KRALJEVINA JUGOSLAVIJA UPRAVA ZA ZAŠTITU Klasa 21 (4) (NDUSTRISKE SVOJINE Izdan 1 maja 1935. PATENTNI SPIS BR. 11556 von Platen Baltzar Carl, dipl. ingenieur, Stockholm, Švedska. Uredjenje na komutatorima. Prijava od 9 novembra 1933. Važi od 1 septembra 1934. Ovaj se pronalazak odnosi na takve komutatore koji imaju srazmerno mali broj segmenata. Komutator! ove vrste dolaze u obzir naročito pri usmeravanju energije naizmenične struje vrlo visokog napona ili vrlo velike jačine struje. Kod visokih napona koji se pojavljuju u mašinama dotične vrste znatno su veći zahtevi za dobru izolaciju izmedju segmenta medjusobno ili izmedju segmenta i postolja mašine, nego kod ostalih komulatora niskog napona. S druge strane jaka izolacija ima za posledi-cu pogoršanje mehaničke čvrstoće komuta-tora, a time se u znatnoj meri smanjuje pouzdanost rada. Ovaj pronalazak ima pre svega tu svrhu da sjedini dobru izolaciju sa zadovoljavajućom mehaničkom čvrstoćom a sastoji se u glavnom u tome, što se svaki segment sastoji od jedne kontaktne vodjice, koja je spojena sa osovinom posredstvom podupiračkog oboda, koji leži u glavnom u ravni upravnoj na osovinu i što su jedan za drugim sledujući segmenti medjusobno izolovani vazduhom i čvrstim materijalom, pri čemu se najkraća putanja za površinsko pražnjenje struje po površini čvrstog izolacionog materijala izmedju nanizanih segmenata nalazi bar na jednom mestu bliže centru nego unutrašnja ivica kontaktne vodjice. Ovaj pronalazak ima i tu celj da jedan za drugim sledujuće segmente i druge metalne delove koji sprovode napon rasporedi u takvim medjusobnim razmacima da je napon preskakivanja varnica (Uebersch-lagspannung) izmedju pomenutih delova znatno niži od najnižeg napona pri kom može nastati škodljivo pražnjenje struje po površini čvrstog dielektrikuma koji razdvaja susedne delove. Ovaj pronalazak je opisan podrobnije uz crteže gde su istovremeno navedena obeležja ovog pronalaska. Na crtežu slike 1 i 2 pretstavljaju še-matski izvesne vrste rotacionih transformatora kod kojih se mogu preimućstveno upotrebiti komutatori prema ovom pronalasku. Slike 3 i 4 pokazuju mehaničke defekte koji mogu nastati kod komutatora sa malim brojem segmenata. SI. 3 pokazuje uzdužni presek, a si. 6 presek po liniji 6 6 na si. 5 jednog izvedenog oblika ovog pronaska. Si. 7 je šema kola struje. Slike 8 i 9, 10 i 11, 12 i 13, 14 i 15 pokazuju, na odgovarajući način kao slike 5 i 6, uzdužne preseke odri. poprečne preseke četiri druga izvedena oblika ovog pronalaska. SI. 16 pretstavlja metodu prema ovom pronalasku za spajanje raznih komutatora. Slike 17 i 18 pokazuju šematski drukčija rasporedjenja segmenata. Slike 19, 20 i 21, 22 pokazuju u uzdužnom preseku odn. u poprečnom preseku rasporedjenje prema slikama 17 i 18. Sl. 1 pokazuje, radi primera, rotacioni transformator za transformisanje jednosmi-slene struje niskog napona dovedene na spojke 1 i 2 u jednosmislenu struju visokog napona koja se odvodi od spojki 3, 4. Ovako postrojenje obuhvata dva primarna komutatora k^ k2 i dva sekundarna komutatora Ki, K8. Oba para komutatora su Din. 85 — medjusobno vezani sprovodnicima 5 odn. 6. Svaki pojedini komutator radi zajedno sa po jednim transformatorskim namotajem lt, L, odn. 12, L2, kao što se vidi na slici. U transformatorskim jezgrama Tt) T2 indu kuje se naizmenična struja pomoču dva nadražajna namotaja Mi, M2 napojana jednim dvofaznim generatorom Ova naizmenična struja treba da se izabere tako da nije potrebno da se dovodi nikakva magnetizaciona energija kroz koniutatorska kola. Magnetski polovi generatora Gi ma gnetiziraju se pomoču namotaja Q, koji je uključen u otočnoj vezi izmedju polova 1 i 2. Osim toga se magnetiziranje kontroliše pomoču podešajnog namotaja Q2 koji do bija struju od releja R,. Ulazna strana ovog releja je pod uticajem impulsa koji nastaju pri pogrešnom komutiranju izmedju jedne glavne četkice Bi i jedne sporedne četkice B3. Ovaj rele treba da dejstvuje na taj na čin da se tako utiče na napon nadražajnog generatora Gi pri nedozvoljenom komutiranju, da se opet uspostavlja pravilno ko-mutiranje. Rele odgovarajuće vrste opisan je na primer u engleskim patentima 388 061 i 392 950. Primarna komutatorska kola kj, 1, i k2, U sadrže i kotvine namotaja komutacionog generatora G2 koji ima taj zadatak da izazove komutiranje u namotajnom kolu struje koje je tada kratko vezano. Generator G2 dobija svoju magnetizacionu energiju iz sprevodnika 5 jednosmislene struje. Osim toga se nadraživanje generatora G3 kontroliše podešajnim namotajem Q4 koji biva kontrolisan relejem R2. Na ulaznu stranu ovog releja utiču pogrešni impulsi koji se oduzimaju izmedju jedne glavne četkice b, i jedne pomoćne četkice b2. Konstrukcija i način dejstva ovog releja R„ mogu da budu istovetni kao kod releja Ri. Ovo rasporedjenje dejstvuje na takav način, da se jednosmisleni napon na spojkama 1 i 2 pomoću komutatora ki, k2 ra-zdeljulje u dvofazni naizmenični napon, koji je sinhron sa naizmeničnim naponom proizvedenim od generatora Gi, G2 a izdaje se primernim namotajima 1, i 12. Istovremeno se u namotajima Li i L2 proizvode naizmenični naponi koje komutatori K,, Ks opet usmeravaju i sastavljaju u jednosmisleni napon izmedju polova 3 i 4, a koji jednosmisleni napon ima drukčiju vrednost od napona izmedju spojki 1 i 2. Ovaj raspored vezivanja je u više pogleda sličan sa rasporedom iznetim u engl. patentu br. 389 824 si 2. Može se zamisliti da se može primeniti više faza, kao što pokazuje si. 2,^ gde je pretstavljen sistem sa četiri faze. Četiri primarna komutatora k3—k0 su na strani jedno- smislene struje vezani na red, a obrću se medjusobno sinhrono i ako su za izve-sni ugao medjusobno razmaknuti, koji ugao odgovara pomeranju faze izmedju raznih faza. Ove faze mogu shodno da budu tako rasporedjene da je medjusobno pomeranje faze od 90 električnih stepeni, što odgovara 45 mehaničkih stepeni, izmedju kg i kg i izmedju k4 i k6. Kad su nadražajni generator Ga i komutacioni generator G4 montirani na istoj osovini sa komutatorima, onda ti generatori treba da imaju četiri pola i to s obzirom na činjenicu da nastaju četiri komutacije za vreme svakog potpunog obrtaja komutatora. Prirodno je da su u četvorofaznom sistemu, kao i na si. 2, generatori G3 i G4 izvedeni sa četiri faze. Osim toga predvidjena su četiri transformatora T;i - T(1 koje magnetizira generator G;r Transformatori napajaju četiri sekundarna komutatora K, - K6 koji usmeravaju i sastavljaju po dva fazna napona, na pr. napone od K., i K5 i od K4 i KB u jednosmislene napone koji se zbog rednog uključenja komutatora sabiraju i odvode sa spojki 7, 8. Na ovaj način je jasno kako se ovaj sistem može, kada se to želi, izvesti za šest ili više faza. U napred opisanim primerima je pretpostavljeno da svaki komutator ima samo dva segmenta, Kad se komutatori obrću samo u pola manjom brzinom, onda mora svaki komutator da ima četiri segmenta i osam četkica, od kojih četiri pripadaju strani jednosmislene struje, a četiri strani naizme-nične struje. Može se zamisliti takodje da svaki komutator može da radi sa dva klizna prstena, tako da su naredni segmenti spojeni sa raznim kliznim prstenovima. U ovakvom slačaju dejstvuju četkice za naizmeničnu struju sa komutatorskim segmentima, a četkice za jednosmislenu struju sa kliznim prstenovima ili obrnuto. Ovde se dobijaju samo dve komutacije za svaki potpuni o-brtaj, pa zato može ovakvo rasporedjenje da bude shodno kod dvopolnih generatora. Jasno je da dotični tip komutatora može da dodje u obzir i u drugim rasporedima vezivanja, gde je napon izmedju narednih segmenata vrlo visok i odn. ili uopšte gde je dimenzija četkica u periferičnom pravcu znatno manja od odgovarajuće dimenzije segmenata. Zbog srazmerno velike dimenzije segmenata u priferičnom pravcu mogu lako nastati mehaničke deformacije pod uticajem centrifugalne sile ili zagrevanje. Na si. 3 je pokazano, radi primera, u preteranoj srazmeri kako se krajevi 9, 10 segmenata mogu savili ka spoljašnjosti, pri čemu se očigledno smanjuje površina prijanjanja četkice 11 na krajevima segmenta. SI. 4 pokazuje drugu vrstu deformisanja, pri čemu je jedan segment 12, koji je u glavnom očuvao svoj oblik ali je nešto izmaknut ka spoljašnjosti, prema narednom segmentu 13, a to ima očigledno za posle-dicu da kratka veza pomoću četkice 14 nastaje đocnije nego šso je predvidjeno. Ovim nastaju različite periode kratke veze za razne faze, a to prirod io ne srne da bude s obzirom na zajedničke polove komutacije. Kao što je opisano u nastavku može se opasnost za takvo deformisanje znatno smanjiti prema ovom pronalasku time. što se svaki segment pričvršćuje uz podupirački obod koji leži u glavnom u-pravno ka osovini. U izvedenom obliku pretstavljenom na slikama 5 i 6 sastoji se svaki segment od kontaktne vodjice 15, 16 i podupiračkog oboda 17, 18 koji u glavnom leži u ravni upravnoj na osovinu 19. Podupirački obodi 17, 1 8 koji pripadaju narednim segmentima su, kao što je pretstavljeno na crtežu, me djusobno razmaknuti u aksialnom pravcu i odvojeni su izolacionim prstenom 40 koji je na spoljašnjoj strani snabdeven jednim rebtom 20 ili nekolicinom rebara, koji i-maju taj zadatak da produže dužinu putanje površinskog pražnjenja struje izmedju po-dupiračkili oboda 17, 18. Kao što proizlazi iz crteža, nalazi se putanja površinskog pražnjenja struje bliže središtu nego unutrašnje ivice kontaktnih vodjica 15, 16, a time se dobija naročito pouzdana izolacija od vazduha i čvrstog materijala izmedju segmenaia. U šestofaznom sistemu mogu se sastaviti u jednu mehaničku jedinku šest takvih komutatora koji sadrže po dva segmenta 15, 16, 21, 22 i t. d , pri čemu se izmedju nanizanih komutatora postavljaju takodje izolacioni prstenovi 23 na osovinu. Shodno je da se pri tome osovina 19 u sredini snabdevene jakim obodom 24. Onda se tri komutatora sa njihovim izolacionim prste-novima zbijaju pomoću navrtke 25 i pločice 26 uz levu stranu oboda 24, a tri o-stala komutatora sa njihovim izolacionim prstenovima zbijaju se pomoću navrtke 66 i pločice 27 uz drugu stranu oboda 24. U bušotinu svakog podupiračkog oboda shodno je da se umetne neki prsten 28 od izolacionog materijala, a osim toga zaštitna čaura 29, 30 koja ide skroz i služi za efektivnu izolaciju sviju podupiračkih oboda od osovine. Rasporedjenjem oboda 24 dobija se pored shodnog mehaničkog raspo redjenja još i to preimućstvo, što je razmak izmedju oba komutatora u sredini srazmerno veliki, a time se olakšava potrebno hladje-nje komutatora vazdiihom. Klizna kontaktna površina svakog segmenta izradjena je shodno od materijala koji je otporan protiv iskri na pr. od čelika ili volframa. U rasporedu vezivanja pretstavljenom na si. 7, rasporedjeni su komutatori K7, Kk na nešto drukčiji način nego u rasporedima na si. i i 2. Na si. 7 obuhvata pravi komutator četiri segmenta 71—74 odn. 75—78. Segmenti 71 i 73 vezani su čvrsto sa kliznim prstenom 79, a segmenti 72 i 74 koji leže izmedju onih prvih vezani su čvrsto sa kliznim prstenom 80 Segmenti 75—78 su na odgovarajući način čvrsto vezani sa kliznim prstenovima 81 i 82. Segmenti 71 —74 rade zajedno sa jednim parom četkica 83, 84, a segmenti 75—78 tako isto sa parom četkica 85, 86. Četkice 83 i 85 su vezane sa spojkama 87, 88 jednosmislene struje, dok su četkice 84 i 86 vezane na red pomoću sprovodnika 89. Sa kliznim prstenovima 79, 80 rade zajedno dve četkice 90, 91, koje su vezane sa kotvinim namotajem L7 u kom se indukuje naizme-nični napon. Klizni prstenovi 81, 82 rade zajedno sa četkicama 92, 93 koje su priključene uz drugi kotvin namotaj Ls. U ovom namotaju Ls indukuje se takodje na-izmenični napon koji je pomeren u fazi u odnosu na napon u namotaju L7. Naponi indukovani u namotajima L7 i L8 usmera-vaju se i ovde pomoću pripadnih komutatora pa se rednim indukcionim sprezanjem sastavljaju u jednosmisleni napon izmedju spojki 87 i 88. Slike 8 i 9 pokazuju izveden oblik ko-mutatoia koji je odredjen za srazmerno veliku jačmu struje i za srazmerno niski napon. Kontaktna vodjica 94 segmenta izvedena je u jednom komadu zajedno sa podupiračkim obodom 95 i sa pojačivač-kim rebrima 96, 97. Podupirački obod 95 montiran je na osovini 98 pomoću široke glavčine 99, Izmedju pomenute glavčine i osovine uvučena je izolaciona čaura 100. Naredni segment izveden je simetrično prema napred opisanom segmentu, pri čemu se kontaktna vodjica prostire u suprotnom pravcu u odnosu prema podupiračkom o bodu 102. Glavčina 103 je u aksialnom pravcu razmaknuta od glavčine 99, a izmedju obeju glavčina je učvršćen izolacioni prsten 101. Na krejevima su smeštena dva klizna prstena 105, 106 od kojih je svaki vezan uz svaki drugi segment pomoću krute mehaničke i električne veze sa nasedajućim površinama 107 i posredstvom jednog ili više zavrtnja 108 Kao što se vidi ovim svaki segment dobija znatnu krutoču. Izveden oblik pretstavljen na slikama 10 i 11 odnosi sc ua komutator za vrlo visoki napon, ali za prilično malu jačinu struje u odnosu prema izvedenom obliku pokazanom na slikama 8 i 9. Ovde su klizni prstenovi obrazovani kao pločice ili koturi 109, 110 na kojima su prčvršćeni ispadi 111, 112 u vidu krilca. Na krajevima tili ispada obrazovane su kontaktne vodjice 113, 114 i t. d. I u ovom izvedenom obliku su predvidjena pojačivačka rebra 115 izmedju kontaktnih vodjica 113 i unutrašnjeg dela pločice 110. Izmedju pločica 109, 110 koje su razmaknute u aksialnom pravcu smešteni su izolacioni prstenovi 116 sa velikom izolacionom moći, a koji su snabdeveni obimskim rebrima 117 radi uveličavanja putanje za površinsko pražnjenje struje. Izolatori 116 a i pločice 109 navučeni su na zajedničku izolacionu čauru 118. Na slici 10 pretstav-Ijeni su svi klizni prstenovi i segmenti koji spadaju u stranu visokog napona u dvofaznom, sistemu a koji se prstenovi mogu shodno kombinovati u jedinu komutatorsku grupu, koja je postavljena na zajedničkoj osovini i smeštena u rezervoaru koji sadrži neki komprimirani gas. U napred opisanim izvedenim oblicima je najveći prečnik izolacionog tela 104,117 očigledno znatno manji od prečnika kruga ucrtanog u unutrašnjosti segmenata zajedno sa pojačivačkim rebrima i drugim metalnim delovima. Drugo obeležje ovih izvedenih oblika sastoji se u tome, što su, koliko u perife-ričnom toliko u radialnem pravcu okolo svakog komutatorovog segmenta uzduž većeg dela njegove aksialne dužine, obrazovani uzdužni medjuprostori koji su me-djusobno u vezi. Kod napred navedenih izvedenih oblika pri izvesnim veličinama mašina nastati poteškoće oko postizanja dovoljno čvrste veze izmedju segmenta medjusobno i izmedju segmenta i osovine pa zbog toga treba u nekim slučajevima da se izabere prei-mućstveno izveden oblik pretstavljen na slikama 12 i 13. Ovaj se izveden oblik razlikuje od napred opisanih u glavnom time, što su podupirački obodi 31 izradjeni od izolacionog materijala. Segmenti se sastoje od kontaktne vodjice 32 koja je na obema stranama snabdevena bočnim obodima 33, 34 tako da nastaje poprečni presek oblika U ili eventualno oblika L. Glavni je problem ovde da se pridržava ista težina segmenata, a da se dobije po mo-gućstvu otporna konstrukcija. Bočni obodi 33, 34 su pomoću zavrtanja 35 prčvršćeni na podupiračkim obodima 31. Svaki podupirački obod je pomoću šiljka 36 naglav- Ijen na ča uri 37 koja je opet pomoću skroznog kiina 39 učvršćena na osovini 38. Na ovaj se način može postići vanredno tačno medjusobno podešavanje raznih segmenata, a to je potreban uslov za pravilan tok procesa komutacije kod mašine naročite vrste koje su ovde u pitanju. Svaki podupirački obod 31 je u blizini medju-prostora izmedju narednih segmenata 32, 41 snabdeven izreskom 42 koji je većim delom bliži središtu od krajnih unutrašnjih metalnih delova segmenata 32, 41. Ovi su izresci 42 snabdeveni shodno zubeima ka ko bi se produžila putanja površinskog pražnjenja struje izmedju susednih segmenata. U izvedenom obliku pretstavljenom na slikama 14 i 15 svaki segment 44-47 nose na krajevima po dva podupiračka oboda 48, 49. Ovako se dobija znatno veća ak-sialna dužina svakog segmenta, što je važno kod velikih jačina struje. Ispod svakog segmenta predvidjena su aksialna pojačivačka rebra 50, koja se na krajevima spajaju sa bočnim obodima 51, 52. Ovi su bočni obodi 51, 52 pomoću zavrtnja 53 pričvršćeni uz podupiračke obode. Osovina 54 je oNožena izolacionom čaurom 55, koja istovremeno služi kao raspinjača izmedju podupirački!) oboda 48 i 49. Ovi su obodi zbiveni pomoću navrtke 56 i izolacione pločice 57. Pri vrlo velikim jačinama struje, može da budne shodno da se pričvrste jedna do druge više ovakvih konstrukcija komutatora, kao što je to označeno na sh 14, a time se može postići sa praktičnog gledišta neograničena aksialna dužina svakog komutatorovog segmenta. Svi su podupirački obodi na isti način, kao u napred opisanim izvedenim oblicima, učvršćeni zajedničkim uzdužnim klinom 58. U slučaju da je vrlo veliki broj komutatora postavljen na istoj osovini može da bude shodno obzirom na izolaciju da se električni red izmedju raznih komutatora izabere na način, kao što je pretstavljeno na si. 16. Na toj slici su fazni namotaji L7— L,2 na napred opisan način priključeni uz po jedan komutator, a komutatori su vezani na red na strani jednosmislene struje. Ako se uzme da je jedan pol jednosmislene struje, pomoću sprevodnika 59 spojen sa zemljom, onda treba taj pol da bude vezan najpodesnije sa nekim komu-tatorom koji leži blizu jednog kraja grupe, na pr. sa komutatorom K7. Produžni sprevodnik 60 dobija nešto više i ako još srazmerno niski napon pa može da bude priključen na pr. uz komutator Ks. Od ovog vodi sprovodnik 61 do komutatora K,2 nu čijem se produžnom sprevodniku 62 postiže otprilike polovina linijskog na- pona u odnosu prema zemlji. Zalim sledi komutator K,, koji je pomoću sprovodnika 63 u vezi sa komutatorom K.j, koji je opet pomoću sprovodnika 64 priključen uz zadnji komutator Ki0 Ovaj komutator K,0 do bija potpun linijski napon koji se oduzima iz sprovodnika 65. Dakle ona tri komuta-tora i to K.j — Kn, koji su izloženi najvišem jednosmislenom naponu u odnosu prema zemlji, nalaze se u sredini grupe. Moguć je i drukčiji raspored, a glavno je da se izabere takav red komutatora da se postižu najpovoljnije prilike za izolaciju. Dosad je opisivana konstrukcija takvih komutatora kod kojih svaka kontaktna vo-djica radi zajedno koliko sa četkicama koje sprovode jednosmislenu struju, na pr. B, na sl. 1, toliko sa četkicama koje sprovode naizrneničnu struju, na pr. B3. Pošto je najmanji broj segmenata dva to proizlaze, kao što je već rečeno, četiri komutacije za svaki potpun obrtaj komutatora. Kad je komutator neposredno ukvačen sa nekom sinkronom mašinom, onda konstrukcija komutatora uslovljava da se mašina izvede četveroplana. Na si. 7 je iznet drukčiji raspored vezivanja u kom svaka kontaktna vodjica 71-74 i 75-78 radi sam« sa četkicama koje sprovode jednosmislenu struju. Naizmenična struja dovodi se od namotaja L7, L8 preko četkica 90, 91 i 92, 93 koje sprovode naizrneničnu struju na dva para kliznih prstenova 79, 80 i 81, 82. Kao što pokazuje si. 7 ovi su klizni prstenovi vezani sa svakim drugim segmentom. Ako se ovo rasporedjenje umesto toga izvede samo sa dva segmenta, onda se očigledno do-bijaju samo dve komtacije pri svakom potpunom obrtaju komutatora. Neki put se može sa konstruktivnog gledišta zaželeti da se rasporedjenje preobrazi na taj način da se namotaji L7 i L8, koji sprovode naizrneničnu struju priključe uz četkice 83 i 84 odu 85, 86, a sprovodnici 87, 88, 89 koji vode jednosmislenu struju da se priključe uz četkice 91, 90, 92 odu. 92. Dakle ovim bi sve četkice koje rade zajedno sa kontaktnim vodjicama 71-74 i 75-79 sprovodile naizrneničnu struju nmesto jednosmislene struje. Ali ovo pre-obraženje nosi izvesne posledice, na pr. u odnosu na primanje pogrešnih impulsa. Na sl. 1 je, radi primera, pretpostavljeno da je pomoćna četkica B2 postavljena pored neke od četkica B” koje sprovode jednosmislenu struju, da bi se dobili usme-reni pogrešni impulsi. Ako bi umesto toga četkica B2 bila postavljena u blizini četkice B2, koja sprovodi naizrneničnu struju, onda bi se kao pogrešni impulsi primili impulsi naizmenične struje, koji se ne bi mogli u-potrebiti u releju R„ ako se ne bi uzelo u pomoć kakvo bilo usmeravanje. SI. 17 pokazuje šematski rasporedjenje za primanje pogrešnih impulsa kod takvih komutatora kod kojih rade zajedno sa kontaktnim vodjicama 122—125 četkice 120, 121 koje sprovode samo naizrneničnu struju. Svaki drugi segment 122, 124 je u vezi sa kliznim prstenom 126 a segmenti 123, 125 koji leže izmedju njih vezani su sa kliznim prstenom 127. Uz ove klizne prste-nove priležu četkice 128, 129 koje sprovode jednosmislenu struju. Pošto se ovom slučaju očigledno ne mogu postaviti pomoćne četkice za primanje usmernih pogrešnih impulsa, to su umesto toga postavljni naročiti pomoćni segmenti 130—133 blizu zadnje ivice svakog segmenta. Svaki drugi pomoćni segment 130, 132 vezan je sa pomoćnim kliznim prstenom 134 a pomoćni segmenti, 131, 133, koji leže izmedju njih, priključeni su uz drugi pomoćni klizni prsten 135. Usmereni pogrešni impulsi mogu se oduzimati preko pomoćnih četkica 136, 137. Konstruktivno izvodjenje komutatora, koji je na si. 17 pretstavljen šematski, proizlazi iz slika 19 i 20 od kojih si. 19 po-slizuje presek po liniji 19—19 na si. 17, a izka 20 pokazuje presek po liniji 20 na na slici 19. Pomoćni segment 132 je sna-bdeven jakim rebrom 140, koje je pomoću na njemu obrazovanog oboda 141 pričvršćeno uz koturasti pomoćni klizni prsten 134 koji služi kao podupirački obod. Klizni prsten 126 ima izrezak 142 oko rebra 140. Najmanji metalni razmak izmedju delova 132, 140 s jedne strane i delova 124, 126 s druge strane treba da se odredi samo s obzirom na najviši napon pogrešnih impulsa koji može nastati. Segment 123 je na sličan način posredstvom jednog ili više rebara 143 pričvršćen uz koturasti klizni prsten 127, koji služi kao podupirački o-bod, ali isto tako može segment 123 da se izradi iz jednog komada zajedno sa kliznim prstenom 127. Razni koturasti klizni prstenovi 135, 127, 126, 134, navučeni su na izolacionu čauru 144, koja je opet navučena na izolacione prstenove 145, 146 koji su nagiavljeni na unutrašnju izolacionu čauru 147. Kroz čauru 147 prolazi osovina 148. Izmedju raznih koturskih prstenova 135, 127, 126, 134 postavljeni su izolacioni prstenovi 149—151, čije su aksialne dužine podešene prema raznim razlikama napona. 1 na krajevima su namešteni odgovarajući izolacioni prstenovi 152, 153. Kod takvih komutatora gde kontaktne vodjice rade zajedno samo sa četkicama koje sprovode naizrneničnu struju mogu se kontaktne vodjice raznih faza preimućstveno sastaviti na način pretstavljen na si. 18. Četkice 154, 155 koje sprovode naizmeni-čnu struju jedne faze rade ovde zajedno sa kontaktnim vođjicama 156—159, a četkice 160, 161 koje sprovode naizmeničnu struju druge faze, rade zajedno sa kontaktnim vođjicama 162—165 koje su u aksi-alniom pravcu razmaknute od prvih kontaktnih vodjica. Kad se ovde segmenti iz raznih nzova nalaze u istom aksialnom redu, t.j. kad imaju podjednake faze, onda očigledno moraju oba para četkica 154, 155 i 160, 161 da budu medjusobno izmaknute za u-gao koji odgovara pomeranju faze obeju faznih naizmeničnih struja, na pr. za 90 električnih stepeni. Pri tome su segmenti 157 i 159 vezani zajedno sa segmentima 163 i 165 ali u ostalom odvojeni od ostalih dehiva komutatora. Segmenti 156 i 158 su u vezi sa kliznim prstenom 166 koji radi zajedno sa četkicom 167 koja sprovodi je-dnosmislenu struju. Segmenti 162, 164 su u vezi sa drugim kliznim prstenom 168 koji radi zajedno sa četkicom 169 koja sprovodi jednosmislenu struju, a koja ima suprotni polaritet od četkice 167. U položaju pret-stavljenom na si. 18 zatvoreno je kolo struje koje ide od jednog pola jednosmislene struje preko četkice 167, kliznog prstena 166 preko segmenta 158, četkice 154, segmenata 157, 163, četkice 150, preko jednog faznog namotaja (koji nije naslikan), četkice 161, segmenta 164, kliznog prstena 168 i preko četkice 169 do suprotnog pola je dnosmislene slruje. Za vreme obrtanja komutatora vezuje se na red sa kolom jedno smislene struje, u podjednakom taktu sa neizmemčnom strujom, naizmenično fazni namotaj, koji se nalazi izmedju četkica 154, 155 i fazni namotaj koji se nalazi izmedju četkica 160, 161. Celjishodno mehaničko izvodjenje ra-sporedjenja, koje je na si. 18 pretstavljeno šematski, pokazano je na slikama 21 i 22, pri čemu gornji deo si. 21 pokazuje presek uzduž linije 21a na slici 18 i slici 22, a donji deo slike 21 pokazuje presek uzduž linije 21b na slikama 18 i 22. Slika 22 prestavlja presek po liniji 22-22 na slici 21. Klizni prsten 166 i pripadni segmenti 156, 158 izradjeni su od jednog komada sa zajedničkim podupiračkim obodom 170. Zajednički segmenti 157, 163 odn. 159, 165 izradjeni su od jednog komada sa podupiračkim obodom 171. Naposletku su klizni prsten 168 i pripadni segmenti 162, 164 izvedeni od jednog komada sa podupiračkim obodom 172. Izmedju zajedničkih delova obrazovani su cilindrički delovi 173-178 koji su shodno pomoću pojačivačkih rebara 179-184 spojeni sa pripadnim podupiračkim obodima. Kao što se vidi na si. 21 može se spoljašnja ivica 185 podupiračkog oboda 171 izmedju segmenta 158 i 164 izvesti tako da je bliža osovini nego ti segmenti, a time je i kod takvih komutatora koji su u aksialnom pravcu zbiveno gradjeni dovoljna bezbednost protiv površinskog pražnjenja struje izmedju susednih segmenata i pomenute ivice 185. Kod viših napona će izolaciona sposobnost izolatora 186 i 187 odrediti potreba'i razmak izmedju po-dupiračkih oboda 170, 171 i 172. Patentni zahtevi: 1. Komutator takve vrste gde je širina segmenata znatno veća od širine četkice, naznačen time, što svaki segment obuhvata jednu kontaktnu vodjicu, ko]a je u vezi sa osovinom pomoću podupiračkog oboda koji se prostire u glavnom upravno na o-iovmu, i što su segmenti koji slede jedan za drugim-medjusobno izolovani vazduhom i čvrstim materijalom, pri čemu je najkraća putanja za površinsko pražnjenje struje po površini čvrstog izolatora bar na jednom mestu bliža središtu nego unutrašnja ivica kontaktne vodjice. 2. Komutator prema zahtevu 1, naznačen time, što su sagmenti koji s!eđe jedan za drugim i drugi metalni delovi koji sprovode struju raspored|eni u takvim medjusobnirn razmacima da je napon preskakivanja Varnica (Uberschlagspannung) izmedju pome-nutih delova pn pritisku gasa pod kojim treba komutator da radi znamo niži od najnižeg napona pri kom mogu nastati ško-dijva površinska pražnjenja struje uzduž površine čvrstih izolacija koje odvajaju odgovarajuće delove. 3. Komutator prema zahtevu 1 ili 2, naznačen time, što su obrazovani medjusobno povezani vazdušni medjuprostori koliko u periferičnom toliko u radialnom pravcu oko svakog komutatorovog segmenta i to uzduž većeg dela njegove aksialne dužine. 4. Komutotor prema zahtevima 1 do 3, naznačen time, što su segmenti koji slede jedan za drugim spojeni sa raznim, medjusobno električki odvojenim, metalnim podupiračkim obodima. 5. Komutator prema zahtevu 4, naznačen time, što su podupirački obodi, koji pripadaju segmentima koji slede jedan za drugim medjusobno razmaknuti uzduž osovine pa su prema ovoj i medjusobno izolovani čvrstim izolacionim materijalom. 6. Komutator prema zahtevima 1 do 5, naznačen time, što su komutatorovi segmenti koji slede jedan za drugim, samo na svojim krajevima u vezi sa podupiračkim obodima. 7. Komutator prema zahtevima 1 do 6, naznačen time, što su podupirački obodi izradjeni od jednog komada zajedno sa segmentima i shodno od podjednakog metala. 8. Komutator prema zahtevima 1 do 7, naznačen time, što je svaki segment samo na svom jednom kraju pričvršćen uz pripadni podupirački obod pri čemu su shodno predvidjena naročita pojačivačka rebra ili slično izmedju segmenta i oboda. 9. Komutator prema zahtevima 1 do 8, naznačen time. što su dva podupiračka o-boda obrazovana kao klizni prstenovi. 10. Komutator prema zahtevima 1 do 9, naznačen time, što zajednički par podupi-račkih oboda nosi svaki drugi segment a drugi par podupiračkih oboda, koji je naspram prvom paru razmaknut u aksialnom pravcu, nosi segmente koji se nalaze izmedju prvo pomenutih segmenata, pri čemu se jedan obod od jednog para oboda nalazi shodno izmedju oboda drugog para oboda. 11. Komutator prema zahtevu 10, naznačen time, što je jedan, i to shodno spoljašnji, obod svakog para podupiračkih oboda obrazovan kao klizni prsten. 12. Komutator prema zahtevima 1 do 11, naznačen time, što su podupirački obodi navučeni na zajedničku osovinu i shodno su od ove izolovani, pri čemu su izmedju dva naredna podupiračka oboda uvučena prein ućstveno prstenasta izolaciona teta od kojih je svako snabdeveno rebrima ili drugim neravninama na površini da bi se uveličala putanja površinskog pražnjenja struje izmedju susednih metalnih delova na pr. izmedju podupiračkih oboda. 13. Komutator prema zahtevu 12, naznačen time, što je najveći prečnik izolacionih tela manji od prečnika kruga ucrta nog u unutrašnjosti segmenata zajedno sa pripadnim pojačivačkim rebrima i drugim metalnim delovima koji se nalaze okolo izolacionih tela. 14. Komutator, naznačen time, što je svaki segment na svojoj kliznoj ivici izra-djen od materijala otpornog protiv obrazovanja iskri, na pr. od čelika, voframa, hroma ili sličnog. 15. Komutator prema zahtevu 1 ili 2, naznačen time, što su podupirački obodi izradjeni od izolacionog materijala na pr. od bakelita. 16. Komutator prema zahtevu 15, naznačen time, što je podupirački obod u medjuprostoru izmedju susednih segmenata snabdeven izrescima tako da se uveličava putanja površinskog pražnjenja struje. 17. Komutator prema zahtevu 15 ili 16, naznačen time, što je tako pričvršćen podupirački obod uz osovinu i tako kontaktna vodjica obrazovana i pričvršćena uz podupirački obod da se sprečava pojava deformacija kontaktne putanje zbog toplote ili mehaničkih sila koje su deformacije škodljive za komutiranje. 18. Komutator prema zahtevu 17, na značen time, što segment u preseku kroz osovinu ima poprečni presek oblika U, oblika T, oblika L ili ekvivalentni poprečni presek i što su njegovi bočni obodi pri čvršćeni uz podupirački obod. 19 Komutator prema zahtevu 18, naznačen izvesnim brojem pojačivačkih rebara koji se prostiru u aks alnom pravcu i koji su rasporedjeni po unutrašnjoj strani kontaktne vodjice. 20. Komutator prema zahtevima 15-19, naznačen time, što najkraća putanja površinskog pražnjenja struje uzduž čvrstog izolacionog materijala izmedju narednih segmenata prolazi bar na jednom mestu bliže ka središtu nego li najunularniji metalni deo segmenata. 21. Komutator prema zahtevima 15-20, naznačen time, što je čvrsti izolacioni materijal izmedju segmenata snabdeven rebrima ili sličnim da bi se uveličala dužina putanje površinskog pražnjenja struje. 22. Komutator prema zahtevima 15-21, naznačen time, što je podupirački obod na pr. posredstvom nekog naglavka učvršćen klinom na osovini. 23. Komutator prema zahtevima 1-22 koji ima segmente sa srazmerno velikom aksialnom dužinom, naznačen time, što svaki segment nosi dva hi više podupiračkih obodakoji su razmaknuti u aksialnom pravcu 24. Komutator prema zahtevu 23 sa dva podupiračka oboda od izolacionog materijala, naznačen time, što su podupirački obodi na oba kraja segmenta pričvršćeni uz njegove bočne obode. 20 Komutator prema zahtevu 25. naznačen time, što je na osovinu navučena neka rastavljačka čaura izmedju oba podupiračka oboda i što je to zbijeno u aksialnom pravcu. 26. Komutator prema zahtevima 23 25, naznačen time, što je više segmenata ra-sporedjeno jedan za drugim uzduž osovine tako da se dobija grupa segmenata sa u-veličanom aksialnom dužinom. 27. Komutator prema zahtevima 1 26, naznačen time, što je smešten u rezervoar koji sadrži komprimovani gas. 28. Komutatorsko uredjenje koje obuhvata više komutatora prema zahtevima 1-27. koji su postavljeni na zajedničku osovinu i koji su medjusobno vezani na red, naznačeno time, što je onaj od komutatora koji ima naspram zemlji najveći potencijal jednosmislene struje smešten po mogućstvu što bliže sredini ove grupe komutatora dok su oni korautatore čiji je potencijal najbliži potenciju zemlje sme-šteni što bliže krajevima ove grupe komu-tatorae. 29. Komutatorsko uredjenje prema zahte-vima 1-27 koje sadrži dve ili v še kontaktnih putanja koje su medjusobno razmaknute u aksialnom pravcu, naznačeno time, što je svaki drugi segment izvesne kontaktne putanje električki vezan sa odgovarajućim segmentom druge kontaktne putanje koja se nalazi sa jedne strane prvo pomenute kontaktne putanje a drugi segmenti prve kontaktne putanje vezani su električki sa trećom kontaktnom putanjom koja leži na suprotnoj strani od druge putanje ili sa nekim kliznim prstenom. 30. Komutatorsko uredjenje prema za-htevu 29, naznačeno time, što ono obuhvata samo dva klizna prstena za oduzimanje odn. izdavanje jednosmislene struje koji su pistenovi postavljeni na krajevima ovog uredjenja i svaki od njih je vezan sa svakim drugim segmentom iz dotične krajnje kontaktne putanje. 31. Kontaktno uredjenje prema zahtevu 29 ili 30, naznačeno time, što se veza iz-medju komutatorovih segmenata iz raznih kontaktnih putanja odn. izmedju jednog takvog segmenta i kliznog prstena sastoji od cilindričnog metalnog segmenta koaksialnog sa osovinom. 32. Komutatorsko uredjenje prema za htevu 31, naznačeno time, što je svaki cilindrični segment pričvršćen na podupira-čkom obodu odn. izradjen je od jednog komada sa podupiračkim obodom. 33. Komutatorsko uredjenje prema zahtevu 32, naznačeno time što podupirački obod leži u glavnom u ravni upravnoj na osovinu a koja prolazi kroz sredinu cilindričnog segmenta. 34. Komutatorsko uredjenje prema za-htevima 28—33 kod kog se usmereni pogrešni impulsi ne mogu shodno oduzimati pomoćnom četkicom koja je smeštena blizu neke četkice koja sprovodi jednosmislenu struju, naznačeno time, što su pomoćni segmenti smešteni u kontaktnu putanju blizu zadnje ivice svakog komutatorovog segmenta. 35. Komutatorsko uredjenje prema zahtevu 34, naznačen time, što je svaki drugi pomoćni segment u vezi sa pomoćnim kliznim prstenom i što su pomoćni segmenti koji leže izmedju njih vezani sa drugim pomoćnim kliznim prstenom kako bi se usmereni pogrešni impulsi mogli uzeti sa oba pomoćna klizna prstena. 36. Komutatorsko uredjenje prema zahtevu 34 ili 35, naznačeno time, što su pomoćni segmenti pričvršćeni na pripadnim pomoćnim kliznim prstenovima koji su o-brazovani kao podupirački obodi. Ad pat.br. 115 56 :C ' •i : : ■ • • 'l ' / .1 'J- Eiff. 2. ■ : V: «' • . ' . ■ . . • ' •• * Big: J. Big. <4<. ' ::. ' ... ■ ; . '' ' . ' * . ■ • ' • , - . ' . Ad pat.br.11556 Fig. 7. 9 Fig. 9. Adpat.br.11556 FUf, 10. • i i Jj . ■ ■ ■ • ■ • v' ■ ■ ■ . •». " i Eiff.13. • ■ ' ' ■ I • / ' . [i ’ < : - /. Fig.14 v V’ v . EtifAG* \jm£) J Um(J UŠhL Fig. 17. Fig. 18. pj z ru o on/ ' V ■' • ' I ■ v ■ ■ 7 v . ; ' r "■ " ■ ' . ‘ - • ■ ■ ••‘V. Mg. 19. /32 /26 /4? /43 /44 Ad patbr.11556 • /•. » ■' i. i / ! • ••• /V •>- v V