KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 65 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 15. Septembra 1929.
PATENTNI SPIS BR. 6312
Manfredi Palumbo Vargas, inženjer, Djenova, Italija.
Poboljšanja kod propelera.
Dopunski patent uz osnovni br. 6135.
Prijava od 4. februara 1928.	Vazi od 1. novembra 1928.
Traženo pravo prvenstva od 7. marta 1927. (Italija).
Najduže vreme trajanja do 31. jula 1943.
Dopuna za patentnu prijavu br. 6135.
Ovaj se pronalazak odnosi na specijal-no izvodenje detalja propelera iz glavne prijave.
U glavnoj prijavi opisano je, da je potrebno da nebi masa fluida u k oj oj je ra-dila jedna od helikoidalnih površina ostala ista u kojoj če raditi druga takva površina, nošena od istog vratila, potrebno da se razne helikoidalne površine rasporede sukcesivno u aksialnom pravcu duž vratila Ovaj raspored dopusta da se glavčina o-slobodi od fluida i da se ovaj gura u he-likoidalnom pravcu i to time, što se upo-trebljuje propeler sa više lopatica ma kog oblika, koje prolaze sa ili koje su vezane direktno za glavčinu, ali koje su i razmak-nute. Takav raspored omogučava da fluidna masa ne teče nekorisno duž glavčine i delova lopatice, koji su uz glavčinu, pošto je masi omogučeno da teče slobodno u helikoidalnom i centrifugalnem pravcu.
U vezi s ovim, o čemu je bilo reči u glavnoj prijavi, napominjemo, da je dejstvo pogonskih površina povečano na vodečoj ivici i na krajnjoj (vučenoj) ivici usled fluidnih masa, koje se neprekidno menjaju za svaku površinu. Za tu svrhu, po ovom pro-nalasku, preseči lopatica (punog ili deli-mičnog koraka) izvedeni sa cilindrima koaksialnim osi rotacije, seku te helikoide sledujuči oblik sa vrlo odredenim linijama,
koji ima oštar ugao na vodečoj ivici. Ovaj ugao obrazovan je presekom konturnih linija prednjih i zadnjih površina, od k oj ih je prva sa manjim prečnikom krivine a druga sa večim (koji može bitii beskonačan).
Tačka maksimalne debljine preseka leži prema vodečoj ivipi i debljina se postepe-no smanjuje ka zadnjoj ivici. Drugi oštar ugao obrazovan je na zadnjoj ivici presekom konjurnih linija prednjih i zadnjih površina lopatice, od kojih su prve vrlo ve-likog poluprečnika krivine (može biti čak i beskrajan) dok je poluprečnik zadnjih površina manji. Zalim iz istog razloga preseči lopatica u radialnom pravcu opadaju sa glavčine ka obimu, pri čem konturne linije graniče debljinu, k oj a je vezana polu-kružnim lucima ili dvojnim krivinama.
Kao primer na načrtu je pokazano nekoliko oblika izvodenja. Sl. 1 pokazuje u pogledu sa strane tro-lopatični propeler sa delimičnim korakom, koje se lopatice pružaju direktno sa glavčine i koje su na jednakom odstojanju postavljene jedna od druge duž ose rotacije. Sl. 1 pokazuje slično izvodenje, u kome su helise sa punim korakom; sl. 3 i 4 pokazuju lopaticu po pronalasku u aksialnom i u horizontalnem izgledu. Sl. 3 pokazuje dalje presek lopatice sa radialnom ravni.
U sl. 1 propeler se sastoji iz tri lopatice sa delimičnim korakom, koji je izme-
Din. 10.
du ravni (1, 1 i 2, 2) (2, 2 i 3, 3) (3, 3 i 4, 4), koje su normalne na osu 5, 5 rotacije propelera.
U sl. 3 i 4 lopatice su konstruisane tako da se, ako se načini presek na površini zamišljenog cilindra, ko ji je koaksialen sa osom rotacije i ima ma koji polu-prečnik r, obrazuje na vodečoj ivici 14 o-štar ugao 13 izmedu linija, koje graniče prednje i spoljne površine 18 i 19 lopatice, pri čem prva linija ima manji polupre-čnik krivine nego linija zadnjih površina (koji može biti i beskonačan). Maksimalnu debljinu (17) imamo blizu ivice 15 a drugi oštar ugao 15 a drugi oštar ugao 16 je na zadnjoj ivici izmedu konturnih linija, prednjih površina (18 i 19) ima veči po-luprečnik krivine (čak može biti i beskonačan) a druga linija ima manji radius.
Presek po radialnoj ravni 20, 20 (sl. 3) kroz lopaticu propelera ima zadebljanje 21, koje opada sa glavčine ka obimu. Linije, koje graniče ovo zadebljanje vezane su kod 22 i 23 polukružnim lukovima ili u opšte krivinama drugoga reda.
Ako su lopatice vezane direktno za glav-činu (kao u sl. 1 i 2) presek u radialnoj ravni (20, 20) razlikovače se od onog u sl. 3 jedino u torne, što neče biti spojnih pa-oka, pošto su prednje i zadnje površine helikoida direktno vezane za glavčinu.
Napominje se, da su mogučne i druge variacije i preinačenja osim onih pokazanih na nacrtima, a da se pri svem tom ne lzade iz granica pronalaska.
Patentni zahtevi:
1.	Poboljšanje kod propelera po glavnoj prijavi br. 6135 naznačeno time, što su he-
likoidi na jednakom odstojanju udaljeni je-dan od drugog i rasporedeni duž rotacio-ne ose i direktno spojeni sa glavčinom.
2.	Poboljšanje po zahtevu 1, naznačeno time, što preseči helikoida učinjeni po zamišljenem cilindru, koji je koaksialan sa osom rotacije, s eku te helikoide sledujuči oblike koje imaju ošfre uglove na vodečoj ivici, koja je obrazovana presekom konturnih linija prednjih i zadnjih površina helikoida, pri čem linije prednje površine imaju manji radius krivine nego linije zadnje površine.
3.	Poboljšanja po zahtevu 1 i 2 naznačena time, što je maksimalna debljina u bližini vodeče ivice, koja posfepeno opada ka zadnjoj ivici, i što postoji oštar u-gao na zadnjoj ivici obrazovan presekom konturnih linija prednjih i zadnjih površina helikoida, pri čem prve linije imaju veči poluprečnik krivine nego linije zadnjih površina.
4.	Poboljšanja po zahtevu 2 i 3 naznačena time, što preseči helikoida u radialnoj ravni imaju debljinu, koja opada po-stepeno od glavčine ka periferiji, pri čem su prednje i zadnje konvergirajuče površine lopatice spojene krivim površinama po-lukružnog ili torne sličnog oblika ili krivinama drugog reda.
5.	Poboljšanja po zahtevu 1—4 naznačena time, što su prednje i zadnje površine helikoida vezane saglasno njihovoj najve-čoj debljini, koja raste ka glavčini, krivim površinama čiji je presek polukružan ili torne slično.
Adpatent broj 6312.