KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 57
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 jula 1933.
PATENTNI SPIS BR. 10187
Keller-Dorian Colorfilm“Corporation, New-York, U. S. A.
Filtar za boje.
Prijava od 12 oktobra 1931.	Važi od 1 januara 1933.
Pravo prvenstva od 15 decembra 1930 (U. S. A.).
Ovaj se pronalazak odnosi naročito na jednu spravu koja je podešena da se upotrebljava u fotografiitii ili kinematografiji, a koja se sastoji od jednog fdtera za boje, koj,e se može upotrebiti u ma kojem bilo delu kinematografskog aparata, na, primer, pri snimanju ili pri projektovanju sjika u vezi sa brazdastim filmovima.
Pri snimanju i projekciji slika u bojama u vezi sa kinematografskim filmovima, u-potrebiljavajući pri tome sočivaste ili braz-, daste fillmove, a to- će reći, filmove čija se osetljiva emulzija nalazi na jednoj strani neke prozračne trake, koja, je ravna, dok je druga strana te trake snabdevena sa veoma uzainiim ili veoma sitnim sočivastim iilli cilindričnim ispuplčenjima iti brazdama, a u ovom poslednjem, slučaju te se brazde protežu bilo dužinom, bilo poprečno na filmsku traku, bilo je uobičajeno da se u-potrebi neki filter za boje bilo u samom objektivu, bilo na nekom drugem mestu u aparatu. Takav je filter imao nekoliko o-bojenih zona, na primer, u bojama crveno, zeleno i plavo, i on se stavljao na put svetllosnim zracima.
Pri snimanju slika, filter za boje izvodi i razloži razne boje, tako da se na filmu proizvode ogroman, broj slika filtera za boje raspodeljenih u zone boja sadržanih u filteru za boje. Pri projekciji slika sa tako snimljenih filmova, koji nose pomenute sićušne slike filtera za boje, svetlosni zraci idu obrnutim putem te se tako skuplja-
ju i kombinuju, da se na zaklonu dobija slika u prirodnim bojama kao što je i bila snimljena. Ovaj je postupak poznat u fotografiji kao Kelller-Dorian-C'V postupak za fotografiju u bojama. Bilo je uobičajeno da se takvi filteri za boje izgrađuju od] nekog prozračnog materijala, kao što je na primer, želatin koji je u sebi sadržavao iz-vesne boječe materije, koje su davale željene tri boje koje su gore bile pomenute. Ali, nađeno je da ovi filteri, sagrađeni na takav način, ne samo da se brzo kvare, već da se želatin, koji se često izlaže vrlo velikoj toploti pri pro jekciji slika, zbrčka i nabora, tako da se ivice raznih obojenih zona rastave. Usled ovog razdvajanja ivica raznih obojenih zona u filteru, propušta se izvesna količina j, belih zrakova, koji imaju za posledicu vrlo veliko smanjenje intenziteta pojedinih boja, tako da se u stvari jako menjaju, nijanse raznih boja, loje se na zaklon projektuju. Zatim, dužom upotrebom ovakvih filtera nastupa neizbežna premena u obojenosti samog filtra, iako da se usled povećane gustine boje, smanjuje providnost samoga filtra. Šva više, ako je filter bio upotrebljavan za relativno dugačko vreme u -aparatu pod neprekidnim r-svedjenjem, dešava se da je razvijena toplota toliko velika, da se filter potpuno istopi.
Pored toga, poznata je stvar da su organske boje nedovoljno otporne prema u-ticaju sveti-sti, pa kako se pri izradi fil-
Dln. 15.
tera upotrebljavaju organske boje, to neke obojene zone ne pokazuju dovoljno otpora prema svetlosti, kao na primer, plava boja, pošto želatinske zone, obojene ovom plavom bojom, posle nekoliko sati izlaganja uticaja svetlosti, počinju da propuštaju crvene zrake. Zatim, želatin je higrc-skopan i privlačio je vlagu iz vazduha, te je usled toga bile uvek vrlo teško da se održavaju tačne nijanse u bojama. Bilo je pokušaja da se žđatinske pločice, od kojih su obojene zone sastavljene, zaštite od dejstva vlage k vazduha. Da bi se sprečio uticaj. vazdušne .vlage na.' želatinske pločice njihove su iVice bile prevučene parafinom, da bi se istovremeno sprečiilo i nabiranje. Međutim, to nije sasvim uspešno, pošto je otežavalo tačno centriranje zaklona u odnosu na dijafragmu, usled varijacija i mekoće parafinskog sloja.
Da bi se izbegle sve tejjezgode, mi smo načinili' od obojenog stakla, i ovaj se pronalazak odnosi na postupak za pravljenje staklenog filtera. U tome cilju, potrebno je da se upotrebi staklo, koje je obojeno u masi, a ne kao- što je to obično slučaj, samo po površini, jer takva stakla nemaju potpuno ravnomeran sloj obojenog stakla na sebi, niti se proizvodi1 u bojama koje su jednake i ravnomerne. Šta više, tako staklo, obojeno samo po površini, nije postojano u pogledu spektralnoig upijanja svetlosti, niti je sloj silikata ili borata, u kome se boja nalazi, potpuno podjednak i rav-nomerne debljine, tako da postoje razlike u obojenosti raznih de! va takvog stakla. S druge strane, staklo obojeno u celoj masi, može se dobiti i praviti u željenim i postojanim nijansama, a pored toga, ima i potpuno određenu karakteristiku u pogje-du spektrailnog upijanja svetlosti.
Prema ovom, pronalasku, kada se filter upotrebljava sa paralelnim svetlosnim zracima, onda se svaka obojena zona od obojenog stakla tako uglača i podesi, da razne zone od stakla imaju i razne debljine, kako bi se time odredila proporcija pojedinih propuštenih svetlosnih boja. Ima se razumeti, da svaito obojeno staklo, bar u tankim slojevma, propušta još i druge svetlosne boje, a ne samo one, koje se žele, i dal u kojiko je deblji sloj obojenog stakla, u toliko se manje tih drugih zra-kova propušta. Prema ovom, pronalasku, razne staklene ploče u pomenutim trima bojama, najradije se tako ostružu i uglačaju da dobiju potrebnu debljinu kako bi propustili' isti procenat svoje određene boje, koliki je procenat onih drugih dvaju boja, koje su prošle kroz svoje filtere. Ipak, pri snimanju slika, obojeni filter od stakla nešto je preinačen u pogledu debljine svo-
jih staklenih ploča i to u cilju da sei kompenzira razlika u osetljivosti osetijive e-mulzije prema pomenutim, bojama. Isto tako, gde pojedine ploče nisu međusobno zalepljene, ivice obojenih staklenih pjoča ostrugane su koso, tako da lako jedna na drugu natežu i time onemoguće propuštanje bele se tl osti kroz sastav. Tako1 pripremljene staklene ploče mogu se utvrditi na ma koji bilo podesan način, bilo pomoću nekog elastičnog prstena ili lepljenjem, kako je to đocnije objašnjeno. Gde se u-potrebljavaju konvergentni ili divergentni zraci, poželjno je da spoljne površine staklenih ploča u flteru, budu paralelne i p)o-ravnjate, tako da se moraju dodavati providne staklene ploče u potrebnim debljinama, kako je to već docnije objašnjeno1.
Mada se ovaj pronalazak može izvoditi na razne načine, mi smo ovde dali jedan detaljan opis jednog načina izvođenja prikazanog u priloženim crtežima, u kojima:
Slika 1 prikazuje poprečan presek kroz filter za boje izrađen prema ovom prona-llask'u, i namenjen upotrebi sa paralelnim svetlosnim zracima.
Slika 2 predstavlja izgled ozgo tog filtera.
Slika 3 prikazuje poprečni presek jednog preinačenog oblika ovog filtera, na-menjenoig za upotrebu sa paralelnim zracima
Slika 4 prikazuje poprečni presek jednog preinačenog filtera prema ovom pronalasku, namenjenog za upotrebu pri divergentnim ili konvergentnim, svetlosnim zracima n. prnjekcJonoj mašini, i
Slika 5 prikazuje jedan preinačeni oblik ovog pronalaska kao što' je prikazan u slici 4, samo namenjenog upotrebi u aparatu za snimanje.
Obraćaiući se na slike 1 ii 2, mi, smo predstavili naš pronalazak u sklopu koji sadrži jedan prsten 1, sa obadom 2 čija je spol.},na strana 3 konično ' urugana, i koji je spremljen da zadržava nekoliko, na primer tri staklene ploče 4, 5' ,1 6, koje u svojoj masi nose ma koje želiene boje, na primer, plavu, zelenu j crvenu. Zapaziće se da plava staklena ploča 4, zelena staklena ploča 5 i, crvena staklena oloča 6 ilmaju različite debljine. Sve te staklene ploče, pojedinačno su tako ostrugane i uglačane, da svaka od njih pojedinačno propušta isti onaj procenat svoje karakteristične boje, koliki je procenat propuštene svetlosti kroz one druge dve stakene ploče. U vezi sa time, zapaziće se da ako se filter upotrebljava za projekciju slika u boji, onda će od upotrebljenih ploča zelena biti najdeblja, a plava i1 crvena biće daleko tanje, kao što je prikazano na slici 4, ili pak one
mogu biti i drugih odnosnih debljina, kao što je to prikazano na slici 1. Ipak, ima se razumeti da tamo, gde se filter upotreb-java za snimanje, kao na pr. u aparatu za snimanje, prema pojedinim upotrebljenim pločama, plava ploča biće deblja nego crvena ptočai, a zelena će pioča biti najdeblja, kao što je to prikazano u si. 5, i to usled toga, što je osetiljiva em, ezija različito osetljiva prema raznim bojama. Ipak, i drugi raspored debljina može se upotre-biti prema željenom efektu. Dalje se iim zapaziti i to, da se pri gore opisanoj konstrukciji vodilo računa, o količini svetlosti koja je propuštena kroz odnosne obojene staklene ploče 4, 5 i 6 s obzirom na jednaku površinu tih triju obojenih staklenih ploča, jer se najradije podesi, da je površina svake od tih ploča, u koliko se ona izlaže profekcioncj svetlosti, jednaka po veličini sa površinom one druge ploče, a to će reći, da su sve te ploče, po izloženoj površini, jednake jedna drugoj. Šta više, ima se razumeti da su odabrane boje, plava, zelena i crvena za obojene staklene ploče 4, 5, i 6, u takvim niansama, da međusobno pomešane, daju na zastoru, odnosno, projekcioffom rtahru, belu boju, ako i predmet čija se slika projektuje, ima kalam belu boju. Ima se dalje razumeti i to, da se ona ploča, ma koja ona bila, koja se stavlja u sredinu filtera, može načiniti manjom po površini nego što bi to bio slučaj inače, i to u ci'iu da se kompenzira, ukupno dejstvo, pošto ona svetlosna boja, koja pada upravno na sočivasta is-pupčenja ili cilindrične brazde na brazdastem filmu, prolaziće kroz iste u većoj, proporciji nego gde boje udaraju u ta ispiup1-čenja p^d izvesnim uglom. Dalje se ima razumeti, da se filteri, napravljeni prema ovom pronalasku, najradije upotrebljavaju u vezi sa kinematografskim filmovima sa cilindričnim brazdama položenim poprečno na dužinu filma i paralelnim sa plome-nute tri obojene zone u filteru, mada se ima^ razumeti' i to, da se brazdanje filma može učiniti i po dužini u kojem slučaju o-bojene zone u filteru moraju biti paralelne sa tima brazdama, n t-^ će reći, biće paralelne sa ivicama filmske trake. Mada smo mi ovde naveli, da mi najradije upotrebljavamo staklo, za izradu obojenih staklenih ploča 4, 5 i 6, ipak se ima razumeti i to, da mi možemo upotrebiti i ma koji drugi prozračni tvrdi materijal, kao što je kvare itd. Isto tako, ima se razumeti, da iak^ smo mi prikazali da su obojene zone 4, 5 i 6 međusobno paralelne, obojene se površine mogu načiniti j u drugom obliku, ili se mogu podeliti, na ma koji bilo pogodan način.
U obliku izvođenja ovog pronalaska, prikazanom u slici 1, tri obojene staklene ploče, 4, 5 i 6, koje su različitih debljina, prikazane su sa koso obrađenim ivicama, da bi se time sprečio prolaz be,le svetlosti između ivica, u slučaju da se staklene ploče šire ili skupljaju pod uticajem toplote i svetlosti, kojima su te ploče u upotrebi izložene. Šta više, obojene ploče, 4, 5 i 6 održavaju se u određenom mestu i položaju pomoću prstena 7, čija je jedna ivica isečena taman koliko je potrebno da mogu jednovremeno nalegati površinama 8, 9 i 10 na ivice ploča 4, 5 i 6. Ovaj prsten 7 priteže se drugim prstenom 11, na kome su izrađene zavojnice 12, koje zahvataju u zavojice 13 izrađene na unutrašnjoj strani prstena 1.
U obliku koji je prikazan na slici 3, mi smo predvideli tri obojene ploče, plavu, zelenu i crvenu, 14, 15 i 16, koje su izrađene na isti način kao i staklene ploče 4, 5 i 6, sem. što su d dirne ivice ostrugane pod pravim ugi'orn na površinu ploča, i što su te ploče 14, 15 i 16 zalepljene kanadskim balsamom za kružnu prozračnu staklenu ploču 17. Ovaj je sklop namenjen u-potrebi pri paralelnim svetlosnim zracima, i tako sagrađen filter može se smesti,ti ih utvrditi u ma koji bilo pogodan nosač.
U slici 4 je predstavljen preinačen oblik izvođenja koji je podesan za upotrebu sa konvergentnim ili divergentnim ili čak i sa paralelnim svetlom. Kod te konstrukcije je na svom mestu zalepljena prozračna bezbojna staklena ploča 18, da se ispuni praznina u obliku sektora iznad g/ave ploče 14 do visine zelene ploče 15. Isto tako je zalepljena iznad crvene ploče 16 prozračna bezbojna staklena ploča 19 da ispuni sektor iznad ploče 16 također na istu visinu. Kod takve konstrukcije je također na spolj-šnie strane ploča 14, 15 i 16 stavljena prozračna kružna staklena ploča 20 koja je zalepljena za pomenute ploče 14, 15 i 16. Isto tako, i sa zadnje strane mi najradije zalepimo još jednu prozračnu bezbojnu staklenu ploču 21. Ipak, ima se razumeti, da se obe ove ploče 20 i 21 mogu potpuno izostaviti ako se to želi. Isto tako, ceo se ovaj sklop može smestiti u prsten 21a, gde se priteže pomoću prstena 21b snabdevenog zavojnicama.
U obliku prikazanom u slici 5, ova se konstrukcija može podesiti za snimanje slika, a to će reći, da se može smestiti u kinematografski aparat za snimanje. U tome slučaju, konstrukcija filtera za boje može biti ma kojeg od napred opisanih tipova, na primer, konstrukcije prikazane na slici 4, samo što je sad crvena ploča 22 tanja od plave i zelene ploče 14 i 15, te se mora
podmetnuti ploča 23 od bezbojnog providnog stakla, deblja nego što je staklena ploča 19 iz slike 4, i to u cilju, da se popuni veća praznina usled manje debljine crvene ploče 22.
Primera radi, navodimo da bi se filter za boje za projekcioni aparat, koji bi bio izrađen prema slici 4, sastojao od ploča 20 i 21, od 60 mm u prečniku, a izložena površina imala bi prečnik od 48 mm, pri Čemu bi se u sredini nalazila zelena ploča 15 izrađena od Korning-stakja G401—CZ Sex>, tant zeleno, i bila bi 12 mm široka i 1,8 mm debela. Plava plioča 14 bila bi izrađena od Korning stakla G54H-plavo, debljine 0.5 mm. Crvena ploča bi bili'a izrađena od Korning stakla G24-crvenO', i bila bi 0.5 mm debela. Kao primer za filter za boje za u-potrebu u kinematografskim aparatima za snimanje, koji je prikazan u slici 1, mi možemo takav filter da načinimo sa staklenim pločama 19 i 20 od 21 mm u prečniku, a izložena bi površina imala prečnik od 13 mm. Kod ovog filtera, središna zelena ploča 15 bila bi 3.5 mm široka. Za ovaj filter, kao plavu ploču mogli bi uzeti staklo Schott (Jena) 8780, u debljini od 0.5 mm. Zelena bi ploča bila načinjena od Korning stakla G401-CZ u debljini od 0.5 mm, a crvena bi se ploča mogla načiniti od Kor-ning-stakla G24-crveno, u debljini od
0.8 mm.
Mada smo mi detaljno opisali ovaj pronalazak u vezi jednog načina izvođenja, ima se razumeti da se mnoga preinačenja moigu pri tome izvoditi i činiti, a da se pri tom niukoliko ne odstupi od suštine ovog našeg pronalaska.
Patentni zahtevi:
1.	Filter za boje udešen za upotrebu u
vezi sa brazdastim filmovima, naznačen time, što se sastoji od nekoliko prozračnih različito obojenih ploča (14, 15, 16), koje su načinjene od tvrdog materijala, na koji svetlost nema uticaja.
2.	Filter za boje prema zahtevu 1, naznačen time, da je boja svake od tih prozračnih staklenih ploča raspoređena ravnomer-no kroz ćelu masu ploče.
3.	Filter za boje prema zahtevu 1 ili 2, naznačen time, šio je postavljena zaštitna ploča (20, 21) iz prozračnog materijala na jednoj ili sa svake strane obojenih ploča (14, 15, 16).
4.	Filter za boje prema ma kojem od prethodnih zahteva, naznačen time, da rečene obojene ploče (14, 15, 16) imaju raz-5’ičitu debljinu, da bi svaka ploča mogla propustiti isti procenat svetlosti u obliku svoje zasebne boje, koliki procenat svetlosti propuštaju druge ploče.
5.	Filter za boje prema1 zahtevu 4, naznačen time, da se debljina obojenih ploča menja tako, da se propušteni procenat svetlosti kroz pojedine obojene ploče (14, 15, 16) menja radi kompenziranja osetlji-vosti fotografske emulzije.
6.	Filter za boje prema ma kojem od prethodnih zahteva, naznačen time, što su pored obojenih ploča predviđene prozračne bezbojne dopunjujuće staklene ploče (18, 19) u cilju da se izjednači debljina filtera.
7.	Filter za boje prema ma kojem od zahteva 4 do 6, naznačen time, što je predviđen noseći prsten (1, 12) za obojene ploče (14, 15, 16) u vezi sa posredujućim pri-tezajućim prstenom (7), koji je podešen, da zadebljanjima u svome obodu nadoknadi razliku u debljini pojedinih obojenih ploča.
Adpatent broj 10187.
m	^
ŽlOrTZffizi
^ -^20
%
M J5 22

....i-. ■ - ...