POŠTARINA' PUAĆENA' U COTOVU
CENA' T.— DIN.
30I0LSKIHISMIH
* glasilo	SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE		JUGOSLAVIJE
ČUVAJTE J UGOSLAVIJ U!		Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 din. • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 • Adresa za pbšiljke: Poštanski pretinac 342 • Telefoni uredništva i uprave 30-866 i 26-105 • Račun Poštanske štedionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku •	Beograd, 15 novembar 1940 God. XI • Broj 46 .
RODOLJUBLJE I MORALNA SPREMA -U DANAŠNJIM VREMENIMA
Podoljubiva samosvest i otpornost protiv svakog, spoljnjeg i unutrašnjeg neprijatelja, odlike s u ko j e nisu rezane ni za kakav naročiti dogadaj, ili neku neposrednu opasnost. Naprotiv, one treba da stalno proži maju misao i osečaj čoveka, ako hoče da budu od vrednosti. Svaka borbenost i patriotizam, ko j a se u tz. normalnim vreme-riima napušta, ili se smatra zastarelom, da se udešava „ad ^oc" kad je opasnost več tu, nosi na sebi upečatak nečeg 1eštačkog i ne može da donese ploda.
Najbolji dokaz za to pružila nam je francuska. U bedenje, da s u u g. 1918 zauvek otklonjene sve opasnosti, rodilo je iluziju, da je duh rodoljublja, požrtvovanosti i nacionalne solidarnosti postao suvišan, pa da, bez ikakve štete za narod i za državu, može da se da maha ličnim i Koteriskim interesima, površnom uživanju i poltronstvu. Desnica se u tom takmičila sa levicom, kao da je rodoljubi je odlika, ko ja ni je bitna za jednu naciju, več stvar Za nuždu, ko ja je potrebna da se dobi je neki rat, ali ne zato da se izgradi valjan mir.
Istina je, medutim, obratna: RODOLJUBLJE I BORBENI MORAL SU ODLIKE, BEZ KO JIH NIKAKVO BLAGOSTANJE NE MOŽE DA SE IZGRADI I BEZ KOJIH NI NAJČVRŠĆE UT V RDE NE PRUZAJU SIGURNOST. Kao sto su potrebne za stvaranje herojstva na bojnom polju, [ako su potrebne da stvaraju junaštva na polju unutra-snje konsolidacije, i u izgradivanju socijalnih, ekonomskih i kulturnih vrednosti. Narod bez rodoljublja i borbenog morala, ne samo što nije u stanju da vodi rat, ali ni da očuva mir. Svojim rastrojstvom i neotpornošču naprosto Kaziva napadače, da ga učine svojim plenom.
Ako je tako u normalnim vremenima, za današnje stanje negcrvanje rodoljubi ja pretstav!ja tako kategoričan imperativ, da, pored spremanja vojne odbrane, to treba da bude glavna briga svake nacije, svake odgovorne i vodeče ličnosti, i svake, zaista svesne organizacije i pojedin-ca. To utoliko pre, što moralni stav danas tvori organsku celinu sa akcijom oružanih snaga, pa ako unutrašnji elan Popusti, onda i najviša junaštva na frontu postaju uza-ludna.
NeutraJnost je vrlo dragocena, i u današnjim prilikama se ulažu svi napori, da se ona očuva. Medutim su ne-zavisnost, neprikosnovenost granica i nacionalna čast još dragoceniji pa zato još vede napore treba posvetiti nasto-janju, da se oni odbrane. A to se može postiči samo onda, <3ko je moralom nacionalne otpornosti prožet svaki pojedine, počevsi od najviših faktor a, pa do najnepoznatijeg feljaka i radnika.	„
Pošto ji danas više država, ko je se nalaze u neposred-n°j bližini zaračenih strana i koje su prema tome, izločene povredama neutralnosti. Čitava istorija Švajcarske Predstavlja n.pr. neprekidan napor za očuvanjem neutralnosti izmed u četiri velike sile. Nikada Švajcarska nije ima-[a ni na kraj pameti da osvaja tude teritorije, pa je zato 1 P jeno naoružanje bilo minimalno. Ali ni u tim, na j idilični jim vremenima, zemlja Viljema Tela nije popuštala da kod svojih gradana, ko ji su p os ve različitih narodnosti. Jezika i vere, izgradnje što jači osečaj švajcarskog rodoljubija i morala; — što u največoj meri čini i danas. Ne samo što je do maksimuma usavršila svoje naoružanje, nego je i duh unutarnje kompaktnosti i odlučnosti obu-zeo ceo narod, bez ikakve užurbanosti da svoje oprobane ustanove i tradicije zameni sa bilo kakvim ideologijama, sa leva ili sa desna.
Kao što materijal no naoružanje ne v redi, ako se pro-vede tek onda kad je opasnost tu, tako je i sa izgradiva-njem unutrašnjeg morala. Ni kakvim obzirima za vol ju ne može se ta j rad zanemariti, jer borba za samoodržanje nije uperena apriori ni protiv koga, več jedino protiv ono-8a, ko ji tu samoodbranu ugrožava. A samoodbrana je naj-osnovnije pravo svakog naroda i čoveka! Švajcarska je "Pr. učinila kraj s v im propagandama na svojoj teritoriji, P/e no što su došle u položaj da joj postanu opasne, sma-
Apel Nj. Kr. Vis. Kneginje Olge za zimsku pomoč
Pod pretsedništvom Nj. Kr. Vis. Kneginje Olge, osnovan je Akci-oni odbor za zimsku pomoč Kraljevine Jugoslavije. Sa osnivačke skupštine akcionog odbora izdata je Nj. Kr. Vis. Kneginja Olga proglas, upučen celom gradanstvu Kraljevine Jugoslavije, u kome se nalaze i ove značajne reči: »Zima se približuje. Setimose onih za koje zimski dani i večeri nisu uživanje nego patnja. Svetu koji s brigom čeka zimu, bez tople odeče i ogreva, mo-žda bez hleba, treba svi da pri-teknemo u pomoč. Ne bi se smelo dopustiti da ijedna poro-dica dočeka zimu sa strahom za svoj opstanak. Obračam se svima gradanima i gradankama naše prostrane Otadžbine sa a-pelorn da olakšaju siromašnim svirepost i bedu zime.
Akcija za zimsku pomoč is-puniče svoj zadatak samb onda ako joj se pridruži svaki gra-danin naše zemlje čiji je život obezbeden. Učiniti da siromašni ljudi, nezbrinute majke i de-ca, ne dodu preko zime u o-pasnost, to je ispuniti gradan-sku dužnost i odužiti se svojoj savesti.«
Nj. Kr. Vis. Kneginja Olga na
koncu apeluje na sve ljude dobre volje i prave rodoljube, da se okupe oko zimske pomoči i da ukažu pomoč sirotinji svih naših gradova.
Jugoslovensko sokolstvo pre* poruča najtoplije svima svojim jedinicama i čitavom članstvu, da se u što večem obimu odazovu ovom plemenitom i vrlo potreb-nom apelu Nj. Kr. Vis. Kneginje Olge!
Akademija Sokolskog društva Karlovac
Sokolsko društvo Karlovac priredilo je pretprošle nedjelje sve-čnu akademiju u proslavu oslobo-denja, na kojoj je pred punom sokolanom izveden raznovrstan program, sastavljen od 11 biranih tačaka, od kojih su se napose svi-djele narodne pjesme i plesovi, izvedeni od djece i naraštaja, te živa slika »Slobodi« od Gunduli-ča kao i razne simboličke vježbe. Preko 50 lica izvodača programa bili su nasrdačnije pozdravljeni.
Прољеће 1941 године и Соколска Петрова Петољетка
Прикупљање плодова са петогодишњег напорног соколског рада
Прнзнајем унапред да је на-слов чудноват, н с правом ће ce многи упнтати: па добро какве везе ii>ia прољеће са Со-колском Нетровом Пе1<>л»етком? Какве везе има једно обично прољеће еа једном акцнјом noja се смншл>ено и плански из-води внше од четнрл годнне у сваком годишњем добу; кад сунце жеже и кише падају, кад су сњежие мећаве и кад природа добија евоју младенач-ку боју после зимског сна? На копиу, зашто везпватп идуће прољећв са СПП, кад пред со-бом имамо још читаву јесен и зимуV На сва ова питања од-.мах ћемо одговорити.
Прољеће идуће годше не-обично је важно! Чак важније је за. С.П.П. него ли минуле 4 ro-дине! Јер, идуће годиие, с про-љећа, неколико, мјесеци пријз 6 септембра, када се званитно заврпгава СПП, односно тих не-колико мјесеци, остају за сре-ђивање резултата и успјеха постнгнутих у Соколској Пе-тровој Петољетци. Свакако да је то једна новост за наша схватања, јер евак зна, да се с јееени обично обав.га жетва поснјане сјетве а никада с про-љећа! Но, било како бнло, жетва постигнутих плодоеа у С.П.П. обоВиНе се идуће године с про-љећа. У тој грандиозној жетвн учествоваће целокупно југосло-венско соколство, са свим сво-јим јодиницама и прнттадшшп-ма, дуж цијелс Југославије. Хо-he ли свака соколска јединнца односно појединац иматн пгга да жање, овнси од каквоће и количине баченог сјемена с њн-хове стране. Наравно, ако нису ништа носијали, неће имати шта ни да жашу! Јер жетве без сјетве нема!
Ето, због те велике жетве значајно јо прољећо 1911 годи-не! И због Te жетве треба од данае, а но сутра, стално ми-слити на то прољеће и радити да бн цјелокупна соколска сјетва задаБих 4 голина дала очеки-вану жетву. Или: да би рано с прољећа могле све соколске једнницо и свн Соколи Југоела-
trajuči da, baš u interesu neutralnosti, može da trpi samo jednu propagandu, i to svoju!
Tako su postu pile i partije. Niti su se rasturile, niti su obustavile rad; ali je njihova delatnost usmerena u tak-mičenju, KO ČE POSTATI ZASLUZNIJI ZA ODBRANU ZEMLJE, pa da tim putem osiguraju sebi i ugled i izbor-nike i vlast.
Kao što niko ne može jednom narodu da nametne zahtev da ostane nezaštičen, ili da mu zameri što drži voj-sku, tako niko ne može da mu nametne ili da mu zameri, što se i moralno sprema. A ako mu to zamera, znači da mu ne želi dobro i da tu moralnu spremu smatra faktorom, bar tako važnim kao i tehničku. SVESTAN NAROD TREBA DA POVUČE IZ TOGA ZAKLJUČKE, PA DA I SAM TU MORALNU SPREMU VISOKO CENI!
Buje да изађу пред свој Савез; чиста образа, радп полагања рачуна о извршеним завјетим* у С.П.П. И да Савез можс, no-носан на своју органнзаиију, да нлод петогодишњег, сокол-ског н несебичног дјеловаља, преда своме Краљу н Стареши-ни о Његовом ступању на сла-вом овјенчанн Престо Кбрађор-ђевића. «	„
Хоће ли све соколске једини-ue тај испит уепјешно положч* тн, то је питаље на које ћв нај-бо.ге одговорити саме једишше. Но, благо онима којн га поло-же а тешко онима којв на том испиту падиу, јер га иеће мо-ћи више никад полагати. lTa коицу, како је ко сијао онако iie и жњети!
Из досалашњпх резултата овв једи^ствене соколске граднлач-кв акиијв јасно се вндн, да ce је много аруда и жртава уло-жило у њено остварење. Ујвдно онн свједоче о впсокој свјестн соколства кад је у питању из-грађивање властнте 'домовине. То 1шак не значи да је све ro-тово и ^да треба статн. Не зна-чи ни то да су те жртве и на-пори свугдје уродили же.геним плодом. То he показатн ндућо прат>еће које се веома брзо прнбн.кава! Потребне су још многе жртве и многи налорида се та акцнја у потпуноста о-сгварн и довршн. Нешто ће cn-гурно остатн, ]5ако не би смје-ло, — недовршено! С тога je свих јединица и појединаца дужност, да ово кратко вријвме истгористе за довршење започе-тог. Треба да уложе сво снлв н сва прегнућа ако желе да.им савјест буде на прољеће, чнста!
Радови завјетовани у СПП (опи недовршени) треба да е.е пуном паром приводв крају. Они морају бити завршени са потпуним успјвхом, најдаље до идућег исторнског 1трол.ећа. Дужвост јединица и поједнна-ца, који су се завјетовалн а ни-су свој завјет у потпуности из-врпгили је, да о томе строго во-де рачуна, ако завјет сматрају нстинском заклетвом Богу, Кра-л>у и народу. А, наш народ до* бро зна шта значи завјет и за-клетва, јср каже:	Завјетовати
ce, а не извршити, — тешки je гријех и срамота!
Оне јсдинице, које су својз завјетв нзвршиле, треба да поч-ну са сређивањем података, фо-тографија и свега што сматрају да he 6imi потребно за „Исто-рију радова нзвршених у СПП”, коју iie Савез средити идућер прољећа.
И коначно, без обзира на све. треба најозбиљније мислити на Соколску Петрову Петољетку, прнводнти крају започетв рад> ве, јер долази историјсно про-љеИе 1941 године и велтса го-дииа еоколсвог истгга.
Сарајево. Кр, Тодоровик
pAftodnei/hA veJzkanfa članica
Vežbovni časovi članica se obično održavaju uveče, jer je večina sestara preko daha zauzeta. A ima veliki deo članica, koje ni uveče nisu slobodne. To su domačice, naročito one koje sav posao vrše same, te su vezane za kuču i porodicu, i vrlo im malo vremena ostaje, da bi ga mogle posvetiti sokol-skom radu:	koja	majka i
domačica može napustiti kuču, u vreme kada se muž vrača kuči, kada treba pri-premiti večeru i decu spremiti na spavanje?
Dužnosti domačice su isto tako važne kao i dužnosti žena činovnica, radnica i drugih zaposlenih izvan ku-če. Ovakve sestre če najlak-še pronači slobodnog vremena posle podne, pa to vreme mogu iskoristiti ujedno za odmor i za odlazak na vež-bovne časove u sokolanu. To vreme je najzgodnije i za održavanje vežbanja sa mla-dom decom. Večina dece za-vršavaju školske časove do [17 sati.
1 Verovatno je, da imamo tnnogo starijih članica, bivših prednjačica, koje su po-podne slobodne, i koje bi svakako, makar u početku, ,vrlo rado vodile novo uve-\ 'dene popodnevne vežbovne časove mlade dece, i vežbovne časove gore navedenih feestara, dotle, dok se nekoja izmedu njih ne bi osposobi-la da preuzme vočstvo. Na taj način bi se rešilo pitanje pomanjkanja vodnica za mla-du decu.
1 Vežbovni čas ove dve kategorije u početku bi bio gajednički, što bi i za decu i za mamice bilo pravo'veselje.
, Majke su stalno sa svojom Hecom, ona se najbolje i naj-sigurnije osečaju u njihovoj bližini, pa zašto ne bi zajedno i vežbali? — Samo, za tako-vo vežbanje moramo izabra-ti primerno gradivo, koga nije teško pronači. Sestre treba da se užive u dečiju dušu, da same postanu de-ca, da imaju puno ljubavi za njih. Ta ljubav, to razumeva-
nje dečije duše označiče im pravi put za rad sa decom.
Raspored ovog časa neka je takav, da se izvode razne igre, plešu lakša kola naročito sa pevanjem, primerne različitosti u dvoje (u obli-ku igara, n. pr. »jahanja«, mamica je »konjič«, lovac i zec i sl.) Posle tog zajednič-kog rada podele se na dve grupe, deca rade takmičar-ske igre, skakanje, primerne vežbe na spravama (puzanja i sl.); članice proste vežbe (razgibanje), Strojeve, na spravama,' proste grane i sl.
Takav vežbovni čas bi bio privlačan, kako za članice tako i za decu.
Zato, gde god je to mogu-če i gde za to ima prilike, nastojmo uvesti popodnevno vežbanje za sve one sestre koje nemaju vremena da do-laze uveče u sokolanu.
Elza Skalarjeva
Apel Sokolskog društva Celje-Matica
Letos smo društveno prosvetno delo obogatili z izdajo knjige »Zgodovina Celjskega Sokola«, ki jo je napisal prof. brat Janko Orožen. Knjigo srno poslali vsem večjim društvom v Savezu in je večina knjigo, ki stane 50 din., tudi plačala. Društva, ki tega še niso storila, pa prosimo da knjigo čim preje plačajo, ker je treba poravnati tiskarniški račun. Zgodovin^ bodo prejeli prihodnje dni posamfezni bratje in sestre, ki so bili nekoč včlanjeni pri Celjskem Sokolu, ali imeli ž njim kakršnekoli stike. Te prejemnike istotako prosimo, da račun brez odlažan.ia poravnajo. Delo brata Orožna je bilo v naših listih odlično ocenjeno, zato pričakujemo, da ne bo nikogar, ki bi pošiljko odklonil.
Naša strokovna knjižnica šteje sedaj 509 knjig in brošur, od teh je 443 za članstvo, 52 za naraščaj in 16 za deco. Želimo, da bi se izvršujoče članstvo te knjižnice v večji meri posluževalo. Knjižnica je naročena na vse sokolske liste, na^ nekatere v več izvodih. V tednu sokolskega tiskabomo skušali pridobiti zopet nove naročnike na naše liste. Zdravo!
Ljubljana je dobila nov Sokolski dom
Sokolsko društvo Ljubljana H
osvetilo je prošle nedelje svoj Sokolski dom, koji je jedan od najlepših i največih u Sloveniji, a nosi ime Kralja Aleksandra, čija je spomen plaketa takoder svečano otkrivena. Svečanostima je prisustvovao veliki broj sokola i gradanstva, izaslanik Nj. V. Kralja, pukovnik Gladovič, pretst&v-nici Bana, pretsednika opštine, komandanta divizije itd. Održani su brojni govori, a starešina društva, brat Kocijan Vinko, prika-zao je napore oko podizanja doma. U programu svečanosne večeri uzeli su učešča horovi pe-vačkih društava, članstvo ljubljanskih sokolskih jedinica, glazba 40 pešadijskog puka, naši proslavljeni sokolski takmičari i internacionalni prvaci, gimnastičari itd. Veče je završeno pevanjem »Oj, Sloveni...«
Novosagradeni dom u potpuno-sti odgovara svrsi. To je jedna od najuspelijih umetničkih gra-devina. Unutrašnjost je bogato urešena reljefima, bistama i slikama iz naše slavne prošlosti. Velika dvorana zaprema 310 m3, mala 120, a letnja 176 m3. Osim toga u domu su brojne prostori-je manjeg opsega.
ji.nm j/c v&itia
штт
Spomen ploča na grobu Vojvode Koste Vojinoviča
Сонолство за пострадале у Бито/ву
Став Савеза Сокола К. Ј. У погледу догаћаја у Битол>у, као и његов прилог за пострадале у Битољу, који је дошао ПРВИ, у општој кампањи читаве наше јавности у корист пострадале браће, наишао је на најбољи одзив, поготово у соколским редовима. Све наше жупе и ie-динипе приступиле су спонтаној акцији солидарности са тешко погођеним Битољем, а ИЗ СВИХ КРАЈЕВА СЕ ЈАВЉА, ДА СУ СОКОЛСКА ДРУШТВА И ЖУ-ПЕ МЕЂУ ПРВИМА ПОКРЕ-НУЛЕ ЈАВНУ АКЦИЈУ СА СА-БИРАЊЕ, — једнако у Загре-бу, Београду, Л>убл>ани, Спли-ту, Сарајеву и т. д. као и у нај-мањим варошима и селима. Со-колска жупа Загреб упутила је претседнику општине у Битол>у телеграм, у коме каже, да ће „страдање Битоља бити још ја-чи потстрек, да збијемо све на-родне редове у служби Краља и отаџбине”, а сличан телеграм је упутила и соколском друштву Битољ.
Y иедељу су свечано-сши Соколске жупе Пешровград
Соколска жупа Петровгрзд прославиће у недељу, 17 о. м. двадесет-годишњицу опстаика, уз прославу 22-годишњице о-слобођења Петровграда, када је тога дана 1918 године, ушло у Петровград, на челу ослобо-дилачких чета, бригадир , Дра-гутин Ристић, сада дивизијски генерал у пензији, који је жупи подарио заставу, а којој ће лично кумовати.
Соколи и граћанство Петров-града припремају свечан дочек гостима, који hc стићи у вели-ком броју из ближе и даље о-колнне, као и из свих јединица ■петровградске жупе, после че-ra je благодарење у иркви, а затим свечана седница жупе и делегата свију јединица, са при-годним програмом и освећењем заставе. После подне је сокол-ско село, које ће бити испуње-но разноврсним тачкама и за-вршено народним' весељем. У 20 сати почеће претстава „На ле-ђима јежа“, ратни позоришни ко-мад од Ст. Јаковљевића, кога
Košarka u Zagrebu
U nedelju, 10 o. m., gostovali su študenti Škole telesnog vaspi-tanja iz Beograda na košarka utakmici kod prvaka saveza i Jugoslavije: Sokolskog društva Zagreb 11. Utakmica je odigrana u bratskom i prijateljskom tonu, na letnjem vežbalištu Sokola 11 a dala je divan primer lepote i bogat-stva košarke. Pred velikim brr^jem gledalaca, oko 500, odigrale su kao predigru članice i naraštajke sokolskog društva Zagreb II prija-teljsku utakmicu. Posle te utak* mice su nastupili gosti iz Beograda, toplo pozdravljeni od publike, a za njima domači. Goste je pozdravio načelnik sokolskog društva Zagreb II, brat dr. Stanko Tončič, koji je u svom govoru izrazio radost, da može u Zagrebu kao prvi pozdraviti študente ŠTV iz Beograda. Prisutan je bio i starešina župe i društva, dr. Oton Gavrančič, sa mnogima čla-' novima župe i društava. Pod vodstvom saveznog sudije br. Marijana Maržana započela je utakmica. Prvih nekoliko minuta redale su se naizmenične navale, i protivni-ci su merili snage. Došla je do izražaja mirna i lepa igra stude-nata ŠTV, koji su se dobro držali odoljevajuči naletu prvaka države. Prvo poluvreme završilo se rezultatom 16:10, za Sokol 2. Medutim u drugom poluvremenu, došla je do potpunpg izražaja rutina, tehnika, i znanje prvaka države, koji su malo preoštro igrali. Momčad, Sokola 2 pokazala je .kako treba napadati i pobedivati. Cela vrsta bila je dobra i ujednačena, no ipak su svojom igrom i mirnočom u izvodenju akcija isticali se bra-ča Kovačevič Zlatko i Arnerič. od studenata ŠTV opažalo se, da još nemaju dovoljno rutine u utakmicama, ali vrsta je bila vrlo dobra i ujednačena, te je dala do sada najbolju i najlepšu igru. Vrsta je mnogo napredovala od prošlog susreta u tehničkom pogledu, a naročito se isticao srni* šljenim akcijama i sigurnošču br. Milan Kobali. Konačni rezultat bio je 42:21 za Sokol II. Posle utak-mice priredeno je u čast gostiju društveno poselo. Cela priredba bila je na višini u organizacionom i svakom drugom pogledu, a sama igra mogla je da zadovolji svakog stručnjaka.
Mari jan. Maržan
изводе чланови драмског отсе-ка Соколског друштва.
Соколство Петровграда пози-ва сву браћу и родољубиву јавност да узме учешћа на овој националној и соколској свеча-ности.
Najslavniji pobednikna olimpijskim igrama staroga veka
(Svršetak).
Jednom prilikom, kao slušalac, nčestvovao je na jednoj debati filozofa. Za vreme debate čulo se neko sumnjivo kvrckanje, dok su svi posle sa zaprepaščenjem pri-metili, da je jedan stub nosač popustio i da se ruše tavanice. Milan je brzo skočio sa svoga mesta, podmetnuo rame pod ta-vanicu i sve dotle je držao, dok se dvorana nije ispraznila, pa je posle i sam, sa jednim skokom, izbegao sigurnu smrt.
Uživao je u torne, da se našali sa svojim prijateljima. Jednom prilikom slao je na, zejtinom premazan disk, i pozvao prijatelje, Ida ga odgurnu sa diska. Jedan ga vukao, drugi gurao, treči po-kuSao iz zaleta da ga pomakne, kli svi pokušaji ostali su bez-uspešni. Milem je kao stena čvrsto stojao i dalje na masnom Idisku. Mnogo se smejao svojim prijateljima, kada su ovi hteli da
mu iz šake uzmu jabuku. Razume se da to nije ni jednom uspelo, ali su se još više čudili, kada je šaku otvorio i kada su videli, da .iabuka ni na jednom mestu niie bila ugnuta. Ali neko .ie ipak bio, ko je to mogao da učini. A to je bda njegova dragajla. Njoj se nije mogao odupreti, barem tako pričaju spletke starog veka, koje je skupio Elianus u drugom veku posle Hrista.
Cesto puta vezivao je žicu oko glave, zatim zadržavao dah, u glavu naterao krv i tako nabrekle žile prekidale bi žicu.
Kroz ceo svoj život samo ie-dinput se sreo sa čovekotn, koji ,ie bio jači od njega. To je bio neki Titormos iz Male Azije Mnogo je slušao o njemu i o nje govim podvizima, te se rešio da ga potraži i oproba na njemu svoju snagu. Spremio se i otpu-tovao da ga potraži i upozna.
— Ko si, odakle dolaziš i koje
dobro donosiš? — pitao ga je kršni pastir, kad se Milon poka-zao precL njegovom kolebom.
— Ja sam Milon, — odgovorio je, — višestruki pobednik na o-limpijskim igrama, a rodom sam iz Krotona. Mnogo sam slušao o tebi, pa sam došao da izmerimo snage.
— Neka si mi zdrav, Milone, i rado te primam za gosta. Udi u moju kolebu i zadovolji se onim što imam. Evo ovde je sir, ovde meso, a u onom vrču vino. Mene, znaš, nisu venčali olimpijskim vencem, te i nišam tako čuven čovek kao ti, ali ako želiš, može-mo meriti naše snage.
Milon se nije dao dugo nuditi. Dobro se najeo, a kada je ispraz-nio vrč sa vinom, odoše oboji,ca na cibalu reke Euenas. Titormos se više nije dao moliti. Zbacio je sa sebe kožuh od kozje kože, sagnuo se, podigao jedan ogro-man kamen, metnuo ga na rame i poneo nekih 10 metara i veselo zbacio sa ramena. I Milon je po-kušao to da izvede, ali na sVoju
največu žalost nije bio u stanju ni da makne kamen sa mesta.
,Zatim je došao na red drugi pokušaj. Titormos je stao u sre-dinu svog čopora bivola i uhvatio za nogu najjačeg. Bivol je poku-šao da mu se otme, ali je Titormos drugom rukom uhvatio i drugog bivefla i tako na veliko zaprepaščenje Milona držao u sva-koj ruci po jednog bivola jedno kratko vreme.
Milon nije ni pokušao da ovo izvede, več je uzviknuo:
/ »Oh Zevse, pa ti si nam poklo-nio drugog .Herakla!«
U svojim rrajboljim godinama — oko 510 — dočekao je da njegova otadžbina stupi u rat, sa mekušnim i lakomislenim susedi-ma sibariscima. Kroton je mnogo puta odlikovao svog zasluženog sina Milona, ali sada ga je oče-kivalo največe odlikovanje: njemu je bilo povereno vodstvo ovog rata. Milon je zadovoljno primio ovu tešku dužnost i poverenie opravdao, sretno završivši rat za Kroton. Po predanju bio se obu-kao u lavovsku kožu i sa buzdo-
vanom u ruci pred svojom voj-skom prosto gazio	neprijetelja.
Tako je Milon pored olimpijskih lovorika dobio i večnu ratnu sla-vu.
Osnovao je i porodicu. Njegovu jedinicu oženio je	Demokades,
krotonski lekar. Ovaj Demokades morao je biti jedan od najsprem-nijih lekara onog doba, jer ga je, Darije I, perzijski kralj, pozvao za svog lekara i to je bio prvi lekar, koji je otišao u varvarsku zem-lju da svojim znanjem stiče priznanje Heladi.
Tianac Apolonios, koji je svojim životom i radom uspeo da ga uporedo spominju	sa Hristom,
saopštava nam vrlo	interesantne
podatke o Milonu. Po Apolonio-su, krotonci su toliko cenili i po-štovali Milona, da su ga izabrali za sveštenika boginje Here.
I ovaj, toliko puta vencem slave ovenčan čovek, ipak je tragično svršio svoj život. Glavu su mu več pokrivale sede vlasl, kada je jednom prilikom u šumi svog grada naišao na jedno hrastovo stablo, u kojem su bili udareni klinovi.
ВЕЛКЧДКСТВЕНЕ НАРОДНЕ И (OKOJICKE СВЕЧАНОСТИ У Т0ЏЛИЦИ
У нсдељу, 10 новембра, одржане су у Топлици веома значајне соколске и нацноналне свечаности, у част и славу херојскчх жртава и подвига Топлице. Народ је запалио ceehe и помолио се за жртве многобројиих хсроја и јунака палих у времену привременог робовања, у име идеје наше народне слободе. Поменуте су хиљаде побијених, пстакнуте су крваве жртве ii страдања од /5/8. годинс која су показала, ДА НЕ МОЖЕ БИТИ САВЛАДАН НИ ПОБЕЂЕН НАРОД, КОЈИ ИМА ОПАКВЕ ФИЗИЧКЕ И ДУШЕВНЕ ОСОБИНЕ КАКВЕ СУ СЕ ИСПОЉИЛЕ КОД НАШЕГ ПАРОДА, ЗА ВРЕМЕ СВЕТСКОГА PATA.
Ha свечаностпма одато је призпање Топлчци иоја је да-ла ГВОЗДЕНИ ПУК ч која јс, у јеку пепрчјатељске окупаци-јс, подигла устанак и поставчла cuojc устаничке власти у ГЈРОКУПЉУ, КУРШУМЈ1ИЈИ ii другим мсстима, у знак про. теста ripoTiiB одузчмања слободе. Ујсдно, за врсме трајања свечаности, наглашсно је и осетила сс пуна озбиљност данаш-њсг времеиа и данашњих прнлчка којс иладају у свсту, око нас, а које чмају утицаја n иа иаш народни живот. Воља и чврстнна Топличана ч данас јс остала иста као и у времену Светскога рата. Та воља, из којс јс исковано наше гвоздено родољубље и наши гвоздени чукови, даје снажан морални ослонац у тешким вреиенпма садпшњчце.
Кости Војиновићу у Гргурима к lo н соколски дом у Барба-товцу* Поздрав.ТЈајуКи сакуп-љенс, брат Симић нарочито је
У неле.Ђу ујутру, отпочеле су свечаности у селу Гргурима, код гргурске цркве. Испод Ја-стребца l! на домаку Копаони-K.i, ово ссло претрпело је 1918
Свечаности, посвећене топлич-Ком устанку, изгинулим војво-лама Kocin Војиновићу, поп Димнтрију Димитрпјевићу и о-сталим многобројним четници-ма, као и хи.Ђздама мушкнх ч нсгакао хсројске жртве Топли-женских невиних жртава, одржа-ве су у селу Гргурима, код гр гурске цркве, на месту где те-1 жи војвода Кост.а Војиновић н н>еговн храбро изгинули четни-Чи, и у селу Барбатовиу, где je барбатовачка сеоска сокол-ска чета подигла свој велики н веома укусан соколски дом.
Свечаности су отпочеле још у суботу увече, бдењем у цркви барбатовачко.ј. Бденију, норед Месног и околног свештенства, присуствовао jn и владика ни-шки r. др. Лован. Поред сељака који су испунили сеоску цркву, бденију јс присуствовала н де легација Соколског савеза ua Чслу са замсииком савезног ста-решине, братом архитектом Ми-■»нвојем Смиљанићем. Савезну Делегацију на топлички.м све-Чаностима сачињавали су, (ош и брат др. Милорад Драгић, Јо-ван Бакић и Душан Живковић чланови савезне управе.
После бденија, у црквен>м Дому приређена је народна вР чера, на којој је дошао старс Шина сеоске Соколске чете Барбатовцу, брат Илија CumkI који је уједно претстављао цеп тралну личност у приређиваи свих ових свечаности, и чији старањем је подигнут споменик
чана и њихово данашње по-жртовање, те вољу коју пока-зују при вршењу свих својих данашњих војних дужности, као и у добровољним напорима да се подигне споменик топличким јунацима и соколски дом у Бар-батовцу. Bpat Симић је иста-као, да наше правосчавне вла-дике учествују у свима народ-ним пословима, па тако и у со-колском раду.
На ове речи владика r. др. Јован рекао је да соколски рад на селу претставља врлину и понос нашег народа и да православна црква са симпати-јама прати соколски рад. Да-нас је нарочито потребно, ре-као је rl др. Јован, да се цсо наш народ сложи. У светосав-ској цркви ће народ увек наћи старе претставнике искуства о народним потребама. Топличани су увек показивали л»убав пре-ма отаџбнии и способност за жртвовање. И данас је потреб-на њихова храброст, оличена о-нако славно у њиховом гвозде-ном пуку.
Откривање споменика Кости Војиновићу у Гргурима
М£
Војвода Коста Војиновић
рактеристичне речи Једног 18-годишњег сеоског младића и члана сеоске Соколске чете из Барбатовиа. Ове речи достојне су да буду забележене. Тај млади соко, Родол>уб Поповић, у разговору о жртвама и па-љењу села Гргура, рекао је: „Знаш, сваки мора понешто да жртвује и да пати. И сада не-ко за нас гине и ми то морамо да поштујемо. Ако треба, и мн
г. страховита страдања. Тадаш ње окупаторске власти извеле су\становништво у суседно се-ло Барбатовац и спалили цело село, до последње куће. Слична страдања претрпела су и сусед na села:	Коњува, Вишесело,
Музач, Рашице, Кутловац и лруга села Топлице, која су че-говала и штитила војводу Косту Пећанца, Косту Војиновнћа и, поп Димитрија Димитријевића, и чији су сељаци сада дошли, да хладног и снежног новембар-ског дана присуствују свечано-стима освећења споменика жр-твама.
Приближујући се од Барба-уовца ка Гргурима, посматрају-!ih чјт<у Кал>ај, на којој је ра-њен војвода К'оста Војиновић и посматрајући забране око гр-гурске иркве, у којима су стра-шне муке препатнли, не само четници, већ и многобројни се-љаци и разговарајуНи са са-купљеним сељацима, чуо сам ка-
je i sam ljubopitljiv koliko u njemu ostalo od pne divov-ske snage, te se rešio, da če iz stabla uvaditi klinove i svojom snagom pokušati da stablo гисе-P>- I za čudo! Toliko je snage je ■mao, da povadi klinove iz drve-^a. ali žilavo stablo oslobođeno °d klinova brzo se sklopilo, i u fascepu ostadoše obe ruke i jed-na noga Milona. Uzalud se Mi-mučio da se oslobodi Jkripca, nUe mu uspelo. Nikoga ne beše u blazini ko bi mu pomogao, a do-zivanjem u pomoč skrenuo je Pažnju divljih zveri na sebe koje su ga rastrgale.
Na njegov spomenik, koii je iz-radio Dameas, največi epigrami-*ta, Simonides iz Keosa, napisao jt ovo:
Lep spomenik, le poz Milona, koti je nekaj pod Olimpom Sedam puta pobedio, a nikada nije 'O im koleno.
Zub vremena, je spran n >*''i i u Prah pretvorio pomci:;!.,
divljenje i hvalu savremenika sa-čuvali su mnogi grčki besmrtni-ci. Grčki klasici stavili su pred nas kao kristal čistu figuru jed-nog velikog . Grka, koji je bio l>ravi primer fizičke i duhovne dužuosti, ne samo u Starom veku, več najslavniji olimpijski po-bednik svih vremena.
Iluzorno bi bilo danas ispitiva-ti i istraživati šta je istina, a šta je mit u životu ovog čoveka, ali ako sc nade neko da posumnja u ove podatke o Milonu, taj od-mah neka se seti, da je Novi vek imao nekoliko divova. Za Nemca, Karla Ekenderga (1685—1748), zabeleženo je, da je na svoja prsa stavljao nakovanj težak oko 300 kgr. i da su tu kovači debelu gvozdenu polugu kovali. Osim toga bio je u stanju, da gvozdenu polugu dugačku 30 qm. debelu 27 mm. ■ .tvije u špiralu golim prsti-'.11 a. 'Za .lo 11' a Kolnikera, rodom / Pasave vele, da je mogao za pet šali pojesti dva manja teleta. K olo Abs, najjači čovek prošlog tol ra, godi ne .-1881, podigao je ..a pleča jednog konja — i kao
Milon — nosio ga na kratkoj staži.1	4
Ali da bi ostali na našem domačem tlu, naši guslari su opevali mnoge naše junake po snazi i srcu. Mislim da nije potrebno govoriti o snazi Kraljeviča Marka, ali ni u današnjici nismo ostali bez pravih pretstavnika snage naše rase. Petar Zebič /' Marijan Marjanovič, junak iz Like, razne-li su slavu našeg naroda na sve četiri strane sveta.
A šta da kažemo o našoj seo-skoj omladini i o sistematski ne-sredenoj snazi njenih pojedinaca? Koliko talenata čami u tim redo-vima, koji bi dostojno umeli i mogli reprezentovati našu rasu? Možda če ipak doči vreme, da se iz ovih redova regrutuju i siste matski spreme naši olimpijski iza-branici, pa da i mi iia utakmica-ma velikih naroda zauzmemo dostojno mesto.
Mirko Mihaldžić
Езјвода Димитрије Димитријевик
ћемо мораги да патимо.” У овим рсчима лежи сав смнсао топличког устанка и нашег оп-штег народног јунаштва и жр-тава.
Свечаности у Гргурима отпо-челе су архијерејском службом у гргурскохј иркви. Службу је служио владика нишки, r. др-Јован уз асистенцију свешТен-ства. Поред многобројног на-рода из Топлице служби су присуствовали претставници иа-шек Соколског Савеза, војске, чстника и других националних организаиија, са соколима из Барбатовца и Гргура, као и са соколима са територије Сокол-ске жупе Ниш.
После архијерејске литургије извршено је освећење и откри-вање споменика Кости Војино-вићу. Око споменика, који се налази у непосредној близини цркве, на домаку повијараца Ла-стребца и Копаоника, налазили су се звалични претставници и народ са соколима. Као изаслл-ник Н>. В. Краља присуствовао је г. Анта Стошнћ, дивиз. гене-рал и помоћник команданта ар-мије у Нишу. Претседника вла-дс заступао је г. Сава Микнћ; мннистра војске и морнарице r. Лован AhiiMOBiih, бриг. генерал. У име београдске општине npu-суствовао је потпретседник брат Лазар Костић, старешнна београдског сокола 2, са дирек-тором општег одељења, r. Божн-даром Игвловићем. Удружење резервних офицнра и ратника заступао је r. Тома Богдановић, а Удружење Топличана у Бео-граду било је заступљено са својом унравом, на челу са претседником г. Миланом Сто-јановићеи. Београдскн подод-бор рез. официра и ратника за-ступао је r. Душан Шијачкн. Поред делегата Соколског са-веза, налазио се и члан савезне управе и старешина Соколске жупе Ниш, брат Радован Днми-тријевиК. Освећењу споменика присуствовали су и многи чет-ници из Прокупља, Блаца и дру-гих места, са војводом Костом Пећанцсм и старим протом До-бричанином. Бана моравске ба-новине заступзо .ie r. Љубиша Митровић. По највишем палогу,
на свечаности откривања cno* меника послата је са Опленца u ратна застава II Гвозденог пу*
ка, праћена четом војника. Око споменика, иза војне музике, К уз заставу 2 пука, биле су раз* вијене соколске н четничке за-ставе. Дал>е, око споменика би-ло је постројено соколство, ђа-ци основних школа, четницн и народ.
После нзвршених молнтви, брат Илија Симић, старешииа Соколске чете и парох у Бар-батовцу, одржао је веома леп говор, евоцирајући велике мо-менте из рада Косте Војинови-ћа, а нарочито борбе на оближ'-н>ој чуки Каљају и у забрану драгушке цркве. Два батаљона непрнјатељске војске кренула су на Косту Војиновића. Коста је, са бомбом у руци разбио ланац непријатеља. Непријатељ је био поражен. Али ускоро Коста Во-јиновић пао је, 17 децембра 1917, код воденице у гргурској реци. Опкољен са свих страна, већ рањен, последњи метак про-јурио је кроз своје слепоочни-це. Сви су његови четници па-ли. Општина гргурска одржа-ла ra je. Није ra издала, и ако је цела бнла попаљена:	Meby
непријатељима, рекао је даљс брат Илија, било је и добрнх Словена. Њима поручујем:	11
преко ових гробова пружићсмо руке за добру будућност Сло-вена на Балкану! Алн морамо бити на опрезу. У овим тешким данима, и пред оврм костурни-цом, ми се свечано заветујемо да ћемо, попут Косте Војинови-ha и других храбрих Топлича-на, бранити своју слободу. То-г.личани су захвални ib. В. KpiK љу на послатом изасланику, као и министру војске п мориарице, n осталима. Војска је наша из-да и поуздање!
Говор брата Симића пропра-ћеи је усклицима у славу изги-нулнх и са „живео Краљ! жи-всла војскаГ’
После тога, генерал г. Аита Стошић. открно је споменик речима:	,
„У иче Нјсговог Велнчан-ства Кра.Ђа Петра П, у име Његовог Крал>евског Внсочан-ства Кнеза Намесника и у пмс целог Краљевског дома открн-вам споменик топлнчкни ројнма. Нека овај спомсник служи као пример потомцима, како се служи Крал>у и како се брани отаџбина!"
Споменик је подигнут у облн*. ку великог бронзаног попрсја Костн Војиновићу, које се. на-лази на високом мермерном no-стамеиту. На споменику утн-снут је лик четника и свештени-ка Димитрија ДнмитрнјевнНа. Испод споменика смештене су кости изгинулих четника, са војводом Војиновићем. Ове ко-сти пренео је брат Илија Си* мић са гробл.а, где су npe iora лежале.
После откривања споменика, владика др. Јован извршио ,ie освећење четничких застав^. Величајући у своме говору хе-ројска дела топличких јунака, r. др Јован између осталога рекао је:
„Још у доба Немање и Светог Саве, Топлица је чграла зна-чајцу улогу. Овдс је била >о-левка српске државе. Ту јс рл-дио Свети Сава. А у манастиру Св. Богородчце у Куршумлијп живела је најка Св. Саве. Ц
доцније, у доба Немањића, To. П-Јица je вршила важне задатке. 'Али цајвећу уло|у одиграла је Топлица у времену светског para. У томе добу, када /е иела стаџбина била поробљена, овде су Топлнчанн прогласили сло-боду. И данашње живе генера-ције несмеју изостати иза н>и-хових херојских подвнга. Заве. тујемо се на храброст, да ћемо чувати отаџбину и народ. Жи-вео Краљ! Живела Југославија!"
Говори четника, соколаиосталих претставника
После тога говорио је војво-да Коста Пећанаи, који је cra-јзо 1917 године на челу то-пличког устанка. Војвода Пе-ћанац одао јс днвним речима пошту своме другу Кости Воји-новићу. ч „Без смрти, рекао је војвода Пећанац, не би било вредио ни живети. Коста Boju-HOBHh, млад и бујан, дао је свој живот за отзџбнну. То је заи-ста највише, што човек може да учини. Уједно нека је слава и свима осталим изгинулим:	чет-
ницима, устанииима, мајкама, же-нама, сестрама и деци њиховој! Ко се плаши смрти нека и не улази у четничке редове! — ре-као је војвода Пећанац, предз-јући освећену нову четничку заставу Четничком чододбору из Прокуплза. Г. Мнлан Дрл>е-вић примио је ову заставу ре-кзвши, ла више воли слободу, но шго се плаши смрти. Tybe не тражимо, своје не дамо, ре-као је r. Дрљевић.
После тога свештеник r. Ми-хајло Поповић, као дародаваи, на исти начин предао ,ie ново-освећену заставу четннцима из Блаца, на коју је ударен спо-мен-клинаи Краљевског наме-сника, r. Раденка Станковнћа.
Затим је извршено полагање венаиа на споменик. У име Са-веза сокола K’ Ј. венац су по-ложили савезни делегати. Брат Миливоје Смиљанић, уз полага-и>е вениа, рекао је:
„У и.че Савеза сокола иолаже-чо данас овај венац на костур-ницу и код споменика Костс BojHOBHha н његових храбрих Лруговн, палих за част, слоболу и величину нашс земље. Овде, прсд споменнком, »и Соколи! заветујемо се да ћемо сви за-јсдно вршнти ^воје дужности ћрема Краљу и отаџбнни, верно H8o што је то вршно и Kocra ВојиновнИ ca својни друговима. Иека је слава и хвала јунацима и изгинулима, и иека живе да. нашњи хероји Топлице!"
Ове речи прнхватИли су свн грисутни: околним гудурама од-јекивала је паљба, а војнз музн-ка интонирала је државну хим-*У-
Ha ове речи брага Смиљани-Via музика је интонирала слове.ч-ску хнмну „Ој Словени".
Г. Светолик УрошевиК поло-жио је оенац v нмс Бранилаца Београда, а у нме Удружења рез. офииира и ратника, г. Тома Богдановнћ. Осим тога веице fу положили и пододбор четиика и.1 Блаца, Куршумлије, Ннша и средивдњи одбор четника из Бсограда.
У име удружењз Топличана из Беогарада говорио је прег-седник удружења, г. Милан Стојановнћ, а брат Илија Си-мић је предао споменик на чу-вање пароху гргурском.
Освећење Соколског дома у Барбатовцу
После завршеног освгћења, сви присутни отишли су у сусед-но село Барбатовзц. Ту ,ia по-дигнут веома леп и велики to» колски дом, који прегставља та-Kobep један од досгојних cm-меника топличким херојима. Дом је посвећсн некадашњем барбатовачком пароху и коми-ти, попу Димитрију Димигрн-јевнћу, са натписом:	„Сокол-
ски дои поп Мите Комите”.
Владика нишки, г др- Јован, са свештенством извршио је освеће-ње новог соколског дома, након чега је пред многобројним наро-дом одржао велики говор .Сокол-ски дом у Барбатовцу, рекаоје владика, служиће не само телес-ној култури, Beh и духовној кул-турн, коју соколство носи својим националним и просветним ра-дом. Соколство у овоме погледу одговара нашим народнии по-требама и соколски дом у Бар-батовиу биће достојан споме-ник Топлице, који he стајати у служби оним истим идеа.чимз којима cv служили херојн То плице.
Затим је брат Јован Бакић
савезни секретар, честитао Бар-батовцу на подиззњу овако ле-nor дома, у име соколског Са-веза и у име соколске жупе Ниш. Изразио ,ie веру, да he овај дом претстављати кулу све-тиљу • соколског, наиионалног и просветног рада Топлиие.
Брат Илија Симић, стареши-на.соколске чете и парох у Барбатовиу захвалио се прк-сутнима, као и свима онима, ко-ји су допринсли да ,ie Барбато-ваи добио овако леп дом. На-рочито је захвалио h!i помоКи Соколском сзвезу, затнм ннш-ко.м Црвеиом Крсту и бнвшем мииистру г. СтошовиКу. Позвао је затим народ, да долази у дом, који се освећује у му r.io-ме времену, алн са надои дз he заиста престав.Ђаги жиж\' за добро народа и отаџ'жне. „Ми смо згвршили подизаље
дома, а од данас отпочињемо са новим радом у њему, на спр» вођењу соколске мисли и нз-циоиалне идеје", — рекао је на крају брат Симић.
После тога приређен је зајед-нички ручак. На овоме ручку епископ r. др. Јован наздравио
Kratke vesti iz našeg sokolstva
Споменнк Војводи Костн Воји> новићу у селу Гргурима
је Н>. В. Краљу. Затим је го-
ворно и честитао топличанима брат Миливоје Смил.анић, у
име соколског Савеза. Говорили су н претставници других opr^-низација. У свима говорима о-сећала се дубока љубав према домовини, смисао за лепоту жртве, коју треба подносити va слободу земље и народа, са истим оним етичким узвишеиим, националним осећањима, као и раније.
На крају су чланови сеоске соколске чете у Брабатовиу из-вели сиену „Смрт Косте Во-јиновнћа”. Тиме је завршеиа ова велика и значајна иацмо-иална и соколска свечаност у Топлици.
Др. М. Драгнћ
НЕМАЧКА И ИТАЛИЈАНСКА ШТАМПАоНОВОМ ПОРЕТКУ
Загребачке „Новости“ су об-јавиле, у броју од 10 новембра, чланак свог берлнцског доиис-ника, у коме се каже: Немачка штампа, а нарочито „Фелкишср Беобахтер“, посвећују нарочиту иажњу балканској политици. Немачки лист мисли, да се по-ЛНтика југоисточних држава греба уредитн овако:	Спољна
политика треба да се усклади у смеру сарадње са осовином; греба да сс проведе ревнзиЈа свих уговора створених пре о* вог para, и то на миран начцн. Подручје тих држава треба при-вредно изградити у аутархич-ком духу, у склопу немачко-талнјанског привредног просто-ра.
„Фелкншер Беобахтер" ,ie об-
јавио недавно врло запажени чланак Алфреда Розенберга по-
знатог илеолога наиионалсо-цијализма, у коме се каже:
„Смисао новог националног и социјалног развоја у свету је У гоме, да олреди животне просто. ре великих народа и да истодоб-но осигура прикључење том про-стору оннх народа, које је суд-бина с њим повезала. Због тога се надамо, да he прнмити ову но-
ву мисао, свссни да их то спа* ujaen ол прилика *оје су веА пре довеле до страшног светског рата. Иа тај начин иојам вањско• политичкбг суверснитега народа добмва сасвим нови с.иксао.” Сличне идеолошке чланке об-јављује и италијанска ц]тзмпа. „Ил Пополо д’ Италиа“ је, у броју од 3 новембра, донно чла-нак о „хијерархији народа", У коме каже, да „нову Европу треба уредити у смислу планова осовине и изввн теоријс о јед-накоправности народа". „Изме-hv народа rpeoa посгавити нову хијерархију, која треба да се базира иа демографској снази, интелигениији и на способносги за жртвовање. Треба устати npo-тив проповедан>а о будуђем ев-ропском рају, јер на зсмљи ие може никад да буде рај. Фа-шистичка Европа he бити боља од даиашње, али фашистичка стварност суграшњег дана vmje везана ни за какве идеологије, Beh једино за нашу сиагу, у na-uie м животном простору. Мор»-мо ићи путем који ће нас пове-сти до пуне надмоКи осовнне, и зато питања граница не смб.ју да постану доминантна. Одлуч-
Sokolsko društvo u Denoviću,
jedno od najstarijih u Boki, koje je dalo brojne odlične sokolske radnike u trideset godina opstan-ka, osvetilo je sokolski spomen-izvor, obnovljen u okviru Petrove petoljetke. Ovoj lepoj svečanosti prisustvovali su brojni od-ličnici, među ostalim komandant Boke general g. Kuzmanović, pretsednik opštine, starešina cetinjske župe, brat Miloševič, veliki broj oficira, delegati sokolskih jedinica iz Boke i mnoštvo naroda. Osvečenje su izvršili svešteni-d obe ju vera, gg Mandič i Miloševič i kanonik Josip Kraljič. Spomen ploču na izvoru otkrio je brat Gavro Miloševič uz pri-godan govor. Govorio je i starešina društva, brat Gunzej. Deca su recitovala nekoliko prigodnih pesama, posle čega su prisutni krenuli u povorci u Sokolski dom.
Pretstavnici društava održali su konferenciju sa starešinom župe, kojoj je prisustvovao i general g. Damjanovič, održavši značajan govor.
*
Sokolsko društvo Mladenovac,
kako je to več ukratko javljeno u »Sokolskom Glasniku«, podiči če spomenik ratnicima izginulim na Varovnici u prošlom ratu, uz pomoč seljana i meštana. Spomenik če biti delo umetničke vrednosti. Na postolju, visokom me-tar, dizače se obelisk, visok osam metara, sa dva potporna stupa, na vrhu sa statuom sokola u letečem stavu, višine i širine dva metra. Model sokola je izložen u jednoj radnji. Sokolsko društvo u Mladenovcu apeluje na rodo-ljubivu javnost za pomoč, kako bi ovo delo pijeteta i duga hrabrim ratnicima bilo što pre dovršeno.
Načelništvo Sokolskog društva Sarajevo-Matica, u želji da poveča svoj prednjački kadar, održa-valo je povremene prednjačke ča-sove za vodnike pojedinih odjelje-nja, da bi time osposobilo ove za polaganje društvenih prednjačkih ispita. Taj sistematski rad ni je ostao bez uspjeha. Nedavno su tri brata sa uspjehom položila društveni prednjački ispit:' Branko S. Radičevič, Milenko Lalič i Vasa Tarail i tako su postali novi pred. pomočnici društva Sarajevo.
*
Sokolska četa iz Velikog Črnica, društvo Požarevac, nam javlja: »Radi prosvečivanja i širenja sokolske ideje u našem selu, koje ima svoj veliki reon, potrebno bi nam bilo nabaviti jedan radio aparat. Ali kako nemarno novaca za tu svrhu, molimo braču, koja bi bila u mogučnosti da nas po mognu radi kupovine, ili da nam ko pokloni radio aparat, na čimu bi im naše članstvo bilo najbla-godarnije.«
*
Lutkarsko kazalište Sokolskojr društva Karlovac prireduje gosto vanja u jetjinicama sokolske župe karlovačke. Vrijedni tajnik župe, brat Dočkal, dao je izraditi pokretnu pozornicu, čime su ova gostovanja tehnički posve omogu-čena. U sokolskoj četi Turan gostovalo je pozorište prvi puta, a pretprošlu subotu u Ogulinu, pod
ни фактор у садашњој борби je авиаиија, a ту не могу да изгра-де него сцмо великн и индус-тријски иароди, и најбо.ће расе на свету. По томе и трсба ра-чунати вредносг држава и хије-јархију народа. Само измећу великих народа моћи he се во-дити рат. Уместо појма народа, долази до изражаја појам жи-вотног простора, који припада велнкнм индустрнјским импери-јама, којн су ј(ужни позванн да владају на земљн.“
vodstvom brače Frohlicha i Mrvo-ša. Uspjeh je bio zadovoljavajuči. Sa gostovanjima nastavlja se, jef je interes kod jedinica velik.
Sokolsko društvo Blato, na Kori čuli, je 3' novembra prigodom dušnog dana uputila delegaciju Sokola, u kojoj su bile zastupane sve kategorije, da polože vijenac na mjesnom groblju, s natpisom na jugoslavenskoj trobojnici: »Sokolsko Društvo svojim pripadni-cima«.
Prošlih godina Sokolsko društvo išlo je korporativno, sa glazbom na groblje, ali sada je opčina za-branila korporativni nastup. Ina-če Sokolsko Društvo lijepo napreduje.
*
Sokolsko društvo Podgorica o-
držalo je 9 o. m. sednicu, na kojoj su komemorirane bitoljske žrtve. Posle govora, u kojima je istaknut dubok bol nad udesom grada-mečenika, poslan je telegram Sokolskom društvu Bitol.i, sa izrazima saučešča, a za postra-dsle je doznačeno 500 dinara. LI pismu upučenom tom prilikom Sa-vezu Sokola, Sokoli Podgorice žele da i ostale sokolske jedi-nice podu tim putem, a Savez da bude tumač nacionalnog osc-čaja sokolstva za mir i slobodu Otadžbine.
*
Dana 9 i 10 novembra gostovalo je u Sokolskom društvu Ve-likoj Kikindi popularno Rodino pozorište iz Beograda, koje je pred nekoliko stotina oduševlje-nih gledalaca izvelo veliki broj biranih tačaka, od kojih se napo-se isticao balet male Durdice Bo-janič, pa gde Živanovič i Vuka-dinovič a u >Pepeljuzi« gg. Obra-dovič, Altarac, Dragutinovič i dr^ Učesnici su sa strane društva na< gradeni lepim buketima cveča. Subotnjoj pretstavi prisustvovao je i starešina župe Petrovgrad, brat Dr. M. Matič. Najviše zasluga za uspeh ovih priredaba ima-ju brača iz uprave društva na čelu sa starešinom Dr. P. Bojani-čem i Dr. J. Sremcem.
+
Sokolski planinski dom na Pohorju, kod Maribora, proslavio je nedavno prvu godišnjicu. Kroz dom je prošlo od otvaranja oko 4.300 gostiju; u njemu su se vršili razni tečajevi, najviše smučarski. Leti je služio izletnicima za prenočišta, sa 4 udobne spavaoni* ce. Počelo se uredivanjem okoli-ne doma, pa je zasejana trava, uredena ograda, kuglana, igrali-šte za ■ odbojku na planini više doma, koje može služiti i za druge igre. Još se ima urediti bazen i razni prelazi. Posle završenih radova dom če u još večoj meri moči da posluži našem članstvu.4
•
Sokolska četa Rajlovac, župa Sarajevo, izvršila je 10 o. ni. svečano osvečenje spomen-česme e selu Zabrdu, kod Rajlovca, kao prvi zavet u Petrovoj petoljetnici. Istog dana je otvorena izložba se-Ijačkih ručnih radova. Svečanosti-ma su prisustvovali delegati gotovo svili jedinica župe Sarajevo, pretstavnici vlasti i društava i velik broj brače iz Sarajeva.
*
Sokolske čete matičnog društva Požarevac: Veliko Črniče, Drmno, Lučiča, Prugovo i Poljana, održa-
le -su polugodišnji sastanak u Po-žarevcu, u prisustvu brojnog članstva matičnog društva i župskog referenta za rad na selu, brala Radakoviča, koji je dao uputstva za dalji rad. Brača iz čete iznela su stanje u njihovim jedinicama, a prosvetar matičnog društva, brat M. Marinkovič, pozvao ih je na još predaniji rad. Zaključeno je, da se za tri naredne nedelje obi' de izvestan broj čita.
Pravna sigurnost je osnov svakog poretka!
Uredbom banovine Hrvatske, kojom se »ovlaščuju općinski odbori i gradska zastupstva, da pre-ispitaju sva darovanja opčinskih 1 gradskih nekretnina, učinjenih različitim društvima iza 6 siječ-Чја 1929 god.«, učinjen je jedan udarac na stečena prava.
_ Uredba bi se još nekako mogla 1 shvatiti, kad bi današnja vlast u državi i banovini stanje stvore-J10 6 januara 1929 godine smatrala stanjem protivnim zakonima, Protivnim pravnoj svesti i prav-n°m poretku. Ali kad današnja ''•ast u državi i banovini Hrvatskoj svoju vlast vrši po zakonima iz tog doba; kad upravlja drža-v°m i banovinom, onda je to i nerazumljivo i neshvatljivo.
Ako su općinski odbori, koji su birani po zakonima, stvorenim banjem od 6 janaura, javnim gia-sanjem, izraz narodne volje i ras-Položenja narodnog danas, po čemu i kako da to nisu bili i oni pdbori, koji su bili birani pre ovih 1 koji su darovanja činili, a koji fu bili birani po istim zakonima J istim načinom kao i današnji.
Po čemu su gradska zastupstva, koja su imenovana danas, kao što *u bila i ona, koja su darovanja finila, »izraz narodne volje«, a Predašnja to nisu bila?
Takve postupke treba osu-jetiti, jer nema nikakve zakonske, a ni psihološke osno-Ve ni potrebe, a stvara neugledne presedane, koji ni drža-Vl ni banovini nemogu biti od koristi.
*
Sve što je u vezi sa time napi-Sao n.pr. »Obzor«« od 9 oktobra, miriši isključivo na mržnju i na Partizanstvo. U članku se • veli otvoreno, da su ciljevi pomenute uredbe upereni protiv jugosloven-skih organizacija i protiv sokolova, a čitav članak je zasnovan na neistinitim tvrdenjima, da su Jugoslovenske organizacije »naj-Veči neprijatelji Hrvata«, da su darovnice ižnudene šilom, da je i novac za zidanje sokolskih domova darivan isključivo na silu, i da su funkcioneri tih društava ra-S|Pali novac. Medutim je sve to netačno, jer su sredstva za zidanje domova u velikoj večini danili sami članovi sokola, ili su ih 'šobili od sokolskih župa i Saveza; * darovnice su učinjene, ne samo Zakonito, več i spontano, u vre-"enima kada su i mnogi od današnjih grlatih protivnika sokol-glasali za te darovnice, pa sokolstvo nije krivo ako su oni docnije presaldumili...
»Obzoru«, medutim, nije ni to dovoljno, več traži da se reši »i Pitanje imovine onih društava, ko-Ja su makar i prividno legalno, Prešla u jugoslovenske ruke«. A 'jeli i zašto! Da se imovina tih urijštava, tobože »da sc dade za-dovoljština hrvatsHom narodnom osječaju«, ustupi drugim, tobože tisto hrvatskim društvima. Gospo-da su dakie pronašla i formulu o *Prividnoj legalnosti«, kojom mo-da obuhvate štagod im je i da, iskoriščujuči pri-‘ke, provode svoje želje i name-re- Da li je, medutim, to zdravo,
I da lj če sve to doneti koristi, to ce ' 'idučnost pokazati.
Da se htelo ova pitanja rešava-
II legalno i u istinskom duhu spo-razuma, moglo se mnogo toga Svršjti, i sokolstvo bi pokazalo da Je konstruktivno, u tome kao i u Svemu drugom. Ali je g. Vidoni u zagrebačkom gradskom zastup-«vu k^zao otvoreno svoje raspo-'oženje: Sa pretstavnicima jugo-slovenskog sokolstva ne sme se ni Pregovarati; njima treba 'samo oduzeti stadion i ništa više! Taj j ti g. Vidoni je medutim baš ovih flana imao raspravu pred sudom, j'bog tužbe svih inžin.iera i arhi-‘ekata zagrebačke opčine, na ko-
joj g. Vidoni poriče svoje ranije optužbe. Ko zna, dakle, da ne bi porekao i današnje komotno »junaštvo« protiv sokolstva, kad bi se prilike izmenile... A ipak su mere, o kojima je reč, preduzete samo zato, da se zadovolje »ose-čaji« ovakvih »autentičnih« Hrvata, kao što je g. Vidoni...
»JUTRO« O SOKOLSKIM DOMOVIMA
Ljubljansko „JUTRO" objaviju-je belešku, u kojoj kaže: U Banovini Hrvatskoj je objavljena uredba o opozivanju zakljuiaka, kojima se autonomne ustanove da-rivale zemljišta raznim organiza. cijama. Uredba ide za tim, da se omoguči opštinama da sokolstvu oduzimaju njegove domove i druge instalacije, tamo gde su bili podignuti potporom opština. Medu prvima se javio Zagreb, koji ide za tim, da oduzme sokolstvu njegov Stadion. Slični zaključci stvoreni su u Varaždinu i Čakovcu, a opština je izjavila, da je pripravna nadoknaditi sokolu samo one investicije, koje je društvo platilo iz svojih sopstvenih sredsta-va. Koliko sitnih duša ima na sve-tu u velikom vremenu1“
ИЗ Ч.О.С.
Соколско друштво Балашске Мезиричи (Моравска) прослави-ло је јубилеј свога просветнога рада довршењем 1000 позориш-них претстава свих врста међу којима су биле и онере, onepe-те, драме.
У Чешкој, год. 1939 било је изграђеио 34 нових соколских домова са вежбаоницама и оста-лим просторијама. Године 1938 соколске домове имало је 609 друштава а на дан 31-ХИ-1939 њихов број доспео је на 643.
Жупа Тиршова у Колину одр-жала је школу новинарске службе са 49 слушалаца од ко-јих је 10 било сестара. Преда-вања је држало 5 искусних, стручних говорника.
На утакмицама за првенство Чешкоморавске у „одбојци” чланова, првих 8 места заузела су соколска друштва. Најбољи од њих је Сокол Викгочани (Праха)' који се пуна два часа борио у финалу1 са Соколом Плзењ, са резултатом 2:1.
Сокол Злин (град творница Бате) добио је првенство Мо-равске у „хазени” чланова. Имаб је сусрете са 24 друшта-ва и 24 пута је победио!
М. Вјћ.
Соколске стрељачке утакм>иде жупе Сарајево у Рељеву
Дана 3 новембра, одржане су наградне соколске стрељачке утакмице на стрелишту Сокбл-ске чете Рељево. На те утакми-це чета јс била позвала око 20 оближњих соколских јединица. За најбоље стрелце је била cnpe-мила лијеп број скромних награ-да, већином соколског значаја и карактера. За ове утакмице, ме-
ник жупе бр. Ружичка, предао је чети Рељево једну ваздушну пушку као награду и сталан дар Соколске жупе, коју је чета ос-војила на овогодишњим жуп-ским стрељачким утакмицама. Сажетим говором је објаснио циљ стрељаштва у соколству и нагласио потребу за још интен-зивнији рад на развијању овог
да:->№
.....ii
л.	------
Бр. Ружичка предаје наград е стрелцима чете Рељево
hy чланством оближњих сокол-ских јединица владало је ра-зуиљиво интересовање, јер је то био први озбилзнији сусрет сокола-стрелаца после успјелих жупских стре^ачких утакмица, одржаних концем септембра v Сарајеву. Међутим, кнша која је падала током цијеле недјеле од-била је многе такмичаре, такода су ове утакмиие одржане у ма-њем обиму.
Овим утакмицама присуство-валн су: кум четне заставе Ко-манданг 2 вазд. пука,
изасланнЦи Сокачске жу-ue opaha: начелник Ружнчка, тајиик Савић и реф. стрељ. от-сека Станојевић. те цјелокупна Управа чете, са чланством. Так-мичило се је у свему 73 члана и нараштајаиа те 4 чланице дру-штва Сарајево Матица, које су дошле са својом иачелницом с. Милицом Обрздовићевом.
За вријеме такмичења, Начел-
витештва. Похвалио је чету у Рељеву, указујући на њу као примјер осталим јединицама у развијању стрељаштва. Стареши-на чегс, бр. Илић, захвалио се Жупи на дару и казао да јс његова чета поносна на тај дар. Затим је реф. стрељ. отсјека жу-пе, брат капстан Станојевић са неколико топлих рнјечи иоздра-вио успјешан рад чете Рељево у стрељаштву. Ова скромна со-колска свечаност, којој је при-суствовало миоштво сеоског сви-јета из мјеста и велики број сокола, завршена ,ie спонтаним поклииима l+>. В. Краљу, војсци и Југославији.
Најбољи резултат тога дана прстигао je бр. Радослав Капор, члан чете Ред>ево. Међутим, пошто су се сви чланови чете Рељево, организатора, такмичили ван конкуренције, I цагра.ду до-био је брат Богојевнћ Никодн-је, II бр. Поповић Живко, III бр.
ŠTA DRUGI PISU
„NARODNA ODBRANA", koja izlazi u Beogradu, piše u poslednjem broju da je u „HRVATSKOJ SMOTRI“ objavljen napis Ants Oršaniča, pod naslovom „Istina o jednom junaštvu1' (sa „junaštvom" pod navodnim znakovimal), u kome se govori o proboju solunskog fronta. U tom članku se, prema citatima, koje je nav el a „Narodna odbrana" kaže, da je „na solunskem frontu bilo najmanje Srbi-janacada su „najteže uloge izvršili Marokanci"; da f" „Srbi-janci vršili sporedniji i lakši dio zadataka"; pa da je ipak „kroz dvadeset godina sav srbijanski svi-jet prožimalo uobraženje o veličini, snazi i jačini srpske vojske, te samovoljno uvjerenje o zada-cima i posebnim pravima srbijan-skog naroda... itd."
Ne znamo ko- jc taj Ante Or-šanič, ali po duhu, kojim je pro-žet, nije isključeno da je, kao „junački“ branilac Habsburške monarhije, u toliko j meri osetio srbi-jansko junaštvo, da je jedva do-čekao priiiku da mu se — „osve-..
*
Zagrebačka štampa piše mnogo o važnosti demogralskog problema za Hrvate pa su o tome odr-žana i predavanja u Zagrcou, od kojih se kao najznačajnije ističe predavanje kanonika Dr. JURE-TIĆA, konzultora biskupskih kon-lerencija. Kao najvažnije u tom predavanju ističu se podaci koje je kanonik Juretič izneo.
»Ti podaci su upravo porazni, jer pokazuju, da je hrvat-sko pučanstvo u poslednjih 50 godina na povjesnom području hrvatskoga naroda nazadovalo, dok se istodobno druge skupine, poimence Srbi, brojčano ja-čaju... Ova pojava mora zabri* nuti svakog hrvatskog čovjeka. Osim u Hrvatskom Zagorju, u primorskoj Dalmaciji i na našim otocima, gotovo svugdje drugdje, na našem povjesnom narodnom području, postoje ve-če ili manje skupine nehrvat-skog elementa. Ta nas činjeni-ca unutrašnje slabi, jer naš narodni organizam ne može doči do punog zamaha, usli.ied ja-
Čanja drugih narodnih skupina. 1 t. d.«
Da je za jedan narod porazno, ako se demografski ne razvija, to je van svake sumnje, pa bismo potpuno razumjeli kampanju za demografsko jačanje Hrvata i za uništavanje bijele kuge it kraje-vima gdje nas potisku ju elementi druge rase i jezika; a što su svi svjesni Hrvati kroz decenije smatrali najopasnijim za sebe! Kao što se, medutim vidi, stvar nije postavljena na tu, jedino ispravnu osnovicu, niti sc tu uopšte radi o pravim demografskim problemima, koliko o tome da se na veliko zvo-no objesi „porazna iinjenica", no kojoj naročito Srhi medu Hrvati-ma" napreduju, a što bi trebalo da pretstavlja „unutrašnje slabljenje", „ugrožavanje“ itd.
Daleko bi bolje bilo, kad bi se, umjesto toga, povelazaista PRAVA NACIONALNA KAMPANJA ZA DEMOGRAFSKO JAČANJE HRVATA KAO I SRBA, u cilju da nas, i jedne i druge ne pretekne neko treči, na teritoriji, koja je i prirodno i istorijski, hrvatska i srpska, jer svuda na njoj žive pomešani, i jedni i drugi.
Ljubljansko „JUTRO" beleži po-lemiku ,,Hrvatske straže , o tome da li je Boka hrvatska ili srpska, pa kaže:
„Za ozbiljne nacionalne !}uefe, kojima jc Boka mila jednako kao i Bled, Bitolj ili Split, čita'va ta prepirka je više nego li smešna. Boka Kotorska jc u prvom redu jugoslovenska i ona je glavna baza naše državne odbrane ha Jadranu. Bez jugoslovenske Boke, koju bi branili Srbi, Hrvati i Slovenci, ostalo bi vrlo malo od hrvatske Dalmacije, a ne bi mnogo više ni od same Banovine Hrvatske. Gospoda oko „Hrvatske straže“ to ne mogu da razume, jer gledaju sve kroz naočari zagriže-nog šovinističkog separatizma, koji je voda na mlin svili drugih, samo ne pravih hrvatskih interesa".
Jedinstvo života i potreba
Savez hrvatskih privatnih na-mještenika jc objavio saopštenje, u kome poziva merodavne faktore u Beogradu, da što pre protegnu na čitavu Jugoslaviju uredbu o dodatku na skupoču privatnih name-štenika, jer bez toga ona ne može uspeti ni u Banovini Hrvatskoj; a to privatni namještenici u Hrvatskoj neče trpiti. O tom predmetu ob javi ju je i „Hrvatski dnevnik“ uvodni članak, u kome kaže,
Тодоровић Крсто, cbh чланови друштва Сарајево Матица, a IV награду добио je бр. Мићсвић Јозо члан чете Рајловаи. — И чланице су постигле врло лије-пе резултате: I награду добнла је с. Коритник ИЈтсфица, a II с. Десанка Кастратовић, друштва Сарајево—Матица.
Успјех ових утакмииа је резул-тат дугогодишњег искуства чла-нова ове чете, која у својим ре-довим.а има један кадар одлич-них стрелаца. Оне су дале no-вода озбиљном размишл>ању многих јединица, да идуће ro-днне, na прољеће, и оне отпоч-ну са оваквим начином приређи-ваља.	К.	Тодоровн)!
da Hrvatska ne želi biti zemlja socijalne nepravde, „zato što jc, sa ostalim krajevima Jugoslavije povezana JEDINSTVOM trgovač-kog područja", te da če Hrvati „паči načina, da cijelu državnu zajednicu prodahnu duhom socijalne pravde Ne ulazeči u meritum ovog spora i naglašujuči, da smo u svakom pitanju, pa tako i u pitanju privatnih nameštenika, za što veču socijalnu pravdu, sa radošču kon-statujemo, da Savez hrvatskih pri-atnih namještenika postavlja gotovo ultimatum Srbima, da učim', nešto što su učinili i Hrvati; te da glavni organ HSS odlučno tvrdi, da če „cijelu državnu zajednicu“ prožeti izvesnim duhom; — što je sasvim-'obratno od principa što su ga dosad propovedali, da sc Beograda ništa ne tiče što se radi u Zagrebu, i obratno. Nije to, medutim, samo jedinstvo trgovačkog područja, koje ih goni na to, ve: jedinstvo čitavog života, koje ni velikim državama ne dozvoljava da ostanu izvan zahteva velikih blokova, a kamo li pojedinim banovinama, da sc prave, kao da život ostale države za njih ne po-stoji.
DOGAĐAJI U SVETU
U utorak je stigao u Berlin pretsednik vlade, narodnih kome* sara, i sovjetski komesar za spolj-rie poslove, g. Molotov, da uzvra-ti posetu nemačkom ministru spoljnih poslova, g. Von Riben-tropu. G. Molotov je bio neobič-no srdačno dočekan u Berlinu i več prvoga dana imao je duže i važne razgovore sa kancelarom Rajha, g.Hitlerom, i sa g. Riben tropom. Ova poseta je izazvala veliku pažnju u čitavoj svetskoj javnosti, a nemačka i italijanska štampa je označuju, kao dogadaj prvoga reda, iz koga treba da izidu zaključci od prvoklasne važnosti, ne samo za Nemačku i So vjetsku Rusiju, več i za čitavu Evropu i ostali svet. U Rimu se kaže, da se radi o podeli interesnih sfera izmedu Nemačke, Italije, Sovjetske Rusije i Japana, ne samo u Evropi, nego i u Aziji i u Africi. Ističe se da če-se ras-pravljati i o držanju Turske. Sovjetska štampa jc o poseti donela saopštenje, u kome se kaže, da če g. Molotov uzvratiti posetu tjemačkom. ministru . spoljnih poslova, g. Ribentropu, kojom pri-likom če doči do svestrane izmene misli, u okviru prijateljskih odnosa izmedu Nemačke i SSSR. U Pratnji.g. Molotova nalazi se veliki broj stručnjaka, pa tako i šef odelenja za Srednju Evropu. Poseta još nije dovršena i zva-nična saopštenja još nisu objavljena.
*
Neprijateljstva izmedu Italije i Grčke se nastavljaju, i pored vremenskih neprilika. Italijanski listovi pišu, da se Italija počela spremati rra taj rat tek nedavno, dok su Grei bili več ranije spremni, pa je zbog toga, i zbog terenskih poteškoča u Grčkoj, nemo-guč munjeviti rat kao u drugim kraljevima. Vesti iz Grčke javlja-ju, da je položaj na frontu povo-Ijan, a italijanske informacije govore o uspešnom bombardovanju grčkih varoši i odbijanju grčkill napada. Englezi javljaju, da su bombardovali Drač i Valonu.
Prema posljednjim vestima je engleski pretsednik vlade, g. čer-čil, objavio u Donjem domu, da je britanska avijacija bombardo-vala talijansku ratnu luku, Taran-to, te da je tom prilikom vrlo t.eško oštetila jedan veliki ratni brod, jedan veliki linijski brod i tri krstarice. Italijanska štampa najodiučnije demantuje tu izjavu, tvrdeči da je dna plod engleske propagande i da je u Tarantu oštečen teže samo jedan ratni brod,
Z *
Konačni rezultat pretsedničkih izbora u Severoameričkoj Uniji
izgleda ovako: Glasalo je ukup-no 48,238.481 glasača, naprama 45,447.117 glasača, kod poslednjih izbora, g, 1935. Od toga je Ruz-velt dobio 26,371.762 glasa, a Vilki 21.866.719 glasova. Ruzvelt je, prema tome, izabran večinom od 4,475.043 glasa. Ruzvelt. je pobe-'dio u 38 saveznih država i u njima ima 449 izborničkih mandata, dok je Vilki pobedio u 10 drža-.va, j dobio 82 mandata.
Odmah posle izbora g. Ruzvel-
ta, dao je američki ministar fi-nansjja, Morgentau izjavu, da če se morati povečati granica držav-nog duga na 20 milijardi, da bi se tirne pokrili rashodi naoruža-nja. Morgentau je .izjavio, da A-nlerika tek počinje da se naoru-žava i da če verovatno posegnuti za inflacijom. Čikaški listovi na-j avl ju ju veliku kampanjo u prilog Engleske, a u cilju da Amerika ude u rat. Glavni pokretač te kampanje je pretsednik Radia, Granvlng. Pretsednik Ruzvelt je Imao razgovor sa šefom britanske misije za kppovine, pa če naročit odbor doneti odluku o 12 hiljada aviona, namenjenih Veli-
koj Britaniji. Govori se i o ula-sku republikanaca u vladu, ali se te vesti demantuju. Kako beo-gradska »Politika« javlja, potvr-duje se vest, da če Amerika poslati Velikoj Britaniji izvestan broj aviona, koji se nazivaju »leteče tvrdave«, a koji mogu da stignu na 3.000 km. daljine i da se vrate natrag. Ti avioni imaju naročito jaku odbranu protiv artilerije.
4:
General De Gol, voda t.zv. slo-bodnih FranCuza, koji saraduje sa Engleskom, zauzeo je sa svojim trupama glavni grad francu-ske kolonije Gabon, u Africi, Li-bervil, jednako kao i luku Port Zanti. Iz Rima javljaju agenciji »United Press«, da se tamo akcija generala De Gola smatra kao pokušaj, da se stvori afrički blok, uperen protiv sila osovine, koji bi vršio pritisak na italijanske posede u Africi. Iz Berlina se demantuju engleske vesti, da je i general Weygand nezadovoljen sa vladom g. Lavala, te da odbija da izvrši njene naloge. Kao što je poznato, g. Weygand se nalazi u Tunisu.
*
Bugarska štampa komentariše opširno posetu g. Molotova Berlinu. »Zarja«, tom prilikom piše, da če se u Berlinu stvoriti pre-duslov za garanciju mira pa kaže, da »u svakom 'slučaju politika ne-utralnosti i mira ostaje jedini spasonosni put za balkanske narode.« List »Mir« piše, da bi poseta u Berlinu mogla doneti re-šenje, koje garantuje mir u bal-kanskom delu Evrope. »Bugari imaju najviše razloga, zaključuje list, da misle da ih rat neče za-hvatiti.«
*
»Associate Preš« javlja, da Ja-panci spremaju veliku mirovnu ofanzivu, uperenu protiv Kine. Japanska agencija „Domej* poziva kinesku vladu, da razmisli o daljnjem vodenju rata, zato što postoji opasnost da se Rusija pri-bliži osovinskim državama, a ki-neska vlada ne sme preceniti pomoč koju bi mogla da joj pruži Amerika. Kineski listovi odbijaju te savete Japanaca i izjavljuju, da če nastaviti rat do pobede. Agencija Rajter javlja, da se predvida daljnje povlačenje Japanaca iz Kine, i da Kinezi napada-ju Janču na morskoj obali. Ja-panci su se povukli iz doline reke Jangce, a Kinezi su zauzeli Martang. Američki listovi javljaju, da su Kinezi potopili jedan japanski krstaš, 7 novembra.
*
»Pariš Soir« donosi članak o itatijansko-grčkom sukobu i o
strateškom značenju Grčke, isti-čuči da je onaj, ko ima u ruci Grčku, gospodar istočnog dela Sredozeninog mora. Za svoju odbranu Grčka raspolaže mnogo-brojnim zatonima, kanalima i o-strvima, koji pretstavljaju najjače prirodne utvrde. Ostrvo Krf se nalazi na samim vratima Albanije i na ulazu u Jadransko more, a na jugu dominira Sredozemnim morem ostrvo Krit, za koje italijanski pomorski krugovi tvrde, da su se več ranije na njemu skrivale engleske lade. Sem toga Krit leži na sredini trokuta triju glavnih britanskih uporišta, Malte, Kipra i Aleksandrije, pa je zato razumljiv stav Italije, kad je tražila od Grčke, da joj ustupi izvesne baze i da ih ne daje na upotrebu Englezima.
*
Rumuniju je zadesila prošlih dana teška katastrofa. Došlo je do velikog zemljotresa koji je u velikoj meri oštetio Bukurešt i čitav niz ostalih rumunskih gradova, pri čemu je poginulo, prema dosadašnjim vestima, nekoliko stotina ljudi a vrlo mnogo ih je ranjeno. Oštečeni su i petro-
lejski izvori i instalacije, ali se javlja da če biti brzo popravljeni.
-t-
Prošle nedelje je umro u Londonu bivši pretsednik britanske vlad, Nevil Čemberlen, u 71 go-dini života. Ime Nevila Čember-lena vezano je za sve poslednje medunarodne dogadaje, a naročito za minhenski sporazum, koji je značio početak komadanja i ukinuča čehoslovačke države. Čemberlen je bio vod konzervativne stranke, ali je u toku rata otstupio sa pretsedništva vlade i sa vodstva te partije, pa ga je, na jednom i na drugom mestu, zamenio današnji pretsednik britanske vlade, čerčil,
♦
Ljubljansko »Jutro« donosi, u broju od 20 novembra, saopštenje agencije Rajter, da su poljska vlada i proviz^rna čehoslo-vačka vlada objavile izjavu, prema kojoj otklanjaju sve dosa-dašrije sporove i obečavaju, da če po završetku rata potražiti osno-vu, da kao nezavisne države propadu političke i ekonomske veze, kao bazu za novi poredak i stabilnost u srednjoj Evropi. Več od sada če, jedna i druga vlada, tesno saradivati u tom pravcu.
Стеван Роца: „За слободу и јединство"
Наш познати писац брат Стје-пан Роца, професор написао је н једну књижицу, под горњнм нзсловом. Књига је посвећена ствараоцима Југославије. Брат Роца је у четири драматске сли-ке обрадио сав „југословенски бол, понос и захвалност“.
Могу се приказнвати сва че-тири чина, а може и одвојено други чин, који чини целину за себе. Радња се развија у при-морском месту у данима славл>а годишњице југословенског ос-лобођења и уједињења. У кома-ду учествују: „старешина месног сок. друштва, његова жена, њи-хова деца (нараштајци) „старе-шине" соколских жупа Љубља-на, Загреб, Нови Сад, један рат-ни инвалид, песник, непријатељ-ски глас“, глас из публике итд.
Кшижица нарочито подесна за програме наших приредаба, а нарочито за прославу 1 децеч-бра. Има 50 страна и може се добити код брата Стјепана Pope, у Београду. И. Седлачек
Ima ih, koji se ljute, što im se obustavlja „Sokolski Glasnik"
Dolaze nam, ili nam pišu, i kažu:
„Zar meni, starom Sokolu i pretplatniku, pa obusta-viti list? Bar za mene možete da računate, da ču vam pretplatu platiti i da vam novac ne ginel"
Ako, međutim, ima neko prava da se ljuti, to smo mi, — administracija i redakcija »Sokolskog Glasnika«.
Prvo zato, jer je nama svakako najneprijatnije, da ma kome obustavljamo list, a naročito starim pretplatnicima i ugledpim sokolima.
Drugo zato, jer bi baš ti stari i dobri Sokoli trebali da prednjače pred svima ostalima u vršenju svojih duž-nosti, pa tako i u plačanju pretplate.
I konačno zato, što to i jest ono najneshvatljivije, — da ljudi koji imaju nameru da plate i koji mogu da plate, — ipak ne plačaju! Več da puštaju, da nam se dugovi go-milaju na desetine i desetine hiljada...
I štamparija, u kojoj se naš list sprema, znade takoder da im »novac ne gine«, pa ipak traži da joj platimo svaki pojedini broj, jer i njihovi radnici traže da jedu svaki dan, i ne mogu da živu od same naše platonske »pripravnosti da platimo«.
Medutim, čime da ispunimo svoje obaveze prema njima, i prema tolikim ostalima, ako nam naši pretplat-nici izjavljuju samo, da nam novac ne gine, a ipak pro-puštaju da nam ga pošalju! I što nam onda ostaje drugo, nego da ih opomenemo na taj način, što im obustavi-mo list?
.Možda bi imali pravo da se ljute, kad bi to obustav-ljanje došlo bez ranijih opomena, ali ne produ ni dva meseca, a da ne priložimo poštanski ček našem listu, a da i ne govorimo o ličnim opomenama, sa tačno naznačenim iznosom dugovanja, koje smo mnogima poslali i po nekoliko puta.
Posle svega toga, obustavljanje lista pretstavlja ko-načnu i najdrastičniju opomenu. Ako kod pretplatnika ima i malo ljubavi za list, razumeti če i neče se ljutiti. A ako i te najmanje ljubavi nema, čemu da mu šaljemo list ba-dava i da sebi gomilamo troškove?
Onaj, ko je savestan Soko i ko zna, da se ni kutija šibica ne uzima na dug, a kamo li glavni organ jedne velike nacionalne organizacije, taj če, i ne čekajuči da mu list obustavimo, izvršiti svoju dužnost, pa neče trebati da se ljuti, ni on ni mi.
Či tanje »Sokolskog Glasnika« pretstavlja jednu od najefikasnijih veza sa velikom sokolskom organizacijom i jednu od najprečih sokolskih dužnosti. Redovito plačanje pretplate takoder. A vršenje dužnosti pretstavlja prvu i najvišu odliku pravog Sokola.
POMOĆ ZA BRATA BLAŽEV1ĆA Pišu nam iz Splita: Brat Blaže-vič Vicko, radnik na Gradskoj pli-nari, sa Ženom i četvoro dece, otpušten je iz službe, nakon što j< na radu proveo 33 godine. Sokolsko društvo i župa preduzeli su korake, da teško pogodenom bratu priteknu u pomoč i da mu nadu neko zaposlenje.
ODLAZAK BR. NIKOLE TIĆCA
Pišu nam iz Senja: Polovicom prošlog mjeseca ostavio nas je još jedan vrijedan sokolski radnik, član upravnog odbora, brat Nikola Tičac, lučki kapetan I klase. Premješten je »po potrebi službe«, iz Senja u Krk.
Uvjereni smo, da če brat Tičac, koji je prešao sve Oceane uzduž
TAKO JE!
Splitski »Narodni list«, piše u posljednjem broju:
„Samo dobar Jugosloven može biti dobar Srbin, dobar Hrvat 7// dobar Slovenac. Srpstvo, hrvatstvo i slovenstvo daju unutarnji sadr-žaj jugoslovenstvu i jugosloven-skom nacionalizmu.
Ali tako isto oni Srbi, Hrvati ili Slovenci,' koji se odriču jugo-slovenstva i jugoslovenske ideologije, ne mogu da budu ni dobri Srbi, ni dobri Hrvati, ni dobri Slovenci. Hrvatstvo — dotično srpstvo ili slovenstvo — van okvira jugoslovenstva i van granica Jugoslavije, je zločin na narodu, izdaja na domovini_ Samo dobri Srbi, Hrvati ili Slovenci mogu biti dobri Jugosloveni, a samo dobri Jugosloveni mogu biti dobri Srbi, Hrvati li Slovenci1“
-4-
Beogradska »Narodna odbrana«, glavni organ istoimene organizacije, piše:
„Jasno je da u ovim prilikama mogu samo dostojni dostojne voditi i zastupati. A to če reči da m mogu sazivati na okup ni Srbe, ni Hrvate, ni Slovence oni koji skupljaju i gomilaju blago na ka-maie, koji kupe kapitale; oni ko j' više laktovima nego glavama i duhom i umom osvajaju položaje^
БРАТ ТАТАЛОВИЋ CE ПРИЈА-ВИО ДРУШТВУ КРАЉЕВО
Долазак брата Таталовића, бившег начелника соколске жу-пе Бјеловар, искрено нас је о* брадовао, јер са њим Соколско Друштво Краљево, поред брата Радована Јовановића из Скоп-л>а-Ханријево, добија још јед-' ног одличног соколског раднн-ка. •
И један и други већ су ее примили извесних дужности, те с правом можемо очекивати, да he ова два опробана соколска радника у многоме појачати де-латност овога друштва, које ра-ди у близини манастира Жиче, која је одувек била житница и расадник културе и напретка.
Брат Таталовић се примио вођства нараштаја и јуче сам присуствовао његовом првом часу. Њихова лнца била су о-зарена, а речи брата Таталовч-ћа тако топле, очинске, уре-зивале су се у срцима ових мла-дића.
— Као доказ величине сокол-ске породице — звучио је то-пао глас брата Таталовића —■ може Вам служити и мој случај. Са крајњег севера наше отаџби-не дошао сам у Шумадију, ие као туђин, већ као брат међу браћом, и онет се нашао на свом старом послу, на продуже-њу соколског делања.
После упознавања настала СУ постројавања, скокови у вис, наступи на вратилу, разбоју... Одједном, настала је живос*г као у кошници! По завршетку часа притрча ми један нарашта-јац и рече:
— Брате, потпуно нас је о-својио и сада ће у нашем Дру-штву настати права песма рада.
Касно сам се растао са бра-том Таталовићем једним срдач-ним стискајем руку, уверен да су ови младићи за увек отргну-ти улице и њеног штетног ути* цаја.
Милпја Ристић
i poprijeko, nekoliko puta, prebirati i ovu nevolju i da če u no-vom mjestu svojega službovanja ostati jednako dobar sokolski radnik.
»Reči Jovana Cvijiča« izdao je Savez Sokola K. J. za cenu od 1 dinara
Posle knjižice »Veliko za-veštanje«, u kojoj su prikupljene značajne reči, misli i odlomci iz različitih izjava i govora velikog Kralja Ujedi-nitelja, a koja je, uz popu-larnu cenu od jednog dinara, naišla na najbolji prijem u čitavoj sokolskoj i jugoslo-venskoj javnosti, objavio je Savez Sokola K. J. novu knji-gu, uz istu popularnu cenu °d jednog dinara, koja nosi naslov »Reči Jovana Cvijiča*.
Ko ne zna u našem narodii za ime velikog učitelja, Jovana Cvijiča, kome. su se di-vili i naučnici velikih naroda i koji je, kao niko kod nas, dubokom naučničkom spremom i još dubljOm intu-icijom i verovanjem, ušao u suiti n u našeg narodnog bi-Usanja, u srž svih naših nacionalnih značajki i odlika, i u smisao naše nacionalne Prošlosti, sadašnjosti i bu-dučnosti. Cvijičev genije je retkom vidovitošću udario Put našem nacionalnom razvoju i izveo silan uticaj baš na one poletne predratne generacije, koje su, sa toliko odlučnosti i samopožrtvova-nja, izvele veliko delo našeg uacionalnog oslobodenja i Zedinjenja.
Cvijičeve misli predstavlja-ju neizbrisivu mudrost i pu-tokaz za sva vremena i za sve Prilike, a naročito za današnje vreme, tako izloženo nastranostima, krizama i o-pasnostima. Nema snažnijeg POtstreka za podizanje vere i morala i za vračanje na je-dino ispravne puteve, koji su odredeni našom vekovnom tradicijom i našom težnjom ka napretku, nego li je čita-nje odabranih reči i misli Jovana Cvijiča. Zato je, baš
u današnjim vremenima, Savez Sokola odlučio da izda ovu knjižicu, da ju, uz mini-malnu cenu od 1 dinara pokloni čitavom svom sokol-skom članstvu i svim iskrenim rodoljubima, sa željom da im posluži kao plodonos-no seme za najšire naše narodne slojeve.
m
Резултати Савезннх стрељачких утакмица у Београду, 19 октобра
Pored knjige vVeliko za-veštanje«, knjižica »Reči Jovana Cvijiča« je najpriklad-niji dar, da se nade u ruka-ma svakoga dobrog Sokola i Jugoslovena, na veliki praznik našeg narodnog i držav-nog. ujedinjenja, Prvi decembra! I zato molimo šve bratske župe i jedinice da se što pre obrate Savezu Sokola, za što vedi broj prime-raka i da ih raspačaju u što večem broju. Time če izvršiti veliko rodoljubivo i sokolsko delo.
Knjiga se šalje, samo uz unapred poslati novac.
Приоедбе Соколског Друштва Сарајево — Матица
Соколско лруштво Сарајево— Матица одржало је 6 о. м. све-
Чану седнипу пригодом 22-го-Дишњице уласка српске војске У Сарајево. Седници су прису-ствовали, поред великог броја Чланова и грађана, и већи број Угледних личности међу којима СУ нарочито запажени; бан Дринске бановине, г. Станоје ^ихалџић, Командант армије Генерал г. Душан Сииовић, по-к,оћник команданта армије re-НеРал r. Јовановић, Командант дивизије генерал r. Жигић са св0јим помоћником генералом г. Билићем, начелник штаба II ар-мијске области генерал r. Ма-Глић, претседник Градске оп-Штине г. Мухамед Златар, на-Челници Краљевске банске У-пРаве и т. д.
Седнниа је отворена моли--Гв°м, затим је говорио старе-^ина друштва Сарајево — Ма-тчце брат др. Богдан Видовић. Седнкца. је завршена државном * соколском химном.
*
У суботу, 9 о. м. одржано је ®Длично посећено село.
Програм се састојао углавном °Д народних кола и иесама,
што је присутну браћу и сгстре необично задовољило. Друттно иастоји да се и у будуће одржа-вају сваке суботе „Братске Bt-чери” са народним колима и т:е-смама. У програму јс узела у-чешћа и вредна „Луткарска секција”, са једним шаљизим комадом у III чина.
Иачелник брат Бошко Ксвз-чевић је поделио освојене награ-де на гаћању чете Рељево čpa-ћи и сестрама. Прву награду добио је брат Никодије Бо-гојевић, другу Реф. стр. от-ет брат Живко Поповић и трећу брат Крсто Тодоровић, а код сестара прву сестра Штефииа Коритнкк, другу сестра Деса Кастратовић, нараштајкз. Присутни су ср-дачно поздравилн награђене.
Ж. П.
IZ SOKOLSKOG STUDENTSKOG SREDIŠTA
Upozoravaju se članovi SrediŠ-ta, đa će se redovni članski sa-stanak održati u subotu, 16 novembra, u 19 sati, u prostorijama Saveza Sokola K. J., Prestolonaslednikov trg 34. Umoljavaju se članovi da sastanku u punom bro-.iu prisustvuju. Napominjemo, da če se i u buduče u to vreme odr-žavati članski sastanci svake su-bote i na istom mestu.
SL Nič
(Наставак)
Малокалибарска пушка 50 ме-тара
Оделгења нараштајз
Горуп Божо, Марибор	47
1. —	Кроис Јакоб	43
Шпендл Хинко	37
Свега 127 Карничник Болеслав,
Загреб	39
2. —	Не.делаковнћ Драгош	33
Шорак Срђан	37
Свега 114 Ешек Фердо, Мари-бор	46
3. —	Медвешек Емил	44
Лашић Франц	21
Свега 111 Попов Всеволод,
Берград	42
4. —	Махров Ђорђе	37
Скулич Гл>еб	27
Свега 106 Герхордст Свјати-
слав, Београд	42
5. —	Трушновић Јарослав	39
Шиљанек Алексеј	23
Свега 104 Мезен Јован, Панчево 44
6. —	Боцковић Богдан	33
Вагнер Даниел	23
Свега 100 Кеблич Август, Цеље	43
7. —	Крулц Звонимир	37
Кленовшек Рунди	19
Свега 99 Нендл Бојан, Цеље 36
8. — Макус Лојзе	30
Ковач Борис	23
Свега 89 Матеј ДелиК, Нкш 39
8. —	Драгол>уб Раденковић	32
Боривоје Кидишевић	18
Свега 89 Далнћ Димитрије,
Петровград	44
9. —	Михајловић Владимир	23
Бабић Александар 21 Свега 88
Првуљ Милета,
Петровград	35
10.	— Јаношев Славко	24
Дабић Мџленко ■	22
'7 ' Свег-а 81 Јосип Албер^,
Београд '	  34
10. — Гвозденовић Душан 32
• Анћелковић Сташа 15 Cćera 81
Лучић Борислав,
Сарајево	30
11. — Kanop Видоје	24
Томић Милош	23
Свега 77
Берзо Радивоје,
Петровград	37
12. — Пантелић Младен 26
Зарин Александар 13 Свега 76 Копрившек Метод,
Цеље	36
13. — Петернич Франц	21
Писанску Цирил
Свега 74
Сто.шов Бошко,
Веогг>ад	27
13. — Машек Тихомир	24
Маниои Милош	23
Свега 74
Лученков Олег,
Крагујевац	42
14. — Лученков Сергије 25
Плиско Александар 2 Свега 69
Фрушић Бора,
Београд	32
15. — Митровић Божидар 18
Терзибаш^ћ Стево 6 Свега 56 Селимовић Суљо,
Тузла	31
16. — Таубер Јоенп	9
Вишк>ић Недељко	3
Свега 43
Нараштај појединии
1. Горуп Божо, Марибор
2. Ешек Фердо, Марибор
3. Медведшек Емил, Ма
рибор
3. Делић Димитрије, Пе-“гровград
3. Мезен Јован, Панче»о
4. Кеблич Август. Целе
4. Кроис Јакоб, Магжбор
5. Попов Всеволод. Београд 42 5. Гепхордст Свјатислав,
Београд
5. Лученков Олег, Крагу-
јевац
6. Капничник Болеслав,
Загреб 6. Матеј Делић. Ниш
6. Тр\’шн>авић Јарослав,
Београд
7. HenevTsKoenh Драгош,
Загреб
8. Шпендл Хинко, Ма-рибор
8. Крулц Звонимр, Цел>е 8. Шорак Срђан, Загреб
8.	Берар Радивоје, Петровград
8. Махров Ђорђе,
Београд
9. Нендл Бојан, Цел>е
9.	Коприводек Метод,
Цеље
9.	Жагор' Зоран, Цеље
10. Првуљ Милета,
Петровград
11. Јосип Алберт, Београд
11. Петр Јарослав, Загреб
12. Бошковић Богдан,
Панчево
13. Гвоздевић Душан,
Београд 13. Фрушић Бора, Београд
13. Драгољуб Раденковић,
Ниш
14. Селимовић Суљо,
Тузла
15. Макус Лојзе, Цеље 15 Лучић Борислав,
Сарајево
16. Скулич Гљеб, Београд
16. Стојнов Бошко, Београд
17. Пантелић Младен,
Петровград
18. Лученков Сергије,
Крагујевац
19. Машек Тихомир,
Београд 19. Капор Видоје, Са-рајево
19. Јаношев Славко,
Петровград
20. Томић Милош, Са-
рајево 1 20. Мнхаиловић Владимир, Петровград 20. Ковач Борис, Цел>с 20. Вагнер Даннел,
Панчево 20. Манцон Милош,
Београд
20. Шиљанек Алексеј,
Београд
21. Дабић Миленко,
Петровград
22. Бабић Алексалдар,
Петровград
22. Петерпгич Франц, Цеље 22 Лашић Фрацц.
Марибор
23. Томан Ћирил, Земун
24. Кленовшек Рудп, Цељс
25. Митровић Божидар,
Београд
25. КидишевиН Боривоје,
Ниш
26. Писанску Ћирил, Цеље
27. Анђелковић Сташа,
Београд
28. Зарин Александар,
Петровград
29. Таубер Јосип. Тузла
30. Теозибашић Стево,
Београд
31. Вишњић Недељко,
Тузла
32. Плиско Александар,
Крагујевац
33. Озмец Мирко, Земун (Овршетак у идућем броју)
MOLBA UPRAVE LISTA
Uprava »Sokolskog Glasnika«
moli sve poverenike, jedinice i pretplatnike, koji imaju suvišnih primeraka 32, 37, 38 i 39 broja »Sokolskog Glasnika«, iz ovc go-dine, da te brojeve poSalju upravi lista, Beograd, poštanski pretinac 342, jer su nužno potrebni za nove pretplatnike, pošto je naklada tih brojeva gotovo posve iscrpena.
X РОМЛТИЧ H E 'JCtt/l. fTOHt/HC
Сомлиси пинииџ
ОТАЏБИНИ
Отаџбини, бpaho здраво, здраво иилоу роду свом! Здраво слози и слободи здраво нек' је Краљ и Доу!
Сви под барзак скупимо ct напред, сложно сви у строј' Тако MohHH кренућемо —
Кад затреба — сви у бој!
Ви, сокоди, са врх тора са кршева изнад uopa! раширите крила своја и сред мира и сред боја...
Кад одјекне труба гласна победа he бити часиа ii свуд ће се орит клик:
Соко јесте побсдник!
За слободу ове земље пролило се море крви, на бранику отацбчне положићу живот први!
Космај БРАН. А. МАРИЧИЋ
Društvo Jarkovac nastavlja rad
Sokolsko društvo Jarkovac, žu-pa Petrovgrad, odrialo je 3. o. m. vanrednu skupštinu na kojoj je, posle govora delegata žiipe, brata Petra Lozjanina, donesena od-luka, da društvo ponovo nastavi rad. Za novog starešinu izabran je brat Jovan Pavlovič, posednik, a u upravu brača: Ostojič Milivoj, Mihajlovič Milan, Kneževič Dušan, Jurišič Ljubomir, Perovič Života, Mitrovič Slavko, Carevič Vojislav, Žebeljan Ljubo, Davinič Doka, Šnajder Milan, Papič Steja i sestre Petrov Dara, Ostojič Da-fina i Kneževič Bosiljka. Skupiti-na je odala zasluženo priznanje dosadanjem starešini, bratu Dor-du Boti, parohu.
KO ИМА KOPEHA ОД БЕЛОГ СЛЕЗА?
Централна задруга за лекови-то, мирисно и храњиво биље
скреће пажњу да би преузела сваку количину: корена од бе-лог слеза на коике сеченог (Radih Alte konc.), уз аконтз-цију од дин. 24—27 за добар квалитет т. ј. за ситне коике прописно сечене, беле или от-ворено жуте боје. Горња се ue-на (аконтација) сматра по кг. нето тежине франко предајна станица. Ове повишене аконта-ције плаћају се само за добар квалитет.
Централа треба и веће коли-чине: корена од линпуре (Cra-venta — срчаника) Radiks Genci-ane; корена од зечјег трна (Radiks Ononidis); корена од ма-слачка (Radiks Taraksaci).
Упозоравамо на ово нарочито наше сеоске Соколске чете u чланове.
43 "Ч.
БЕОГРАП KPA/bA МИЛАНА 9 ТЕЛ.20-33S
38
5—st
ЧАСОВНИЧАР И ЈУВЕЛИР
М. МИТРОВИЋ
Теразије 22 (до Мосиве)
вма швајцарских часовника аа руку в џеп, златног на-квта, крнстала, сре-бра, пехар* в плакет*
Epatv а сестрамв воауст
Цеие Bpjo солидне. Стручн paj
Тражнте цсне за азраду клппаца n »начака
______________(S-«t)
8232—18003
Izdržljive cipelice za dječake od Jakog boksa, sa nepoderivim gumenim donovima.
Od	broja	27	do	SO	Din	49.-—
Od	broja	30.5	do	34	Din	59.—
Od	broja	34.5	do	39	Din	69.—
3360—56
Kao pero lagane cipek'ce za male bebe. Israde' ne su od filca
Od broja 19 do 22 Din 25—
Od broja 23 do 25.5 Din 29.—
2605—6612»
Moderne ženske cipele od telečeg boksa, sa ukrasom na ristu od krokodilske kože.
7252—61
Visoke dječje kuene papuče od filca, sa medu donovima i kožnim donovima.
Dječje	od broja	19	do	22	Din	39.—
Dječje	od broja	23	do	25.5	Din	45.—
Ženske	— —	—	— —	—	—	Din	59,—
Muške	— —	—	— —	—	—	Din	19.—
1225—44
Tople ženske kučne papuče od mekanog karira nog fflea sa kožnim donovima i filcanim medu-dono\-ima.
4055—66111
Udobne i tople ženske cipele od kože, kombinirane sa suknom i ukrašene krimerom. Imajn kožne donove i niške potpetice.
3963—64124
Udobne visoke ti pr.le za dječake, od čvretog boksa sa jakim kožnim donovima i potpeticama.
Od	broja	27	do	30	Din	99__
Od	broja	30.5	do	34	Din	129_
Od	broja	34.5	do	39	D!n	149.—
3505—9552
Lagane ženske kučne papuče od filca, ukrašene mašnom sa lakim kožnim donovima. Izradujemo ih u crvenoj i smedoj boji.
3625—64650
Udobne i trajne ženske cipele od flnog bolem,
ukrašene ruplcama, sa čvrstim kožnim donovima i potpeticama.
6662—44722
Izdržljive cipelice za dječake od telečeg boksa, sa kožnim donovima i potpeticama
Od	broja	21	do	30	Din 93______.
Od	broja	30.5	do	34	Din	129.—
Od	broja	34.5	do	39	Din	149.—
2405—6540
Praktične ženske cipele od diftina, sa ukusnim ukrasom preko ris ta.
1117—42
Udobne kučne papuče od dubla. Gospodi peefije napornog rad^ za odmor kod kuče veoma potrebne.
2405—66116
Lagane ženske cipele od boksa, ukusno ukrašene na ristu, sa kožnim donovima i poluvisokim pot-petieama.
ШХ1СПШ
9937—64126
Muške cipele od preeovanog goveđeg boksa, sa kožnim donovima i kožnim potpeticama. Izradn-jemo ih u crnoj i smeđoj boji.
2106—66119
Novi model iz američke kolekcije. Otvorene ci pele od semiža kombinovane sa lakom. Izradujemo ih и crnoj i plavoj boji.
S939—61123
Elegantne muške cipele od finog ili amedeg boksa, sa kožnim na ram šivonim donovima i kožnim potpeticama.
Izdaje Savez Sokola Kr. Jugoslavije arh. M. Smiljanič, Alekse Nenađovića б) — Uređuje redakcioni odbor (Pretsednik Dr Vlad. Belajčič) —
Odgovorni urednik Niko Bartulovič, Prestolonaslednikov trg.31 —Štamparija »Luč«, Mitrovič i Lazarevič — Beograd, Kraljice Natalije ulica broj 100. Tel. 21-722.