KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVEN.ACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU KLASA 65 (2)
J ND UST R I JS K E S VO JI N E IZDAN 15. NOVEMBRA 1923.
PATENTNI SPIS BR. 1552.
Dr. Rudolf Wagner, Hamburg.
Dupli propeler zn ladje i vazdulmplove.
Prijava od 23. septembra 1921.	Vazi od 1. m a rta 1923.
Pravo prvenstva od 14. jula 1915. (NemaČka).
Kod dananieg izvodjenja propela u vezi sa. čvrsto stoječem nekretnom kontrapropelom liio je p ečnik kontrapropele uvele isti ili samo malo manji, no prečnik glave prepele. Namera je bila o vda da se po mogočnosti is-koristi tangencijalno kretanje vode na čvrsto stoječim sprevodnim lopaticama, još na sa-moj periferiji propele. Da bi se ovo poslednje još dalje sprovelo, bilo je predlagano da ; e kontra propela napravi još večom no glavna
Ova izvodjenja, lo.d ko]ih je kontra propela, v ča u prečniku ravna ili uešto manja nego glavna ProPela pokazala su u praktično] primem znatne teškoče, počem su spoljni delovi kontra propele bili Često povredjeni usled slučajnega nasedanja ladje na sprud ili na dno. Jskustvom se isto tako pokazalo d i usled jakoga ritmičkog kretanja spoljnih mlazeva vode, prema torne da li krilo glavne propele u pravcu kretanja manje ili više odstoji od krila lopatice, izaziva se jako opterečenje spoljnih delova lopatica kontra l rope le. Ovo opterečenj e u toliko če ve če biti, u koliko se prečnik kontra propele približava prečniku glavne propele ili isti još premaša. Tome odgovarajuče m1 raju i u torne slučaju lopatice kontra propele u unutrašnjem delu da budu pojačane, što opet štetno utiče zbog povečanog aksial-nog strujnog odliva vode Dobitak na spolj-noj periferiji postignut, prouzrokovače opet gubitak usled unutrašnjeg dela, a osim toga proizlazi naravno usled pojačanja i veča te-žina propele.
Kod izložrne novine usled obzira prema ovim nezgodama usvojen je prečnik kontra-
propele namerno neznatno manji no prečnik glavne propele, i kod najnovijih izvodjenja od prilike 0,9 do najviše 0,95 prečn ka glavne propele, pokazale se kao praktične granice. Da bi se ovo izvodjen.je bez škodljivih posledica za postignuče mogoč j največeg poboljšan; a efekta propele omogočilo, kod izležene novine je i nov ušlo v pndodat, da glavna pr pela progresivni (promenljivi) nagib ima, i to radij dno ka centru po vi ča vaj uči se. Na taj način če tangencijalni napad vode biti bla-žiji, ali zato u sred ni j a č i. Spoljni delovi po vi šine kontraprop le mogu usled toga otpasti, pošto se još srazmerno mala moguča korist ništi sa otporima istiskivanja i trenja.
Radijalna izmeni nagiba ne podrazumeva se o' de sam > u običnom smislu t j. da se na promenu površine koja pritiska podrazumeva, več je pri torne glavno promena t. zv. dejstvujuče uspone u obzir uzeta pri čemu po najnovijim posmatran ima n. pr. jedan propeler sa konstantnim nagibom, usled pojačanja — odebljanja samih lopatica u osnovi iz vesnoj meri samim tim več dobija radijalno povečanje nagiba — uspone — ka centru. Pojačano tangencijalno kretanje vode u srednjim delo vi ma povlači prirodno sobom u toliko više nužnost postavljanja kontra-prope-lera, i po tim okolnostima je dejstvo kontra-propele naročito izvršno.
Mnogostruka iskustva sa običnom za sebe radečom propelom, pokazala su, da jed no preinačenja nagiba radi alno nikakva znatnija poboljšanja ne rezultiraju. Tek u radu sa je-
Din. 2.
dnom kontra propelom, čiji prečnik ni je mnogo manji'no glavne propele, biče upotreba jedno radijalno ka sredini povečanega nagiba glavne propele, logično, i njegova s prevaga jasno pokazuje. Oba uslova, manji prečnik kontrapropele i radijalno povečanje nagiba glavne propele, stvarajuči jednu celinu, odgo-varaju jedno drugom i rezultiraju praktična korist jedne manje i za rad sigurnije, lakše i jeftinije kontrapropele.
U opšte se mogu oba izložena uslova ova-ko shvatiti da u izvesnim granicama, kontra-propela u toliko manja može biti, u koliko je veča promena nagiba, < dnosno njegovo povečanje ka sredini kod glavne propele. Za ovo povečanje su prirodno izvesne granice postavljene, pošto n. pr. kod suviše velikog povečanja nagiba, pod izvesnim okolnostima spoljna površina glavne propele ne dejstvuje više poternO, a s druge strane iza njihov h zadnjih strana pojavljuju se škodljivi vrtlozi. Medjusobna zavisnost prečnika kontrapropele ka povečanju nagiba glavne prepele, može obrnuto bnealno da bude, može i sa nekim drugim obrnuto proporcijalnim zakonom da bude izraženo.
U fig 1 — 6 izveden je primer sa jednom ladjom sa jednom propelom, latinsko a je glavna propela sa radijalno ka sre lini povečanim nagibom, čija ispadajuča ivica b izvedena je u projekciji sa strane, radi Iakšeg gradjenja čvrsto stoječe kontrapropele c-. Pre črnk Dj uzet je m nji odgovarajuči izloženom pronalasku, no pučnik D; glavne propele a-, pri čemu a s obzirom na veču sigurnost rada u nekoliko u smanjenju se još i dalje otišlo, no što to granične cifre od 0.9 do 0.95— o-pr< deljuju.
Kontrapropela c- sastoji se u iz’oženome primeru iz šest lopatastih rukavica, koji su sa jednom zajedničkom glavčinom d- ili iz
jednog komada sagradjeni i na istu naročito utvrdjeni.
Sprevodne lopatice, koje padaju upravno na krmilni števen mogu u jedan, u datom slučaju kao šupalj glavni krag-rukavac da budu izvedene, koje u isto vreme mogu da služe i za utvrdjene kontrapropele c za telo ladje, i za tu celj n pr. sa krmilom stevena možda sa nekoliko čepova f, g, h, ili ma na kako podesan način budu svezani. Nekoliko horizontalnih preš ka ovega glavnoga rukavca u raznim udaljenjima cd glavčine naznačene su u figurama 2—4, dok figura 5 prestavlja horizontalan presek kroz glavčinu d-. Dva preseka kroz sporedne (sa strane ležeče) lopatice c-, kao i njihovo spoljno ograničenje u fig. 1 je sa tačkastim linijama naertano. Po udaljenju šrafova f, g, h, i dvodelne čvrsto stoječe kape i- može kontrapropela na stranu da se izvuče iz stevena i glavna propela da se na taj način skine-
Kod ladja sa dvema propelama, može kon-trapropeler na taj način da bude utvrdjen, da se dve lopatice kontrapropelera produže do samoga tela ladje.
PATENTNI ZAHTEVI:
1.	Dupla propela za ladje na vodi i vazdu-hcplove, naznačena time, što je glavni propeler izveden sa radijalno ka sredini povečanim nagibom, a nekretni kontrapropeler, bez obloge, ima prečnik koji je manji no 0,95 prečnika glavne propele.
2.	Izvodjenje po tražfnju pod 1 naznačeno time što prečnik kontrapropele stoji u obi -nutoj zavisnosti prema preinačenjima glavnog nagiba glavne propele, dakle da u izvesnoj uzakonjenoj zavisnosti prečnik kontrapropele u toliko manji bude, u koliko veče bude radijalno povečanje nagiba ka sredini glavne propele.