POŠTARINA' PUAĆENA U GOTOVU
CENA' T.— DIN.
ЛИ1Д1 Cii M
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
ČUVAJTE JUGOSLAVIJI!!
Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 din. • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 • Adresa za pošiljke: Poštanski pretinac 342 • Telefoni uredništva i uprave 30-866 i 26-105 • Račun Poštanske štedionice br. 57-686 e Oglasi po ceniku •
Beograd, 4 juli 1940 God. XI . Broj 27
ME SAMO NOV,
nego i kolji socijalm i ekonomski poredak!
Kako god današnji rat svršio, on če doneti sobom velike socijalne, ekonomske i kulturne preobražaje, na kojima če se pokušati zidanje solidnijeg i trajnijeg mira, ne samo medu državama i narod ima, nego i medu stale-žima. Nisu samo politički razlozi doveli do krvavog su-koba, nego i razlozi socijalne, ekonomske i moralne prirode, koji su, doduše indirektno, ali ipak presudno uticali na stvaranje atmosfere nezadovoljstva i nesigurnosti, ne-poverenja i mržnje, u kojima je bilo moguče nači teren za pripremu današnjeg rata.
Mnogi te preobražaje nazivaju stvaranjem „novog sveta", ali novo ne znači uvek i dobro! 1 g. 1918 se je čitavo čovečanstvo uljuljkivalo u san o „novom svetu", za koga se mislilo da če biti, ne samo bol ji i pravedniji, nego da če u osnovi onemogučiti sve velike ratove, — pa ipak se dogodilo obratno! Dok jedni krive za to demokrati ju, a drugi totalitarne režime, sigurno je da demokrati j a, kao načelo jednakopravnosti i slobode, ne može ni po čem da bude kriva za sukobe, koji idu za uništava-njem tih odlika; — jednako kao što ni protivni sistemi, nia šta im bio cilj, ne bi mogli, sami od sebe, da navedu svet na krvoproliče, i na strašne pojave moralnog upada koje se tom prilikom ispoljuju, da nije bilo nešto nezdravo u samoj društvenoj strukturi, koja je vladala u svetu. A to nezdravo, po našem mišljenju, leži u torne, što se pod firmom demokratije, širokim slojevima PRUŽILA SAMO JEDNOSTRANA SLOBODA izživijavanja svih mogučih nagona i rušenja svih autoriteta, dok im se UPORNO USKRA-V AL A JEDNAKOPRAVNOST u materijalnim dobrima i u socijalnom položaju, pa prema torne i u stepenu kulture j civilizacije. Tome su se protivili oni, koje nije naravno ništa koštalo da da ju slobodu glasanja, samo da ne mo-raju da otkinu od gomilanja profita; — dok su protivni sistemi prešli u drugu krajnost, pristajuči, makar i samo n načelu, na totalitarnii jednakost svih i svakoga, ali ne u slobodi, pa ni u blagostanju; več u bezuslovnom pokoravanju jednoj volji, i u blagostanju, koje tek treba oduzeti od drugih.
Da novi svet bude zaista bol ji, trebalo bi u jednako j meri OSIGURAT1 I JEDNAKOPRAVNOST I SLOBODU; a da ta jednakopravnost ipak ne znači niveliranje svega, niti da ta sloboda pretstavlja anarhiju i rušenje svakog autoriteta. Mi smo na ovom mestu več nekoliko puta kazali, da demokratija treba u prvom redu da znači SOLIDARNOST <1T AVOG. NARODA, tako da s vi staleži, a naročito naj-mnogobrojniji, u interesu i napretku državne celine, nadu
> interes za sebe! To nije anarhistički liberalizam, ali nije ni totalitaristička mehanizacija.
Nema sumnje, da ni mi svoj ekonomski i socijalni život ne možemo, kao neko usamljeno ostrvo, odvojiti od socijalne i ekonomske strukture ostalog sveta, a pogotovo velikih nacija. Ali je isto tako tačno, da naši zasebni uslovi i naš urodeni demokratski osečaj, koji je uvek umeo da poštuje istinski autoritet, i da oseti potrebe celine, treba da se uzmu u obzir pri reformama, kojima je nužno pri-stupiti, u cilju unutrašnjeg ekonomskog, socijalnog i po-Htičkog sredivanja. To utoliko pre, što razborit domačin, sam od sebe izvodi promene, koje se pokažu kao nemi-novne, ne čekajuči da ga na to prisile prilike, Hi neko tud.
Pri tom treba naravno radili ne gubeči vremena, ali i dez diletantskih improvizacija, koje su plod psihoze. PROBLEME TREBA UOČ1TI U SVOJ NJIHOVOJ SLOŽENO-STI I CELINI, pa ih rešavati u medusobnoj povezanosti i u c'lju što veče prohitačnosti za celinu i za što več/ broj gru-Pa i pojedinaca; kao i OBZIROM NA KRAJNE REZULTATE, A NE NA PROLAZNE EFEKTE. Treba paziti, da se Pravda, na brzu ruku učinjena jed nima, ne izrodi u još grdniju nepravdu drugima, pa možda i mnogobrojnijima. Eeljaštvo i radništvo, kao najbrojniji naši staleži, treba da stoje u prvom planu tih reformi, ali je nesumnjivo, da se
> to dade postiči bez bitnog oštečenja opravdanih interesa
Јубмлеј Крал»евих
речи соколству
На Видовдан ове године навршило се 10 година од Првог великог свесокол-ског слета Савеза Сокола K. Ј., који је одржан у Бео-граду, а на коме су у вели-ком броју узели учешћа братски чехословачки Со-коли, затим руски Соколи, лужичко српски Соколи и већа делегација пољског соколства.
Том приликом је, баш на Видовдан, на великој јав-ној вежби, која је одржана после подне, Блаженопо-чивши Витешки Краљ А-лександар Ујединитељ пре-дао југословенском сокол-ству заставу, и упутио му историјски говор, са речи-ма вечитог аманета, које никаква сила неће избриса-ти из срдаца југословен-ског соколства:
„Соколи, од колевке до гроба дужни сте слу-жити само Југославији и југословенској мисли. Ње-не су ваше мишице и њена су ваша срца; њене су ваше радости и иде-али, и њене има.ју да бу-ду ваше тежње и сва ва-ша прегнућа. То траже од вас ваше соколске тради-ције и то је опорука оних, који су пали за величину отаџбине, — то вам јс мој краљевски поздрав!”
Sutrašnje sokolsko špartanstvo
Iz Uredništva
Kao i svake Rodine, tako če i ove, kroz dva letnja meseca, juli i avRiist, „SOKOLSKI GLASNIK** IZLAZITI NA 6 STRANA, umesto na 8, kao što izlazi redovito. Molimo naše čitaoce i pretplatnike, da to uvaže!
Sokolska ideja pokrenula je živom snagom sokolsku delotvornost ka vrhovnom cilju: z d r a v 1 j u.
Kamo sreče, da se zdrav-lje, kao sokolski ideal ili sokolska' stvarnost, može postiči i održavati telovežbom. Kad „zdravlje“ ne bi opšte pojmovno bila sinteza svih normalnih, to jest zdravih, zapravo od spoljnih, kvarlji-vih uticaja zaštičenih funkcija čovekovog organizma, čo-vekovog psihičkog i intelek-tualnog biča, i kad ono ne bi bilo uslovljavano rešenji-ma čitavoga niza pitanja in-dividualnog i kolektivnog značaja, onda bi telovežba bila dovoljna, da održava zdravu svežinu individualnog organizma, a telovežbeni sistem, zasnovan na sokolskoj disciplini i protkan duhom sokolske ideologije, bio bi dovoljan da održava kolektivno fizičko zdravlje nacije. Kad bi telovežba mogla nadomestiti sve druge fiziološke i duhovne potrebe eove-kove, sokolska misija bi bila sasvim jednostavna, jer bi več i onako postojao raj na zemlji, u kome nije potrebna briga za opstanak i taj opstanak ne bi bio uslovljen čitavim sistemom teških napora koji se zove: borba. Ali prazan slomak, nezadovoljna duša, nespokojan mir, bolestan karakter, izopačen moral, nezdravi kolektivni socijalni i kulturni uslovi za individualan život, pored sve telovežbe ne daju zdravlja. Zato naše savremeno sokolsko špartanstvo, a naročito naše sutrašnje, ima mnogo zadataka, čija izvršenja daju tek preduslove telovežbi, za njen blagotvoran kultur-no-fizički cilj.
drugih staleža, koji imaju takode svoje važno mesto u narodno j zajed nici.
Mi smo več u više navrata naglasili, da imučni slojevi treba sasvim da prekinu sa bezobzirnim profiterstvom, koje je i asocijalno i demoralizatorno; te da za napredak i za odbranu zajednice t/eba da dadu najviše, jer najviše imaju i da,štite. A najenergičnije smo ustali protiv korupcije, ko ju to profiterstvo unosi, oštečujuči time i državu i njene najbrojnije staleže, seljaštvo, radništvo, malo za-natstvo, malu trgovinu, niže činovništvo itd. To podvlači-mo i danas. Sokolstvo je organizacija širokih slo jeva i za-sniva se, i kao i sva naša državna zajednica, na malom čo-veku. Tog malog čoveka treba uči niti zadovoljnim, pa če se več time stvoriti najsolidnija baza za nacionalnu i državni.i sigurnost i blagostanje. Sokolstvo je, več po svom postanku, organizacija solidarnosti i bratstva, pa u tom opštem, ekonomskom, socijalnom i duhovnom bratstvu, U TO J ORGANIZOVANOJ SOLIDARNOSTI Č IT AVOG NARODA, VIDI SIGURNOST 1 SREČNU BUDUĆNOST I ZA SVOJU DRAGU JUGOSLOVENSKU OTADZBINU!
I staro, klasično špartanstvo, kad je poniklo kao ideja u glavi njegovog kreato-ra, imalo je za cilj: Špartu. Dakle, kolektivno dobro u orne se nalaze blagodati individualnih opstanaka. A Šparta, kao kolektivan po-jam života, treba da počiva na čvrstoj podrški i zaštiti špartanskih mišiča, koje zdrav špartanski duh ujedi-njuje u zajedničkom preg-nuču snage. Još tada se ose-čala prirodna pojava ukršta-vanja individualne i kolektivne uzajamnosti i taj reci-procitet. bio je glasni motiv klasičnog špartanstva. Nije se moglo održati samo olimpijsko negovanje tela, a da se kroz gimnaziume nije po-velo računa o uzgoju duhovne snage špartančeve.
Sokolska ideja iskrsla je takoder pred problemom: kakva država? Prvi sokolski elan .izveo je mase crvenih košulja na vežbališta, da u ritmu i po izvesnim estetskim pravilima, u vidu igre i distrakcije, afirmira snagu mišiča, ali na svome ideolo-škom i praktičnom putu, sokolska ideologija nailazi na čitav niz drugih preduslova progresa, koji dadoše svu današnju širinu i zamašnost sokolskoj delatnosti.
A sutra? Šta iznosi pred sokolstvo još dovoljno ne-poznato ili barem neiskuše-no sutra? Gledajuči sokolski progres iz sutrašnje perspektive, ne znamo ili je preče početi rešavanje problema od pojedinca, ili od zajednice. Ako od pojedinca, onda valja uzeti sve njegove savremene nedostatke, koji se uključuju pod pojarn problema zdravlja, kao objekt sokolske misije. Tu moraju doči u obzir sve životne potrebe pojedinca, čjie podmi-renje daje uslov za zdravlje. Tu dolazi u pitanje i ishrana i stanovanje i odevanje i o-plemenjivanje duševnih oso-bina, vaspitanje, proširenje duhovnog horizonta, sve to ravnomerno, sa telovežbom u prvi plan. A rešiti sve te probleme nemoguče je bez kolektivnih sredstava, koje može pribaviti samo dobra i savremena državna organizacija.
Kako god rešavali sutrašnje probleme sokolstva, induktivnim ili deduktivnim putem, iskrsava pred nama u svakom slučaju sva širina celishodnosti sokolske ideje, kako u pogledu izgradivanja špartanske i ničeovske indi-
Видовдан су прославили Соколи у читавој Југослазији
viđualnosti, tako i u pogledu izgrađivanja modernog društva, koje bi trebalo da obezbedi srećniji i svrsis-hodniji sutrašnji život. Zato sokolstvo mora proširivati svoju ideologiju i izvan svog pra-principa:	zdrav	duh	u
zdgravom telu, i, ne zane-marujuči telovežbu, dakle na proširenim temeljima starog, jučerašnjeg sokolskog sistema, treba da izgradi nov sutrašnji princip:	duhovno	i
telesno zdravi pojedinci = dobra država; — a zdrava država = srečni pojedinci!
U okviru tog sutrašnjeg sokolskog principa sokolska delatnost treba da iznese u prvi plan probleme, pored telovežbe, i sve ostalo što je u vezi sa prosvetnom, privrednom i socijalnom kul-turom. Svoj stari individua-listički metod mora da zameni kolektivističkim, jer o-vaj u današnjim vremenima tempa, olakšava i ubrzava u-speh. Znajući, čemu je u naj-jednostavnijim linijama namenjeno špartanstvo i, isku-sivši u savremenim svetskim dogadajima u čemu leži uspeh, sokolstvo kao najzdravi-ji i najmogučniji instrume-nat, izgraden na novim prin-cipima, treba da posluži državi i da snagom koja izvire izravno iz osečanja naroda, posluži izvršenju njene misije, pa ma koji metod i unu-trašnji sistem budu nametale savremene prilike.
Ako se naš nacionalni problem posmatra iz sutrašnje perspektive, uočičemo činje-nicu, da savremenim sokolskim ideolozima današnje vreme nameče dužnost stva-ranja sutrašnjeg sokolskog programa, iz koga bi prois-ticala orijentacija u duhu vremena. Pored telovežbe, koja omogučuje kulturu te-la, naravno prvenstveno na-hranjenog, mogu se sutra zamisliti i sokolske duhovne vežbe, koje če jačati karak-tere i volje, koje če izneti nove etičke maksime, na kojima če počivati buduči opstanak. Isto tako mogu se zamisliti sokolske socijalne vežbe, koje če omogučivati stvaranje
Отсек за рад на селу жу-пе Скопље покренуо је живу акцију за прикупља-ње умотворина сељака со-кола. У ту сврху Отсек Ае приредити и једну акаде-мчју сељака-сокола, на ко-јој he наша 6paha ca села читати своје радове.
Сељ^ци су почели да пишу! Сељаци-соколи из Јужне Србије! Скоро су оставили рало и моти-ку, заборавили на одгајивање пилића, на пример, и — почели да пишу! Да, сељаци из Јужне Србије иишу романе, пркповет-ке, песме ...
Богдан Каришик, двадесетпето годишњи домаћин, муж и отац двоје деце, пише у рано пролб-he песму о раду и каже:
„Сад нам Јутро рано сване,
Иза брега сунце гране;
По ливадам’ роса пада,
Из торова блеје стада:
Свако своју песму пева,
Свак' о својој срећи снева!"
boljih odnosa medu ljudima i zajednicama i koje če da-vati vidljive i realnije rezultate ljudskih napora u izgra-divanju blagostanja i kulture. Rad, i u radu radost, to je sutrašnje geslo. Rad, i za rad upotrebljena najmoder-nija tehnička sredstva, to je nov metod stvaralaštva. Po-put masovnih telovežbi, koje deluju ritmom i lepotom linije i mase, buduči sokolski rad, lepotom i ritmom zajed-ničkog napora delovače i e-tički i estetski^ Sutra se može zamisliti sokolski radni javni čas i sokolski radni sle-tovi na nekom besputnom terenu, kroz koji bi morale teči nacionalne komunikacije; na nekoj baruštini koja se može pretvoriti u plodno polje i na kojoj se posle jed-nog složnog sokolskog napora može zazeleniti kultura; na nekom zdencu ili ka-kvoj gradevini, mostu, brani, domu kulture itd, — kako uz sokolsku pesmu, pra-čenu ritmom ašova i kram-pova, iza kojih se ne vide ruke sa socijalnim razlikama, iza kojih se vide samo sokolske mišice, koje stva-raju, koje i mrtvu prirodu mogu da pretvore u kulturu, bez koristi i bez slave!
To je duh našeg sutrašnjeg sokolskog špartanstva, koji neminovno nailazi i či-ji huk več osečamo i čujemo. On je več uzburkao naša o-sečanja, on je več pokrenuo našu volju, on je več uticao na našu gotovost da se rna-nemo lagodnog življenja, predratnog murdarluka, la-kog življenja, lakog zaradi-vanja, nekorisnog tračenja vremena, ali tom našem ži-vom pokretu u duši ne ume-jno da dademo izliva! Tom sutrašnjem sokolskom pokretu ne umemo još da dademo oblik i realizaciju. A taj sokolski pokret sutraš-njice, uvereni smo, poneče istinski nacionalni progres mnogo bržim tempom ka sveopštem zadovoljstvu, ka sveopštem zdravlju, i teles-nom i moralnom i kulturnom i socijalnom zdravlju.
Mustafa A. Mulalič
Брат Богдан je насељеник, у-право насељеничко дете. Овдс су га донели још кад је био та-ко мален и немоћан дасеодупре
о	своје ноге. Имање његовог оца је врло лоше и земља је слаба и неплодна. Рад голем за малу породицу. Но, у ц>ега je хрцеговачки мукотрпан дух, ве-дрнна душе и ширина иогледа и мисли. Уосталом, он боље вре-ме није ни запамтио, те му се мили сваки рад, на Косову По-љу. Са пуно наде у корисност свога рада он лозива суседа:
„Хајде, братс, де се спреми
Па на њиву Aobn к мени,
Заједнички да радимо..."
„Киша паде и снег оде,
За орања ето згоде!
Сад сељаци рано ране
Свак на раду да осване".
То је песма рада, песма про-лећа.
Сељак из села Дољана, код Штипа, Ристо Стојковцћ, пише
И овогодишњи Видовдан про-слављен је у читавој земљи, ка-ко одговара тешким и судбо-носним временима у којима се чнтав свет налази, — без ика-квих бучних свечаности и на-рочитих парада, али са утоли-ко дубљим осећајем да је једи-но дух видовданске етике н ко-совске жртве у стању да нам даде снаге, да бисмо ова тешка времена пребродили и своју не-зависност и благостање осигу-рали.
У Београду је, у двореком храму на Дедињу, одржано бо-гослужење, коме су присуство-вали Њ. В. Нрад. Петар II, те Њ. Нр. Вио, Кнез Намесник Павле и књегиња Олга. У Са-борној цркви одржан је помен косовским мученицима, којом приликом је Њ. Св. Патријарх Ггврило одржао говор о значе-њу Впдовдана. Помену су при-суствовали готово сви чланови владе, са претседником, г. Дра-гишом ЦветковиНем, на челу. Помен је одржан и у католич-кој цркви у Београду, и у свим остали.м богомољама. Исто та-ко су одржани помени у оста-лим варопшма Југославије, као н.пр. у Загребу, Скопљу, Сара-јеву, Новом Саду, Нишу, Сплиту итд. Нарочитп свечано је био прослављен Видовдан у ЈБу-бљани.
У свим тим манифестацијама узело је, међу првима, учешћа југословонско соколство, које је у свим својим јединицама и жу-пама приредило засебне сокол-ске прославе Видовдана. Одр-жани су при том многи па-триотски говори и свуда је ода-на најдубља почаст косовским јунацима, као и свима жртвама које су пале у борби за слобо-ду и независ-ност Југославије. Том прнликом је свуда истак-нуто, да соколство непоколеб-љиво иде стопама косовских традпција u да he све снле уло-жити да и у данашњем тренуг-ку чнтав наш народ буде спре-ман да све жртвује, пре него ли поклекне у чувању своје ча-сти, своје целокупности и сво-је слободе.
лепу песму у слободном стиху,
о	соколству, на пример, и каже:
„Свуд око нас душманска снла
врн.
Зебемо ли? Не, јер на окупу смо
сви
Спремни да замахнемо јако и чило За наше једннство и соколство мило”.
Тако иева сељак Јужне Срби-је, сељак са пречишћеним појмо-ви.ма и погледима на национал-на питаља, сељак исправно со-колски васпитан.
Једца млада сестра са Косова, иначе жена и мајка, која не so-ли да јој спомишемо име, штам-па у „Соколу из Елеза" (лист соколске чете Елез) песму о со-колици:	•
„Пита мајка своју кИерку милу Једно јутро кад огрнја сунце: „Мила Khepn, соколице моја,
Што тс питам право да ми
кажеш:
Реци мени што устајеш рано, Дворе чистиш и воде доцосиш, Лице мијсш, своје крсе редиш, Ватру ложиш, свима јело спренаш, Реци, Khepn, ко те то.ие учи?" Одговара кћерка соколица:
„DA VIDIMO SVI, DA NISMO KRVNICI JEDAN DRUGOME,
VEĆ PRAVA BRAĆA!“
Prilikom proslave Vidovdana, u crkvi Lazarici, na dalma-tinskom Kosovu održao je govor šibenski episkop Irinej Đorđević. On je u glavnom rekao:
„Svi Srbi i svi pravi Jugo-siaveni danas slave 551 obljet-nicu Vidovdana. U znaku mo-litvenog pitanja kneza Lazara: „Mili Bože što ću i kako ču?“ stoji sve veliko, dostojno i svijetlo, svaki važniji čas u cijeioj našoj historiji, sve do danas. A zar danas, kad rno-žemo sagledati silu božju u našem narodnom životu i sla-vu Kosova, zar ne čemo nastaviti u torne znaku? Gle, bra-čo, kako prodoše više od 20 godina od ostvarenja našeg vjekovnog sna, narodnog oslo-bodenja i ujedinjenja, a Jugoslavija i Jugosloveni još nisu prebrodili unutrašnja iskuše-nja, brada se nisu još dovoljno zbratimila, niti svoje odnose pod zajedničkim krovom u-skladila. Još je mnogo medu nama, i stvarnih i umjetnih i istinskih i lažnih sporova, pre-gonjenja i uzajamnih optuži-vanja. Sve smo radili, a jedno i najglavnije zaboravili, da se sjetimo, tko smo i čiji smo porod duhom i krvi. Zato nismo uvijek znali, kuda čemo i kako čemo. BOŽE MILI, TI MI KAŽI, KAKO ĆU SVOM PRAVOM BRATU BITI PRAVI BRAT, PA SA NJIME BRATSKE ODNOSE BRATSKI O-SNOVATI I ZAUV1JEK UČVRSTITI. Ti dokaži svakom mom bratu, da mu ja nišam krvnik, otvori puteve i daruj načine, zato oplodi bratstvo siobodnih Jugoslavena češču, slogom, napretkom i zahvalnošču prema Tebi i svima zaslužnima, da bi propjevala naša lijepa i krvavo stečena i iz groba iskrila zajednička otadžbina, na zadovoljstvo sve njene djece i na slavu imena Tvoga. A bu-de li našu zemlju zahvatila ova savremena svjetska oluja, dode li opet do odlučnog časa i teških dana, mi imamo put svoj i znamo, kako se prave sudbonosne odluke: Sveti Lazar nam je sve to kazao i u ainanet ostavio.“
„Мила мајко, за све што ме
питаш,
Само једно могу да ти кажем: Откада сам соколица млада Све у куНи друкчије изгледа,
Јср ja волим сваки рад обавит’ И тако ти у свему олакшат' — Зато сам ти соколица мила".
Други сељак из Дољана, То-маш Ђукановик, ватрени је соко и он поручује својој браћи из села Елеза овако:
„Закликтали соколови Из Дољана села маленога, Танко кликчу, јасио дозивају Од Елеза 6pahy лозивају..."
А млади братић Богдана Ка-рчшика, Чедомир, пева:
„Покликнуо соко тица сива С врха Шаре, испод Љуботина, Како кликче поврх села виче У соколце младе Херцеговце: Поскочите на ногс лагане Да бадава ие губимо дане,
Да би сложно прнонули раду,
Те да снагу покажемо граду, Који на нас слабо и погледа..."
У време кад је ово певао, Че-до је имао свега 16 година. И још онда је осетио оно што не
И резервни офнцири иду на Кајмакчалон
Средишња управа Удружења реервних официра и ратника Краљевине Југолавије, у зајед-ници са својим пододбором у Битољу, одлучила је такође, да се придружи великом ходочашћу на Кајмакчалану, чији домаћин је ове године Савез Сокола Краљевине Југославије, па, у вези са великим ходочашћем Сокола и заједно са њиме, при-ређује такође ходочашће својих чланова на Кајмакчалан, 12 јула ове године.
■■■■■шшшаашнааншЈ
ODLAZAK BR. J. RYŠLAVY
Bivši zamjenik starešine Sokolske župe Zgreb, brat Josip Ryš!avy, koji je nedavno bio premješten od Higijenskog zavoda u Zagrebu, Banskoj vlasti Banovine Hrvatske, pre nekoliko dana je imenovan šefom admini-strativno-računskog otseka kod Centralnog higijenskog zavoda u Beogradu, uz prethodno razre-šenje dužnosti kod Banske vlasti. Tim povodom Izvršni odbor Sokolske župe Zagreb, na sjednici održanoj 26 o. m., na najsrdač-niji se način oprostio od svoga dragog saradnika. Starešina Dr. Oton Gavrančič, u poduljem je govoru istaknuo dosljedni, neumorni i žilavi rad Ryšlavyjev, ko-jim je mnogo zadužio, ne samo sokolsku župu, nego i Sokolsko društvo Zagreb 3, kojemu je kroz niz godina bio vrednim starešinom, te če njegovim odla-skom nastati u obim organizacijama vrlo osetljiva praznina. Za-želio mu je svako dobro na no-vom odličnom položaju i zamolio ga, da i u prestonici nastavi svojim neumornim i uspješnim sokolskim radom. Riječima dra Ga-vrančiča, priključio se srdačno.m izjavom simpatija takoder, slučajno prisutni starešina Sokolske župe Karlovac prof. Marko Sas blič, dok je župski tajnik, Viktor Heumer, zamolio potstarešinu Ry-šlavy-a, da isporuči svojoj po-štovanoj porodici iskrene pozdrave svih članova župske uprave. Duboko ganut zahvalio se brat Ryšlavy svim govornicima na is-kazanoj pažnji i obečao da če kao član savezne uprave, kako u Sokolskom Savezu, tako i u društvu, kojemu če u Beogradu pripadati, uložiti sve svoje sile za dalji napredak i procvat sokolstva.
ваља у односима села и града. To je такође песма рада, песма скривеног револта према инди-ферентности града, песма наде у боље и поуздања у снагу сво-. јих мишица...
Свршени економ, брат Милош Чалнја, из села Раке, качанички срез, преврће своју неплодну о-раницу и пева са пуно ваде У будућност:
„У данашњој несрећи и моди Једно добро ипак нам се роди, То је, бpaho, драго нам сокол-
ство,
Понос велик и велика дика, Љубав наша, радост превелика. Заго, браћо, хајд’мо у соколе Како бисмо затурили боле И све бриге које нас притишИу РадеИ‘, браћо, радо на сво.и пољу.
На све страие лозицу подцћи,
Свс послове обавит’ постићи; Посадитн BOhKe и шљиваке,
Кроз имања прокопати јарке И амбаре житом напунитн И још више зграда подигнути, Не жалити ни у чему труда Да привреда ве/ша цвета свуда”.
И то је песма радних Л)уди, песма темпа, песма времена. Пе-сма ретког оптимизма, који се У
floesuia сшких сшола мца адшис оптиши&мо-м и раџш
'Goa. XI — Broj 27
SOKOITSKT GtTASNIK
Strana 3
Чудна и нехришћанска мишљења o одбрани народа и државе
У временима, кад нема ду-шевног човека, који није нај-Дубљв забринут због сукоба у свету, и када нико не може да зна, какво ново искушење мо-да искрсне кроз најкраће време; када претставници свих Духовних снага и свнх цркава истичу, да им крвари срцв због ратних страхота, за које се не зна, ни где ke стати ни када се окончати, — клерикални лист „Истина”, који излази на Сушаку, објављује уводни чла-вак, у коме пева, да је у деве-т°м небу због „весеља, среће и пуних нада”, и да „са стопро-Центном сигурношћу рачуна на ■љепшу и срећну будућност!”
А каже и због чега!
„Та наша нада се не теме-љи на иашој физичкој снази, тенковима и авионима, већ на нашој непоколебљивој вјери У Бога и оданости према вид-љивој глави Цркве, Светоц Оцу Папи".
,,Други западни иароди, ве-f>n и бројнији од нас, били су У своје вријеме и католички-јч од нас... Али, док су нег-Де другдје пјесници пјевали »,химне Сотони" и државни-Чн увађали лаичке законе, те затварали самостане, растав-љали цркву о државе итд., дотле су се код нас оснчвале хрватске странке, с геслом „Бог и Хрвати“... Зашто, да-кле, да се ми Хрвати плаши-uo будућности?"
„Бсз даљњих примјера, очи-ro je, да je Хрватски На-род присташа Бога Велико-га... Па зашто да се страши? Бог се неда надкрилити у ве-лчкодушности. Логично је, да кад смо ми били с Њим, да he и Ои бити с наиа...” Итд.
Пре свега, што се „химне со-тони” тиче, њу je напнсао чу-вени италијански песник, Г. ^аРДучи; а лаички закони, ра-става цркве од државв нтд., обављали су се и у оним др-®авама, које нису поражене, већ су напротив побеђшшма наметнуле капитулацију. А чи-т&в свет знаде, да та капиту-лација није наметнута, ни без Фпзичке снаге, ни без тенкова, ни без авиона, — а да и не го-воримо о томе, да победнички
народ у великој већини не при-пада цркви, чнја је видљива глава Свети Отац Папа.
А друго: Ми и сувише веру-јемо у божију узвишеност, да бисмо могли тако послсвно да третнрамо свој однос према Ње-му: „Пошто смо били с њиме, логично мора да и он буде с нама!” Па да након тога, пол-тронски закључимо, да нам не треба ни физичке снаге, ни од-брамбених припрема, ни тенко-ва ни авиона, већ комотна без-брижност, ко,ја je, — долазила она са десна или са лева, — најгрешнији извор сваког мо-ралног пада, и народа и поједи-наца.
Зар и сам Христ није научао, да треба бранити свој народ и своју земљу? Зар и маршал Петен, који је изразит католик, није навео, да један од глав-них узрока франдуског пораза лежи у томе, што је размер француских тенкова, авиона и осталог наоружања, према не-мачком, бно: један према шест? А зар и сама римска црква не налаже својим свећеницима, да треба свуда да сарађују у од-брани своје отаџбине, моралној и физичкој? И зар да једино свећеници у Југославији, — они око „Хрватске Страже” и „Исти-не”, — имају други однос пре-ма одбрани своје државе, него ли католички свештеници у другим државама, као н.пр. у Италији, Немачкој итд.?!...
•
Да се види, еа колнком оз-биљнопЉу се пишу овакви члан-ци, напомињемо да се у том истом броју „Истине”, у коме се хрватски народ оглашује за „присталицу Бога велтсога”, и; коме, због тога, не треба ни ј тенкова ни авиона, налазе и i овакве речи:
Quo yadis, Хрватски на-роде"? Док се други обраћа- ј ју Богу и падају иа кољена У овим тешким временима, молсћи Га за помоћ, Ти се буниш, Ти Га псујеш. Зар heuo на тај начии прославч-ти, јубиларну годину 1300 го-дишњих веза са св. Столи-гом?”
У једном, дакле, чланку, хр-ватски народ не треба уопште да се брани, јер се господа око „Истинв”, попут фарисеја у храму, хвастају:	„Хвала тн,
Боже, што нисмо као „они на
западу”, већ смо напротив нај-католичкији и најкрепоснији на свету!”... А у другом чланку: „Сви други народн, па и „они на западу”, се сада обраћају Богу и моле га; док се једино ти, хрватски народе, буниш, псујеш Га итд.”.
Шта је, дакле, истина?... На-равно, ни једно ни друго, већ то, да међу Хрватима, као и међу свима другима, нма п добрнх и злих; да треба сви да се поуздамо у Бога и у мо-ралну правду, али да сви, — Хр-вати, Срби и Словенци, — мо-рамо да се спремамо, у духу и у оружју, ако хоћемо да заслу-жимо да нам Бог даде срећну будућност... Јер и Бог нам ка-нсе: Помози се сам, па ћу те и ја помоћи!
Sve jedinice moraju biti pretplaćene na „Sokolski Glasnik" Sa 1 juna stupa na snagu odluka Izvršnog odbora Sa-veza Sokola K. J., kojom se sprovodi u život propis pravilnika o sokolskoj štampi, po kome SVE JEDINICE MORAJU BITI PRETPLAĆE-NE NA „SOKOLSKI GLASNIK”. Upravama župa je več saopšteno da če se od 1 jula svim jedinicama, koje do toga dana ne budu platile pret-platu na „Sokolski Glasnik", naplatiti pretplata na račun pomoči, koje njihove župe dobivaju od Saveza. Naša administracija če poslati likvidirane račune za pretpla-(u župama, da ih one napla-te za svoj račun od tih nemarnih jedinica.
IZ SLOVENSKOG SVETA
IZ ČEŠKO-MORAVSKOG PROTEKTORATA
Povodom izmene naziva ulica u Pragu, o kojoj smo javili u prošlom broju, listovi u protektoratu javljaju, da su brisana ta-kode imena svih t zv. propalih veličina, po kojima su se nazivale ulice Huverova,	Vašingtonova,
Masarikova, Benešova itd. Isto tako su otstranjeni svi nazivi, koji su potsećali na borbe čeho-slovačkih legija u prošlom ratu.
„Lidove Noviny“ javljaju, da je bila izvršena smrtna kazna nad Jožefom Svobodom iz okružja Slavkov, Karlom Čilahom iz o-kružja Olomouc,	i Jaromirom
Perkom iz Munkačeva. Sva tri su bila osudena	od nemačkog
Zemaljskog suda u	Brnu na smrt,
kao štetočine naroda. Oni su bili optuženi da su početkom febru-ara 1940 provalili u jednu fabriku i oštetili je u tolikoj meri, da preko 40 radnika nekoliko dana nije moglo u njoj raditi.
POLJACI U SIRm
Pretsednik poljske vlade, Si-korski, je dao nalog poljskim legijama, koje se nalaze u Siriji, i koje su tvorile deo t zv. I-
stočne armije, da u slučaju, da francuske vojne vlasti u Siriji o-bustave borbu, poljske čete treba da ostave Siriju i da predu u Palestinu, te da nastave i dalje borbu, na strani Engleza. U Siriji se nalazilo oko 6.000 Poljaka, koji su dospeli tamo nakon sloma poljske vojske, a nalaze se pod zapovedništvom brigadnog generala Kopanskog. Poljske čete su izvršile nalog svoje vlade i pridružile su se Englezima.
POLJACI I ČESI U ENGLESKOJ
Iz Londona javljaju, da je mi-nistar vojske, g. Eden, saopštio u Donjem domu, da je u Engle-sku stiglo iz Francuske nekoliko jedinica poljske i čehoslovačke vojske, koje se sada reorganizu-ju za daljnju borbu. Rekao je, da su ove jedinice dobro došle u borbi Velike Britanije protiv zajedničkog neprijatellja. Zapo-vednik čehoslovačkih legija, general Viest, je izjavio, da je mncn go hiljada Čehoslovaka bilo uspešno evakuisano iz Francuske, te da je čehoslovačka armija po-novo reorganizirana u Engleskoj, i spremna za borbu.
Cela ooraždevac, društvo Peč, na Đurdevskom uranku.
Данашње време не сусреће тако често! То је категоричк\1 и не-помирл>иви став радника који п°зитивно зна да није добро, ajiH који чврсто верује да he ра-Дом створити нешто urro he да ваља. Он каже:
fc—Да кроз гусле брата Слободана Дочекамо једног лепог дана Лепу песиу о нашем успеху,
За све труде најлепшу утеху".
Најнезбринутији људи имају Иаду у боље. Зар то не заслужу-Је дивљење? То су људи који би могли да имају са оправда-®>ем теже мисли у ове дане.
Соколска Петрова петолетка бнла је за наше радне сеоске је-Динице добра инјекција за по-^енциран>е систематског рада. Загрејаше се идејом и радом ^лада соколска срца и никоше °вакви лепи и симпатични сти-*ови:
»Треба, 6paho, сложан бити, Увек спремно све радити:
Поље наше нек' се оре, Ливадс нам нек’ зелене, Цветиа поља нек' ииришу,
Вокњаци нац да рађају,
Шуме нека се подижу —
Све на корист нашег рода,
Све за љубав нашег Краља”.
(„Петолетка”, Богдан Кари-шик.)
И Раде Марови!), из једне чете код Штипа, пева:
„...А 4yhe се и нзван граница Да је нама сванула зорица; Откад соко изнад села шета, Мора бити cpehe и ксмета... Пуни паде, пуни снажне вере Све на понос Старешине Пере".
Гојко Чалија, роћак Милоша Чалије, воли рад, слогу и л>убав, те о томе пева овако:
„За нас, 6paho, нема ништа горе Него живот' не чинеНи боље. Мапимо се бсспослице сваке — Томе једном uopa бчти краја..."
Наши сељаци соколи пишу, али о томе се скоро ништа и не зна. Надамо се да he преду-зета акција Жупског отсека за
рад на селу уродити плодом и омогућити нашим сеоским књи-жевницима да своје радове о-бјаве и на ком другом месту сем у својим четним листовима, које издају и умножавају на шапирографу. То је утолико по-требније, што ови овде поброја-ни нису једини сел>аци који пи-шу. Њих има много. Иначе, од свих који су заиста прави се-љаци, рођени и одрасли на се-лу, нешколовани и остављени сами себи, свега је један успео да се упозна са оштрим жалцем варошке критике, која оваквом селу претставља нељудску опози-цију, оштру, немилоску и неу-виђавну; једини који је никао ту на јужносрбијанском тлу, а чудним стицајем околности до-био мало страно нме, јесте пи-сац ових редака. Но, он жели да не буде и дал>е једини и сам. Он хоће да се сви сељаци Јужне Србије удруже по угледу на своју браћу из Шумадије и Хрватске, којм већ претстављају организовано тело, способно да кроз своје умотворине испоље свој став и да ra заштићују ка ко ваља.
Вл. Покорни-Салабов
sokolskih i nacionalnih ideala, a još više ubedeni, da ste spremni sa svom ostalom jugosloven« skom omladinom svakog momenta stupiti na branik naše otadibine, študenti sokoli cće-kuju vas otvorenog bratskog srca na zajednički veliki posuo!<
Apel sokolima maturantima
Sokolsko studentsko središte u
Beogradu uputilo je poziv svima maturantima Sokolima, da i posle završetka srednje škole, kad stu-pe na univerzitet, još intenzivni-je nastave sokolskim radom!
U tom pozivu se kaže, da stu-pajuči na univerzitet, maturanti Sokoli postaju nezavisni gradani; ali da tu svoju slobodu ne smeju da iskoriste u lenstvovanju, u uživanju i anarhiji več u tome, da se slobodno potčine radu za blagostanje narodne celine, da uče, da se spremaju za buduči život i da ostanu verni idealima, koje su kroz sokolstvo primili. Oni treba da imaju na umu, da se na univerzitetima akademska slobo-da često zloupotrebljava od Strane agenata raznih reakcionarnih i anacionalnih pokreta, koji svim silama, a često i najnemoralnijim sredstvima, kušaju da univerzitet-sku omladinu otude od svoga naroda. Stoga je potrebno da, stu-pajuči na univerzitet, maturanti sokoli očuvaju punu vernost sokolskim vežbaonicama i čitaoni-cama. Nikakve smetnje, ni napo-ran rad, ni materijalne brige, ne smeju ih sprečiti da pohadaju sokolske vežbe. U sokolanama se čeliči volja, a to je studentima potrebno za uspeh u naukama i u životu.
U pozivu se preporuča maturantima, da se, odmah čim dodu na univerzitet, prijave jednom mesnom sokolskom društvu za sve informacije, koje su im potrebne, ne samo u pogledu sokol-skog rada nego i u pogledu študija, stana, prehrane, nabavke knjiga itd.
Maturanti Sokoli^ koji namera-vaju študirati na beogradskom u-niverzitetu mogu se za sve to obratiti več unapred Sokolskom studentskom središtu Beograd,
Prestolonaslednikov trg br. 34;
—	a oni koji če študirati u Sko-plju, tamošnjem Sokolskom studentskom središtu. Oni koji če študirati u Zagrebu i Ljubljani, neka se za sve informacije obrate tamošnjim sokolskim župama.
Apel završava:
»Maturanti sokoli! U tvrdoj veri da čete i u novom studentskom životu, u koga stupate slobodni I ponositi, nepokoleb-Ijivo ostati na sokolskoj nacionalno j liniji i da čete se svim svojim žarom i poletom /.alo-žiti za ostvarcnje naših svetih
„Jutro“ o celjskom \ sokolstvu
Ljubljansko „Jutro“ posvetilo je i opet jedan svoj nedeljni broj sokolstvu. Kao što je nedavno, povodom jubileja maribor-skog sokolstva posvetilo čitav broj sokolskom radu u maribor-skoj župi, tako je i sada, povodom 50-godišnjice Sokolskog društva u Celju i 30-godišnjice Sokolske župe Celje, posvetilo, u broju od 29 juna, čitav opsežan prilog, od 10 strana, celjskom sokolstvu.
U tom prilogu su se javili, kao saradnici, najugledniji pretstavni-ci sokolstva u Celju, kao n. pr. J. Oražen, Ivanka Župančič, Dr. J. Karlovšek, Manica Komanova, J. Toplak, Dr. V. Kukovec, Dr. E. Mejak, Drago Pahor, L Valčnik, Dr. J. Hrašovec, M. Laško itd., — sa starešinom župe Celje, bratom Jožom Smertnikom na čelu. Brat Joža Smertnlk je, za taj broj napisao ove značajne reči: >Pod zastavom celjskog Sokola se okuplja več SO godina jugoslovenska omladina, prekaljena u sokolskoj vežbaonici i u narodnim borbama. Pod tom zastavom, mi i danas vršimo moralnu i materijalnu pripremu za odbranu otadžbine, jer želimo doseči največi vrhunac sop-stvenog kulturnog razvoja i blagostanja čitavog jugosloven-skog naroda. A kada izdržimo današnja iskušenja, onda če do-či i vreme, da slavimo jubileje i pobede, i da pišemo uspomene. Sada pak ostanimo svi budna na straži, i čuvajmo Jugosla-vijult
Prilog „Jutra" ukrašen je slikama svih istaknutih pretstavnika i osnivača sokolstva u župi Celje, kao što su Dr. Josip Vre?ko, prvi starešina celjskoga Sokola, za-tim Dr. Ivan Dečko, Dr. Josip Karlovšek, Dr. Juro Hrašovec, J. Smertnik itd.
SOKOLSKI CLASNTK
God. XI — Bro.j 27
Kratke vesti iz našeg sokolstva
ПОСЈ1Е COBJETCHE ОКУПАЦИЈЕ БЕСАРАБИЈЕ И БУНОВИНЕ
Концем прошле недеље je Co-вјетска Русија упутила румун-ској влади ултиматум, тражећи да јој уступи Бесарабију и се-верну Буковину и остављајући јој врло кратак рок за одговор. Румунска влада пристала је на захтев Совјетске Русије, па су совјетске чете, у великом бро-ју, већ окупирале све те крајеве и они се већ налазе у руским рукама. Поводом руске акције, јавили су се и гласови из Ма-ђарсхе и Бугарске, који су тра-жили такође уступање Ердеља и Добруџе, па је на границама дошло и до лакших инцидена-та. Мећутим је у Румунији проведена општа мобилизација, иа се изјављује, да Румунија неће пристати ни на какве нове територијалне уступке, док се, после првог узбуђења, и у Ма-hapcKo.i и у Бугарској изјављу-је, да не постоји намера за ни-каквим насилним решавањем спољних проблема. Бугарска је уопште много суздржљивија, док је Мађарска позвала под о-ружје јаче котигенте својих че-та. Гласови из Берлина и Рима уверавају ипак, да ни до каквнх даљних компликација у Сред-н>ој Европи и на Балкану не 'сме да дође, те да је у Будим-пешти и Софији саветовано, да своје захтеве одложе за позни-ја времена, и да траже, да не-ким мирним путем реше споро-ве са Румунијом, па било то и изменом, или пресељењем пу-чанства.
У вези са совјетском акцијом према Румунији, дошло је у са* мој румунској политици до ва-жних промена. Румунска влада се званично одрекла познате ra-ранције са стране Енглеске и Француске, па том приликом не-ки страни листови говоре о при-правности Немачке, да Румунији пружи гаранције за н>ену си-гурност и да утнче на Мађар-ску и Бугарску, да умере своје захтеве према Румуиији. У са-мом Букурешту је дошло до ре-конструкције владе, која треба да значи наставак политике, и-наугурисане стварањем једин-ствене партије, а која би, сем тоталитарног карактера, требала да значи ослањање на силе о-совине. Последње вести јивљају такође, да је Немачка учинила велике испоруке оружја, авиона и муаиције у Румунији, док се са румунске стране објаши*ава, да се ту ради само о испору-кама већ ранија учињених no-руцбина. А што се прилика у Румунији тиче, велике демон-страције у Галцу, којом прили-ком је погинуло преко 250 љу-ди, изазивају пажњу стране јав-ности, ма да румунска влада из-јављује, да мир и поредак вла-дају у читавој земљи и да се проблем избеглица из Бесараби-је постепено решава. Дипломат-скн кругови у Букурешту пред-вићају ипак, да he и у унутар-н>ој политици доћи до јачих промена и до нових смерница. Г. Михалаке је предао демисију, као члан Крунског савета, јер се никако јшје слагао са учество-вњем Жсљезне гарде у влади и у новој странци.
Будући односн Совјетске Ру-сије и Румуније, након заузећа Бесарабије, су такође још врло нејасни. „Neue Ziiricher Zeltung11 подвлачи оштри тон совјетске
штампе о режиму у Румунији, за кога совјетски листови тврде, да је тлачио народне мањине у сваком погледу. Стога се у мо-сковским круговима каже, да Румунија не сме рачунати на потпору Русије у погледу cno-рова са Мађарском и Бугарском, док је у њој садашњи режим. Швајцарки лист вели даље, да се у московским круговима ка-же, да Совјетска Русија на Балкану води у првом реду сло-венску политику, ма да се ту не ради о панславизму у некадаш-њем смислу. Садашња словенска политика Русије на Балкану је у складу са осталим војничким и политичким интересима Мо-скве. Зато ће Русија почети од-мах зидати јака утврђења на но-вој румунској граници. А у вези са нападајима совјетске штампе на режим у Румунији, пада у очи да и званични претставници у Софији, од пре два дана, узи-мају поново оштар тон према Русији, изјављујући да ће До-бруџа увек остати румунска, — што би могло да доведе до но-вих трзавица.
Исти швајцарски лист вели, да окупација Бесарабије и Бу-ковине не може да остане без последица на спољну политику суседних држава. Том окупаци-јом је Русија осигурала себи контролу над ушћем Дунава, и према томе апсолутну надмоћ у том крају, што ће се домало осетити у свој југоисточној Е-вропи. И без окупације неких нових лука у Румунији, совјет-ска контрола на Дунаву и Црном мору је осигурана.
SMRT BR. A. FULGOSA
Sokolstvo Šibenika i okolice izgubilo je čestitog i požrtvovnog brata, Fulgosa Antu, koji je u-mro 26 juna u 48-oj godini života.
Brat Fulgosi stupio je a „Hr-vatski soko“ u Šibeniku još kao dečak i odmah se istakao svojim radom i rodoljubljem. God. 1912 poslao ga je Šibenički Soko na prednjački tečaj u Karlovac. Posle ovoga neprestano radi u sokolu kao prednjak i organizator okolnih sokolskih društava. Kad se je posle rata osnovala Sokolska župa Šibenik—Zadar, brat Fulgosi biran je njezinim načelnikom.
Brat Fulgosi je, kao soko, Hrvat i Jugosloven, bio redak idealista. U teškim danima rata i okupacije bio je izmedu požrt-vovnih i neustrašivih boraca, vršeči vrlo važne i opasne ulogc, radi kojih je mogao glavom pla-titi, iako su mu ekonomske prilike bile vrlo slabe.
Od svoje ijiladosti bio je i do-brovoljni vatrogasac, ali ga va-trogasci ipak nisu ispratili na groblje, što je izazvalo opštu o-sudu. Bio je vodovodni inštalater i dugo godina u službi šibe-ničke opčine, odakle je nedavno otpušten, zato jer je Soko.
Brata Fulgosa otpratilo je na šibeničko groblje sve članstvo šibeničkog Sokola i župe, u sokolskim odorama, sa barjacitna i glazbom. Sudelovalo je i oda-slanstvo Sokolskog društva Man-dalina, za koje se društvo uvek bratski zauzimao. Sprovodu se priključilo i mnogo gradana. Na grobu je govorio župski načelnik, brat Grubišič, istaknuvši vrline brata Fulgosa koji ostavlja su-prugu i dvoje dece. Neka mu je večna hvala i slaval
Ove godine se navršava 30 godina postojanja i rada Sokolskog društva u Rabu. Društvo je osnovano, na poticaj „Hrvatskog Sokola" u Zadru, koji je godine 1909 priredio izlet u Rab. Na osnutku Hrvatskog Sokola u Rabu radio je naročito poznati nacionalni borac, Josip Bakota, čije su zasluge za oduzimanje Raba iz italijanaških ruku, ogromne. Po-magao mu je naročito brat Čeh, Dr. Dutka, pa je tako g. 1909 o-snovano društvo, čiji je starešina bio brat Bakota. Za vreme rata je društvo bilo progonjeno i za-tvoreno, ali se posle rata ponovo okuplja, stupa oduševljeno u za-jedničko jugoslovensko sokolstvo i pretstavlja centar nacionalnog rada u Rabu. Poduzeta je velika akcija za gradnju doma, koji je svečano otvoren, 6 septembra 1931, a kojim se sokolstvo u Rabu može zaista da ponosi. Naročite zasluge za zidanje doma imaju brača Josip Usmijani i Albert Mahar koji su bili starešine društva. Sokolsko društvo na Rabu če 30-godišnjicu svog postojanja proslaviti na skroman način, obzirom na današnje prilike, ali sa opravdanim ponosom na svoj dosadašnji plodni rad.
*
Brat Lojze Kovač, vrlo agilao član Ljubljanskog Sokola, pro-slavio je pre nekoliko dana, u krugu sokolskih prijatelja, 50-godišnjicu života. Brat Kovač je vrlo zaslužan za sokolstvo, a naročito za napredak sokolskog lutkarstva, koga je proučavao kod čeških sokola. Osnovao je lutkarsko pozorište Ljubljanskog Sokola i bio izabran za pretsed-nika medudruštvenog lutkarskog odbora sokolskih župa u Drav-skoj banovini. Vodio je čitav niz lutkarskih tečajeva i tako odgo-jio preko 200 vršnih sokolskih lutkara; a napisao je i više uspelih lutkarskih igara. Brat Kovač je agilan i na drugim područ-jima, pa več više godina vrši dužnost gospodara Ljubljanskog Sokola, koji je sa uspehom a-ranžirao sve priredbe toga u-glednog našeg društva.
*
U Sreskom sudu u Dubrovniku održan je pretres po tužbi Grad-skog poglavarstva, u kojoj se tražilo od Sokolskog društva u Dubrovniku da, u roku od 15 dana, isprazni društvene prostorije. Pravni zastupnik Sokola, Dr. Z. Stojkovič, stao je na gledište da su, prema ugovoru, Sokolu zajamčene prostorije sve dok Soko kao takav, postoji. Sudija je izjavio, da pridržava sebi, da naknadno izda pismenu presudu.
*
/
Sokolsko društvo Milna je kupilo več otprije jednu staru pro-stranu zgradu, kojti sada adaptira za svoj Sokolski dom. Rad-nje lijepo napreduju, tako da neče proči dugo vremena i društvo če imati prostran dom, u kojem če se moči vršiti sve teh-ničkc i kulturne priredbe. Ovo je jedno od vrlo agilnih i svijesnih društava u župi Split.
•
Sokolsko društvo u Novom Sadu odredilo je da svake subote održava drugarske sastanke u Spomendomu, na terasi; a u slučaju ružnog vremena u unutraš-njim prostorijama. Ti sastanci i-maju za cilj što intenzivniji društveni život i širenje sokolskog duha, pa su naišli na veliko in-teresovanje kod članova društva i njihovih prijatelja.
*
Sokolsko društvo Priština priredilo je za svoje članstvo na dan 23 juna dva predavanja, koja su
bila odlično posečena. Prvi je
govorio br. Bora Jovanovič, profesor, o dužnostima sokolstva, a zatim br. Vladimir Pokorni-Salabov, pretsednik Župskog ot-seka za rad na selu o priprem-nom stanju sokolstva, prilikama u svetu i stavu sokolstva prema njima. Oba predavanja bila su pozdravljena od prisutnih sokola sa velikim odobravanjem. Istoga dana popodne br. VI. Pokorni-Salabov održao je konferenciju sa radnicima iz ,sokolskih četa društva Priština na kojoj su pretresena mnoga važna sokolska pitanja i doneti zaključci za dalji rad.
*
Sokolska župa Sarajevo i njeno načelništvo, odlučili su, da logor muškog naraštaja održe ove godine na Okruglici planini, od 15 juna do 4 avgusta. Ovo logorovanje imače naročitu važnost obzirom na stanje sokolske pripravnosti, a gradivo koje če se na njemu obradivati, u uskoj je vezi sa narodno-odbrambenom obukom. Svako društvo je dužno da na to logorovanje pošalje najmanje dva naraštajca, zdrava i disciplinovana, između 14 i IS godine. Prijave treba dostaviti do 6 jula, a društva snose putne troškove i obskrbu tečajaca, koja je, za dvadeset dana, 150 di-nara, za svakog člana.
*
Sokolsko društvo u Krsturu,
na granici, u severnom Banatu svečano je proslavilo Vidovdan, sjajnom bakljadom, koja je pro-šla kroz ulice ovog manjinskog mesta, a u kojoj je učestvovalo preko 250 sokola. Pre podne na Vidovdan Sokoli su, sa ostalim nacionalnim organizacijama, pri-sustvovali pomenu, a uveče je priređena uspela akademija, sa odabranim programom, u kome se naročito istakao br. Luka Na-dlački, sa recitacijam pesme „Vojničko pismo“. Uspeh je bio odličan.
U sali Sokolskog doma u Skop-
Iju položili su, 30 jula, skopski
Javili srno, đa je izašla iz štampe četvrta knjiga sokolske vojno-odbrambene edicije, „BORBENA OBUKA U SOKOLSTVU44. Knjiga sadr-ži sva znanja, neophodna za organizaciju Sokolske od-brambene pripravnosti i za obuku članstva, naročito vodstva pripravnosti. „Borbena obuka u Sokolstvu44 je dragocen i praktičan priruč-nik, koji daje uputstva i odgovore na sva ona pitanja, koja če se postaviti organi-zatorima, instruktorima i iz-vršiocima „Sokolske odbram-bene pripravnosti". Stoga ne sme biti ni jednog člana Pripravnosti, koji neče nabaviti ovaj, toliko potreban priručnik. Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije učinio je sa svoje strane veliku žrt-vu, da bi omogučio članstvu nabavku te „Borbene obuke“. On je pustio knjigu u pro-daju, uz cenu od pet dinara po komadu, što znači ispod cene kostanja.
„Borbena obuka" obuhva-ta 18 štampanih tabaka, sa 288 stranica i 150 klišea, pa je sa cenom od 5 dinara, da*
Sokoli svečanu zakletvu, u duhu sokolske pripravnosti i narodno-odbrambenog rada. Polaganju za-kletve je prisustvovao i starešina župe Skoplje, Ivan Branovački, a zakletva je položena pred za-stavom Sokolskog društva Matica, čiji starešina, brat Steva Ga-zikalovič, je održao rodoljubiv govor, podvlačeči, da Sokole vode ideali Kralja Oslobodioca, Njego-vog Naslednika i izmučenog naroda, koji ne kapituliraju, nego pobeduju.
*
Sokolsko društvo u Mladenov-
cu je osnovalo redovne „Zidne novine“, preko kojih svoje članove upoznaje sa smernicama sokolske ideologije i ostalim ak-tuelnim problemima. Društvo je osnovalo i svoju knjižnicu i či-taonicu, a izabran je naročiti odbor, koji če prikupljati knjige od privatnika i ustanova. Pošto je cilj ove knjižnice, da vaspitava mladež i da je odvrati od kocke i kavane, društvo se obratilo svi-ma prijateljima prosvete, da mu daruju što više knjiga, ili ostalih dobrovoljnih priloa.
*
Sokolsko društvo Ravna Reka
otpočelo je pre izvesnog vremena sa obukom u streljanju sta-rijeg naraštaja i članica. Rano u zoru, 23 juna, htelo je da pokaže rezultate toga rada, pa je priredilo streljačko takmičenje svih tečajaca i tečajki. Takmičenje je izvedeno na javnom mestu, u pri-sustvu velikog broja gledalaca, medu kojima je bilo mnogo starih vojnika i dobrih strelaca, i koji su svi, sa najživljim intere-sovanjem, pratili odlične rezul* tate, ne samo muških strelaca, nego i naših vrednih sokolskih sestara. Oduševljeni time, mnogi gradani, a naročito stari ratnici, izrazili su želju da i oni učestvu-ju u takmičenju, pa se priličan broj njih prijavio u Sokolsko društvo, želeči da se takav rad na korist i u odbranu otadžbine, što uspešnije nastavi.
nas najjeftinija knjiga na našoj knjižarskoj pijači.
Time je otklonjen svaki prigovor o nemogučnosti nabavke ove knjige i otvo-rena mogučnost da ona zade u najšire redove sokolske. Uprave župa, društava i četa smatrače širenje ove knjige kao važnu zadaču u „So* kolskoj odbrambenoj pripravnosti", i verujemo da če knjiga njihovim nastojanjem uskoro doživeti i drugo izdan je. „Borbena obuka" je štampana u čirilici 1 latinici* Nabavlja se kod uprave Sa-veza (prodajno odeljenje), uz unapred poslan novac.
Napominjemo da je jedn® beogradsko društvo, na svo-joj prvoj sednici, iza izlaska knjige, otkupilo za odbornike 30 komada knjiga; da j® jedna četa, iz svojih četni" šredstava, nabavila knjige za sve svoje članstvo, organizo-vano u SOP, te da narudžbe dolaze i iz vansokolskih redova.	  _
Saljite pretplatu za „SOKOLSKI GLASN L'
„Borbena obuka u sokolstvu" — knjiga koju treba da nabavi svaki Soko i Jugosloven!
CITAJUCI NO VINE...
Frankofašistički list, ,,Hrvatska gruda", se rastapa od oduševlje-nja nad rumunskom „Gvozdenom gardom" i nad „plemenitom ma-darskom lozom. Ar pada, ko ja je ispunjavala ugovore sa Hrvatima pošteno i tačno”; — dok Jugosla-viju kroz zube naziva „ovom dr-žavnom zajednicom", koja je obnovila odnose sa Sovjetskom Ru-sijom i imenovala g. Cavriloviča za „beogradskog poslanika u Moskvi". Pri tom poziva hrvatsku omiadinu u borbu „za potpunu slobodu" i obara se na list „Na-pred”, koji govori o „potrebama oelog našeg naroda".
„Jer, — veli „Hrvatska gruda”, — taj cijeli narod, nije isto što i posebni hrvatski narod, koji kao takav nema onih potreba, koje ima „Napred” i njegovi gospodari. Hrvatski narod več trinaest vjekova pripada katoličkoj crkvi i zapad-noj kulturi i s toga puta neče nikada skrenuti, osobito posli-je velikog i teškog iskušenja, stečenog poslednjih dvadeset godina”.
Kao što se vidi, o vi bar i ne hriju — za liji račun pišu...
*
H prošom broju smo zabeležili lamozna dokazivanja vinko-vnčke „Slavonijeda su „Srbi zauzeii Slavoniju i Vojvodinu tačno 19 godina pre rodenja Bogo-rodice"; a osječki „Hrvatski list", da joj ne ostane dužan, dokazuje sada, na osnovu sličnih „argume-nata“, da su Hrvati naselili Sla-voniju još davno pre Srba i pre rodenja Bogorodicel... Pošto je medutim „Hrvatski list" kazao, da su -prilikom doseljenja, Hrvati našli tamo več neko slovensko pleme, „Slavonija“ odvrača, da su i to bili Srbi, pa prema torne ispada, da su se Srbi doselili u Slavoniju pradavno, — i pre do-laska Hrvata i pre rodenja Bogo-rodice.
Pode Ii tako dalje, uskoro čemo Utati, da su se i Srbi i Hrvati do selili u Slavoniju — još pre Adama i Eve!... A medutim ni jed-
17.000 kilograma boranije, zato što su prodavci na veliko pošto po to hteli da održe današnje za-prepaščujuče cene, čitali smo samo u humorističkim listovima. T a stvar, medutim, nije za smeh, več za strogi i bezpoštedni poslu nap, kao i za ozbiljno tretiranje u ii-tavoj našo j javnosti. Baciti 17. 00'j kilograma boranije, u varoši, u ko jo j naj man je 17.000 ljudi ne može da dode ni do pregršti te boranije, zbog skupih cena, i u vremenima kad toliko sirotinje ne zna cime če moči da prehrani svoju decu, pretstavlja dogadai, čiji krivci treba da budu pozvana na odgovorndst, ne samo iz ekonomskih, več i zbog moram h razloga.
Svi se sečamo kakav su porazan utisak ostavljale na nas vesti, da su se u Braziliji, tli u drugim bogatim zemljama, bacale u vodi. ogromne količine kale 1 drug h životnih namimica, samo zato, da veliki trgovački „trustovi“ održe visoke cene. I nema sumnje, da je današnje moralno ras'rojsl.o u svetu u mnogočem posledica trakovih bezdušnih postu paca. Za: o ili u našoj zemlji moramo u korenu ugušiti, — i zbog [točke prehrane širokih narodnih slo jev a, i zbog njihovog moralnog zdrav-ija!
Takmičenje Beograd - Matica—Zagreb II
Ovih dana održano je prvo prijateljsko takmičenje izmedu so-kolskog društva Beograd-Matica i društva Zagreb II. Takmičenje se održavalo u Zagrebu i trajalo
je četiri dana, od 29 juna do 2 jula.
Zagrebački Sokoli su vrlo lepo dočekali goste, te se pobrinuli, da im celi boravak i takmičenje o-stane u nezaboravnoj uspomeni. Takmičare je pozdravio načelnik Zagreba II, br. dr. Tončič Stanko, a utakmice je vodio zamenik načelnika, br. Neferovič Zvonko. Beogradani su, preko svog vodnika Marijana Maržana, predali zagrepčanima ukusnu spomen plaketu. Utakmice su posetili, izmedu ostale publike, i starešina župe Zagreb, dr. Oton Gavrančič, tajnik župe br. Viktor Heumer, i Savezna načelnica, sestra Skalar Elza.
Tehnički rezultati jesu sledeči:
1) Košarka: a) naraštaj Zagreb II-Beograd-Matica 46:9, b) društvene vrste Zagreb II—Beograd-Matica 47:13, c) društvene vrste Beograd-Matica Zagreb II 39:21;
2) Odbojka: Beograd — Zagreb 15:11, 15:13;
3) laka atletika za naraštaj: 100 metara: 1) Šarič (Z) 12,5; 2) Marolt (Z) 12,6; 3) Jankovič (B) 12,8; — 1.000 metara: 1) Šarič (Z) 3,03,6;	2)	Nikolič (B)	3,05,8;	3)
Ludvig (Z) 3,11,4;
skok u vis: 1) Vasić (B) 160 cm; 2) Henigman (Z) 160;	3)
Kraucer (Z) 160; skok u dalj.: 1) 2utič (Z) 5,62 m; 2) Vasič (B) 5,60 m; 3) Marold (Z) 5,59 m;
bacanje kugle:	1) Vasič (B)
12,40 m; 2) Petrovič (Z) 12,36 m; 3) Šarič (Z) 11,60 m;
bacanje diska: 1,50 kg. 1) Petrovič (Z) 31,75 m; 2) Kraucer (Z) 30,56 m; 3) Jankovič (B) 28,89 m;
štafeta 4\H00 metara: 1) Zagreb II (Marold, Zutič, Ludvig, Šarič) 50,8 sek.; 2) Beograd-Matica (Vasič, Stojkovič, Tričkovič, Jankovič) 51,2 sek.; 3) Zagreb I (Čelap, Mamula, Vujanič, Riznič) 54,4 sek.
Marijan Maržan
Lep odziv Sokolskih društava na akciju za „Sokolski Glasnik"
Širite sokolske propagandne
karte!
U cilju propagande sokolske ideje i organizacije, Sa-vez Sokola K. J. izdao je o-vih dana dve vrste propa-
n°J ni drugo j strani ne pada na'
Pamet, da se pozabave pitanjem, | kako i čijom krivicom se je u Slavoniju doselio toliki broj, i ne-hrvatskog i nesrpskog elementa,
Pa da sva ta njihova svada ide sa-17,0 u prilog tom trečem elementu, koji se nigde ne svada, več je sav jedinstven, gde god bio i ko-]°j god grupi pripadao.
Kao Što je poznato, frankovci Su tvrdili da su svi pravoslavci, koji žive u hrvatskim zemljama, Hrvati, bez obzira što se oni ose- , h iaiu Srbima; pa se na to j fiksno j ;deji decenijama vodila famozna , Politika „nepriznavanja Srba“ u ® Hrvatskoj. Izgleda, da bi vinko-vnčka „Slavonija“ htela, da se i na srpskoj strani javi sličan pokrit, pa u [lanku „Katoličanstvo v srpskim zemljama na Balkanu", Postavlja ovaj aksiom: „Srbi su Svi oni katolici, koji su rodeni u *rPskim zemljama. A koje su to Zemlje, poznato nam jel“
Tako su govorili i frankovci:
>.Koje su to hrvatske zemlje, zna se!“ Samo što se to „zna se", kod jednih i kod drugih, odnosi r'a iste zemlje. I šta onda? Da 0pel „ne priznajemo" jedni dru-*e- i da se pomlatimo, da doka-zrn o Srbima da nlsu Srhi, več ryeti; j obratno?!
• f'/f: 'jf
: "/ џ;у0Ј
da prigrle ove propagandne karte i da ih upotrebljavaju u svim mogućim zgodama: ZA ČESTITKE, DOP1SIVA-NJE O RAZNIM SOKOLSKIM PRIREDBAMA, ZA OTKUP PRI SABIRNIM AKCIJAMA, KAO DAR ŠKOLSKOJ DE-CI, ZA ŠALJIVU POSTU, I SL. Ovakovim radom oni če ohrabriti i SPO, da nastavi sa čitavim nizom ovakvih karata, koje če ispuniti jed-nu osetnu praznimi u našoj sokolskoj propagandi. Karte se nabavljaju kod Saveza SKJ, uz unapred poslan no-vac.
0 skandaloznom slučaju, da se ** beogradskoj pijači ubudavilo
gandnih karata, „Budi Sokol" i „Kraljeve reči Soko-Iima“. Karte su izradene po načrtu br. Save Rajkoviča, u šest boja, sa naslovima či-rilicom, latinicom i slove-nački. Savez SKJ. prodaje karte jedinicama uz cenu od 50 para po komadu, s time da ih one prodaju po jedan dinar, a čistu zaradu troše na svrhe Sokolske odbram-bene pripravnosti. Na taj način postižu se ujedno dve svrhe: propaganda i finansi- Plfb. ranje, makar i u skromnom |*|§f....	....
oblika, jednog važnog posl : L,;
Jedinice i 'članstvo treba
Da bi sokolska štampa u formiranju posleratnog jav-nog mišljenja i izgrađivanju novih osečaja i novih kulturnih stremljenja, bila utica-jan činioc, bilo je potrebno da joj se temeljitom reorga-nizacijom stvori mnogo ja-ča materijalna platforma.
I preduzeta akcija Saveza na-išla je svuda na razumevanje i svuda su bratska društva pokazala sokolski smi-sao za organizovanu akciju.
Savez je smatrao za potrebno, da se svi sokolski odbornici i funkcioneri oba-vezno pretplačuju na „Sokolski glasnik", da bi se time stvorila početna baza za daljnje proširivanje sokolske misli, a mnoga bratska društva su tu odluku primenila na sve sokolske članove.
Primer bratskog Sokol-skog društva u CRVENKI treba sa največom pohvalom istaknuti, jer ovo bratsko društvo uspelo je da svaki sokolski član prima, čita i u-redno pretplačuje „Sokolski glasnik".
Ako bi se sva bratska društva povela za ovim lepim primerom, ako bi svaki brat i sestra, sokolski pripadnik, pravilno uočili krupan značaj i važnost sokolske štam-pe u današnjim vremenima, „Sokolski glasnik" bi bio najjači list u zemlji, jer bi mu 300.000 sokola i sokoli-ca dali široke materijalne mogučnosti, da daje sokol-sku lektiru i sadržajnu i o-bimnu. — A šta bi to znači-lo imati jedan veliki list, koji bi na taj način mogao da izlazi i dvaput nedeljno, pa možda i svaki dan, a koji bi sva naša pitanja tretirao u nepartijskom, neprofiter-skom i opštenarodnom so-kolskoni duhu, to nije teško proceniti!
Taj cilj nije nedostiživ i sa radošču konstatujemo, da mu se približujemo!
0 „Sokolskem Glasniku"
„Soko na Jadranu", organ sokolskih župa Split, Sušak—Rijeka i Šibenik—Zadar, objavljuje u poslednjem broju članak o važnosti sokolske štarnpe, u kome, između ostalog kaže:
„Sokolskom Glasniku" je u-spelo u veliko da u našu so-kolsku štampu, do tada suvo-parnu i jednoličnu, unese nov duh, pod novim urednikom. On je u mrtvilo naše sokolske štampe uistlnu unio novi, pomladen! život, spojio nas sa svijetom i dogadajima koji se oko nas odigravaju, a što treba naročito podčrtati, vodi nas u široki slovenski svi-jet ko^i smo mi do sada uglav-nom promatrali pod isključivo sokolskim očalima. Na taj život oko nas gleda on ne samo dosadanjim pogledima jednog redaktora koji oko sebe vidi samo sokolstvo, nego i pogledom jednog kulturnoga ra-denika, velikog znanja i spre-me, širokog horizonta, zdra-vog kriterija i velikog patriotizma, što sve zna vješto pri-mjeniti u tretiranju svih pitanja, koji zasijecaju u naš nacionalno - sokolski 1 kulturni život.
Nlšta neobično, da „SOKOLSKI GLASNIK" svakim danom krči sve više put ne samo me-
du sokolsko članstvo nego i u sredinu nama prijateljski ras-položenu, i oni svi živom sim-patijom prate njegovo pisanje. A svratio je več davno na se i pažnju naših protivni-ka, koji prirodno da se češče na nj obaraju, na što im on svakiput odgovara punom od-lučnošču, spremom, gvozde-nom logikom i objektivnošču.
U istini smijemo biti ponosni na naš „SOKOLSKI GLASNIK!
Глгсови штампе
Сплитски „Народни лист", у
уводном чланку последњег Spoja пише о једнодушности у на-шој земљи, па каже:
„Имамо пун и јак ocjehaj, да је наступио час, да се све заталаса, да цијелом земљом одјекује као вјечни рефреи, да сви хоћемо, да сви тра-жимо Југославију, као једини залог живота и опстанка свих Срба, Хрвата и Словенаца. Ова ,/е мисао у свима. Сва су наша досадања трвења и рвз-мимоилажења била наше у-нутрашње обитељске задјеви-це, што их у сваком часу по-требе можемо с лакоћом и с весељем да напустимо пред питањем општег народног жцвота и одржања. Ове клч-,це вријења су доказом да смо они истч који ско били у свјетском рату, да нам ie исти циљ и жеља, која je би-ла и у оном рату, а то је да будемо једно, да останемо једно и у једној јединој др-жави и то у овој нашој Југо-славији. Онда нас је та ријеч окуппла у једну државу, а сада час та ријеч има задр-жати у тој истој држави.
*
И „Сријемски Хрват", орган
ХСС, који излази у Вуковару, пише у једном од прошлих бро-јева:
„Хрвати ие желе, да се из-губе у некој несловенској завојевачкој држави. Beh npnje Срба и више иего Ср-би, xohe Хрвати вслику Југо-словенску државу. Они желе, да у Југославји буду иа рав-ној нози са Србима. Хрваги нису сепаратисти, они траже једнакост у великој Југосла-впји, итд."
РОДОЈКУБИВА РЕЧ ЦРНЕ ГОРЕ
Родољубива удружења у Под-горици, у Црној Гори, и то: Удружење резервних официра и ратника, Соколско друштво, У-дружење инвалида, Удружење добрсвољаца, Удружење четника и Кародна одбрана, објавили су, поводом овогодишњег Ви-довдана, један проглас на Цр-ногорце, у коме осуђују сваку неслогу и свако сијање дефе-тизма и разорности међу нашим народом. Проглас завршава: „ЦРНОГОРЦИ! будимо спремни за сваку еоентуал-иост. Никада до сада није ова земља требала више ослонца у слогу и снагу свога народа него сада. Збијмо се чврсто у непробојне редове око на-urer љубљеног Краља и југо-словенске заставе. НЕКА НАМ СЛОГА БУДЕ ГРУДОБРАН ДА „ЧУВАМО ЈУГОСЛАВИ-ЈУ
r Sfrana G N
SOROESRI GL'ASNIK
Goa: XI — Broj 27
Zanimijivostf iz doma i sveta
Čitav svet očekuje kako če se razvijati od sada ratni sukob iz-medu Velike Britanije sa jedne Strane, te Nemačke i Italije sa druge strane. Nemačka, a pogo-tovo italijanska štampa, več pet-naestak dana, od primirja u Fran-cuskoj, iz dana u dan najavljuju neminovnu i vrlo skoru navalu na Veliku Britaniju, a engleska štampa, kao i merodavne ličnosti izjavljuju, da oni takođe očeku-ju taj napadaj i da su spremni da ga suzbiju. Bilo je doduše i glasova, večinom iz neutralne štampe, koji su tvrdili, da do te navale neče uopšte doči, jer da se več ispituje teren za mir izme-đu Engleske i sila osovine. Izjave najmerodavnijih engleskih državnika, a pogotovo g. Čemberlena, kome se najviše pripisivala sklo-nost za mirom, demantovale su cdlučno te glasove, a pojedini engleski lisfovi uzimaju čak borben stav i tvrde, da sile osovine odlažu navalu na Englesku zato, što je ta navala skopčana sa velikim rizikom, i što znaju, da je Velika Britanija spremna na sve eventualnosti. „Daily Telegraph“ piše čak, da postoji mogučnost, da Nemačka, umesto iskrcavanja u Engleskoj, pokuša navalu na I-ran i Irak, da se domogne glavnih izvora nafte, jer je, po mišljenju engleskih listova, problem petroleja danas najteži za Ne-mačku, a za jednu akciju pro-tiv Engleske nužne su velike količine nafte.
Izgleda, medutim, da je mnogo verovatnije, da če do navale na Englesku ipak doči; samo je pitanje, da li če se ta navala ogra-ničiti samo na britanska ostrva, ili če se istodobno doči i do velike akcije protiv Cibraltara i Sueža, te protiv britanskih kolonija u Africi. Italijanska štampa najavljuje i ovu drugu mogučnost, a uvaženi italijanski listo-vi, kao što je na pr. „Relazioni Internazionali" pišu, da če rat biti još vrlo težak i da su sile osovine spremne, da ga vode, ako treba i više godina.
U vezi sa nastavkom rata iz-medu Velike Britanije i sila osovine, još uvek je nejasno, šta če biti sa francuskom ratnom flo-tom i sa francuskini kolonijama, i kako če se držati Francuzi, koji se nalaze izvan otadžbine. Javilo se, doduše, da je komandant francuske vojske u Siriji izjavio, da neprijateljstva smatra obus-tavljenim, što važi i za zapoved-nika francuskih četa u Maroku; ali iz Londona uveravaju, da je držanje francuskih vojnih snaga u kolonijama još ipak nejasno. Šef francuskog odbora u inozemstvu, general de Gol, se nada da če za sebe predobiti znatan broj francuskih kolonijalnih snaga, a pred nekoliko dana je izjavio, da je veči broj francuskih ratnih lada prešao u britanske luke, pod zapovedništvom vice - admirala Museliera, te da je odlučio da nastavi borbu. Medutim, to nije potvrdeno. Iz istog izvora se javlja, da Francuzi koji žive u inozemstvu, sve više prilaze generalu De Golu, koji u Engleskoj formira francuske dobrovoljačke legije. Ali največa je pažnja posvečena ipak držanju francuske flote, jer je to od največe važnosti za odnos sila u Sredozemnom moru.
Danas francuska flota raspolaže sa dva največa linijska broda na svetu:	„Dunkcrque“ i „Stras
bourg“, sa 6 modernih drednota, 19 krstarica, 32 kontra-torpiljera, 41 torpiljer i 76 podmornica. Sem toga, veliki je broj eskadri-la, hidroaviona i matičnih bro-dova za avione. U svemu francu-
ska flota ima danas tonažu od oko 600.000 tona. Od toga je naj-veči deo izgraden posle rata i pretstavlja sintezu nove pomorske tehnike.
*
Povodom sovjetske akcije u Rumuniji, sofijski list „Utro" ob-
javljuje izveštaj američke agencije „Boston", u kome se kaže, da če Sovjetska Rusija tražiti kontrolu svih rumunskih dunav-skih pristaništa, kao i kontrolu proizvodnje duhana. Sem toga če Rumunija dozvoliti Sovjetskom Savezu, da postavi svog komesa-ra pri ministarstvu trgovine, koji če pratiti produkciju petroleja i izvoz nafte za inozemstvo. Londonski „Times" misli takode, da če Rusija tražiti veču količinu rumunskog petroleja za sebe, naročito sada, kada je, uvede-tijem novog radnog vremena, u-veliko povečana potrošnja nafte u ruskoj industriji. Engleski list misli, da če zbog toga doči do konkurencije izmedu Nemačke i Sovjeta, pogotovo zato, što je problem nafte veoma važan za Nemačku.
•
Iz Londona se javlja, da je u Njujork stigao pretstavnik bri-tanskog ministarstva avijacije, Harold James, koji je izjavio da če fabrike aviona u Severoame-ričkoj Uniji moči doskora lifero-vati Velikoj Britaniji 5.000 aviona mesečno, dok naprotiv Nemačka izraduje danas 2.000 aviona prve linije mesečno. — Engleski listo-vi javljaju, da se 38 indijskih knezova ponudilo britanskom kralju, da če kupiti veliki broj gotovih aviona u Americi i pokloniti ih engleskotn ministarstvu avijacije. Pošto se radi o gotovim avionima, oni če što pre biti poslani u Englesku.
Prema vestima iz Londona, u Indiji če se podiči nove fabrike oružja i municije, za koje je britanska vlada odredila kredit od 500 tniliona dinara. Te fabrike če izradivati sve vrste topova, lakih mitraljeza, raztičitih mina itd. Istodobno se javlja, da su u Australiji sva brodogradili-šta zaposlena u prvom redu iz-gradnjom ratnih brodova za bri-tansku flotu, te da rade bez pre-kida, i danju i noču.
праве крсташке војне противу Чеха. „Крсташи", којима је у првом реду био циљ да поробе чешки народ, а не да ra спасу од „јереси“, били су јуначки одби-јани од стране слабо наоружа-них,, али јуначких Чеха, којима је на челу стајао велики војско-вођа, Јан Жижка.
У свим тешким тренутцима своје историје чешки се народ сећао свог великог народног му-ченика. Он постаје симбол и-дејне борбе, коју је чешки на-род увек водио противу нездра-во тумачених и зл.оупотребљава-них идеологија, симбол борца, који се ни у ком случају не о-дриче својих начела, која воде ка сазнању правде и успостав-љању слободе уверења и миш-љења. 1915 године, приликом прославе петстогодишњице смр-ти Јана Хуса, када су у Аустри-ји све те прославе биле забра-њене, Масарик је у Женеви ука-зао целом свету на Хусове за-слуге по човечанство, јер је он први, а заједно с њим и цео на-род, узео у одбрану слободу чо-векове савести и тражио да се вера не злоупотребљава као средство заробљавања. Као ду-боки хришћанин, Хус је оставио следећи аманет чешком народу, који је пред своју смрт написао: „Такође Вас молим, да један другога љубите, да не дате да буду добри људи тлачеии насиљем, и да сваком правду желите."
Ј. В.
Хусов дан
Сутра, 6 јула, прославља чеш-ки народ 525-тогодишњицу смр-ти једног од својих навећих си-нова и бораца за правду и и-стину, Јана Хуса. Ове године та прослава неће бити јавна, ни запажена, али ће бити у толико дубља, јер Хусов споменик у Прагу готово сваког дана осване окићен цвећем, даром скромних, али пуних вере људи.
Хус се је истакао као народни будитељ и творац прве чешке граматике. Он је упростио чеш-ки провопис и написао прву че-шку расправу о наследном пра-ву, у којој брани малог човека пред свемоћним феудалцима и свештеницима, који су <се у то доба обогаћивали често, и на рачун наследника. Сав овај рад доноси му непријатеље, na je бачена анатема на њега и он одлази нз Прага у народ. Да би одбранио своје учеше, саграђено на правЛчности и Светом писму, Хус одлази у Констанцу, пошто му је од цара осигуран повра-так. Без обзира на ово, Хус бу-де бачен у тамницу и спаљен на ломачи, као јеретик, пошто је одбно да се свечано одрекне своје науке. Затим долази до
Sokolski pesnici
PJEVALA JE ŠEVA
Pjevala je ševa pjesmicu umilnu pjevala je suncu što u sjaju sinu.
I rumeno j zori što u jutro rudi.
I u srcu nadu, novu sreču budi.
I potoku malom što protiče tuda natapajuč Zemlju što nam rodna gruda.
I šarenu cvijetu Najljepšemu daru, ljudskom pokoljenju na božjem oltaru.
I izvoru bistrom ijubavi i sloge koji od zla do sad spasio je mnoge!
I životnorr, dahu koji dušu diže, tamo gdje se rijetko bez stradanja stiže. 1
Pjevala je brači pjesmu bratske sloge, da izbjegnu jade i čemere mnoge.
Pjevala je ševa pjesmicu umilnu Spasitelju našem i Boiijem sinu:
„Ljubite se brado, koji davno reče, — to je tajna mira i v ječite sreče...“
Z. CVJETKOVIĆ, Klstanjc
Sadržina sokolskih listova
„SOKOLSKA VOLJA“
Glasilo sokolstva u Ljubljani, u broju od 28 juna, donosi ovaj sadržaj: Sokolsko vidovdansko a-postolstvo, uvodni članak; — Tedenski pregled (Vsi v eno fronto); — Iz ljubljanskega sokolskega zbora; — Petdeset let Celjskega Sokola; — Celje, pesma od E . L. Gangla; — Razvoj ženske telovadbe pre celjskem Sokolu, Mimica Lojkova; — Proste panoge v Celjskem Sokolu;
— Pismo iz Praga. — Vesti iz Saveza SKJ. i iz društava i četa.
„VESTNIK SOKOLSKE ŽUPE CELJE"
Primili smo broj 6 toga lista, sa ovim sadržajem: „Na zbrano občinstvo je napravil dogodek najglobji vtis“; — Duh naroda je trden ščit; — Na stražil; D. M.: Najsjajnejši dokaz prave vere je čista in dobrotvorna ljubezen; — Tehnički del: Rebernik Drago; — „Naprej zastave slave..,«; — Objave; — Mi mladi;
Drugi vsesokolski zlet v Beogradu; — Sokolski tisk.
„SOKO NA JADRANU"
Glasilo Sokolskih župa Split, Šibenik—Zadar, Sušak—Rijeka u broju 6 za juni mesec donosi o-vaj sadržaj: Heja: Duh Vidovda-na; — S. V.: 80-godišnjica dr. Lazara Cara; — Nešto iz proš-losti Sokolskog društva u Splitu;
— S. V.: Higijenska vrijednost prirodne i vještačke vježbe (Na-stavak); — Šaljivi kut; — Vije-sti iz župe Split; — Razne vi-jesti.
„NAŠA RADOST"
List jugoslovenske sokolske de-ce. Primili smo broj 9 toga lista sa ovim sadržajem: Mati; — Ra stanak, Frano Katarinič; — Vodne bombe in morske mine, nevar no orožje; — Ježeve nezgode; — Šaljive priče; — Ide leto (pesma): J. Mrežnički; — Nestašna curiqa
i	princeza; — Svuda je lepo, kod kuče na.ilepše; — Budalasti sin; — u začaranom gradu; Zašto nas insekti bodu; — Lov na velike živali; — Poredni pastir Marko: Slavko Hotko; — Zankn l.iivosti i rebusi. — Sa prilogom „Za naše mališane".
БРАЋИ СОКОЛИМА-ПЧЕЛАРИМА
За израду вештачког саћа или куповину истог, обратити се со-колској жупи Мостар.
У Савезу има јбш комплета „Прве југословенске пчеларске дописне школе", који се могу добити по цени коштања 50. дин. комплет (свих 10 свезака). Исто тако има и шаблона са у-пуствима за израду модерних кошница (Дадон-Блат) који ста-ју 16.— дин.
Kako ćemo osnovati tamburaški orkestar
U vezi članka „Kako se osni-vaju sokolski orkestri", objavlje* nog u „Sokolskom Glasniku11, br.
45, primio sam mnogo zahvalnica
i	pisarna od naših četa i društava. Večina naših četa, želela bi osnovati tamburaški orkestar za to, jer osnivanje tamburaškog orkestra, staje malo truda i malo novaca, a ipak može zadovoljiti sve potrebe čete ili društva, kao duvački, gudački ili makakav drugi orkestar. Dobro uvežban tamburaški orkestar, može svirati ne samo narodne pesme, nego i koračnice, predigre, valcere, moderne igre, sokolske vežbe itd.
Za osnivanje tamburaškog orkestra, dovoljno je i sedam članova. Tamburaški orkestar, koji slušate skoro svakodnevno iz be-ogradske radiostanice, sastoji se svega iz 7 ili 8 članova, a sami ste se uverili, da ovakav dobro uvežban tamburaški orkestar, može izvoditi ne samo narodne pesme nego i najteže mu/.ičke tvorevine.
Večina bratskih četa boji se o-snovati tamburaški orkestar, zbog toga, što nema stručno lice za poučavan.ie u ovim imstrumen-tima. Medutim taj strah je ne-osnovan, jer firma Frajt, Beograd, Kralja Aleksandra br. 9, izdaje ovih dana „Prvu jugoslo-vensku školu za tamburaške instrumente, sremsko-bačkog sistema". Ova škola, napisana je naročito za naše sokolske seoske čete, odnosno za početnike i samouke. Iz ove škole može, sa malo čvste volje, naučiti notalno sviranje na tamburaškom instrumentu i onaj, koji nema o muzi-ci ni pojma, a kamoli onaj, koji ima muzički sluh i volju.
Tamburaške instrumente može-te dobiti kod te iste firme, ili u Zagrebu (Dalmatinska ulica) kod majstora, g. Stjepušina.
Za potpun tamburaški orkestar, potrebni su ovi instrumenti; prim, primterc, basprim, basprim-terc, kontra, čelo i bas. Sve mu-zičke potrepštine: note, škole i instrumente kupujte samo kod bratskih sokolskih firmi, a ne kod onih koji za vaš nOvac šire u našoj zemlji antislovensku i antisokolsku propagandu, i koje vas mame pomoču šarenih ce* novnika i blistavih reklama.
Nikad nije dockan. Zato ne o-klevajte, potrudite se, da u vašoj četi — društvu, osnujete svoj orkestar, koji bi ulepšavao vaše priredbe. Ako vam nije nešto jasno u pogledu osnivan.ia makak-vog orkestra, moj savet košta svega poštan. marku, koju priložite u prismu za odgovor.
Ladislav Šoula
organizator sokolskih orkestara, Beograd, Vojvode Stepe 252
dobijetenju
) jedino kod
ČIZMARSKE ZADRUGE
0čbrinjskai4 kod Dvora
ЧАСОВНИЧАР И ЈУВЕЛИР
M. МИТР0ВИЋ
Теразије 22 (до Носнве)
има шваЈцарских часовника ea руку и џеп, златног на-кита, кристала, сре-бра, пехара иплакета
EpaltH и сестрама попуст Цене врло содидие. Стручан рзд Тражнте цене за израду
кланаца в знанака
,	,	,.	,	.	м	Cmiiiani/	Д1ок<;р	Ne	nadovlča	61	  Ureduie	redakcioni	odbor	(Pretsednik	Dr.	Vlad.	Belajčič)	Odgovorni	urednik
Ж Miuović ,	H.«*	^	^	“»■	m	u-m.
Dr. Tihomir. Prti tič, Beograd, Prestolonaslednikov Trg