KRALJEVINA SRBA, HRVATA i SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU Klasa 39 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE Izdan 1. Aprila 1927.
pmmrm spis br. 4176
Ludwig Mostny, fabrikant, Linz.
Postupak za izradu veslačkog sunđera.
Prijava od 18. oktobra 1925.	Važi od 1. marta 1926.
Traženo pravo prvenstva od 25. februara 1925. (Austrija).
Dosadanji pokušaji da se veštački sun-đeri rade iz derivata celuloze (estera) na taj način, što se rastvor celuloznog estera meša sa telima, koja obrazuju pore (event. vlaknene materije), esteri sapuna (t. j. iz istih regeneriše celuloza) i potom rasti izazivač pora, nisu tekli na opšte zadovoljstvo. Pri upotrebi viskoze postupak je me-njan u toliko, šlo se mešavina viskoze i kristala obrađivala vrelim vazduhom, tako, da se s jedne strane regeneriše celuloza, a s druge kao rastvorno srestvo upotreblje-na voda ili alkalni rastvor odvajala je kristale u koliko nije bilo isparenja (postupak topljenja). Drugi postupak regeneriše celulozu na običan način u kupatilu kiselina (kiselo sapunjanje).
Oba postupka prate nezgode, koje se jedino mogu otstraniti pri najtačnijoj kontroli rada u laboratoriji i to u toliko, da se dobija uplrebljivi produkat. To su ovi:
A. Postupak topljenja:
Pri dejstvu vrelog vazduha isparava najveći deo vode, tako da alkali, koji je dodat za rastvor celuloznog estera ili koji je postao razlaganjem viskoze, postaje u kon-centrisanom rastvoru i smanjuje čvrstoću kidanja tkiva i razlaže znatan deo celuloze, dakle izaziva osetan gubitak u materijalu. Kako se osim toga kristali odvajaju u maloj količini, to je potrebna naknadna obrada, ispiranje sa vrelom vodom. Najzad srazmerno dugo trajanje reakcije prouzrokuje neravnomerno odns. nepotpuno obrazovanje pora, jer kristali sedimentiraju u
masi s jedne, a s druge strane lepe ponovo porne zidove.
B. Postupak sa kiselinom.
Nezgoda je i ovog postupka što reakcija traje dugo, što ne samo da poskupljuje rad, već izaziva i smanjenje čvrstoće materijala, jer usled dejstva kiselina na površini proizvoda — naročito kod većih sunđera nastupa raspadanje celuloze dok se u jezgru sunđera nalazi još reagirajuće viskozno ulje, prema kome, kao što je poznato iz iskustva, kiseline vrlo lagano prodiru. Osim toga štetan je postanak sumporvodonika iz tiokarbonata u viskozi, kao i sam sumpor u kranjem priizvodu.
Po pronalasku se ove nezgode uklanjaju na taj način, što se smeša izlaže dejstvu vodene pare, koja izaziva obaranje viskoze i ponovno obrazovanje celuloznog hidrata. Za povoljne rezultate ovog postupka imamo zahvaliti, u prvom redu tome, što se izvođenje hemiskog procesa vrši vrlo brzo usled velikog toplotnog kapaciteta vodene pare.
Vrlo štetno dejstvo rastvora, koji se kon-centriše, kod postupka sa vrelim vazduhom, koje potpuno čini nerentabilnim, tehničku izradu u velikim fabrikama (praktično izvođenje patenta po starom postupku potpuno je izostalo do danas) ne može se nikad pojaviti kod postupka sa parom, jer se odmah u početku saponifikacije usled pare pod naponom kondenzuje jedan deo pare na fabrikatu i sav ceđ, kao i svi o-stali štetni proizvodi razlaganja estera (po-
Din. 5.
glavito alkalna jedinjenja) odmah razblaže i brzo odvode. Osim loga je i ta okolnost, da izazivač pora, s jedne i sporedni proizvodi (kao priizvodi saponifikacije estera) s druge strane sasvim odlaze sa konden-zovanom vodom, od ogromne koristi za rentabilitet novog postupka, jer se time znatno uprošćava ponavno dobijanje ceđi obrazivača pora kao i iskorišćenje postojećih sporednih proizvoda (n. pr. sumporna jedinjenja). Zatim se i inače dugotrajno ispiranje gotovog prizvoda svodi na minimum trajanja. Kod ovog postupka i osim toga se uklanja razvlačenje reagirajućih agena-sa, što je slučaj pri ispiranju kod postupka sa vrelim vazduhom.
Kako se saponifikacija vrši alkalno, to pri izvođenju postupka nastupa desulfurisa-nje. Dakle pri saponifikaciji parom nastupa brže dobijanje, uklanjanje štetnih agenasa, čišćenje, kao i skupljanje agenasa za rege-nerisanje, i to jedno sa drugim na idealan način. Pri preradi jednog drugog celuloz-nog estera, na pr. nilroceluloze, potreban je za sapunjenje dodatak kakvog redukcio-nog srestva na pr. amoniumsulfata.
Primer izvođenja: 160 gr. viskoznog rastvora koncetracije do 20% meša se sa 16 gr. kakve vlaknene materije (pamuk, konoplja, lan i tome slično) kao i sa 1.2 kgr. nairium sulfata ili sa kakvim drugim lako topljivim ili u vodi rastvorljivim telima proizvoljne veličine i sve to stavlja u željeni kalup. Zatim se ova smeša izlaže za vreme od 1/2 do 4 časa dejstvu vodene pare pod pritiskom od ’/d do 10 alm. Tako dobiveni sunđer se temeljno ispira, beli i po potrebi boji.
Regenarisanje celuloze iz viskoze pomoću vodene pare već je poznato, ali ovaj postupak kao što je izloženo, daje nove efekte pri ovoj upotrebi za izradu veslačkog sunđera, na ime usavršenje priizvoda i poboljšanje postupka.
Patentni zahtev:
Postupak za izradu veštačkog sunđera iz smeše rastvora celuloznih estera, topljivih u vodi rastvorljivih tela i eventualno iz vlaknenih materija, naznačen time, što se smeša izlaže dejstvu vodene pare.