KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 65 (3)
INDUSTR1SKE SVOJINE
IZDAN 1. NOVEMBRA 1929.
PATENTNI SPIS BR. 6501.
Konjedič L. Roman, mornar, tehn. poručnik Dubrovnik.
Sklapajuča košara za spasavanje ljudstva iz potonulih podmornica. Prijava od 16. novembra 1928.	Vazi od 1. juna 1929.
Svaka podmornica ima više otvora za ulaz i izlaz personala, sem toga i kosi otvor za ukrcavanje torpeda. Na svirn tim ulazima moraju se namestiti prsteni (1 slika 2), koji su pričvrščeni na čvrstom telu podmornice. Prečnik poseduje sa spoljašnje strane uvoj večeg uspona (2). Deo prstena, gde se nalazi uvoj, izractjen je tako, da je celi opseg razdeljen na 16 jednakih delova, izmedju kojih noše 8 delova uvoj a ostalih osam delova iz-dubeni su i ne noše uvoj i to naizmenice te služe za prijem košare. Na donjoj unu-trašnjoj strani prstena nalaze se male okrugle izdubine (4) a na gornjoj strani prstena nalaze se četiri veče udubine u kojima su smeštene nepromočivo četiri male električne žarulje (5) za nužno osvetljenje i spojene su sa baterijom bro-da i služe za rasvetu košare. Sem toga prolazi sa jedne strane kroz prsten cevčica (6) sa ručicom ventila (7).
Košara sastoji se iz pet delova t. j. pet prstena (I, II, III, IV, i V.) različitih veličina, a največi je prsten I koji nosi navoje na unutrašnjoj strani, koji je isto-lako izradjen kao uvoj izlaznog prstena, zakivenog na ulazu na čvrstom telu podmornice. Prsten I nosi četiri ili više ručica (8) na vanjskoj strani. Otvor ovog prstena odgovara takodjer otvoru sarnog ulaza a na donjoj strani pri dnu je ovaj prsten sužen (10) za prijem prstena II, koji ima na gornjoj strani proširen rub a na donjoj opet sužen prijem prstena III. Tako isto su konstruisani i prsten III i IV t. j. da uvek jedan hvata drugi iz koga se može, put dole, izvuči ili ispasti.
Prsten V isti je kao predjašnji samo
što je odozdo okruglo zatvoren poradi veče čvrstoče i nosi na donjem kraju ventil (11) i pod od rešetke (i3) za stajanje. Izmedju ploha na prstenima nalaze se ka-učokove brtve.
Višina ovih prstena je po Pprilici 37 cm. dok je širina prstena I ista kao i širina ulaza, a odatle se pojedini prsteni sužuju postepeno tako, da poslednji prsten V ima prečnik od jedno 30 cm. što bi odgovaralo dužini stopala.
Velika prednost ove košare leži u torne, da se dade složiti, te prema Tome zauzima vrlo malo prostora što je kod skučenosti prostora na podmornicama od eminentne važnosti (sl. 4).
Prsteni II, III i IV. košare imaju male graničnjake (14) kojima odgovaraju utori (15). Oni su ovde poradi toga, da ne bi prsteni košare u složenom stanju ispali iz prvog ili največeg prstena I. Prsten košare I ima na donjem delu utore (16) a prsten košare II graničnjake (17). Time se sprečava, da ne ispadne prsten II iz. prstena I (sl. 2 i 4).
Na gornjem rubu prstena I ispod navoja nalaze se mala okrugla udubljenja (20) veličine i dubine kao ona (4) na iz-laznom prstenu, od kojih četiri po 90° razmešteni noše navoj za prijem dva komada uvrtnja sa okom (70) u razmaku od 180" (sl. 6) te služe za hvatište kolotura.
Prsteni (sl. 2) nameštaju se na svim vertikalnim ulazima i izlazima, dok bi se prstenu na kosom ulazu za torpedo (18) (sl. 5) moralo nadodati još koleno odnosno pregrada koja mu otvor smanji (19) a prema dubini ulaza mogla bi se onda košara da rekonstruiše, naime nešto skra-
Din 15.—
t.________
liti. Delovi košare izradili bi se iz lakog metala, tim je skopčano lakše baratanje a čvrstoča mora odgovarati pritisku od 12 kg. na 1 cm-.
U slučaju da podmornica ne uspije izroniti i nakon upotrebe svih sredstava ko ja joj stoje na raspoloženju i to usled ;na kog nesretnog slučaja (nasukanje, »udara sa kojim brodom na moru itd.) nože da se spasi ljudstvo pomoču košare, ko j e se nalaze u složenom stanju u svakom prostoru na kom se nalaze oivori -nabdeveni sa prstenom (1 sl. 2). Ljudstvo se spasava iz potonule podmornice na sledeči način:
Jedan po jedan čovek udje u tu soša-ru ko ju navrnu ostali ljudi, nalazeči se u podmornici na u lažni prsten. Pomoču ru-čice ventila (7 ili 3) upušta se voda u košaru kroz ventil (24) koji komunicira sa morem. Košara se ispunjuje sve dotle vodom dok ne bude vanjski pritisak ravan unutrašnjem. Kako se glava čoveka nalazi u najvišem delu košare i to od mah ispod izlaznog poklopca (21) to vazduh, koji pri lome ne ide izgubljen, služi za disan je čoveka sve dok se pok lopac (21) bilo tad iz podmornice same ili iz košare daae ručnom snagom o tvoriti. Sas vi m je prirodno da mora čovek u košari pre otvaranja poklopca da udaline što više vazduha. Kad se poklopac otvori vazduh se digne na površinu čovek se otisne nogama ili rukama iz košare a za nekoliko sekunda prispe na površinu. Kod kupa-nja rone dobri plivači 10 do 15 metara dubine a njima treba dvostruko toliko vremena nego onom iz košare, pošto mo-raju da urone, a tek onda da izrone.
Košarama prema pronalasku može se bez ikakvih drugih predostrožnosti i bez štete po zdravlju čoveka spasavati do dubine 15 metara.
Kada se je čovek otisnuo na površinu iz košare, poklopac (21) se zatvori iz podmornice, a istotako ventil (24) ručicom (3). Vodu, koja se sada nalazi u košari valja odstraniti. Za to imamo prema okolnosti-ma tri mogučnosti:
1.	Da se ispusti voda kroz spojnu cev ventila (11) u tank za regulisanje težine, koji se može nakon višekratnog ispraž-njivanja košare isprazniti u more pomoču komprimovanog vazduha.
2.	Da se voda izduva u more kompri-movanim vazduhom, koji se pušta kroz ventil (11) i vodu istisne kroz nasadjenu cev (22), koja dopire sve do u poslednji prsten košare V i koja je spojena sa ma-licom (23) za cev (6). Svakako da se ta cev mora namestiti u košari pre ulaza čoveka u nju i pre nameštavanja košare na
ulazni prsten. Sama cev 6 komunicira sa morem preko ventila (24).
3.	Da se ispušta voda jednostavno kroz ventil (11) u podmornicu i to u slučaju, ako nemarno u podmornici u dovoljnoj meri ili nikako komprimovanog vazduha za istiskanje vode.
Kod ispražnjivanja košare na prvi način dolazio bi zbog vakuma vazduh iz tanka za regulisanje težine, kod drugog načina iz flaše sa komprimovanim vazduhom jer pritisak komprimovanog vazduha ‘era vodu napol je usled čega se košara napuni vazduhom koji je u komprimova-nom stanju t. j. nešto večeg pritiska od vanjskog i zato ga treba izjednačiti otva-ranjem ventila (11) kada je košara bez vode što se čuje po guguranju vode vani. U trečem slučaju ide vazduh kroz ventil (11) sam u košaru iz unutrašnjosti podmornice.
Nakon što je košara prazna odvrne se ista sa ulaznog prstena, ulazi drugi čovek u košaru i postupa se tako kao pre, sve do poslednjeg čoveka.
Dolazi li zadnji čovek na red osvedoči se dali je ventil (11) zatvoren, uvrne u udubine (20) ko j e noše navoje na prsten u I dva uvrtka sa okom '(70) u razmaku od 180". Nadalje spoji prsten I pomoču po-menutih uvrtka sa okom (70) i vrpčastog kolotura sa poklopcem ulaza (21) na kom se nalazi oko (25) te ulazi u košaru. Nakon toga povuče košaru tako visoko, da d el o vi navoja na prstenu košare 1 ulaze u udubine ulaznog prstena. Zategne košaru pomoču dvokrakne vilice, koja nije ništa arugoga do jedne dvozube vilice sa zavije-nim krajevima. (Sl. 3.) Zavijeni krajev! odgovaraju po debljini utorima (4 i 20). Umetne naime krak (26) u udubine (20) a krak (27) u udubine (4) povuče vilicu s a Strane (28) gde se nalazi jedan zglob napram dole i time ušarafljuje u desno prsten 1 košare na prsten ulaza. Zakrene ii košaru za jednu 1/16 obsega ona je uša-rafljena.
Pričvrščivanje košare kod izlaza zad-njeg čoveka moglo bi se udesiti čak i posebnim električnim uredjajem.
Kad je košara navržena, odreši se ko-ictur na poklopcu i otvori se ventil (24) pomoču ručice (7). Košara se puni vodom a kad je vanjski tlak jednak unutrašnjem, otvori poklopac i odrinuvši se iza-dje napolje.
Ako se m a iz kog razloga ne bi h telo poslužiti ispuštanje ljudi iz podmornice pomoču ove košare, moglo bi se njima pomoču te košare davati kisika, vazduha, hrane i drugih potreba pa i alata u podmornicu i to u hermetičnim kutijama na isti način kao što bi uslijedio izlaz, samo
u toni slučaju obrnutim putem, jer u večini dubinama pri samostalnom izlazu ireba ipak srčanosti i energije. Na taj način bi se ipak omogučio dulji opstanak ljudima u podmornici i to sve dotle dok ne uslede radovi oko spasavanja potonule podmornice. To unašanje materijala usle-dilo bi naravno pomoču ronioca. Taka i brza komunikacija bila bi moguča samo pomoču ovakvih košara.
Prednost tog spasavanja leži u torne, sto je spasavanje na taj način moguče iz svih prostorija sem onog koji je oštečen i napunjen vodom ili onog koji nema izlaza. Za to bi trebalo, da se sve prostorije snabdevaju sa ovakvim izlazima koji bi služili samo za izlaz u nuždi bez da se usled toga smanjuje čvrstoča i stabilitet broda.
Kod svakog spasavanja potonule podmornice je glavni cilj spasavanje ljudstva usled koga se i radovi oko spasavanja moraju na brzu ruku izvodili jer se radi o živetima celokupne posade. Nekada baš ta užurbanost dovodi do totalne katastrofe. Kad se pomoču košare može da dade potonuloj podmornici sve što joj treba, ako izlaz momčadi nebi ma iz koga razloga bio moguč, može se pristupiti dizanju broda sa mnogo večini promišljenjem o radu samom, sakupiti sva sredstva koja stoje na raspolaganju i koja su potrebna, može se sačekati povoljnije vremenske prilike i spasavanje podmornice sa momčadi zajedno bit če sigurno okrunjeno uspehom.
Sem toga sama prisutnost košare u podmornici diže znatno moral same posade koja zna, da se može pomoču njih spasiti, a ne kao do sada gde nije nikad znala na koji način ili da li če joj uop-šte biti omogučen spas u slučaju nesreče.
Kod svih dosada izumljenih aparata za spasavanje zahtjevaju se velika preu-dešavanja na i u samim podmornicama. Dosadanji aparati za spasavanje uplivišu na bojnu efekasnost podmornice i neu-potrebljivi su za ostale prostore, ako se dogodi nesreča baš na tom mestu gde su ugradjeni. Predmet ovog pronalaska odklanja sve gore navedene poteškoče i nezgode i u svim slučajevima je apsolutno
siguran i kudikamo podesniji jer omogu-čava spasavanje posade iz svih prostora podmornice sem oštečenog.
Slike predstavljaju:
Sl. 1 Sklapajuču košaru za spasavanje u otvorenom i nameštenom stanju na pr-stenu 1 u podužnom preseku.
Sl. 2. Osnovni prsten 1 pričvrščen na čvrstom delu podmornice u preseku.
Sl. 3. Dvozubu vilicu, koja služi za pričvrščivanje košare kod izlaza zadnjeg čoveka.
Sl. 4. Sklapajuču košaru u složenom stanju u preseku.
Sl. 5. Koljeno odnosno pregrada iz jed-nog komada sa osnovnim prstenom 1 iz-radjeno sa rebrima za pojačanje. Služi da sužuje kosi ulazni otvor za torpedo.
Sl. 6. Uvojak sa okom koji se ušarafi u udubine (20) te služe za hvatište kolo-Lura kod izlaza zadnjeg čoveka.
Patentni zahtevi:
1.	) Sklapajuča košara za spasavanje ljudstva iz potonulih podmornica naznačena time, što se sastoji iz više prstenova, koji se mogu uvlačiti jedan u drugi te je najširi snabdeven uvojcima za navrtanje na prsten, koji je pričvrščen na tein podmornice oko pojedinih u lažnih otvora a najuži se loptasto završava te je na tom mestu snabdeven ispusnim ventilom.
2.	) Sklapajuča košara prema patent, zahtevu 1.) naznačena time, što je ulazni prsten snabdeven spravom od cevi i dva \ entila, kojom komunicira unutrašnjost košare sa morem tako, da se može kako iz podmornice tako iz košare regulisati dovod vode u košaru.
3.	) Sklapajuča košara prema patent, zahtevu 1.) 2.) naznačena time što su prsteni pričvrščeni na ulaznom otvoru i najširi prsten košare snabdeveni su ujedno nizom malih udubljenja za navrtanje košare i što ima prvi veča izdubljenja (5) za smeštaj žarulja a prsten košare u malim udubljenima na odstojanju za 180" uvrščena dva oka u svrhu pričvrščivanja kolotura u slučaju izlaza poslednjeg čoveka posade.



'



■
-j iyn










Adpatentbroj650/.





.





.


-• •
V


■
. '






; ,	.v
■ '• -ti ::
* .
■
■ v : : . ■
■


- 'ji

■



■
...












■