho-slovačkog naroda uvek gledali sa nezain-terosovanim bratskim simpatijama, pozdravljamo takoder novog Prezidenta, sa željom da Cehoslovačka Republika nade u njemu sve što joj je u današnjim teškim vremenima potrebno te da novi Prezident što pre ispuni velike nade što ih u njega polaže njegov narod i svi oni, koji taj narod nepro-menjeno vole.
3 decembar: Nemačke utakmice za prvenstvo na spravama, za muške.
10 decembar: Nemačke utakmice za pr-vesntvo na spravama, za žene.
/
TERMINI XII OLIMPIJSKIH IGARA 1940
Priredivački odbor XII Olimpijskih iga-ra, 1940, u Helsinkiu, odredio je več sada termine za pojedine grane. Svečano otvo-renje igara biče u subotu, 20 jula 1940, u helsinškom povečanom olimpijskom stadionu. Igre če biti svečano zaključene u ne-delju 4 avgusta 1940. Prema torne če na-redne olimpijske utakmice početi desetak dana ranije od utakmica 1936 u Berlinu. Gimnastika traje od 29 do 31 jula.
Za jugoslovenske takmičare dolaze za sada u obzir: Laka 'atletika, mačevanje, grčko-rimsko hrvanje, nogomet, jedrenje, streljanje, biciklistika, kajak, plivanje, gimnastika, jahanje, boks i veslanje.
Upozorenje
žbog izveštaja o proslavi Prvog. Decembra, morali smo ostaviti neke važne članke i vesti, za iduči broj• ___________________UREDNIŠTVO
Jeste ti poslati pcetplatu za sofio/sfie listov e?
Sokolstvo veliča dane oslokodenja
Još pre proslave Narodnog ujedinje-nja, Prvog decembra, Sokolstvo je v mnogim našim krajevima priredilo veli-čanstvene proslave prilikom oslobode-nja tih krajeva od tuđinskog go-spodstva. Sem proslava u Vojvodini, o kojima smo javili več u pretprošlom broju, treba istači i svečanosti u Sarajevu, Banjoj Luci, Mostaru itd., u kojima je također predvodilo Sokolstvo, kao što su Sokoli predvodili i u na-porima i u stradanjima za oslobodenje tih krajeva, još u doba tudeg gospod-stva. Cetinje je također na vrlo svečan način proslavilo ujedinjenje Crne Gore sa ostalom Jugoslavijom, kojom prilikom je u Narodnom pozorištu pri-redena svečana sednica Sokolskog društva, na kojoj je glavni govornik bio društveni prosvetar Bokan. Svečanost je završena velikim ovacijama Kralju i Jugoslaviji, i klicanjem Sokolstvu.
I Split je svečano proslavio 20-go-dišnjicu dana kada se srpska vojska is-krcala na „gatu majora Stojana”, pa je i u toj proslavi Sokolstvo uzelo vrlo živog učešča.
Mnoga mesta u Sloveniji proslavila su također dan kada su ugledala narod-nu vojskg i kada su se otrgla od Au-strije i sve te priredbe bile su orga-nizovane od Sokolstva.
Iz našiti jedinica
ZBOR NAČELNIKOV IN NAČELNIC CELJSKE SOKOLSKE ZUPE
Ob otvoritvi zbora, 20 novembra 1938, se je župni načelnik brat Tone Grobelnik po vdanostnem pozdravu Nj. Vel. Kralju Petru II, spomnil bratov in sester, ki so v minulem poslovnem letu umrli. Omenjal je najvažnejše dogodke in prireditve v župi, kakor župni zlet v Celju in X jubilejni vsesokolski zlet v Pragi. Opozarjal je na važnost obrambne vgzoje, ki se je bo župa marljivo lotila.
V imenu župne uprave je pozdravil zbor župni podstarosta brat Franjo Čepin, ki je navajal primere in dokaze o veliki važnosti načelnika in načelnice.
Poročilo župnega načelnika je seznanjalo zborovalce s tehničnim delom v župi, ki je bilo zelo živahno. Na enaki način je poročala župna načelnica, sestra Mirka Drud-nova, posebej pa še opozorila, da zahtevajo sedanji časi od članic, da se pripravljajo na obrambenost. Če bi bila domovina v nevarnosti, mora delo Sokolice ustrezati poslanstvu žene in skrbeti, za olajšanje posledic vojne. V tem pogledu so zamišljeni župni ali okrožni tečaji.
Poročilo br. Franceta Kluna se bavi vzgojo naraščaja, poročilo br. Juro Toplaka vzgojo dece. O delovanju v prostih panogah, je poročal br. Adolf Urbančič, o uspehih v plavanju br. Gojmir Gala. Zanimivo je bilo izčrpno poročilo brata Lojzeta Vidmarja o obrambenosti in kolesarstvu. Brat Karol Verk je izdelal pravilnik za javne nastope, ki ga bodo društva še proučila. Brat Jakob Tkalčec je opisal delo v strelskih odsekih, a brat Prestor Jože je sestavil tabelo o telovadnem obisku v župi. Župni prosvetar br. Drago Pahor se je ba-vil s taborenjem in razpravljal o važnosti sokolskega tiska.
V zvezi s programom za nastopno leto so bili sprejeti razni sklepi. Vsi župni pred-njaški tečaji, izvzemši izrazito obrambnega značaja, se bodo vršili v obliki taborenja v gozdni šoli, meseca julija in avgusta, in to za članstvo, naraščaj in deco. V januarju bodo nedeljski delovni sestanki za člane, v tem mesecu bo tudi tridnevni delovni tečaj za članice. — Splošne župne tekme se bodo vršile 12. junija v Celju. — Župne tekme o odbojki bodo 8. septembra v Celju. —Župne plavalne tekme se bodo odslej cršile samo združeno z javnim nastopom društva ali okrožja. Obramni zbori bodo leta 1939 samo po okrožjih. Gozdni tek bo meseca maja v Velju.
V letu 1939 se vršita dva večja zleta v Ljubljani in Mariboru. Zbor si je osvojil predlog, da se priporoča udeležba na obez zletih. Društvoma Trbovlje in Žalec se dovoli, da smeta na svoja okrožna zleta vabiti tudi ostale edinice naše župe.
Župni skupščini se predlaga dopolnitev pravilnika o sprejemanju in brisanju iz članstva: „Članstvo, ki se po prestani preizkusni dobi vkljub ponovnemu opozorilu
Književnost Selma Lagerlef slavi 80~godišnjicu
20	novembra je slavila čuvena švedska književnica, Selma Lagerlef, osamdese-togodišnjicu života.
Ime Selme Lagerlef, ma koliko da pripada jednom malom narodu, pozna-to je u čitavom svetu, a neki od njenih romana, kao na pr.: „Gesta Ber-RnS”> prevedeni su na sve važnije jezike sveta. Za svoj literarni rad bila je Selma Lagerlef počaščena Nobelovom nagradom, ali pravi razlog zbog koga štampa čitavog kulturnog sveta pozdravlja veliku švedsku spisateljicu, nalazi se u retkom idealizmu, plemenitosti o-sečaja, humanosti i potsticanju na sve što je lepo i dobro, kojim odiše či' tavo njeno književno delo. Geslo Selme Lagerlef je: „Amor et Iabor vinclt omnia”, što znači: „Rad i ljubav pobe-duju sve”, a u odluci kojom joj je dodeljena Nobelova nagrada, kaže se izričito, da je to učinjeno „za plemeniti idealizam, bogatstvo fantazije i du-boko shvatanje, koje se javlja u njenom pesničkom delu,J.
Selma Lagerlef je, u mladosti, počela također kao pristalica tadašnjeg kozmopolitskog smera u literaturi, ali je ubrzo shvatila, da če najviše koristiti opštoj ljudskoj misjii i sporazumevanju izmedu naroda, ako što dublje ude u srž svoje vlastite zemlje i ako iz njenog dela pregovori dubina duše vlastitog naroda. Ljubav prema rodnoj grudi i prema svemu što ima veze sa narodnim životom, izbija naročito iz njenog romana „Jerusalem”, koji je preveden i iia naš jezik, kao i nekoliko ostalih dela ove velike spisateljice.
Dela Selme Lagerlef, iz kojih izbija ljubav prema svim plemenitim odlikama, kojima se ponosi i Sokolstvo, odlična su lektira za naše mlade narašta-je, naročito ženske; a pogotovo u današnjim vremenima sumnje i upada mnogih vrednosti. Zato se željama čitave dobronamerne svetske javnosti, prilikom njenog jubileja, pridružuje i naša redakcija!
DRAMA O DOBROVOLJCIMA U DOBRUDŽI
U oči proslave Prvog decembra, prika-zivalo je ljubljansko Narodno pozorište novu dramu Pavla Golie, koja se zove „Do-brudža 1916". Golia je jedan od najjačih slovenačkih dramskih pisaca, bio je dugo godina direktor drame u ljubljanskom Na-rednom pozorištu, a za vreme rata je. kao odušeVljeni Jugosloven, stupio u redove jugoslovenskih dobrovoljaca, pa se kao takav borio u Dobrudži. Ovo njegovo naj-novije delo odiše živim rodohljubljem, črta živo napore heroja koji su padali i stradali za Jugoslaviju i postiglo je velik uspeh kod publike Ono je posvečeno „svim Srbi-ma, Hrvatima i Slovencima, koji su 1916 g. pali u Dobrudži, boreči se za slobodu.”
UKINUTI ČEHOSLOVAČKI KONZULATI
Usled političkih premena u čehoslovačkoj, biče reducirani mnogi konzulati te države u inozemstvu, tako da če u Jugoslaviji otpasti konzulati u Sarajevu, Dubrovniflc'u i Skoplju, čiji če delo-krug potpasti pod konzulate u Beogradu odnosno u Zagrebu.
brez opravičila ne odzove k zaobljubi, se črta iz društva (čet.).
Za nastopno leto je bilo izvoljeno naslednje župno načelništvo: načelnik Grobelnik Tone, Celje, I. nam. Vidmar Lojze, Celje I, II. nam. Verk Karol, Sevnica, III. nam. Klun Franc, Zagorje od Savi, načelnica Mirka Grudnova, Celje I. nam. Darinka Klunova, Zagorje ob Savi, II. nam-Stana Juvančeva, Sevnica, III. nam. Milka Lojkova, Celje.
BRAĆ0 SOKOLI!
Držite se gesla:
Svoj svomel i kupujte samo domače proizvode. Preporuča Vam se
AMERIKANSKI BAS AR
MARIJAN BAKARČIĆ Sušah Tyrševa ul. 3
Izdaje Savez Sokola Kr. Jugoslavije (arh. M. Smiljanič, Alekse Nenadoviča 6) — Uređuje redakcioni odbor (Pretsednik Dr. Vlad. Belajčič) — Odgovorni urednik dr. Tihomir Protič, Beograd Prestolonaslednikov trg. 34 - Štamparija Drag. Gregorič, Kneginje Olge 21 — Beograd.