TRI JUNAKA']-.
—	TRI SOKOLA . . .
Tri stare majke plakate Puče im srce od bola...
Knmik se ceri opako I vesa do tri sokola...
Jedan se so ko nasmej a:
— „Kad’ ti me penješ visoko ?“
— „Nesmrtnost mene doziva“,
— „Ti o sta bedan duboko!..
A drugi soko zaklikta:
— „Zatud se mučiš prijaneu,
— „Danas nam sunce zalazi“,
— „A sutra če da osvane!“
Sad treči okom ošinu:
— „Zašto me daviš gavrane ?“ —4„Nit’ moje ime uminu“,
— Nit’ tvoje če da ostane!... “
Tri stare majke plakale Puče im srce od bola... Sunčane zrake grlile Tri mrtva sokola ....
Sokolski Glasnik ' j
M
Dr. Dragutin Prohaska
0 južnoslovenskom tipu čoveka
— Govor izrečen na proslavi državnoga blagdana u centrali praške Sokolske Jednote, dne 12. prosinca 1920. —
Braćo i sestre! Večeras nije jedna od redovitih večernjih zabava. Današnje veče treba da bude slava našega državuoga blagdana na spomen ujedinjenja Jugoslovena, Srba, Hrvata i Slovenaca, u jednu državu. Pesmom, glazbom, deklamacijom, zemljopisnim predavanjem i filmom o Sarajevskim mučenicima 'prikazuje Vam se Jugoslavija sa različitih strana, jer Vi želite da proučavate snagu i vrednost naroda, koji je često spojio svoju sudbinu s Vašorn, a koji je danas Vaš saveznik. Sokoli i soko-lice ! Taj Vaš saveznik jest manje organizovan u sokolske družine, nego Vi. Nije disciplinovan kao Vi, nema onu veliku sokolsku jednodušnost u masama, koja je mene i mnoge od nas zadivila na vašemu poslednjemu sokolskomu sletu, kad je nadošao onaj prekrasni momenat velebnoga nastupa, kad se ruke tisuću sokolova raširile, kao da obuhvataju zajedničku struju, što Vam sviraa u torne momentu šiba mozgovima i srcima Vašima, da u isti čas sa tisuću pijesti udari Vaše neprijatelje u grudi, da ih na-puni štovanjem i strahom, a u Vaših saveznika i prijatelja da izrabi suzu radosti. U nas ima nešto drugo! Ako nema or-ganizovanih, ima neorganizovanih sokolova i sokolica, ima pri-rodnih, iz ruke „prirode i Boga“. • ^a tisuće ih ima u onim vrletnim gorama, u tamnim šumama, u onom krasu dinarskoga gorja, otkuda se već vijekovima zaletavaju k zapadu k modrome jadranskome moru i k istoku u plodne doline bosanskih krajeva, u Sumadiju, u Bačku i Banat, a na sever u gorovitu Hrvatsku.
Večeras če Vam gosp. dr Jiri Kral iznijeti pred oči jedan dio tih krajeva, u kojima živi najvredniji naš elemenat južnoslo-venskoga naroda, a na koncu današnjega programa vidjet čete na filmu Sarajevske mučenike, koji su naj karakteristični ji izraz toga našega južnoslovenskoga tipa, što ga je Jovan Cvijić nazvao dinarskim, a kojega Vam hoću da prikažem kao oho prirodno Sokolstvo dinarskih gora, koje nam je izvojštilo državu . . .
Celi južnoslovenski rod raspada se u četiri glavna tipa: jedan tip najveći dio svoga života čuči niško na zemlji spu-
stivši ruke među koljena, pijuči lulu i emu kavu, a puštajuči, da Bog š njime radi što hoče: drugi tip se malo pridigao, uzeo u ruke motiku i rije po zemlji, ne bi li radom promijenio pro-kletu sudbinu roba; treči se žuri i optrkuje različite poslove, zaokupio trgovinu, kancelariju, politiku i na mahove preleva Evropu na Balkan, ne bi li ga istrgla iz jarma procvata i bo-gatstva; — četvrti je uzeo pušku i gusle, uzverao se u gore otkuda strelja očima sokolova, kuda če uzeti smer svome ubo-jitome letu, taj tip ne čuči, ne grbi se, ne trčkara po zemlji, on — leti, jer u njega je poletna misao, uznositi osečaj, velika tragička poza — u njega su sve erte junaštva. On je soko i bijeli orao naš.
U geografiji Cvijičevoj ti su različiti naši tipovi tačnije i naučnije odredeni po psihološkim i kulturnim črtama. Gvijič razlikuje četiri pojasa južnoslovenskih tipova; prvi je centralni: Južna Srbija, Maćeđonija, zapadna Bugarska (Skoplje, Bitolj, Sofija). To je južnoslovenski elemenat pomešan s grčkim i turskim, najviše je ropski raspoložen, najmanje samostalan, najviše predan fatalizmu i orijentalnoj rezignaciji. Drugi je tip istočno balkanski: Podunavlje k Crnoine moru, porečje Marice, rodopsko i rume-lijsko-tračko pleme Pomaka. Taj tip ima turanske erte, duševno je zaostao jzbog udaljenosti od 110 vij ih kulturnih centara, ali pokazuje pozitivna svojstva: štedljivost, radinost, a s tim uvezi nedostatak fantazije 1 idealizma. Treći je tip panonski, koji obuhvata varijetete: slavonski, sremsko-banatski, slovenački ili alpski, zagrebački ili zagorski, u njega je najviše zapadne civilizacije, a veliki dio je mešavina staroga panonskoga slovenačkoga tipa s dinarskim osobito u Slavoniji. — Cetvrti je tip dinarski: Črna Gora, Hercegovina i Bosna, Dalmacija, Srbija (Niš i Pirot), Lika, južna Kranjska i Primorje, naseljeno nekad od uskoka iz Hercegovine. To je gnezdo sokolova i sokolica i kod toga tipa ću malo da popostanem i zaključim: Vi ga u Pragu poznajete ne baš po najboljim predstavnicima. U vreme Austrije dolazili su ovamo ljudi toga tipa kao prodavači zrcalaca, noževa, češalja, kutija i obilazili po gostionama, visoki kao gora, vitki i mišičasti kao sokolaški prednjači, ali inače kosmati kao mitološki satiri. To nijesu više oni pravi gorski sokolovi, to je njihov izrod, to je sokol uhvaćen u gajbi zapadne i austrijanske kulture, zatečen i proletarizovan na Adriji, koga fantazija i sreča zanosi u tude
krajeve, pa se kvari, to su sokolovi piipitomljem, što sede na ruci gospodara, s kapicom navučenom preko očiju, da ne vide i da ne uzlete, kad ne treba, dok gospodar jaše u lov. Ali prema kome iskvarenome sokolu lako možete da sebi predočite, koliko je Ijepši, uznositiji, muževniji i bogovskiji u svojini planinama kao pastir i seljak ili čak kao hajduk i junak. Taj tip je saču-vao osnovne črte južnoslovenskoga čoveka: u njega je duh živahan, intelekt slobodan. Voden je živom i promenljivom osećajnošću, često sledi svoju fantaziju biranu i bogatu, podaje se prvom poticaju oduševljenja i srčbe. Obično se zanosi pokretalima mo ralnoga reda; materijalni interesi igraju u njega samo rolu dru-goga reda. Jedanptft je pitao kadija hercegovački raju: „Koliko davate agi?“, a raja odgovori: Pitaj, kadijo radije, koliko ne davamo? — „Pa što ne davate" — „Duše,“ odgovori raja. . . Ono čim čete, nastavlja Cvijić, najbrže da predobite toga čoveka, da Vam pokaže svoju najvišu snagu, to je njegova lična i narodna vernost; treba da se pozovete na njegovu čast ili na kako v idejal pravednosti ili slobode. To su razlozi strastima, koji potre-saju s dinarskim Jugoslovenom, i razlog sporovima, što nastaju medu njima; otuda proistieu sretni ili nesretni dani njegova života, mnogo više, nego li iz egoizma ili pohlepe. A u te se inspiracije meša nagon te rase, nagon njezin za životom, za razvitkom, za osvojenjem svojega mesta u svetu, da dade svoju punu meru, taj je nagon u nje neizmeran. Dinarski tip neveruje u zapreke, koje on ne bi preletio. Eto u tome tipu dremala je sanja i tradicija narodna: živela je jedina želja: osvetiti Kosovo. U tome tipu pjevale su se pjesme o Kraljeviču Marku, o hajdu-ciina, gojio se idejal junaka osloboditelja i raznosio se taj idejal po seobama celoga Balkana. Jedna grana toga tipa spustila se k moru i upoznala se s finijom umetnošču, i rodila dva pesnika kosovske ideje: pesnika Majke Jugoviča i kipara-graditelja Vidov-danskog hrama. Narod takovih duševnih darova nemože da vidi dovršenu zgradu svojih sanja time što je postigao driavu. Slo bodna država nije konac njegovim težnjama. Stao je čeznuii za novim oslobođenjem, za socijalnim. Braćo i sestre! Socijalni idejal nije nista drugo nego što je izrečeno tima dvjema rečima: „brat“ i „sestra“. Kad svi budemo braća i sestre bit ćemo i socijalno slobodni. Velik je cilj Sokolstva: prava demokracija, potpuna bratska jednakost i uzajamnost. Vaše Sokolstvo postiglo
je na putu k torne cilju lepih uspeha. Vaš lepi 'društveni živet Vaši sastanci, Vaše različite uredbe za pobijanje privatnoga egoizma ne bi imale ni toliko delatnosti i značenja, da nema svuda Vaših organizovanih članova sokolskih, koji se međusobno prepoznaju na prvo „Ti*, a razlikuju od ovih izoliranih gospodskih „Vi“, da ne kažem „važnosti".. . Dinarski tip južnoslovenskoga čoveka je i tu već od prirode socijalizovan, on je od prirode „brat”. Osnovni socijalni oblik dinarskoga tipa jest „zadruga". Seoska zadruga naučila je toga čoveka prirodnomu komunismu. Zadruge od 40 i 50 ljudi, odgajaju narod u osećaju kao da nema privatnoga ličnoga vlasništva, i uče ga da gleda na materijalne vrednote bez ličnega interesa. U takovoj atmosferi ljudi su toliko familijalizirali život, da če i sebi posve tude ljude nazivati rodbinskim nazivima: djedo, oče, kume, brate i t. d. Rad im je uzaiaman, osniva se na međusobnoj pomoći, jedna ee kuća drugoj da.uzajmi konje, to se zove „spreg“, jedna drugoj pomaže kod žetve, to je „moba“. Srpski seljaci veoma mnogo rade na koope-rativnome radu, pa u tome pogledu za njima zaostaju zapadni narodi. Budilci da su ti ljudi bili dugo vremena pod turskim jarmom, a u Turaka nije bilo aristokracije, svi su društveni slojevi u njih nivelirani, nema nikakovih predstavnika višega reda. I sam	srpski	pop nije se osobito izdignuo	iznad Seljaka, uzima	često iz	njihove kuće ženu,	a tim, što	je oženjen,
izjednačio se s ljudima. A knez ili izabrani poglavar sela ili opeine, nije nego !i prvi medu jednakima. Turski nesigurni odno-šaji izazvali su medusobne lične saveze takozvano „pobratimstvo*, „posestrimstvo“, gdje si dvoje zadalo vijernost „Boga radi“. Tim vezama razvila se u toga tipa naročita viteška ćud, koliko ju-načka toliko opet i samilosna i nježna. Anta Bogičević, vojvoda u Ložnici (u	Srbiji),	shrvan od žalosti,	nije mogao	da prikaže
stanje svoje	vojske	jednomu vojvodi,	koji mu je	pritekao u
pomoć, već je počeo plakati. Drugi neki vojvoda, Ivan Knežević od Semberije (u Bosni) dolazi u pomoč ženama i deci zarobljenima od Turaka i mora da se udalji, da ne plače pred njima. Ti su primeri iz bojeva za oslobođenje izmedu 1804.—1815. Ali isti se osećaji i scene odigravaju za vreme balkanskih ratova, i za uzmaka srpske vojske kroz Albaniju, gde bi mnogi bio pro-pao, da nije bilo bratske samilosti. Sam stari kralj Petar stupao je sa svojima vojnicima i delio ie šnjima bratski največe tegobe.
Seljaci su se na tome uzmaku pokazali najviše ljudima i braćoni-Ti ljudi zaboravljahu svoje vlastite jade na pogled tuđih. Mnogi su spremno položili život, zaneseni tuđom nesrećom. Ti su ljudi po kazivanju naroda „duševnici“, „savesnici" a sječaju na lipove ruskih romana. Oni vrlo tanko razabiru, kad im se iskazuje koja ljubeznost. Te kakvoče ih dižu iznad seljaka mnogih drugih naroda. Lično dostojanstvo, štovanje i uvažavanje staraca, njihov postupak sa ženama i decom, s prijateljima i neprijateljima, njihovo držanje na saborima, sve to obilježava njihovu naročilu osećajnost. Ali ovo lice južnoslovenskog dinarskog tipa ima i svoje naličje. Dinarci ne izriču svagda svoje osećaje na pravome mestu i u punome cilju. Neobuzdana njihova osećajnost počinja kat-kada nepremišljena dela. Kad im nedostaje iskustva, oganj ose-ćaja, koji ih raspaljuje, čini da izilaze često naivni. Oni se daju đesto zaneti od sentimentalnog i nerazboritog idealizma. Njihova krajnja senzibilnost dolazi često od slaboce; oni ostaja katkada neaktivni sve od straha da ne bi naškodili pravdi. Eto testa, eto prirodnoga Sokolstva i bratstva od kojega u vezi sa svesnim Sokolstvom i bratstvom može da se izmesi nova hostija, novi čovek pravde i bratstva i Novo Sokolstvo!
Naš naraštaj
Brat Karlo Vaniček, prosvetni radnik Ceškoga Sokolstva kaže ovako: „V dorostu je sila naroda, v dorostu je i jeho slabost; dorost ušlehtily, — tot’vitezstvi, dorost zanedbany, — tot’ oslabeni, ale dorost v’ jadru zkaženy, — to naroda je zmar“. Brat Vaniček, i ostali češki sokoli, akciju rada, uspeh Sokolstva, onoga etičko-moralnoga Sokolstva traže u detetu. Pa ne samo Ge si, pa ne samo Sokolstvo, nego čitavi naš javni život: kultura i politika, gleda resenje našega narodno-političkoga života u re-šenju problema našega deteta. Kud god prolazimo, gde god sedimo, gde se god susrećemo i govorimo o teškim prilikama, koje vladaju u narodu i državi, dobijamo odgovore: „sve če to biti bolje, kad izumre sadašnja generacija, i dodju naša deca“. Po svemu se vidi, da je rešenje: kulture, politike, socijalnoga života u pitanju deteta. Pa i Sokolstvo, kao deo narodno-kultur-noga života, koji Vidovdanskom ideologijom obuhvača ceo pro-
blem naše kulture i progresa, mora da bude svesno, da u problemu rešen j a deteta leži i problem rešenja našega Sokolstva. Bez toga ili preko toga rešenja nema uspeha Sokolstvu, a u naj-boljem slučaju Sokolstvo radeči protivno — ostat če kao što jest —- sitno i maleno, neshvačeno, i kojim jačim pokretom od našega, gurnuto u zaborav.
Na prošlost nastavlja se sadašnjost, a na sadašnjosti stvara se budučnost. Prošlost našega rada u pravcu naraštaja beše mala, tako rekuč nikakva. Težina rada bila je na članstvu, koga smo u nekoj brzini spremali za nešto što beše u vremenu neodredjeno. Promotrimo li i rad na vaspitanju naraštaja onda vidimo ovu konstataciju : bavili smo sesajednim veoma malim brojem dece našega naroda. Taj broj je tako mali, da je to sramota prošlosti i snage narodne. Pa i ona deca, koja su se kretala u Sokolstvu, behu deca zdrava i sama od sebe sposobna da rade u Sokolstvu i da se razvijaju. Behu to deca bogatih i imučnih ili većinom onih roditelja, koji su se kretali u sokolskom društvu. A g de su deca naš ih težaka, radnika. Gdesu deca slaba i nemočna. Gdesu ona deca, koja su voljom prirode ostala bez majki i oče v a. Gde su ona deca, koja su duševno zakržljavila.—treba da s e S o-k o 1 s t v o m probude. Gde je rad Sokolstva u ško-lama i t. d. S v ega togane beše. Prošlost nam je u tom radu tako malena i sitna, da je bol u nju pogledati.
Pa i ta deca, koja su se kretala u sokolskim društvima — postala su momčiči i momci. I oni nisu ostali da se vaspitaju i dalje pod uticajem Sokolstva -— nego pod uticajem kulture — koju donaša rat. Članstvo, koje je početkom svetskoga rata, ostavilo miran sokolski dom — uticajem rata, raznih bolesti, otrova, alkohola, nikotina, ideje koje su ga okružavale, bile zdrave ili nezdrave, stvorile su od njega jednu Čudnu smesu ljudi, gde svaki za sebe ynači poseban svet — poseban život. Natom temelju ne grade se riepokolebive z i d i n e, na toj sadašnjosti ne gradi se buduči narod: moralno jak, h i g i j e n s k i zdrav, intektualno čvrst, i nacionalno s vesta n. Ono što se rada, ono što je pro-hodalo, ono što ide torbicomi knjigama pod rukom, toje budučnost, to je snaga, zdravlje, s vest i konačna sloboda našega naroda. U njemu
Seljaci su se na tome uzmaku pokazali najviše ljudima i bračom-Ti ljudi zaboravljahu svoje vlastite jade na pogled tuđih. Mnogi su spremno položili život, zaneseni tuđom nesrečom. Ti su ljudi po kazivanju naroda „duševnici", „savesnici" a sječaju na lipove ruskih romana. Oni vrlo tanko razabiru, kad im se iskazuje koja ljubeznost. Te kakvode ih dižu iznad seljaka mnogih drugih naroda. Lično dostojanstvo, štovanje i uvažavanje staraca, njihov postupak sa ženama i deco.m, s prijateljima i neprijateljima, njihovo držanje na saborima, sve to obilježava njihovu naročilu osedajnost. Ali ovo lice južnoslovenskog dinarskog tipa ima i svoje naličje. Dinarci ne izriču svagda svoje osedaje na pravome mestu i u punome cilju. Neobuzdana njihova osedajnost počinja kat-kada nepremišljena dela. Kad im nedostaje iskustva, oganj ose-daja, koji ih raspaljuje, čini da izilaze često naivni. Oni se daju često zaneti od sentimentalnog i nerazboritog idealizma. Njihova krajnja senzibilnost dolazi često od slabode; oni ostaju katkada neaktivni sve od straha da ne bi naškodili pravdi. Eto testa, eto prirodnoga Sokolstva i bratstva od kojega u vezi sa svesnim Sokolstvom i bratstvom može da se izmesi nova hostija, novi čovek pravde i bratstva i Novo Sokolstvo!
Naš naraštaj
Brat Karlo Vaniček, prosvetni radnik Ceškoga Sokolstva Raže ovako: „V dorostu je sila naroda, v dorostu je i jeho slabost; dorost ušlehtily, — tot’ vitezstvi, dorost zanedbany, — tot’ oslabeni, ale dorost v’ jadru zkaženy, — to naroda je zmar“. Brat Vaniček, i ostali češki sokoli, akciju rada, uspeh Sokolstva, onoga etičko-moralnoga Sokolstva traže u detetu. Pa ne samo Cesi, pa ne samo Sokolstvo, nego čitavi naš javni život: kultura i politika, gleda rešenje našega narodno-političkoga života u re-šenju problema našega deteta. Kud god prolazimo, gde god sedimo, gde se god susrečemo i govorimo o teškim prilikama, koje vladaju u narodu i državi, dobijamo odgovore: „sve če to biti bolje, kad izumre sadašnja generacija, i dodju naša deca“. Po svemu se vidi, da je rešenje: kulture, politike, socijalnoga života u pitanju deteta. Pa i Sokolstvo, kao deo narodno-kultur-noga života, koji Vidovdanskom ideologijom obuhvača ceo pro-
blem naše kulture i progresa, mora da bude svesno, da u problemu rosen j a deteta leži i problem rešenja našega Sokolstva. Bez toga ili preko toga rešenja nema uspeha Sokolstvu, a u naj-boljem slučaju Sokolstvo radeči protivno — ostat će kao što jest i— sitno i maleno, neshvačeno, i kojim jačim pokretom od našega, gurnuto u zaborav.
Na prošlost nastavlja se sadašnjost, a na sadašnjosti stvara se budučnost. Prošlost našega rada u pravcu naraštaja beše mala, tako rekuć nikakva. Težina rada bila je na članstvu, koga smo u nekoj brzini spremali za nešto što beše u vremenu neodredjeno. Promotrimo li i rad na vaspitanju naraštaja onda vidimo ovu konstataciju : bavili smo sesajednim veoma malim brojem dece našega naroda. Taj broj je tako mali, da je to sramota prošlosti i snage narodne. Pa i ona deca, koja su se kretala u Sokolstvu, behu deca zdrava i sama od sebe sposobna da rade u Sokolstvu i da se razvijaju. Behu to deca bogatih i imučnih ili većinom onih roditelja, koji su se kretali u sokolskom društvu. A g d e s u deca naš ih težaka, radnik a. Gdesu deca slaba i nemočna. Gdesu ona deca, koja su voljom prirode ostala bez majki i očeva. Gde su ona deca, kojasu duševno zakržljavila, — treba da seSo-k o 1 s t v o m probude. Gde je rad Sokolstva u š k o-lama i t. d. S v ega toga ne beše. Prošlost nam je u tom radu tako malena i sitna, da je bol u nju pogledati.
Pa i ta deca, koja su se kretala u sokolskim društvima — postala su momčići i momci. I oni nisu ostali da se vaspitaju i dalje pod uticajem Sokolstva -— nego pod uticajem kulture — koju donaša rat. Članstvo, koje je početkom svetskoga rata, ostavilo miran sokolski dom — uticajem rata, raznih bolesti, otrova, alkohola, nikotina, ideje koje su ga okružavale, bile zdrave ili nezdrave, stvorile su od njega jednu Čudnu smesu ljudi, gde svaki za sebe znači poseban svet — poseban život. Natom temelju no grade se riepokolebive z i d i n e, na toj sadašnjosti ne gradi se budući narod: moralno jak, higijenski zdrav, intektualno čvrst, i nacionalno s vesta n. Ono što se rada, ono što je pro-hodalo, ono što ide torbicom i knjigama pod rukom, to je budučnost, to je snaga, zdravijo, svest i konačna sloboda našega naroda. U njemu
t
jc problem države, u njemu je problem kulture i politike, pa i Sokolstva.
Podimo od cilja Sokolstva. Neprestance se govori da mu je zadatak podiči i uzdržati duševne i telesne sposobnosti. Ova misao mora da obuhvaća celokupan narod. Pa ako mora da obuhvati ceo narod — logički sledi da mora da obuhvača i celokupan naraštaj — što z n a č i sokolska vrata mora ju da budu otvorena svoj n a š o j deci — bez obzira na ver u, stalež i narodnost. U Sokolstvo ima da ude: bogati siroma h, kljast i ubog, nemočan i bolestan, m u š k o i žensko, krslio se iГ ne, verovao i I’ n e. Svima, jeste svima ima da se otvore vrata i da ih se sviju — prema njihovim duševnim i telesnim manama — vaspita, popravlja, usavršava i st var a. To je prvi zahtev, koga ima Sokolstvo da izvrši i da organizira rad celoga podmlatka roda našega. U Sokolstvu slobode nesmije dete da bude samo slušač i pasivni objekt rada. On sam mora da svojom vlastitom glavom i pameću stvara i radi: on ima da dobije svoju samoupravu.*)
Dete naše — pod upravom starijega Sokola — ima da upravlja, odlučnje, vežba i govori. Samo tako radeči — stvori-čemo več od mladosti osećaj samostalnosti i ličnoga ja, — samo tako — postaće Sokolstvo deo njegove duše. Sami od sebe imadu da pišu listove svoje. Ima da se uči več za rana da poštivaju svaki fizički rad. Uz sokolanu treba dete da ima njivu i polja za obradivanje — radionice razne vrste — gde če svako od njih več od rane mladosti naučili po jedan zanat — te tako naučiti poštivati zajednicu fiziekih i umnih radova. Sve ono što dete čeka u budućnosli — sve one životne prilike, koje ga čekaju da se u njima danas-sutra kreče, živi i bori se s njima, sa svim tim imade Sokolstvo da se pozabavi i dade temelje. Bez toga nema života — nema ni sokolske budučnosti. Uz sokolanu imade dete da dobije: čitaonicu, knjižnicu, pevačko, tamburaško, pozorišno ode-lenje i t. d. a sve to s ciljem: zameniti več sada krutu sokolanu, koja je kao kasarna sa vese-
*) Upozorujem na drugi članak Dr. Laze Popoviča o dečijoj same— upravi u sok. društvu.
lom kućom — gde se s detetom sve stvara bez kasarnske ozbiljnosti a s igrom i veseljem.
Otresli smo se Sokolstva — robstva i stva-r a m o Sokolstvo — slobode. U Soko.lstvu — S 1 o-bode mora da se rada: Slobodno Dete.
Kao uvod u takav rad neka nam služi ovaj poslovnik. Njega napisah iz jedne potrebe, a to je: maknuti pitanje naraštaja s mrtve tačke i odrediti ko, kako i na koji način da se počne raditi. Za to ga i predlažem, da ga braća i sestre, koji se bave tim pitanjem, pretresu, odobre i otpočnu.
Poslovnik
odseka za naraštaj sokolskoga društva u------------------------
§ 1.
Ime: Odsek za naraštaj sokolskoga društva u _____________
§ 2-
Zadatak: Odsek ima da se bavi telesnom i duševnom stranom rada naraštaja, bilo muškog ili ženskoga, s ciljem: da se vaspitanje sokolske dece ravna prema potrebama: higijen-skim, moralnim, nacionalnim i etičkim, — u smislu opštih sokolskih načela i uputa u jednoj harmonijskoj celini Sokolstva i Škole, — tako — da od sokolskoga deteta u prvim počecima njegova sokolskoga života stvaramo čvrste temelje sokolske gradnje.
§ 3.
Svrha se postiže: I. sistematskim telesnim obrazovanjem dece po sokolskom sistemu; II. radom na prosveti duše sokolske dece prema poslovniku prosvetno - kulturnoga odelenja društva § 3. primenjen i prilagođen dečjoj duševnosti i poimanju ; III. radom na zajednici vaspitanja: Škole i Sokolstva; IV. davanjem uputa iz svih grana javnoga života s ciljem: da dete dobije po-jam i spremu života; V. priredivanjem prednjačkog tečaja za prednjake naraštaja; VI. izdavanjem: dečjih listova, knjižica, karata i sličnoga; VII. stvaranjem samouprave sokolske dece; VIII. stvaranjem dečjih radionica, njiva, polja i sličnoga; IX. sa-radnja sa onim vaspitnim ustanovama i zavodima, što se uopšte bave problemom deteta, a cilj vaspitanja slaže se s ciljem opštih sokolskih načela.
Članovi odseka: Članovi odseka dele se na dvoje: a) pr ir o dni i ])) izabrani.
§ 5.
Prirodni članovi jesu: načelnik-ica društva i predsednik prosvetno-kulturnoga odelenja.
§ 6.
Dužnost i prava načelnika-ice i predsednika prosvetno-kulturnoga odelenja društva jeste: da paze da se rad u naraštaju u tehničkom i prosvetnom pogleda razvija har • monično sa radom celoga društva. U slučaju sukoba rešava spor zajednička sednica tehničkoga i prosvetno -kulturnoga odelenja društva.
§ 7.
Izabrani članovi jesu: a) vocla-učitelj i-njegov zame-nik; b) zapisničar; v) vaspitač; g) lečnik; d) knjižničar; e) ono-liki broj odbornika, koliko ima kategorija naraštaja posebno muških a posebno ženskih. Odbornici (prednjači) jesu oni, k oj vode izvesnu kategoriju naraštaja.
§ 8.
Biranje vode-učitelja: bira ga zajednička sednica pred-njačkoga zbora i prosvetno - kulturnoga odelenja društva. Poželjno je, da taj rad preuzme stariji član-ica po mogučnosti uči-telj-soko, koji je za vaspitanje omladine stručno obrazovan — ili onaj sokolski radnik, koji u građanskom životu imade veze s vaspitanjem dece. Vaspitanje naraštaja ne može se ni u kome slučaju predati samo tehnički obrazovanom prednjaku. Voda naraščaja mora da je član prednjačkoga zbora. On se bira pre redovne glavne skupštine, te se kao učitelj-voda narašSaja bira i u upravni odbor društva. 1 ostale članove prednjačkog zbora naraštaja bira zajednička sednica prednjačkoga zbora i prosvetno-kulturnoga odelenja. Za odbornike biraju se oni članovi, koji vode glavne kategorije naraštaja. Osim vode i njegova zamenika, ostali ne inoraju biti prednjači zbora.
§ 9.
Prednjački zbor: Prirodni i izabrani članovi sačinjavaju prednjački zbor naraštaja (odsek za vaspitanje naraštaja).
§ io.
Dužnosti članova prednjačkoga zbora:
Vode: da vodi celokupan rad naraštaja u tehničkom i prosvetnem pravcu. On sazivlje sednice, te je dužan na svaku sed-nicu da pozove načelnika-cu društva i predsednika prosvetno-kulturnoga odelenja. U sednici tehničkoga odelenja referiše o svim zaključcima tehničkoga rada naraštaja. On potpisuje dopise i otpise u ime odelenja, te dopise potvrđuje starešina društva. Nastoji da se javnost zainteresuje za pitanje naraštaja n Sokolstvu, te drži vezu s dečjim roditeljima i školom. On vodi javne istupe i izlete naraštaja. Cini vezu s odelenjem župe iste vrsle. On pazi da se zaključci odelenja u život provađaju. U odsutnosti vode zamenjuje ga zamenik.
Zapisničara: piše knjigu sedničkih zapisnika, drži u redu ' arhivu odseka, čini prepisku i sastavlja konačni izveštaj, koji podnaša tehničkom i prosvetnom odelenju.
Vaspitača: radi na prosveti naraštaja. On drži predavanja, razgovore, daje upute. Pazi na duševne mane dece, te refe-riše to odelenju i prema rešenju poduzima dalji rad.
Lečnika: pregledava zdravstveno stanje dece i prema njegovim uputama odlučuje se način gimnasticiranja deteta. Pazi na higijensko ■ zdravstvenu stranu deteta. Upučuje o načinu života, hrane, jela, spavanja, odmora, alkohola, nikotina i bolesti. On u tom pravcu drži predavanja, upute i razgovore.
Knjižničara: drži i vodi u redu knjižnicu naraštaja i deli knjige, listove medu decu. Nastoji da sama deca organiziraju kod svojih domova knjižnice. On deli dečje sokolske knjige, li -stove iz biblioteke, te ostale dečje knjige i listove. Drži u redu dečje čitaonice. Preporučuje knjige i listove za vaspitanje dece.
Odbornici: osim vodenja kategorija, vrše dužnosti koje im odbor odredi: statistiku, polazak vežbi, pozorište, tamburaški kor i t. d. U slučaju potrebe sme prednjački zbor naraštaja uz dozvolu tehničkoga i prosyetnoga odelenja, da raširi svoj zbor.
§ 11.
Potvrda: Upravnom odboru ima da se dostavi do znanja konstituisanje prednjačkoga zbora naraštaja.
Sednice: odseka vrše se najmanje jedanput u mesec« i-to pre redovne sednice tehničkoga i prosvetnoga odeljehja; sodnicama predsedava voda odseka. Dnevni red sednice je od pn-like ovaj :
1. Ustanovljenje prisutnih i odsutnih članova.
2. Gitanje i odobrenje zapisnika poslednje sednice.
3. Ustanovljenje da li su zaključci posljednje sednice izvršeni.
4. Prispeli dopisi.
5. Izveštaj vođe-učitelja t. j. opštega pregleda svega što je u vezi sa vaspitanjem naraštaja; izveštaj vaspitača; lečnika; knjižničara, te prednjaka kategorija.
6. Izveštaj dečije samouprave.
7. Podela rada do iduće sednice.
8. Diskusija o opštim potrebama naraštaja.
!). Razno i t. d.
§ 13.
Slučajnosti: Slučajevi, koji nisu predvideni u poslovniku naraštaja, neka se vrše prema pravilima* društva, prednjačkoga zbora i prosvetno-kulturnoga odeljenja.
§ 14.
Pečat odeljenja:
U ovome poslovniku predviđa sa rad onoga dela naraštiija, koji se kreće za sada u društvima. Pošto je Ministarstvo Pio-svete stalo na stanovište da se telesno obrazovanje imade pro-vadati na sokolskoj osnovi i u školi, pitanje odnošaja Sokolstva i Škole jeste u resa vanju, a odlučujuću reč imaće u tome naše Sokolstvo. Za sada neka je ovo početak rešavanja uopšle problema naraštaja. Zdravo!	Душан	M.	Богуиовић
Dođatak načrtu pravilnika odseka za sokolski naraštaj
Povodom pravilnika za rad oko sokolskog naraštaja imam da kažem nekoliko reči. Odmah na početku upozorujem na 1. broj „Sokolskog Glasnika" g. 1919. gde je n planu organizacije morala na st. 19. u kratko predloženo ovo: „Cetnička odelenja (t. j. sokolski naraštaj) imaju da budu udružena u svrhu medju-sobne dečije pomoči, te dakle imaju da vode popis sve dece, koja i nisu četnici, da ih obilaze, da se s njima druže, da ih pozivaju na svoje sastanke, izlete, vežbe, učenja, i t. d. da se brinu o sirotima koji nemaju odeće ni obuće, da se brinu o bolesnima, da nadgledaju kako deca u kući žive, kako se hrane, kakovi su im roditelji, — dalje da osnuju dečije pevačko društvo, dečije pozorište, dečiji kinematograf, i t. d. Načelo je ovo: upotrebiti i dečiju snagu u opći, koristan rad, — dati deci mnogo udela u tome, da samostalno o sebi brigu vode, uče se uzajamnosti, drugarstvu i zajednici, a sve to dabogme pod stručnim i prijateljskim nadzorom starijih sokolali. Prema tome dužnost mi je sada da sve to malo opširnije objasnim.
Tok cele misli bio je i ostao je ovaj: -Južnoslovensko Sokolstvo ima danas (to je bilo pisano krajem god. 1918., a vero-vatno da vredi i danas) da sudeiuje svom snagom na obnovi narodno ga morala, jer je taj glavnom podlogom živola, pa ako morala nema, neće ni života biti; rad na obnovi morala — kako ga Južnoslovensko Sokolstvo ima da izvede — deli se na više vrsta; odnosi se na sve generacije! odnosi se prema tome i na decu, na sokolski naraštaj; kako je ceo rad sokolski tako je i dečiji sokolski rad zato odmah povučen sa običnog i praznog gimnastičkog, ili jalovog prosvetnog polja, na polje više s o c i j a 1 n o; i kroz tamu stvaranja svetluca ideal, koji jedino može da glasi, da su sva deca naša deca, da je sav naraštaj naroda naš naraštaj; ovaj ideal imaju da ostvare u prvom redu sama deca, sama sobom .i sama u sebi; u njima mora da se probudi i da se zbude nešto lepo, veliko i novo; mi stari treba tome samo da idemo na ruku, da to pomažemo; pa ako otkrovenje i ostva-renje ideala zavisi jedino' od dece, koja su tu glavni činioci, onda celokupna tehnika i organizacija rada oko dece i naraštajau
Južnoslovenskom Sokolstvu mora da se učvrsti i razvija samo oko jedne jezgre; ta je jezgra samouprava dečija i samouprava naraštaja u Sokolstvu. — Preostaje dakle da dadem jednu konstruktivnu sliku dečije samouprave .Ta to zamišljam ovako: u svakom sokolskom društvu našem ima da se obrazuje unutra jedno dečije sokolsko društvo! Glavan pravac života i rada jeste u tome, da se okvir sokolskog društva prekorači, razbije, otvori i proširi, i da po deci i po naraštaju društvenom postane sokolsko društvo z a-pravo općim društvom s ve de c e i celokupnoga naraštaja, bez ikakva obzira na članstvo, na socijalne ili imućstvene razlike, a da ni ne govorim o razlikama plemenskim, verskim ili staleškim! Zagrlivši se tako u jednom velikom društvu, ostvarivši svoju zajednicu i celinu, moraju deca da pretežno gaje i neguj u s v e primarne vrline socijalne; onda da teže da, — makar kako slaba i mala bila, — pomognu obnovu naroda celoga, i da u tu svrhu budu obučena i spremna, da u teškom i kritičnom slučaju preuzmu na sebe iž vrša vanje radova opće korisnih i važnih, da budu pri raci starijima, i onda da u o p ć e zavole i počnu ceniti rad, običan, prost, g r u b i, r a d e n i č k i rad i zanimanje, da se i vež-baonice i radionice spoje, da budu jedno ; kao što sve to, što deca poduzimaju i čime se bave, ne sme da bude ukočenc, pre-terano, ozbiljno, strogo, nego cvetno, veselo, mlado, treptavo, kao jedna pesma i igra zajedno.
Predratni tip jed nog sokolskog društva može dan as z bilja da samo za decunašu i za naraštaj naš ima važnosti za nas stare je u z a k, i za nas je prošao! Igrati se treba, i to neka čine naša deca i .naš naraštaj! Ta sokolska igra samo ne sme da ostane prazna i prolazna, nego u nju treba posejati mnogo klica sokolske škole i prosvete! Novi tip sokolskog društva ima tek da postane i da se tek zbude! Zato uvedimo odmah uinJtra jednu novu i nedirnutu generaciju da sve to proži-vi, oseti, vidi, da se nasiti, da sazre, pa da bude sposobna za preporodjaj, što ga naša velika sloboda traži!
Nisu samo deca ona nova i nedirnuta generacija, što u gradjenju Novoga Sokolstva ima da kaže jednu odsudnu reč, nego i žena,% i seljak naš! Sve su to konture budućnosti, pred
kojima mi možemo samo da zatvaramo oči, ali ih obustaviti ne možemo. Da se ne raspemo, moramo da nadjemo odredjeno i jedno mesto, i odatle da započnemo. To su naša deca i naš naraštaj, to je ono gde se sa Novim Sokolstvom osniva i Nova Škola naša. I to je sva naša budučnost!
Dakle: u oficijalnom sokoiskom društva ima da se osnuje jedno dečije (naraštajsko) sokolsko društvo, sa principima samouprave i evolucijom u socijalnom smeru, sa izvesnim nepriznavanjem, nepoštovanjem i razbijanjem starog društvenog okvira a sa potpunim prilagodjenjem na doba dece, i sve uz pomoč starih, dobrih sokolskih podoficira.	Dr.	L.	Popovič
Dr. H. Fux:
Več dela!
Naloga Sokolstva je telesno in nravstveno pople-m e n i t e n j e vsega naroda. Ta naloga Sokolstva sama na sebi je tako obširna, globoka in neizčrpljiva, da tvori glavni in bistveni del sokolskega programa in dela — vse drugo izhaja iz nje in se naslanja na njo. Brez telesne in nravstvene vzgoje ni Sokolstva. — Tega bi se moralo zavedati naše celokupno Sokolstvo, ako hočemo doseči naš smoter, da osvežimo in poživimo naš narod duševno in telesno ter da ga tudi vzdržimo pri tej čilosti. Temu glavnemu delu se pri nas posveča vse premam pozornosti in zaradi tega se jih dobi mnogo, ki iščejo nova pota za Sokolstvo ter hočejo s hipnimi organizatoričnimi uspehi nadomestiti temeljito in podrobno delo sokolske vzgoje. Zavedati se moramo, da še ni Sokol, ki nosi rdečo srajco, ni Sokol, ki prihaja redno k odborovim sejam društva, tudi pa ni Sokol, ki zahaja redno v telovadnico k telovadbi samo zaradi te, vse drugo mu je pa postranska stvar. Ne sme nam biti pred očmi le hipni uspeh naše organizacije kot take, temveč prospeh posameznikov in vsega naroda, k kateremu ti posamezniki pripadajo. Ne posvečajmo toliko pozornosti nabiranju novega članstva, temveč veliko več vzgoji tega članstva. Naše vrste bodo rastle s kakovostjo našega sedanjega članstva Ce bomo mogli dati narodu in državi dobre, poštene, svoj narod ljubeče člane, če bodo ti
v nravnostnem oziru vzor vsem ostalim, bodo naše vrste rasle od dne do dne, drugače pa ostanemo pena, ki jo odnese prvi vetrič. Samo tedaj smo opravičeni pomnožiti svoje članstvo, če smo zmožni vzgojiti ga telesno iu nravstveno v pravem sokolskem duhu, zakaj vse drugo ni naše in nam je v škodo, ker nam ubija ugled, voljo do dela in nam iztrga iz rok še to, kar smo s težkim trudom vzgojili.
Z ozirom na navedeno ne moremo nikdar dovolj klicati našim društvom: več notranjega sokolskega dela, več vzgoje v telovadnici! — Ne vzgajamo dobrih Sokolov s tem, da pridemo v telovadnico, nastopimo v vrste,- naredimo nekaj vaj in potem — konec; Sokolov ne vzgajamo pri kulturno-prosvetnem delu s tem, da izkažemo letno toliko in toliko predavanj, ki so bila sicer dobro obiskana, a jih je predavatelj zdrdral brez vsakega nadaljnega uspeha. Odkrito si moramo priznati, da je precej naših društev, ki delajo na ta način, zato je pa tudi uspeh v dotičnih društvih enak ničli in taka društva nimajo Sokolov, čeprav so sokolska društva. Veliko število naših delavcev se žrtvuje zopet tako za sokolsko delo, da zanemari vse drugo in živi samo sokolstvu — a žal — ves njihov trud je skoraj brez pomena, uspehi so malenkostni in nazadnje opeša najpridnejši delavec, ker ostane sam. Vzrok temu je, ker ni v delu nobenega sistema, vse se vrši samo slučajno — brez pravega načrta. Pri telovadbi se ubija začetnike s težkimi, dostikrat najtežjimi ^ajami, jemlje se jim veselje do dela — samo radi tega, da nastopi cela vrsta pri javni telovadbi; začetnike se začne vaditi najtežje proste vaje, ko niti pojma nimajo'o prostih i. t. d. samo zaradi javne telovadbe. Ko je pa čas javnih nastopov končan, tedaj gre vse skupaj med staro šaro in sokolskega dela je konec do prihodnje pomladi. Uspeh seveda tudi v takih društvih ne pomeni dosti — vzlic vsej požrtvovalnosti posemeznikov.
Zaradi tega ne tratimo svojih moči s takim neuspešnim delom, pregledajmo točno naše vrste in začnimo s pravo sokolsko telesno - nravstveno vzgojo. Telovadnica mora biti -naša šola, iz katere bodo izhajali kremeniti sokolski značaji — sokolska društva pa morajo tako postati pljuča, s katerimi naš narod diha. Le na ta način bomo dosegli to, kar hočejo nekateri doseči z drugimi sredstvi, ki nas pa ne bodo dovedla do tega smotra. Le s podrobnim in vztrajnim delom bomo dosegli to, da bodo naše
vrste odgovarjale vsem zahtevam Sokolstva. Kdor ne pozna Sokolstva in njegovih načel, se ga mora vzgojiti — kdor se noče pokoravati tem načelom, ne spada v naše vrste in se ga mora brezobzirno odstraniti.
Naše delo se pa ne sme omejiti samo na telovadnice — to, ker smo tu začeli, moramo nadaljevati izven njih, povsod in ob vsaki priliki. Porabimo vsako priliko, da opozarjamo naše članstvo na sokolske dolžnosti napram sebi samemu in napram narodu. Vse to delo pa zahteva celih ljudi in predvsem je potrebno in to mora v prvi vrsti biti, da so tisti, ki društvo vodijo in ki vzgajajo druge — pravi Sokoli.
Nihče naj ne bo na čelu društva, ki bi iskal v tem osebne koristi ali iz častihlepnosti. Takih Sokolov ne poznamo in jih nočemo poznati. Kdor prevzame odgovorna mesta, se mora zavedati, da je poklican k delu in pri tem je predvsem potrebna ljubezen do stvari — do Sokolstva. Le na ta način poglobimo notranje delo v naših društvih ter vzgojimo s tem dobre Sokole, ki bodo v korist narodu in državi.
Sokolski znak.
Starešinstvo Jugoslovenskega Sokolskega Saveza je izdalo v smislu skiepa glavne skupščine skupni sokolski znak, ki se nosi na civilni obleki. Sokolski znak nosi vsak prostovoljno — smejo ga pa nositi samo člani .in Ranice. Znak je patentiran in se bo vsaka zloraba zasledovala po kazenskem potu.
Starešinstvo je izdalo za nošnjo znaka pravila, ki jih dobi vsak član ali članica zajedrio z znakom. Po teh pravilih dobi znak samo oni član, ozirom članica, ki je že član društva več nego 3 mesece. Vsak na novo vstopivši član mora prebiti 3 mesečno poizkusno dobo in šele potem se mu izroči znak in legitimacija. Znak se dobiva samo pri društvenem odboru, ki je odgovoren za to, da ga dobi samo oni, ki je upravičen za to. Trgovci in drugi zasebniki znakoy ne smejo prodajati. Kdor nosi sokolski znak, se mora držati istih predpisov, kakor so določeni pri nošnji sokolskega kroja. Vsi, ki nosijo, sokolski znak, se pozdravljajo z „Zdravo!" Pri pouličnih ali političnih demonstracijah je prepovedana nošnja znaka. Vsakdo ki sprejme znak, mora pri društvu podpisati izjavo, da izroči znak društvu, ako izstopi iz društva.
Sokolski Glasnik	4
Kdor ima znak, mora imeti tudi enotno od Saveza izdano legitimacijo, s katero se mora legitimirati, ako ga pozove k temu drugi član, ki ima sokolski znak in se istotako legitimira. Društva dobe znak samo potom' žup, na direktne naročitve se Savez ne bo oziral.
Sokolski znak mora spoštovati sleherni Sokol kakor sokolski kroj. Znak naj bo vidno znamenje, da smo pristaši sokolske organizacije, katere naloga je, svoje članstvo telesno in nravstveno vzgajati. Kdor nastopa z znakom mora tudi s svojim vedenjem pričati, da je vreden, da nosi znak Sokolstva. Ako tega noče ali ne more storiti, naj znak odloži, oziroma naj ga sploh nikdar ne nosi. Dolžnost vseh društev je, da proti vsakemu zlorabljanju znaka najstrožije nastopijo.
Вежбе ослобођења и уједињења
С жалосним срцем пратио сам борбу у загребачком Соколу. Болило ме је, што се ту радило и о овим лепим Хофмановим вежбама с којима би се могли подимити наши Соколи и пред страним светом.
Бојао сам се, да је одзвонило и нашему „Гласнику“, кад сам мислио на споменуту борбу, јер нисам одмах знао, у којему одношају стоји споменуто друштво с на-шим листом обзиром на ту борбу.
Када сам v 11. броју „Гласникаи прочитао критнку брата Хофмана о приказивању ових вежби у Марибору, знао сам на чему сам, и одлучио сам замолити братско уредничтво, да ми штампа овај чланак о Хофмановим вежбама.
*
Ко их је видео и разумео, дубоко су му се урезале у душу; оиај ко их је само видео а није их разумео, оиа-зио је, да су кретње врло лепе. — Видео сам их, разумео сам их и проучио сам их са њихова естетског и нацио-налног гледишта. Имам двоје да похвалим: лепоту крегње и непобитан доказ узајамности свега Словенства. Зар није тако? То могу порицати само слепци и сепаратисте или
боље рећи превртљивци. Кретње су хармоничне, прели-вају се из једне у другу и дивота је гледати лепо извеж-бано тело вежбача, како се увија и поставља позу кипа модерног уметника, који нам приказује борбу, очај, уни-штење, ускрснуће и весеље. За приказивање оваквих вежби треба живи вежбач и треба имати гипко и развијено тело. Да се све ово пет вежби научи треба дневно вежбати дуго времена, тако дуго, док вежба не пређе у крв, док се са затвореним очима не знају направити посве тачно све кретње. Мишице, труп и удови морају да осете одмах и најмању погрешку неправилног става.
Казао сам, да сам у њима опазио узајамност сло-венске душе. Како то? — пита се многи неупућени човек, а противници словенске узајамности вичу: „Не, с тиме се не може доказати узајамност словенске душе“. — Хајде да докажемо. Видели сте вежбе и слушали сте звуке глазбе, што су их пратили. Шта мислите, ко је саставио те вежбе? Многи tse помислити, е па нико други, већ који велики Србин, Соко, јер прве четири вежбе приказују борбу, уништавање и очајавање народа у Србији, а само пета приказује нам ослобођење и уједињење Јужног Сло венства Не, Србин их није саставио, већ брат Хофман, брат Соко из Чешке. Ако није Србин саставио вежбе, бар је музику саставио Србин, мислиће многи, јер вежбе по-чињу звуцима и народном игром „Србијанком". Не, ни то не стоји! Глазбу је удесио брат Мухвић, Хрват из За-греба. Како то? — мисле многи и многи мрзитељи кашег народног јединства. Врло лепо и посве једноставно. Наша је поштена словенска душа била једнако угњетавана од вањских и унутарњих непријатеља, једнако је трпела и од једнако силног непријатеља била је држава у оковима. Због таквих прилика научила се словенска душа једнако осећати, једнаке су је мисли обухваћале и једнаке су се идеје у њој рађале. Идеја ослобођења лебдела је свима пред очима. У овако једнаким приликама било нам је лако схватити један другога. Браг Чех и брат Хрват схва-тише патње брата Србијанца и приказаше сву његову патњу и осећаје на врло леп начин, створише уметност и с љом приказују свету страдање јуначке Србије. Зар
није то врло леп доказ наше словенске узајамности ? Зар се може још и данас некоме пребацнвати да је фарисеј, када доказује народно јединство? Тако могу пребацивати непријатељи свога народа, људи ограниченог хоризонта, људи несловенских осећаја. Змачење појединог става и кретње изнете у овоме листу број 34. дне 6. маја 1920. Кретње су попраћене врло угодном глазбом. Свирка кола „Србијанке" увађа мас у народно весеље за којим долази бојна песма „Хеј трубачу” и подиже народ на окуп, на борбу, на отпор. Звуци из хрватске опере „Зрињски\ предочују нам силну пожртвовност за домовину, а песма „У бој, у бој“ мз исте опере води нас до врхунца борбе, до победе или пораза, iep je лепше часно за дом мрети, него се кукавично предати; предочују нам се у фантазији бојне слике са Косова и пада Сигета из којих ниче освета, ниче слобода, ниче ускрснуће. Песма „Тамо далеко“ ра-стужује нас и сећа нас на бегство нашег народа у туђину и чезнуће за домом својим; у тој песми једнако пева Србии и Хрват и Словенац из далека своме завичају, своме рођеном 'огњишту и чека да се повраги у свој крај, чезне за слободом, која му ниче и отвара врага његове куће.
Никнула је слобода и звуци наших хил^на „Боже правде“, „Jlene наше домовине“ и „Напреј застава славе“ причају нал\ о златној и великој слободи,, о јакој и бо-гатој држави и напретку троименог јужнословенског народа.
Непрмјатељи народног јединства, где сге, сакријте своје окал>ано лице, јер нисте достојии, да вас греје ве-лико сунце слободе! — Здраво!
В р ш а ц.	Анте	Тади^
Jugoslovanski Sokolski Savez.
Iz zapisnikov -sej starešinstva. Starešinstvo je imelo v preteklem mesecu 8 sej, pri katerih so; se rešile tekoče zadeve. Unija zveze francoskih gimnastov vabi jugoslovensko Sokolstvo k 43. zvezni slavnosti, ki se vrši v Lille o binkoštih dne 14., 15., 16. maja 1921. Zadeva se odstopi T. O.i
da stavi predloge radi udeležbe, zlasti glede proračuna. — Sprejme se z radostjo na znanje poročilo* delegatov Saveza o ustanovitvi češko-slovaške-jugoslovenske sokolske zveze kakor tudi izvolitvi odbora nove zveze — Župi v Tuzli se dovodi izdati prevod „Sokolska čitanka11. — Sklene se ponovno pozvati nekatere župe, da nemudoma spopolnijo še manjkajočo statistiko. Župe oz. društva, ki tega ne store, se objavi v Glasniku. Istotako se ponovno pozove vse župe, ki še niso plačale poreže za leto 1920, da to takoj store, sicer se jih ravnotako objavi v Glasniku. — V sporazumu z zastopniki	župe v Osjekft- se določijo glavne smernice zleta v Osijeku	leta 1921.
Zlet	se vrši na	Vidovo in sicer 27., 23.	in 29. junija. Določijo	se podrob-
nosti glede, finansiranja, glede železniškega prometa i t. d. Zlet je obvezen za vse sosednje župe, ostale se pozove, da se ga po možnosti udeleže. — Vzame se na znanje ustanovitev „Jug. akad. Sokola“ na Dunaju. Starešinstvo •e obširno razpravljalo o tem, kako bi se omogočilo društom postavljanje sokolskih domov. V tem oziru je bilo stavljenih več predlogov, do končnega rezultata še ni prišlo. V tej zadevi se bodo še vršile razprave. — O. Petro-šiču	v Splitu se	da dovoljenje za prodajo	sokolskih potrebščin.
Z ozirom	na to, da večina članov	sokolskih društev ni naročena' na
sokolske časopise in da mnogo društev v tem oziru nič ne stori, sklene starešinstvo pozvati vsa društva, da prirede v prvem tednu meseca februarja t. 1. od 1. do 8. agitacijski teden za naše časopise. Vsako društvo je dolžno nabrati vsaj nekaj novih naročnikov. Z zadovoljstvom je vzelo starešinstvo na znanje sklep sokolskega društva v Sp. Šiški, da odstopi za tiskovni sklad Saveza 5% od čistega dobička vsake prireditve.
Skupščine društev in žup. Ker se konča upravna doba večine društev v januarju, poživljamo vsa bratska društva, da ukrenejo vse potrebno da se izvrše skupščine društev vsaj do srede meseca februarja. Skupščine žup- pa zadnji čas do konca februarja. Vsaka župa naj pošlje svoje zastopnike na skupščine društev. Poročila o skupščinah društev naj zberejo župe ter jih zajedno s svojimi pošljejo Savezu.
Porez za leto 1920. še sedaj niso poslale nekatere župe. Poživljamo jih, da to takoj store. Za leto 1922. se naj pobere članarina za Savez takoj. Bratje storite v tem oziru svoju dolžnost. Članarina za Savez znaša za vse leto 4 K, katere lahko vsakdo plača.
Zletni fond. V letu 1921. se bodo vršili zopet razni župni in društveni zleti. Pokrajinski zlet Saveza se vrši v dneh 27., 28. in 29. junija v Osijeku, razun tega se bodo vršili še drugi okrožni zleti. Vsak zlet je danes zvezan z velikimi troški, zaradi tega je dolžnost vseh društev, da že danes začnejo zbirati zletne fonde, ki naj omogočijo udeležbo na zletih vsem članom.
Društveni zleti. Glasom sklepa glavne skupščine Saveza v Mariboru ne sme nobeno društvo brez dovoljenja župe vabiti društva na svojo zletno prireditev. Z ozirom na to je nujno potrebno, da določi vsaka župa svoj zletni program za leto 1921. Na skupščinah žup se naj o tem razpravlja. Do 15. marca morajo vse župe javiti Savezu, kje in kedaj prirede župne zlete, zajedno pa sporočiti tudi ostali zletni program v župi. Na vsak način se
bi
mora letos omejiti ono dirkanje društev po zletih, ki je bilo v navadi v preteklih dveh letih.
Društva pozor! Mnogo društev se obrača na Češko Obec Sokolsko v Pragi z raznimi dopisi in naročili. Bratska društva opozarjamo, da naj to opuste in se naj drže svojih žup in Saveza, kajti funkcijonarji Č. O. S. so tako zaposleni, da ne morejo na razne malenkosti odgovarjati. Poživljamo vsled tega vsa drušva, ki žele kakih pojasni! iz Prage aii naročajo češke knjige, da se obrnejo na Jugoslovenskega Sokola v Pragi, ki je prevzel posredovanje v vseh teh zadevah.
Starešinstvo Saveza prosi vse brate, ki imajo na razpolago 3. številko Sokolskega Glasnika 1920. in je ne potrebujejo, da jo odstopijo Sa-vezu. Potrebujemo 4 izvode
Proslava rojstnega dne biskupa Strossmajerja.JStarešinstvo Jugoslovenskega Sokolskega Saveza poživlja vsa bratska društva, da na primeren način proslave spomin velikega jugoslovanskega dobrotnika biskupa Strossma-jerja dne 4. februarja t. 1.
Vsako društvo naj priredi eno predavanje ali na drug način proslavi
ta dan.
Izključen je bil iz sokolskega društva v Cerknici br. Anton Lutman radi nesokolskega obnašanja.
Nova župa. Ustanovila se je timoška sokolska župa v Zaječaru. Iskreno pozdravljamo novega sodelavca za našo sokolsko stvar.
Plakati. Savez ima v zalogi veliko število lepih barvastih plakatov. Cena: veliki plakat K 12-— mali K 8'—.
*
Starešinstvo Jugoslovenskega Sokolskega Saveza je na predlog Tehniškega odbora določilo sledeči kroj za članstvo:
Čepica: črna, s 6 cm. širokim črnim robom v obliki šajkač. Znak s kokardo v državnih barvah se namesti spredaj nad čelom. Pero naj meri od vrhnega roba kokarde 12 cm. ter bodi pritrjeno navpično.
Srajca je dosedanja, rdeče barve, iz ruša ali iz volne.
Surka iz sokolsko-sivega volnenega blaga; prišitih gumbnic in gumbov na spredanji strani surke je 13, na rokavih so 4 gumbi z gumbnicami Vrvice na surki kot dosedanje, iste barve kakor surka.
Hlače dolge kot dosedaj, iste barve kakor surka.
Čevlji navadni črni, nikakor ne rumeni ali lakasti.
Pas usnjen, črno lakiran z novim emblemom.
Plašč do kolen segajoča pelerina črne barve s kapuco.
Društveni znak prišit na levi strani surke je 10 cm. dolg in 3 cm. širok trak s trobojnim vrhnjim robom 12 mm. širokim v državnih barvah, spodaj 18 mm. široko belo polje, kjer je natisnjeno z majhnimi črkami ime župe, v drugi vrsti pa z večjimi črkami ime društva, oboje s črno barvo. Spodnje belo polje je spodaj obrobljeno z tenkim rdečim robom.
Odznaki: starosta nosi na desni rami pleteno vrvico v državnih barvah;
savezni starosta ozir. njegov namestnik, kadar nastopi v zastopstvu nosi preko prs široko trobojnico v drž. barvah;
praporščak na desni rami pleteno rdečo vrvico; načelnik saveza preko prs široko šerpo modre barve;
načelnik in vaditelji na desni rami pleteno vrvico modre barve. Načelniki nosijo razventega trobko na rdeči vrvci.
Pravico nositi vaditeljske znake imajo pa le načelniki in izprašani vaditelji z najmanj župnim vaditeljskim izpitom. Načelniki, ki nimajo kakega izpita, so upravičeni nositi odznak le tako dolgo, dokler traja njihova načel-niška funkcijska doba. Posameznim starejšim sokolskim tehničnim delavcem, ki nimajo omenjenega vaditeljskega izpita, vendar pa so se s svojim delom kvalificirali kot vaditelji, lahko pristojni župni tehnični odbori dovolijo, da smejo nositi vaditeljske žnake. Ta dovoljenja naj se izdajo le na podlagi to-, zadevnih prijav in le do 1. junija t. 1. Na poznejše prijave se ni ozirati. Vsakdo, ki bi pozneje zahteval tako dovoljenj e,'se naj podvrže župnemu vaditeljskemu izpitu.
Jugoslovenski Sokolski Save z.
Seja odbora Jugoslov. Sokolskega Saveza
Starešinstvo Jugoslov. Sokolskega Saveza sklicuje dne 26 in 27. februarja 1.1. ob 9. uri dopoldne v dvorani mestnega magistrata v Ljubljani sejo odbora Jugoslov. Sokolskega Saveza. Dnevni red:
1) Poročila Starešinstva in T. O. ;
2) Zlet v Lili6 ;
3)	„	„	Osijek;
4) Vsesokolski zlet v letu 1922. ;
5) Predlogi posameznih žup ;
6) Slučajnosti.
K seji odbora odpošlje vsaka župa svojega zastopnika. Zdravo !
Starešinstvo Jugoslov. Sokolskega Saveza.
Sokolska štampa
Naše je Sokolstvo dosada premalo pažnje posvećivalo sokolskoj štampi.
Broj članstva u sokolskim redovima je nenadano porasao, tako — da se je ono početverostručilo, ali se nije povečao broj pretplatnika različitih sokolskih listova, knjiga, brošura it. d. Knjige nisu medju članstvom tako ra-širene, da bi bile na korist sokolske ideje. Naprotiv opazilo se da onog dela članstva, koji uopče ne zalazi u naše sokolske dvorane i koji ne traži ni-kakav drugi doticaj s našim Sokolima, nema niti medju pretplatnicima sokolskih listova. - Zato im je nepoznata sokolska organizacija — nepo-znati su im zaključci starješinstva Saveza, župa i društava. — Nekoja društva čine u tom smislu premalo, pa to nema nikakvog večeg značenja za našu štampu. — Naša je sokolska literatura prilično manjkava (nedostatna), te je dužnost svih sokolskih delova, da je povečaju — da dobijemo potrebne kujige, kojih mi danas nemarno. — Ako hočemo to postiči — onda mora kod toga dela sudjelovati celokupno Sokolstvo, — dakle mora biti prva briga svih naših društava, da se svaka sokolska	knjiga što više	raspača	medju
..članstvom. Isto vredi za naše iistove: „Sokolski Glasnik" i „Sokolič11. Svaki Soko — svaka Sokolica i svaki član naraštaja morao bi biti predplačen na jedan sokolski list. Oni članovi, koji ne mogli plačati članarinu (predplatu) najedanput, neka je pošalju na dva ili tri puta. — Svaki i najslabije situiran član sokolskog društva lahko žrtvuje na	svaka 3 meseca	15	K,	t. j. na
svaki mesec 5 K. Dužnost je društava, da to organiziraju — i uvjereni smo, da uspeh neče izostati. Svako društvo neka priredi jedanput na godinu samo jednu zabavu ili akademiju, a čisti dobitak neka upotrijebi za narudžbu sokolskih listova, i neka ih onda besplatno razdeli medju najsiromašniju braču	i sestre. Svako društvo moralo	bi	nabaviti	sve	sokolske	brošure i
knjige, te urediti sokolsku knjižnicu. To je	bezuvetno potrebno,	ako	hočemo
u naša društva uvesti potreban sistematski	rad.
Starješinstvo Južnoslovenskčg Sokolskog Saveza je odlučilo, da je celokupno Sokolstvo u državi dužno, da prvu sedmicu meseca februara t. j. od 1.	do 8. februara	o. g. razvije najživlju	agitaciju za	štampu, da skuplja
predplatnike za naše	listo /e, brošure i	t. d.
Pozivamo sva	sokolska društva,	da do toga	časa	svrše sve	priprave,
da uspeh bude što veči. Pozivamo naročito onu braču i sestre, koja su u boljim materijalnim prilikama — neka naruče više svezaka, pa neka ih od-stupe siromašnima sestrama i brači. — Pobrinuti se treba naročito, da se list „Sokolič" što više raširi medju našom omladinom. Svaki brat i sestra neka se te sedmice sete sokolskoga štamparskoga fonda u Savezu. — Darujte po mogučnosti — čim više — da rad naš bude uspešniji.
Bračo i sestre, na delo za našu sokolsku stvar!
J u ž n o s 1 o venski Sokolski S a v e z.
Шаљите претплату за „Сок. Гласник“
БЕЛЕШКЕ
БАЧКА ЖУПА.
IV. Соколско Село. У суботу 11. дедембра 1920. одржало је нултурно-просветио оделење новосадског соколског друштва своје IV. Село, Новосздска публика је заволела ову корисну новину, јер је соколана сваки пут пунија и Села све више посећена. На овом Селу одржао је предавање дачелник соколског подмлатка бр. Петро-није Сланкамевад о теми : соцвјални аначај соколског васпвтања омладпве. У лепо израђеном предаваљу свом истакао је и подвукао млади предавач, да садања генерадија, која је услед ратних тегоба малаксала, неће бптп кадра да честиго н темељно изгради иову, уве-ћапу нашу отаџбину. Изградња будуВности наше спада на нашу будућноег,’ на деду нашу. Наша деца, коју треба добро да васии-тамо и спремимо за честит, савестан п истрајан рад, та деца ke довр-шпти кров пад зградом уједињеве и ослобођене отаџбиие, чије те-меље је положила даиатња тешко напаћена генерација. Да велики тај носао наша деда буду иогла извршити, потребно је, да буду здрава, јака п добро васпитана. И баш у том правду Соколство врши успешно своју мнсију, јер оно развпја евергију, сважи тело, бодри дух и не трип лењивце. — После успелог овог предавања иаступпло је 6 члапова соколског подмлатка са вежбама да јарду, и узорно оде-лење чланова ва разбоју. Затим је уа свирку соколског тамбурашког збора настављен други део овога Села, весела и внимирава играика.
V. Соколско Село. У суботу 24. децембра 1920. одржано je V. соколско Село које јо врдредио културно-просветни одсек ново-садског соколског друштва. ГГредавао је др. Лаза Марковић о тубер-кулози, пропративши предавање своје живим сликама, које су вајре-читвји доказ о великој опасности заражавања клицама туберкуле услед нехигпјеиског живота, и пепажње нарочлто код храњеаа п одгајивања деце. Класичац је ирпмер штетад, управо onacau утпцај муве, као иајспособвијег разаосача туберкулозе. Приказан је и аш-иот у санаторвјуму за еушпчаве, где се видп, докле су л>уди Bth дапредовали у борбп са тпм најопасввјим непријатељем човечанства. Живвм сликама води се успешпа борба 'протпв тубернулозе, и Мини-отарство Народиог Здравља у том погледу је на добром путу. Но ue треба да се остаие само на том. Наша отаџбина је пребогата у свима снојим деловима дивним здраввм крајевима, који су i;ao ство-рени за саиаторије. Наша Фрушка има 14 манастира, којп су сви одреда готовп санаторијуми. Дозидатп п доградити треба сунчапв просторије, те смањити на тај начип једном ужасни проденат побо-л>еван>а од сушпце у овој ситој и богахој земљи. — Предаваљв је врло успело, а Село одлично посећено.
После предавања вежбало се ua коњу у ишрину. На селз’- је свирао соколски таЈгбурашки збор.
БАНАТСКА ЖУПА.
Соколска забава. Културно-просветпо оделење (дилетантска група) Бечкеречко Соколско друштво приредило је представу сангран-ком у очи Новв годиие. Приказао се позорпшпи комад „Поконди-репа Тиква“ од Ј. Стерпја Поповићи.
Соколско село у В. Бечкереку. У недељу 1G. јануара о. г. приредили су Соколи своје село са овим распоредом: 1. Соколство и народна организацпЈ8, говорио брат Т. Рајић. 2. »Јека са Јадрана“, декламација: Лепосава Борјановић. 3. „Прича“, читао брат Алекса Станојевић. 4. Из народпих песама, певао бр.,т А1нле Цветков, npa-тио га. на гласовиру Јои. Павловпћ мл. 5. ГЈесме п игре питомаца Државног Дечјег Дома. Редител> Т. Рајвћ.
ТУЗЛАНСКА ЖУПА.
Соколско друштво у Теслићу прпредило је 8. janj^apa о. г. на други дац срп. прав. Божвћа Село са соколском вежбои, преда-вањем и игранком, са овим распоредом: 1. Вежбе с украшеним обру-чевима, взводиле соколице; 2. Вежбе на разбоју, изводили соколп;
3.	Хофмапове вежбе, пзводили соколи; 4. Пирампде, изводпли соколи и соколпце; 5. Утјецање гимнастике на подмладак, иредавао бр. Др. Б. Поповнћ, иародпп пооланик.
ВАЉЕВСКА ЖУПА.
Ужичко соколско друштво приредило је 8. јаиуара „Соколско вече“ с овим програмом: 1. Поздравна реч, бр. Вит. Видаковића, свешт.; 2. Ј. Гилберт, ЕГољока крв, оркестар; 3. Просте вежбе, жен. нодмладак; 4. А. Полицер, Романца, бр. Ивап Жупић и с. Дана Суботић; 5. Вежбе на разбоју, чланови; 6. Л. Балерон, Босанска игра. оркестар; 7. Вежбе са венцама, чланице; 8. 0. Небдал, Хелепа марш, оркестар.
OSJEČKA ŽUPA.
Sokolsko društvo u Osijeku. Izvještaj o kulturno-pro-svetnom raduodl. oktobra do 1. decembra 1920.
Br. Dr. Zorislav Najman je preuzeo vodstvo sekcije kao zamenik predsednika do glavne skupštine, radi predsednikovog premeštenja u Novi-Sad.
U ovoj četvrti se je najviše predavalo na vežbaćim časovima kako so-
kolskim tako i gimnastičkim raspravljajući o sokolstvu kao i o takovim kult. socijalnim temama, koje su srednjoškolsku omladinu mogle interesovatl.
Bila su priredjena 2 članska sela, 1 akademija i javna vežba muškog i ženskog naraštaja.
Počelo se na organizovanju sletske propagande, te če se u tu svrhu i odbor konstituisati.
Prvo selo je bilo 21. novembra sa sledečim rasporedom: 1) Sokolski kult. prosvetni rad, predavao br. Dr. V. Belajčič; 2) Silvije Kranjčevič;-. „U maskirano) gomili", deklamovao br. Čepinac; 3) O higijeni, predavao br. Dr. M. Kolibaš; 4) Ritmičke vežbe za ženske, izvadjao ženski prednjački zbor; 5) Zmaj Jovan Jovanovič, „Saran“ šala u 1 činu izvadjali sokoli i sokolice.
Da bi se članstvo upoznalo sa pojedinim krajevima naše lepe otadžbine, te se odlučilo prirediti ciklus sela na kojima bi se prikazao kulturno-socijalni 'karakter svake pojedine pokrajine.
Tako je bilo 5. decembra primorsko selo sa' sledečim rasporedom: i)
O	jadranskom pitanju, predavao br. Dr. Z. Najman; 2) Ciklus primorskih pe-sama, tumačio i recitovao br. S. Živkovič; 3) Vrbniče nad morem, pevao sokol. mešov. zbor; 4) Tyršov sistem, uz pratnju klavira, prikazali prednjački pripravnici; 5) iMilan Šenoa: „U tudjini“, drama u 1 činu, izvadjali sokoli i sokolice; 6) Primorski napevi, izvadjao tamb. zbor.
Da bi se publici omogučio uvid u sokolski rad, to se je 19. decembra priredila akademija u pozorištu. Članstvo je prikazalo sve gimnastičke sisteme, kako za muške tako i za ženske. Vežbale su se Vidmareve južnoslovenske vežbe, koje je br. Dr. Pavle Mergenthaler protumačio, koji je ujedno i pre-dočio smisao svog vežbanja one večeri. Osim toga je bila živa slika: poklon Fiigneru i Tyršu, i pevanje.
Javna vežba muškog i ženskog naraštaja bila je drugi dan Božiča dne 26. decembra 1920. Osim vežbanja I igranja deklamovalo se je od P. Prera-doviča: Proslov i Brača.
Kultu rno-prosvetno odelenje.
ŽUPA R1JEKA-KRALJEV1CA.
Sokolsko društvo u Ravnoj Gori osnovano je 10. oktobra 1920 Skupštini je predsjedavao br. Ante Majnarič, koji je u lepom govoru ocrtao. zadatak Sokolstva u slobodi i slobodnoj zemlji. Poslije njega uzeo je reč br' Albin Ambrožič vodja Sokola u Postojni, ocrtavši jakim rečirna važnost Sokolstva za državu i narod. Poslije govora brače izabran je odbor. — Starosta: br. Ante Majnarič, ravnatelj banke i štedionice; Podstarosta: br. Rudolf Helebrant, prokurista tt. tvornice kola; Vodja: br. Albin Ambrožič, činovnik tt. tvornice kola; Zamjenik vodje: br. Blaž Starešinič, brijač; Tajnik: br. Milan Mrvoš, upravitelj tt. Josip Neuberger, Sušica; Blagajnik: br. Marijan Majnarič, kr. nadšumar; Redatelj: Josip Svetličič, postolar; Odbornici: Drago Jurkovič, trgovac; Stjepan Novak, bravar; Ante Svetličič, stolar; Velimir Miščevič, bilježnik i načelnik; Pregledavatelji računa: Ivica Markovič, učitelj ! Ante Holjevič, blagajnik štedionice. — Br. društvu u Ravnoj Gori, neka je sretan početak i dugotrajan rad. Zdravo!
SARAJEVSKA ŽUPAf
Sokolsko društvo u Vlsokom priredilo je 7. januara o. g. sokolsko veče sa programom: 1. O važnosti dečjeg sokolovanja, br. Mirko Vukojević, vodja sokola; 2. „Soko sam i Soko ostanem*1, br. Nikola Stjepanovič, muš. podmladak; 3. Arambašič „Sokolu*1, sestra Slavojka Ferzanovič, žen. podmladek; 4. Vježbe sa palicom, muška djeca; 5. Proste vježbe sa sleta u Pragu 1920., žen. podmladak; 6. Proste vježbe sa sleta u Pragu 1920., muš. podmladak; 7. Proste vježbe sa sleta u Pragu 1920., Sokoli; 8. Vježbe na razboju, Sokoli; 9. Ritmičke proste vježbe u Pragu 1920., Sokolice.
*
Br. Matija Ažman, ustanovitelj znane sokolske rodbine Ažmanov, je dne 17. decembra 1920. v starosti 74 let nagloma v Kranju umrl. Pokojnik je bil krepak, neupogljiv značaj, zvest sokolski misli tudi ob času najhujšega pritiska. V sokolskih vrstah je stal od ustanovitve Sokola v Kranju in kruta smrt nam ga je odtrgala baš pred petindvajsetletnico sokolskega delovanja. Vsikdar vedremu, kremenitemu bratu večna pamjet!
Sokolsko društvo u Pakracu. U 12. broju Glasnika od pr. godine iskazali smo dotlem sakupljene priloge za gradnju sokolskog doma u Pakracu iznos od K 10.01060, a ovih dana priložila je Zemljišna Zajednica Trgovišta Pakrac, u Pakracu K 10.000—, te iskazujemo do sada sakupljene prinose sa K 20.010 60. - Uz sokolski Zdravo!	Pištelič.
IZ UREDNIŠTVA
Počeo sam da po mogučstvu konsekventno provodim ovo pisanje: naša država zove se Jugoslavija; — mi državljani te države zovemo se Ju gos love ni; — a pridev od toga jeste južnoslo venski; — prema torne zovem naš Sokolski Savez Južnoslove riški. Sve to vredi za jezik hrvatsko-srpski, koji jeste i ostaje u Jugoslaviji glavni i od-lučan. Svesno i hotimice odustao sam time od dosadašnjeg pisanja, a oslonio sam se na izvode iznešene u Novoj Evropi, br. 9. od god. 1920. Nikako nišam mislio da time dadem oktrojisanu ili terminalnu formu našeg pisanja, nego sam hteo da probudim interesovanje i pažnju k stvari, pa da vremenom složno, zajednički i po najboljem umenju konačno odredimo sve. Živeči u velikom stvaranju nije mi bilo ni na kraj pameti, da u dosadanjem naslovu ^iašeg Saveza nadjem nešto oficijelno, dogmatično, nešto u što se ne sme dirati.
Sokoli! Šakupljajte nove pretplatnike za „Sokolski Glasnik".
KNJIŽEVNI OGLAS
Jugoslovenski sokolski koledar. Poživljamo vsa bratska društva, da si naroče za svoje članstvo takaj sokolski koledar. Cena koledarju je 12 K, ako jih društvo naroči po 10 izvodov stane komad 10 K- Koledar ima bogato vsebinu ter seznam vseh žup in društev Saveza. Vsak član sokolski bi moral imeti koledar. Naroča se pri starešinstvu Jug. Sok. Saveza, Ljubljana Narodni Dom.
Rešenjem sednice Južnoslovenskoga Sokolskoga Saveza, nalazi se u šiampi knjiga br. Dušana Boguuoviča: „Sokolska	prosveta	u	društvu".
- Sadržina knjige sastoji se iz devetnajest (19) članaka, koji	se	bave	svim
pitanjima, koja zasecaju u delovanje prosvetno-kulturnih odeljenja društva, kako u Sokolstvu tako i radu Sokola na širenju prosvete medju narodom. Clanci su ovi: 1. Potreba sokolske prosvete; 2. Organizacija sokolske prosvete; 3. Poslovnici; 4. Administracija odeljenja; 5. Dužnosti članova odeljenja; 6. Organizacija rada; 7. Sredstva rada; 8. Predavanja (načine, vrste i teme razgovora i predavanja); 9. Izleti (poučni, zabavni, u ugrožene krajeve); 10. Sokolski i narodni listovi (rasturivanje); 11. Čitaonice, knjižnice, muzeji; 12. Istorija društva; 13. Rad sa ostalim prosvetnim ustanovama; 14. Rad u okolici društva; 15. Pobratimstvo; 16. Rad sela i grada; 17. Organizacija sokolskih listova; 18. Požorišta, pevačka, muzička i tamburaška odeljenja; 19. Sokolsko-narodni domovi. — Knjiga će služiti svakom članu i članici kao dobra uputa za rad u pravcu sokolske prosvete. — Knjiga če se dobivati kod pisca: Dušana M. Bogunoviča,	Zagreb, Iliča	7, II.	kat.
i	kod uprave Južnoslovenskoga Sokolskoga Saveza.
Fran Levstik: Izbrani spisi za mladino. Priredila: Fran Erjavec in Pavel Flere. Z risbami okrasil: Ant. Koželj. Knjiga obsega 220 strani. V Ljubljani 1921. Izdala, založila in natisnila Učiteljska tiskarna. — Učiteljska tiskarna se je lotila velike naloge izdati naše klasike v ilustrirani mladinski izdaji. Dolgo so pogrešali teh že naši starši, naše knjižnice, zlasti pa naša mladina sama, saj ji je ostalo tako več ali manj nepristopno najlepše, kar so napisali tudi zanje največji možje našega na-oda. Zbirko, ki bo opremljena povsem enotno, urejata in prirejata Fraa Erjavec in Pavel Flere, ilustrirali jo bodo pa najrazličnejši slovenski umetniki. Prav kar je izšel prvi zvezek, ki prinaša'za mladino izbrane spise enega naših največjih pesnikov in pisateljev, to je Frana Levstika Knjigo je ilustriral Ant. Koželj in jeza današnje čase naravnost raskošno opremljena. Prinaša izbor njegovih pesmi, dalje pravljice in pripovedke ter znamenitega Martina Krpana in Potovanje iz Litije do Čateža. Prepričani smo, da bo po knjigi rad segel vsak in da ne bo manjkala v nobeni slovenski hiši. Primerna bo zlasti za darila. Elegantno vezan izvod stane K 54,— broširan pa K 46.—. Dobiva se po knjigarnah ali pa v Učiteljski tiskarni.
Dolina Solz. Tri enodejanjke. Pisal: E. G angl. Cijena: Broširano K 16.—, vezano K 18.—. Izdala „Učiteljska tiskarna" v Ljubljani.
Otroški oder. Igrico za mladino otroških vrtcevin ljudških šol. Drugi predelani notis. Sestavila Marica Gregoričeva (Stepančičeva). Izdala: Učiteljska tiskarna v Ljubljani. Cena broširanoj knjigi z draginjsko doklado K 16.20.
Narodne himne in domorodne pesmi za mladino. Preredil: Fran Marolt, učitelj. Lastnik in založnik: Društvo za zgraduo učiteljskega kon-vikta. Cena K 5. —.
Здравље. Љечппчке поуке o здрављу н болести. Издаје Друттво за чување Народног Здравља уз материјалну помоћ Министарства Народвог Здравља. Уре|)ује проф. Др. Јовановић-Батут. — Лист взлази једаппут мјесечно (сваког 15.) на 2 табака. Цнјенамује за краљевиву C. X. С.: 6 динара годшпње, 3 дппара полугодишње. Новад се шаље за издаае латинвцом: Здравственом Одсјеку за Хрв., Слав. и Међумурје, Загреб, а за издање ћиршшцом: Адмпнистрадија ,3дравља“, Београд, Цариде Милице ул. бр. 9. Могу се добити н равија годпшта повезана уз цијену од 5 динара. — Сакупљачима 25% награде у новцу. Рукописи шаљу се на адресу Др. М. Јов а-новић-Батут, Београд, Добрачиаа y:t. бр. 25.
Нови Живот — Треввеност. Гласило друштва апстинената j Хрв. п Славоиијn и велике Српеке Ложе Гутемплереког Реда. Издаје се потпором Мпнистарства Народног Здравља. Уре1јује Др. Лујо Талер. Излази сваки мјесец. Цијена годишње К 24.—, за ђаке, раднике, учптел>е и учитељпце К 12. —. Адреоа; Д оаи Ж и в о т“, Загреб, Марков трг бр. 6.
„Просвета“, српско просветно и културпо друштво, издаје низ огледа о нашем народном раду. Од те ,,L1 росвегиие БибДиотеке" взашле су досад овс свеске:
1. Ilepo Слепчевић: „Прпватна днпцпјатпва у националном раду, Жеенва, 1918. Цена 1 дин.
2. Др. И. Гмајнер: „Савремепи хрватскп покрет за народн« уједпн>ен>е“, Женева, 1918. 1 Дин.
3. (Заплењеио).
4. Павле Поиовић, проф. Унив. и Перо Слепчевнћ: „О педесст-годишљвцн г. Алексе Шантића Сарајево, 1920. 2 Дин.
5. Перо Слепчевић: „О еавремепом васпптању народа", Сара-јево 1920. 5 Дин.
6. Ђорђе Пејановић: „0 оснивању Народнпх Књижнида“, Са-рајево, 1920. 3 Дин. 50.
7. Јов. М. Јовавовић: Писма једном младићу „Како се постај* богат“ (по Карнегију) Сарајево, 1920. 1 Дпн. 50.
Код друштва се могу т. лођер добити:
Алекса Шантић: „На старим огњиштима11. треће попуавно из-даи>е, Сарајево, 1920. 5 Дин.
„Алманах Просвета1*, Женева, 1918. 5 Дин. Нарудбе првко к»ж-жара плн директно од друштва Просвете, Сарајево.
SOKOLSKE KNJIGE
Bučar: 1. Gimnastika i igre. Rasprodano.
2. Klizanje.	„
3. Mačevanje.	„
4. O ženskom telesnom uzgoju. Rasprodano.
5. Povjest gimnastike, K 10.—.
6. Floretovanje, K 5. — .
7. Jug. sokolski koledar 1920., K 8.—.
Gundrum: Pomaganje nastradalomu, K 12 —
Hanuš, Fiigner i Tyrš.
Hrvatski Sokol, letnik 1906., 1908., a K 5.—. Klenka-Bučar: Vježbe s batinama i čunjevima.
Murnik: Redovne vaje, K 20,-—.
Očenašek-Šulce: Hrvanje.
Pestotnik: Uprava sokolskih društev 1920., K 22.—. Pela-Bajzelj: Vaje na bradlji, K 6.—.
Pivko:	1.	Telovadne	igre I. in II. del, a	K	4.—.
2.	Telovadne	igre III. 1920. (Sok.	knjiž. III.) КУ.—.
3. Učni načrt za telovadbo na meščan, šolah, K 2.50.
4. Plezanje (penjanje) 1920.
5. Kratka metodika sokolske telovadbe, (v tisku). Pivko-Schaup: Telovadba I. Slov. Šol. Matica 1920., K 20.—. Sajovic E.: 1. Priprava za vaditeljske izpite, K 10.—.
2 Učenci	in učenke. K 7.—.
Sajovic	G.: Miroslav	Tyrš. K 10. - .
Schaup: Prosti skoki 1920. (Sok. knjiž. L), K 5.—. Slovenski Sokol, IV—XI., a K 12.—.
Sokol I. 1919., K 20.—.
Sokolič I, 1919., K 20.—.
Sokolska načela, K 1.—.
Sokolski Glasnik 1., 191«.)., II. 1920., K 36.—.
Sulce : Sokolska tjelovježba I—IV. svez. a K 5.—. Vaditeljski list I. in II., skupaj K 5.—.
Varičak Murnik: Sokolska vzgoja, K 12.—. Varičak-Pestotnik: Sokolski evangelij 1. in II., a K 2. — . Vidmar: Simbolično-ritm. vežbe (proste vaje), K 5.—. Diplome, K 10.	.
Hofmanove vaje, partitura za klavir, K 7.—.
Jugoslavija, partitura za klavir, K 10.—.
Sokolske in koroške razglednice, K 1.—.
Vaje z dolgimi palicami, partitura za klavir, K 4.—.
Vaje s cvetnimi loki, partitura za klavir, K'4.—.
Vsa naročila sprejema pisarna
Jugoslovenskega Sokolskega Saveza v Ljubljani, Narodni'Oom.
NAROČITA TRGOVINA
SOKOLSKIH POTREBŠTINA.
BRANKO PALČIČ
Dobavljač Jugoslavenskog Sokolskog Saveza
Gunduličeva ulica 23 ZAGREB Brzojavi Paleić, Zagreb
IZRADJUJEM I DOBAVLJAM SVE SOKOLSKE POTREHŠTINE POTREhNE ZA JAVNI I IZLETNI NASTUP. UPO-ZORAVAM BRATSKA DRUŠTVA NA NOVA ODI JELA ZA ĆL ANICE, POD-MLADAK. MUŠKI I ŽENSKI, NARA-ŠTAJ MUŠKI I ŽENSKI, SVE FRAMA PROPISU JUG OSLOV. SOK. SAVEZA.
jНово дворшГза чешљање госпођа
Телсфон 22-29. - Загрсб. - Телефон 22-29.
Јављаи п. п. госпођама, да сам отворпо п модерно уредио, дво-рану за чешљање, те пету енабдио са свни иодеринм сдравама за прање н сушење главе као п за масажу лпца п руку.
Са велшшм трудом и трошком успјело ми је ангажовати прве умјетпике у модерном те костпмском хисторпчком чешљању нао и у бојадисању иосе у свим бојама уз потппсио јамство.
Јамство се састојп у том, јер су г. Булајнћ п rocnoija му бнлп намјештеин у Бечу код свјетске познате твртке Пеол као матадор .жонског чешљааа те српгодом разних иптетшационалппх натјецања у четљању одиели прве награде у Вечу п Берлину.
Преузимам у израду све врсти косе (Budeau, Trenspormation те разно Chignome).
Ha складишту нмадем све врстц францускнх и бечиих иириса те разних топлетнвх сапуна од чувеипх светсках твртка. Осии тога посједујеи све потребне ствврп за његу лнца ц руку.
Са штованви,
ДУШАИ ЖЕСТИЋ, власуљар.
Боговнћева ул. Ор. 7. _________________________________________________________________   I