KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 21 (1)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 MAJA 1939.
PATENTNI SPIS BR. 14884
N. V. Philips’ Gloeilampenfabrieken, Eindhoven, Holandija.
Raspored vezivanja za pojačanje modulisaniih oscilacija visoke učestenosti koji je naročito podesan za krajnji stupanj nekog- otpravljača.
Prijava od 21 oktobra 1937.	Važi od 1 decembra 1938.
Naznačeno pravo prvenstva od 22 oktobra 1936 (Holandija).
Ovaj se pronalazak odnosi na raspored vezivanja za pojačanje moduliranih oscilacija visoke uče slanosti koji je raspored naročito podesan za krajnji stupanj nekog otpravljača.
Pojnato je da se za pojačanje moduliranih oscilacija visoke učestanosti a-potrebljava neka pojačivačka cev u kojoj je prednapon rešetke toliko veliki da cev propušta struju za vreme svakog poduta-lasa naizmeničnog napona koji treba da se pojača. Ovakav je pojačivač poznat pod imenom „B-pojačivača” pa pri potpunom
JT
opterećenju ma stepen dejstva kada se
pretpostavi da je amplituda naizmeničnog napona koji se pojavljuje u izlaznom kolu jednaka anodnom jednosmisleinom naponu. Ali u praksi je dozvoljen najviši anod-ni naizmenični napon koji iznosi 0,8 do 0,9 puta anodni jednosmisleni napon, a otuda najviši stepen dejstva nekog B-pojačivača
TC
u praksi nije veći od 0,8 do 0,9 puta a to
je približno 670/o'. Pri upotrebi ovakvog pojačivača za pojačanje moduliranih oscilacija nastaje ovaj stepen dejstva 67%> samo pri 100%-noj modulaciji nosačkog talasa, međutim stepen dejstva nemoduli-ranog nosačkog talasa ne može da bude veći od 33%. Za radio-stamice je srednja dubina modulacije zd] vreme jednog celog dana vrlo mala, dok trenutna vrednost mo-dulacione dubine retko prekoračuje 30% ili drugim irečima stepen dejstva nekog B-pojačivača prosečno nije mnogo veći od
33%.
Radi postizanja većeg stepena dejstva već je predlagano da se upotrebi raspored pretstavljeno na si. 1. U tom rasporedu o-beležava oznaka 1 neki B-ipojačivač koji je opterećen nekom impedancom koja se pri učestanosti nosačke oscilacije vlada kao neki Ohm-ov otpor sa vrednošću 2R. U izlaznom kolu pojačivača 1 uvezane su spojke 5 i 6 neke mreže 7, pri čemu je sa ulaznim spojkama 8 i 9 vezan neki pojačivač, čiji je prednapon izabran tako da taj pojačivač propušta struju samo tada, kada je amplituda oscilacija, koje treba da se pojačaju, veća od alplitude hosaćke oscilacije. U pojačivače 1 i 2 dovode se oscilacije koje treba da se pojačaju sa međusobnom pomerenošću faze od 90°. Mreža 7 je uređena tako da je impedanca, koja nastaje između izlaznih spojki 5 i 6, obrnuto proporcionalna impedanci uključenoj iz-izmedu ulaznih spojki 8 i 9, a to svojstvo može biti obrnuto. Proizvod pomenutih impedanci iznosi Ro2.:Pri čemu je Ro ravno R a u nastavku je nazivano talasni otpor.
Dokle pojačivač 2 nije sprovodljiv t. j, dokle je amplituda oscilacija, koje treba da se pojačaju, manja od amplitude nosačkog talasa, dotle je impedanca koja se pojavljuje između spojki 5 i 6 ravna nuli pa je pojačivač 1 opterećen otporom 2R. Kada amplituda oscilacija ikoje treba da se pojačuju nadmašujiu amplitudu nosačkog talasa, onda pojačivač 2 postaje sprovođ-Ijiv za vreme onog dela oscilacija, koje treba da se pojačaju, u kom trenutku vred-
Din. 25.—
nost oscilacija leži iznad amplitude nosač-kog talasa pa između spojki 5 1 6 nastaje
negativni otpor koji je ravan ^- = R pri
najvećoj sprovodljivosti pojačivača 2 koja nastaje pri temenom naponu nekog nosač-kog npona koji je 100%-no moduliran Dakle otpor opterećenja pojačivača 1 zavisi od trenutne vrednosti oscilacija koje treba da je pojačaju i to tako da otpor opterećenja iznosi 2R dokle je amplituda oscilacija koje treba da se pojačavaju manja od amplitude nemodulirane nosačke oscilacije. Međutim otpor opterećenja opada od 2R na R kada trenutna vrednost .oscilacija koje treba da se pojačaju poraste do temenog napona 100%-no moduliranog nosačkog napona t. j. do vrednosti koja je ravna dvostrukoj amplitudi nosačkog talasa. Otpor opterećenja pojačivača 2 određuje impedanca uključena između spojki 5 i 6, koju uslovljava sprovodijivost pojačivača 1. Vezivanje pojačivača 1 izabrano je tako da kada trenutna vrednost oscilacija koje treba da se pojačaju poraste od amplitude nosačkog talasa do dvostruke vrednosti, onda negativni otpor koji čini pojačivač 1 opada od 2R do R pa otuda otpor koji postoji između spojki 5 i 6 raste od O do R. Dakle otpor opterećenja pojačivača 2 opada od « do R kada tre-nutna vrednost oscilacija koje treba da se pojačaju paraste od amplitude nosačkog talasa do temenog napona 100%-no moduliranog nosačkog napona.
Dejstvo opisanog rasporeda je sledeče:
Dokle je amplituda oscilacija koje treba da se pojačaju a koje se dovode po-jačivačima 1 i 2 manja od amplitude nosačkog talasa dotle je pojačivač 2 zatvoren a pojačivač 1 je opterećen otporom 2R, koji je izabran tako da se postiže najviši dozvoljeni anodni naizmenični napon pojačivačkiih cevi kada je amplituda oscilacija koje treba da se pojačaju podjednaka nemoduliranoj amplitudi nosačkog talasa. Stepen dejstva pojačivača 1, ikoji raste pri porastu amplitude oscilacija koje treba da se pojačaju, postigao je zbog toga pri nemoduliranoj amplitudi nosačkog talasa svoju najvišu vrednost tod 67%. Kada amplituda oscilacija koje treba da se pojačaju nadmašuje amplitudu nemoduli-rane amplitude nosačkog talasa, onda ne može više da raste amplituda naizmeničmog napona koji se pojavljuje u izlaznom kod pojačivača 1 i tada bez prisustva pojiačiva-ča 2 ne bi nikako više rasla izlazna energija pojačivača 1. Ali u tom trenutku postaje sprovodljiv pojačivač 2, a time opada otpor opterećenja pojačivača 1 pa se
može postići porast izlazne energije pojačivača 1 porastom anodne struje pojači-vačkih cevi a da ne raste anodni naizmenični napon koji je već postigao svoju najveću vrednost. Pri temenom naponu 100%-no modulirane nosačke oscilacije je otpor opterećivača 1 dva puta veći nego pri pojačanju neke nemodulirane nosačke oscilacije. Pri temenom naponu neke 100%-no modulirane nosačke oscilacije je i otpor opterećenja pojačivača 2 jednak R pa je i energija koju izdaje ovaj pojačivač jednaka energiji koju pruža pojačivač 1. Otuda je ukupna izlazna energija pojačivača 1 i 2 jednaka četverostrukoj izlaznoj energiji pojačivača 1 pri pojačanju neke nemodu-mođuliirane nosačke oscilacije.
Pri pojačanju neke 100%-ne modulirane nosačke -oscilacije je stepen dejstva pojačivača 1 nešto manji nego pri pojačanju nemođudirane nosačke oscilacije na pr. 50%, dok je stepen -dejstva pojačivača 2 koji služi kao C-pojačivač veći pa iznosi na- pr. 80%. Dakle stepen dejstva celokup-nog rasporeda je pri 100%-noj modulaciji otprilike toliki kao kod nemodulirauog nosačkog talasa. Otuda opisani raspored daje naspram uobičajnim B-pojačivačima to preimućstvo što je srednji stepen dejstva preko celog dana znatno veći. Ali o-vaj stepen dejstva je ipak, suprotno -od o-nog što je slučaj kod B-po-jačivača, uvek manji -od stepeoa dejstva pri pojačanju ne-modulirane nosačke oscilacije.
Na si. 2 pretstavljen je raspored vezivanja koji je sličan napred opisanom rasporedu i koji radi na) sličan način. Poja-čivač 1 vezan je u ovom rasporedu preko neke mreže 7, koja ima -ista svojstva kao
ft
mreža 7 na sl. 1, sa nekim otporom — op-
a
terećenjiai. Pojačivač 2 je vezan za krajeve tog otpora pa ima takavpirednapon da propušta struju samo tada, kada -amplituda oscilacija koje treba da se pojačaju nadmašuje amplitudu nosačkog talasa. Ta-l'asni -otpor -Ro mreže 7 iznosi R.
Pri pojačanju nemoduliranih nosačkih talasa ne dejstvu je pojačivač 2 pa je poja-
R 2
čivač i opterećen impedancom = 2R.
K
T
Kada trenutna vrednost oscilacija koje treba da se pojačaju nadmašuje amplitudu nosačkog talasa, onda postaje pojačivač 2 sprovodljiv pa se dakle upo red no sa otpo-
ft
rom opterećenja vezuje neki negativni
otpor koji pri temenom naponu 100%-no moduliranoj nosačkoj oscilaciji iznosi R čime se pojačivač 1 opterećuje nekim ot- *
R 2
porom = R. Otpor opterećenja poja-
čivača 2 qpiaida kada trenutna 'vrednost o-scilacija koje treba da se pojačaju poraste od amplitude nosačkog talasa do temenog napona 100°/o-no modulirane nosačke o-scilacije, od oo do R.
Dejstvo ovog rasporeda odgovara potpuno dejstvu rasporeda prema si. 1.
Ovaj se pronalazak odnosi na poboljšanje rasporeda vezivanja koje radi prema principu raspoređen ja iznetih na slikama 1 i 2.
Za pojačanje moduliranih oscilacija visoke učestanosti upotrebljavaju se prema ovom pronalasku četiri pojaoivača od kojih jedan pojačivač (1) propušta struju pri svakoj amplitudi dovedenog naizme-nionog napona i u svakoj polovini talalsa, a drugi pojačivači propuštaju samo tada struju, kada amplituda prekoračuje određenu graničnu vrednost koja je za jedan od tih pojačivača (2) manja od amplitude nosačkog talasa a za ostala dva pojačivača (3 i 4) podjednaka a veća od amplitude nosačkog talasa, pri čemu je neka impe-danca opterećenja, vezana ma red odn. upo-redno sa impedancom kojoj se dovodi napon od prvog pojačivača (1) odn. od drugog pojačivača (2) a koja je redna odn. o-,točna veza priključena uz izlazne spojke neke mreže uz čije je ulazne spojke priključena neka impedancai u kojoj izaziva napon drugi pojačivač (2) odn. prvi pojačivač (1), pri čemu je sa svakom od tih im ■ pedanci vezana izlazna impedanca na red sa nekom mrežom uz čije je ulazne spojke priključen treći odn. četvrti pojačivač (3 i
4). Ove mreže imaju sve to svojstvo da je ulazna impedanca obrnuto proporcionalna prema impedanci između izlaznih spojki dok talasmi otpor poslednjih dveju mreža iznosi polovinu talasnog otpora prve mreže koji iznosi polovinu odn. dvostruku vrednost impedance opterećenja i pri čemu oscilacije koje treba da se pojačaju dovode sa takvom fazom na rešetke četiri pojaoivača da su naponi, koje te cevi dovode impedanci opterećenja, međusobno u fazi. Ovaj je pronalazak objašnjen podrobnije pomoću slika 3 i 4 nai crtežu na kojima su pretstavljena dva primera izvođenja.
Na si. 3 je predstavljen raspored vezivanja koji se može smatrati kao proširenje rasporeda prema si. 1. Na toj slici obeležen je oznakom 1 neki B-pojaoivač koji je opterećen otporom 2R. U izlaznom kolu pojačivača leže spojke 5 i 6 mreže 7 uz čije je ulazne spojke priključen neki pojačivač čiji je prednapon izabran tako da taj po-jačivač samo tada propušta struju, kada
je amplituda oscilacija koje treba da se pojačaju veća od neke prethodne određene vrednosti a koja je manja od amplitude nosačkog talasa. U kolu koje sadrži pojačivač 1 otpor 2R opterećenja i spojke 5 i 6 vezana je izlazna impedanca neke mreže 11 uz čije je ulazne spojke vezan pojačivač 4 čiji je prednapon izabran tako da on propušta samo tada struju, kada amplituda oscilacija koje treba da se pojačaju nad-mašuje prethodno određenu vrednost koja je veća od amplitude nosačkog talasa. U kolu koje sadrži pojačivač 2 d spojke 8 i 9 mreže 7 vezana je izlazna impedanca mreže 10 uz čije je ulazne spojke priključen pojačivač 3 čiji prednapon ima istu vrednost kao prednapon pojačivača 4. Mreže 7, 10 i 11 imaju to svojstvo da je ulazna impedanca obrnuto proporcionalna impe-danci uključenoj između izlaznih spojki koje svojstvo može biti obrnuto. Talasmi otpor Ro mreže 7 iznosi R, a talasmi otpor
mreža 10 i 11 iznosi -y. Pošto mreže 7
10 i 11 uspostavljaju svaka po jedno po-meranje faze od 90° to su naizmenični naponi visoke učestanosti dovedeni u ulazna kola pojačivača 2, 3 i 4 za 90° odn. 1800 odn. 90° pamereni u fazi u pogledu napona dovedenog u pojačivač 1.
Kada se ovim pojačivačima dovodi neka nemodulirama nosačka oscilacija, tada pojačivač 1 dejstvuje za vreme cele periode a pojačivač 2 samo za vreme jednog dela periode. Za vreme onog dela periode u kom pojačivač 2 nije sprovođljiv, pojačivač 1 je opterećen otporom 2R. U trenutku, kada pojačivač 2 postaje sprovođljiv, trenutna vrednost napona, koji nastaje u izlaznom kolu pojačivača, postigla je svoju najvišu vrednost tako da pojačivač 1 u tom trenutku radi sa najvećim stepenem dejstva. Za vreme onog dela periode u kom pojačivač 2 postaje sprovod,ljiv, otpor opterećenja pojačivača 1 je manji od 2R, čime je omogućen porast anodne struje za pojačivačke cevi a da ne raste amod-ni naizmenični napon.
U trenutku, kada pojačivači 3 i 4 postaju sprovodljivi, anodni naizmenični napon cevi pojačivača 2 je postigao svoju najveću dozvoljenu vrednost a otpor opterećenja pojačivača 1 iznosi R, međutim otpor opterećenja pojačivača 2 iznosi tako-đe R. Energija koju izdaje svaki od pojačivača 1 i 2 u tom je trenutku podjednaka. Kada trenutna vrednost oscilacija ikoje treba da se pojačaju prekoračuje graničnu vrednost pojačivača 3 i 4, tada opada opterećenje pojačivača 1 i 2, pošto se između izlaznih spojki mreže 11 odn. 10 pojavljuje negativni otpor. Pri temenom na-
ponu 100%-no modulirane mosiočeve oscilacije postiže taj -negativni otpor svoju najveću vrednost (— ]/(2 Rjipja su pojačivači 3 i 4 potpuno opterećeni dok -otpor opterećenja pojačivača 1 i 2 opada od vrednosti R na vredno-st 1/2 R. Porastom anodne struje za cevi pojačivača 1 i 2 poiraisila je izlazna energija tih pojačivača do dvostruke vrednosti od vrednosti pri prekoračenju graničnu vrednosti pojačivača 3 i 4. Pojačivači 3 i 4 su pri temenom naponu neke 100%-no modulirane nosaeke oscilacije svaki opterećen po jednim otporom R 2
1/2 R pošto lalasni otpor Ro mreže K/1
10 i
11 iznosi —.
Svaki od pojačiva-
ča 1, 2, 3 i 4 izdaje u tom trenutku podjednaku energiju a stepen dejstva celo-kupnog postrojenja je ravan stepenu dejstva nekog B-pojačivača koji izdaje podjednaku Izlažnu energiju.
Naročito preimućstvo rasporeda vezivanja prema ovom pronalasku leži u tome, što su pri najčešćim vrednostima mo-dulacione dubine, koje leže između 0 i 30%, pojačivači 1 i 2 neprestano u radu a time se izbegavaju prekidi zbog uključivanja i isključivanja cevi 2. Drugo preimućstvo se sastoji u tome, što pri najčešćim vrednostima modulacione dubine nastaje pravolinijski odnos između amplitude o-scilacija koje treba -da se pojačaju i struje koja teče kroz otpor opterećenja. Osim toga je ikođ rasporeda vezivanja prema ovom pronalasku srednji stepen dejstva preko celog dana praktično jednak stepenu dejstva pri memoduliranoj nosačkoj o-scilaciji koji iznosi oko 67%.
Na si. 4 pretstavljen je jedan raspored prema ovom pronalasku koji je potpuno sličan rasporedu prema si. 3 i koji radi na sličan način. U -ovom je raisporedu pojači-vač 1 vezan preko mreže 7, koja ima ista svojstva -kao mreža 7 u rasporedu prema si. 3, sa nekom impedancom -opterećenja
P
—. Pojačivač 2 je priključen uz kraj te
impedance. Ta lasni otpor mreže 7 iznosi R. U kolu koje sadrži pojačivač 1 i spojke 8 i 9 mreže 7 vezana je izlazna impedanca
mreže 11, čiji talasni otpor iznosi — a uz
čije je ulazne spojke vezan pojačivač 4. U kolu koje sadrži pojačivač 2 i otpor opte-
rečenja — vezana je izlazna imp danca
mreže 10, čiji talasni otpor takođe iznosi
„ i uz čije je ulazne spojke priključen po-
jačivač 3. Prednapon i međusobne pome-
renositi faza kod oscilacija koje se dovode ulaznim kolima pojaivača 1, 2, 3 i 4 su podjednaki kao u rasporedu prema si. 3. A i tok -otpora opterećenja pojedinih pojačivača kao funkcija modulacije je potpuno jednak tom toku u rasporedu prema si. 3.
Na si. 5 je pretstavljeno jedno izvođenje rasporeda prema si. 3. U ovom ra-sipoređenju sastoji se pojačivač 1 od cevi pražnjenja 21 na cilju se upravljačku rešetku dovode oscilacije koje treba da se pojačaju a u čijem anodnom kolu leži otočno kolo 31 koje je podešeno ma učesta-nost nosačkog talasa a koje je spregnuto sa samoindukcijom 41 koja zajedno sa kondenzatorom 51 sačinjava i-mpedancu u kojoj pojačivač 1 stvara neki napon. Pojačivač 2 sadrži cev pražnjenja 22 u koju se idovode -oscilacije, koje treba da se pojačaju, sa ipomeremošću faze od 90° a čije anodno kolo sadrži otočno kolo- 32 koje je spregnuto sa radnim kolom koje se sastoji od sainuoindulkcije 42 i kondenzatora1 52. Filtar 7 sastoji se od dva p-odjed-naka kondenzatora 57 i 57’ i od samoin-dukci-onog kalema 47, pri čemu su oba ova kondenzatora vezana na red između spojki 5 i 8 -međutim tačka vezivanja tih kondenzatora spojena je preko indukcionog kalema 47 sa spojkama 6 i 9. Mreže 10 i 11 sastoje se svaka od po dve spregnute sa-moindukcije 43, 43’ -odn. 44, 44’ od kojih je jedna samoindukcija 43 odn. 44 vezana na red sa kondenza-torom 53 odn. 54 uključena između ulazni,h spojki, a druga samoindukcija 43’ odn. 44’ vezana je na red sa kondenzatorom 53’ odn. 54’ i uključena je između izlaznih -spojki; obe ove -redne veze podešene su na nosački Mas. Pojačivači 3 i 4 sadrže po jednu cev pražnjenja 33 od. 34 -u koju se dovode oscila-.cije, koje treba da se pojačaju, sia pome--renošću faze od 180° odn. 90° a u čijim su anodnim kolima vezane -ulazne impedance filtar® 10 i 11.
U opisanom rasporedenju mogu se kondenzatori 51, 54’ i 57 koji leže u istom kolu struje sjediniti u jedan kondenzator; to isto važi i za kondenzatore 52, 53’ i 57’.
Raspoređ-enje prema si. 4 može se izvesti na potpuno sličan način.
Po sebi se razume da svaki -od pojači-vaoai 1, 2, 3 i 4 može sadržati proizvoljan broj pojačivačkih cevi vezanih -u kaskadi i da se od te kaskade jedan ili više stupnjeva mogu sastojati od dve pojačivačke cevi vezane na pr-otivtakt.
Patentni zahtevi:
1)	Raspored vezivanja za pojačanje
moduliranih oscilacija visoke učestanasti, koji je naročito' (podesan za krajnji stupanj nekog oitipravljača, naznačen time, što sadrži četiri pojačivača (1, 2, 3 i 4) od kojih jedan ipojačivač (1) propušta struju pri svakoj amplitudi dovedenog n a izmen i-čnotg napona a za vreme svakog polutala-sa, a drugi pojačivači propuštaju samo tada struju, kada ta amplituda prekoračuje određenu graničnu vrednost Ikoja je za jedan od tih pojačivača (2) imanja a za druga dva pojačivača (3 i 4) podjednaka i veća od amplitude nosačkog talasa, pri čemu je neka impeđamca opterećenja vezana na red odn. upoiredno sa nekom impendancom, u koju se dovodi napon iz prvog pojačivača (1) odn. drugog pojačivača (2), a koja redna odn, uporedna veza priključena uz izlazne spojke neke mreže uz čije je u-lazne spojke vezana neka impedanoa u kojoj stvara napon drugi pojačivač (2) odn. prvi pojačivač (1), pri čemu je sa svakom od pomenutih knpendamci vezana na red izlazna impendanca neke mreže, uz čije je u-lazne spojke priključen treći odn. četvrti pojačivač (3 odn. 4), a koje mreže imaju sve to svojstvo da je ulazna impedanca o1-brnuito proporcionalna impedanci uključenoj između izlaznih spojki, međutim tala-sni otpor dveju naposletku pomenutih mreža iznosi polovinu talasnog otpora prvo pomenute mreže koji iznosi polovinu odn. dvostruku vrednost impemlance opterećenja pa se pri tome oscilacije, koje treba da se pojačaju, dovode u ova četiri pojačivača sa takvom fazom da su naponi, koje ti pojačivači dovode impedanci opterećenja, medusoibno u fazi.
2)	Raspored prema zahtevu 1, naznačen time, što se svaki od četiri pojačivača sastoji od dve cevi vezane na protivtakt.
3)	Raspored prema zahtevu 1 ih 2, naznačen time, što impendanee u kojima pro-
izvode napone /prvi i drugi pojačivač sastoje svaka od jedne redne veze, od neke sa-moinduikcije i /nekog kondenzatora, pri čemu je Ova samo indukcij a spregnutaj sa nekim otočnim kolom podešenim na nosački talas a vezanim u izlaznom kolu pojačivača.
4)	Raspored prema zahtevu 1, 2 ili 3, naznačen time, što se prvo pomenuta mreža sastoji od dva kondenzatora i jedne samo/indukcije, pri čemu su kondenzatori vezani na red između jedne od ulaznih spojki i jedne od izlaznih spojki međutim samoindukcija leži između spojne tačke kondenzatora i ostalih dveju spojki.
5)	Raspored prema zahtevu 1, 2, 3 ili 4, naznačen time, što mreže uz čije je u-lazne spojke priključen treći odn. četvrti pojačivač sadrže po dve spregnute s/amo-indukcije od kojih je jedna vezana na, red sa nekim kondenzatorom između ulaznih spojki a druga je vezana na red sa nekim kiomdenžatorom između izlaznih spojki međutim oibe ove redne veze podešene su na nosački talas.
6)	Raspored prema zahtevu 3, 4 ili 5, naznačen time, što isu svi u tim zahtevima pomenuti kondenzatori koji leže u istom kolu struje sjedinjeni u jednu celinu.
7)	Raspored prema jedinom od zahteva 1—6, naznačen time, što su oscilacije koje se dovode u drugi pojačivač za 90° pomerene u fazi naspram oscilacijama koje se dovode u prvi pojačivač.
8)	Raspored prema jednom od zahteva 1—7, naznačen time, što se oscilacije — koje se dovode u pojačivač koji je uključen uz ulazne spojke mreže čija je izlazna impedanca vezana na red sa limipemdalmcom u kojoj stvara napon prvi odn. drugi ipojačivač — :za 90° odn. 180° pomerene u fazi naspram osicilacijama koje se dovode u prvi pojačivač.
, v
■	M.-r-,.;-:'n .■ f'',r ' :
-•Mi	. p- i' ■
. .1 >t:>!1 ’ j f •;	•'.'■■■■■
• i 'l’i ' . f !M
■' '

. • ("l


'

'■ ih .	; m ' :
- '■ M i! k t ir I : '. ■ ■'
'HlirJ! ( f- h.	-
iiiOJF;\.n 'i-'1	!
'Iui’m h. ! ’	-	'
iiakr!.---
V '
1 ■ h ,: .



, i- .
' ■ - ■ ^ '■.....................................-■
' 0 - ' ■

■l.'
i.Mv.r :	h..	■
V.,	;
> 't ' .



■
.
■
'
. •■fin" ' ' - v ■	■ r '	■
- . -

.-■.■■...v ;■■ ■
.V-.--

■'W V nw	......
'' '
• ,	■	i j..	■.	;
.

.






Ad pat. br. 148 84