KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 54 (3j
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 NOVEMBRA DOS.
PATENTNI SPIS BR. 14555
Kubler u. Niethammer, Kriebstein, Nemačka i Chemische Fabrik Coswig-Anha!t
G. m. b. H., Cosvvig-Anhalt, Nemačka.
(Pronalazač: Dr. Schvvabe Kurt, Kriebstein, Nemačka).
Postupak za proizvodnju drvovine od drveta, koje sadrži mnogo smole naročito
od borovine.
Prijava od 30 avgusta 1937.	Važi od 1 aprila 1938
Ovaj se pronalazak odnosi na postupak za proizvodnju drvovine (drvenih strugotina) od drveta, koje sadrži mnogo smole, naročito od borovine. Pri struganju drveta, koje ima mnogo smole i pri daljoj upotrebi drvovine, proizvedene od tog drveta nastaju poteškoće zbog toga što smola kao lepljiva masa zaprljava razne mašinske de-love, sita i klobučine. Pokušavano je da se uklone te poteškoće time, što se upotrebljavalo drvo koje je dugo ležalo u kom se smola stvrdnuta u kristalinsku masu, koja nije lepljiva. Ali i pri tom postupku nastaju poteškoće kada se struže pri toploti. Zbog toga se mora strugati pri hladnoći, a kao što je poznato, to ima druge nedostatke u pogledu kakvoće materije i efekta rada. Pokušavano je takođe da se smola sapo-nificira dodavanjem alkalija naročito sode i da se tako učini neškodljivom. Ali ovaj postupak ima razne nedostatke. S jedne strane voda u materiji naginje jako penušanju, a osim toga pri najmanjem višku alkalija nastaje jako prebojen je drvovine a napo-sletku može, dodavanjem sredstava koja smanjuju eksponent pn (koncentracije vodeničnih jona) na pr. sredstava za bdjenje kao natrium-bisulfita, nastati taloženje smole, koje opet izaziva stare poteškoće.
Sada smo uspeli smolu iz mladog drveta, koje ima mnogo smole naročito od borovine da učinimo neškodljivom time, što se ona pretvara u teško rastvorljivu bariu-movu so, koja se ne lepi. U ovu se svrhu ili vodi za drvovinu, za vreme struganja ili
tek posle procea struganja, dodaju bariu-mova jedinjenja, koja su rastvorljiva u vodi i to u čvrstom ili tečnom obliku, prvenstveno se može upotrebljavati bariumov hidrat. Količine potrebnog hidrata zavise od vrste i doba (starosti) drveta pa se kreću između 0,1 i 1 kg na m3 drveta. Preimućstveno je da se temperatura struganja ne primenjuje niža od 50° C kako bi se lako vršilo obrazovanje bariumove soli. Veliki višak u barit-hidratu (bariumov hidroksid) dovodi do žutog bojadisanja drvovine. Ali ustanovljeno je da prebojenje ne nastaje dokle vrednost p.i nije manja od broja 7. Dakle prvenstveno se dodatak barit-hidrata kreće u takvim granicama, da se ne prelazi u alkalno područje. Bariumova so je telo, koje se teško rastvara i liči na kaolin a koje većim delom ostaje u drvo-vinj kao materija za ispunjavanje. Ona se pri dodavanju kiselina ne pretvara uz ponovno obrazovanje slobodne smole, tako da smola ostaje trajno neškodljiva. Kada drvo, koje treba da se istruže ima grane i jdično, koje vanredno sadrže smole, onda je za preporuku da se radi bolje raspo-dele i pretvaranja smole sa bariumovim hidratom dodaju inače poznata dispergaci-ona sredstva na pr. sulfonati masti i alkohola ili slično. Uopšte je dovoljan dodatak od 2—3%) u odnosu na dodatak barit-hidrata. Opisanim postupkom je moguće struganje u drvovinu drvčta, koje ima mnogo smole, naročito borovine, bez ikakve poteškoće i da se dobijena drvovina pre-
Din. 5.—
raduje u hartiju. Zatim se uspeva izbega-vanje svakug zaprijavanja aparata, koji služe za obradu drvovine, naročito mašina za hartiju a ovakvom drvo vinom od drve-ta, koje ima mnogo smole može se proizvoditi hartija, koja je u svakom pogledu jednaka hartiji proizvedenoj od čamove drvovine. Umesto barium-hidrata mogu se primeniti i druga bariumova jedinjenja koja su rastvorljiva u vodi — eventualno i mešavine ovakvih jedin jenja — a koja se jedinjenja delom mogu jednostavnije spraviti ili pak pri njihovoj upotrebi daju iz-vesna preimućstva. Tako se može na pr. drvovini dodati bariumov oksid u čvrstom obliku. Zatim se uklanjanje smole može izvesti na taj način, što se smola najpre na inače poznati način sa alkalijama, na pr. natronskom lužinom, saponificira pa onda dodaju bariumove soli koje dovode do izdvajanja bariumove soli smolastih kiselina, kada se struže na pr. borovina, onda će se drvovina najpre, i to najbolje neposredno na strugaču, dodati količina sode ili na-tronske lužine, koja je potrebna za saponi-fikaciju smole a onda otprilike pre sortiranja drvovine dodati toliko bariumovog hlorida, da se na triurno va so smole može bez ostatka pretvoriti u bariumovu so. Prvenstveno se dodaju i bariumov hlorid i alkalije kao rastvori..
Umesto bariumovog hlorida može se drvovini posle saponifikacije smole sa alkalijama dodati i bariumov nitrat ili svaka druga bariumova so, koja je rastvorljiva u vodi.
Uklanjanje vode može se preimućstveno postići i time, što se drvovini dodaju mešavine bariumovih jedinjenja, rastvorljivih u vodi na pr. može se primeniti rastvor bariumovog hidrata i bariumovog hlorida, pri tome vrši bariumov hidrat saponifika-•ciju, dok oba jedinjenja izazivaju taloženje smole.
Zatim se uspeva ukloniti smola kada se drvovini, bez prethodne saponifikacije smole sa alkalijama, dodaju bariumove soli ra-stvorljive u vodi. Doduše u ovom je slučaju shodno da se drvovini istovremeno ili pre dodavanja bariumovih soli doda neko dis-pergaciono sredstvo. Može se na pr. drvo, koje ima mnogo smole pustiti da u aparatu za struganje kaplje sulfitna otočna lužina ili sulfonati masti i alkohola, a drvovini iza strugača da se doda, shodno rastvoreni, bariumov hlorid u količini dovoljnoj za taloženje soli. Uopšte su dovoljna 1 do 2 kg bariumovog hlorida na 1 m3 drveta, koje ima mnogo smole. 1 pri ovom postupku u-speva se potpuno uklanjanje poteškoća od smole pri proizvodnji i obradi drvovine od drveta, koje ima mnogo smole.
Moguće je takode da se postavljeni zadatak reši dodavanjem bariumovog karbonata, koji sa kiselinama koje se nalaze u drvenoj masi, obrazuje soli rastvorljive u vodi.
Pošto je voda pri proizvodnji drvovine uopšte kisela njena vrednost po leži između 4 i 5 pri čemu ovu koncentraciju vo-donikovih jona proizvode većim delom organske kiseline, naročito mravlja kiselina i sirćetna kiselina, to se mogu i u samoj kaši drvovine proizvesti rastvorljive bariumove soli, kada se vodi drvovine doda bariumov karbonat. Dakle kada se na pr. pri struganju borovine po mogućstvu vrelom mlazu vode doda 2—3 kgr bariumovog karbonata, onda napred pomenute kiseline vrše obrazovanje rastvorljivih bariumovih soli koje tada sa svoje strane izazivaju taloženje smole. 1 ovde je za preporuku dodavanje nekog dispergacionog sredstva.
Patentni zahtevi
1)	Postupak za proizvodnju drvovine od drveta, koje ima mnogo smole naročito od borovine, naznačen time, što se drvovini dodaju bariumova jedinjenja rastvorljiva u vodi, u čvrstom ili tečnom obliku.
2)	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se drvovini dodaje bariumov hidrat.
3)	Postupak prema zahtevima 1 i 2, naznačen time, što se dodatak barit-hidrata održava u takvim granicama da voda drvovine ne prekoračuje vrednost pa veću od broja 7.
4)	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se drvovini dodaje bariumov oksid.
5)	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se drvovini posle saponifikacije smole sa alkalijama dodaju bariumove soli rastvorljive u vodi.
6)	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se drvovini dodaju bariumove soli rastvorljive u vodi i shodno dispergaciona sredstva.
7)	Postupak prema zahtevu 1, naznačen dodavanjem barium karbonata koji sa kiselinama, koje se nalaze u masi, obrazuje soli rastvorljive u vodi.
8)	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se drvovini dodaju mešavine bariumovih soli rastvorljivih u vodi.
9)	Postupak prema zahtevima 1—5, naznačen time, što se bariumova jedinjenja lastvorljiva u vodi dodaju drvovini za vreme procesa struganja ili tek posle procesa struganja.