kRAUEVINA 3UG0SLAVPA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 40 (3).
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 AVGUSTA 1936
PATENTNI SPIS E>R. 12474
Vereinigte Leichtmetallwerke G. m. b. H., Hannover—Linden, Nemačka. Postupak za pojačavanje otpornosti protiv korozije kod aluminijevih legura.
Prijava od 7 avgusta 1935.	Važi od 1 decembra 1935.
Traženo pravo prvenstva od 16 oktobra 1934 (Nemačka).
Poznato je poboljšavanje otpornosti protiv korozije kod veoma čvrstih aluminijevih legura, naročito onih* koje sadrže bakar, ako se legura poploei slojem izvesne debljine čistog aluminijuma, ili legure otporne na koroziju i ploča se pomoću zavarivanja spoji sa podlogom. Da bi se postiglo zadovoljavajuće dejstvo, pri tome se u glavnom upo-trebljuju slojevi koji imaju debljinu od 5—7iU% debljine predmeta, koji treba da se oploči. Pošto su čist aluminijum kao i aluminijeve legure otporne na koroziju, u-glavnom bez bakra, ili siromašne bakrom, imaju one nešto manju tvrdoću i čvrstoću od veoma čvrstih, oplemenjenih legura podloge. Kao naročita smetnja pokazalo se smanjenje tvrdoće površine usled mekšeg dodatka, jer se pri tome smanjuje otpornost protiv izlizavanja. Sada je pokušano, da se dobije tvrda površina na taj način, što su se za popločavanje upotrebljavale legure, koje su osim toga što su jako otporne na koroziju imaju i istu čvrstoću i tvrdoću kao i osnovna legura. Ali to se do sada nije moglo praktički ostvariti, jer sa najpovoljnija mehanička svojstva u osnovnoj leguri postižu obično pomoću sadržine bakra u takvoj količini, koja ima za posledicu znatno smanjenje otpornosti protiv korozije.
Predmet ovog pronalaska je povećavanje otpornosti protiv korozije kod aluminijevih legura, pri čemu se opisani nedostatci izbegavaju. Istpostavilo se, da se može postignuti znatno povećavanje otpornosti pro-
tiv korozije i onda, kada se osnovni materijal poploči sa prilično tankim slojem čistog aluminijuma ili legure bez bakra i ako se zatim naneseni sloj, pri sledećoj toplotnoj obradi, potpuno odstrani pomoću difuzije. Pri tome sloj uopšte ne postoji, ali se pojačava hemijska otpornost površine bez smanjenja dobrih mehaničkih svojstava površine, t. j. čvrstoće i tvrdoće.
Izvođenje tog postupka vrši se na pr. tako, što se na već uobičajeni način pomoću valjanja zavari jedan sloj čistog aluminijuma sa osnovnom legurom. Debljina sloja uzima se pri tome da iznosi oko 1 % debljine predmeta. Pri sledečem žarenju u so-nom kupatilu na oko 510°C u vremenu od 10—30 min., zavisno od debljine predmeta, difunduje potpuno tanki sloj u površinu materijala. Time se uspeva da merljivo smanjenje mehaničkih vrednosti ne nastupa, dok pri jednom normalnom 5%-nom opločava-nju aluminijevih legura sa oko 4^ Cu, 0.5% Mg i 0.5 % Mn, nastupa smanjenje čvrstoće do 8% u odnosu na celokupan presek.
lako aluminijum potpuno difunduje u osnovnu leguru, povećava se znatno hemijska otpornost tog materijala u poređenju sa istom neopločanog materijala. Sledeči pregled jasno pokazuje postignuti napredak. Pri tome su dve aluminijeve legure se 4.2% Cu, 0.5% Mg i 0,6% Mn, od kojih legura I nije opl°čena dok je legura II opločena 1%-mm slojem čistog aluminijuma, obe u oplemenjenom stanju, u obliku limova debljine od
Din. §.
1 mm podvrgnute korozionoiri opitu po My-liusu u toku od 30 dana. Zatim je pomoću žarenja pločani sloj legure II potpuno išče-zao. Poredenje vrednosti pokazuje jasno postignuto pobljšanje.
Legura I.
Otpornost protiv
Prvobitno stanje	izvlačenja Š'renja
Posle 10 dana korozije	38.5	18.0
„ 20 .	„	28.8	2.5
„30 „	,	27.0	2.7
25.0	2.6
Legura It.
Otpornost protiv	Širenja
izvlačenja	
39.0	18.0
39.0	15.0
39.2	17.0
39.0	15.5
Patentni zahtev:
Postupak za poboljšavanje opločavanja aluminijevih legura pomoću čistog aluminiju-ma odnosno aluminijevih legura bez bakra, koje su spojene sa podlogom samo pomoću zavarivanja, naznačena time, što se materijal, kojim se opločava nanosi u jednom relativno tankom sloju i što se pomoću sledeče toplotne obrade unosi difuzijom u osnovni materijal, tako da isti više ne postoji kao jedan samostalan sloj.