Pošiarina plaćena u golovu
;> 4. H. 1934
Cena Din 2'—
SOKOLSKI
CUS | lO 8ЛУИД SOKOLA KRALJ EVIHE JUGOSLAVIJE M E S E Č U I PR.ILOC -S O KOISKO SELO-
IJUBL JANA, 23 FEBRUARA 1934
lzlazi svakog petka • Godišnja pretplaia 50 Din • Uredništvo i uprava nalazi se u Učiteljsko} liskari, Frančiškanska ulica broj 6, ieleion bro| 2177 • Račun poštanske šledionice broj 12.943 • Oglasi po ceniku 9 Rukopisi se ne vračaju
GOD. V BROJ 9
Nairag — u vežbaonice!
. Iza nas več stoje društvene godiš-nje skupštine. Nalazimo sc u jeku odrivanja župskih skupština, dok pred nama stoji savezno zborovanje. Tri Pretakanja, tri prelivanja i merenja sokolske misli. Iz malih sokolskih je-jjinica potieu ovili dana sve radosti i .,? > da bi u župi našli večeg poleta 1 utehe, a da bi u Savezu sve našlo sv°ju pravu meru i liniju.
Zato baš sada imamo prava i duž-osti. da se licem za trenutak okrene-
110	onom što je prošlo. I kad pred „V(>Jom savešču postavimo tačne ra-šta smo radili mi sami da se denemo licem prema onom što ima da dode.
. Da pogledamo stvarnosti u oči, da Poznamo šta nam nije valjalo i da so anatički uhvatimo za one radove, koji u nam bar delimieno uspeli.
. Za sada da učinimo samo jedno ј.Г^апјр: u našim kartotekama je ve-•ki broj članstva, a u vežbaonicama mali. Nema. Od stotina, od mno-stotina i hiljada upisanih članova, ашо po koja desetina dolazi na telo-^(:zbu,^ ili na probe hora, orkestra ili Pozorišta. Stari se pravdaju da im je 7rošlo vreme«, a mladi uporno tvrde baš sad »u mladačkom bujnom ža-u« moraju sebi stvarati egzistenciju, nemaju vremena. Redovno plača ju J-janarinu, i jedni i drugi. Imaju i lcgi-timaciju. Nose i značku, ako im to u d*itpj prilici ne bi škodilo. Jednom reči su ljudi na svom mestu.
•Ali.
nisu na svom mestu kao Sobolj. Mi sa njima i sa takvim stanjem stv’ari nismo i ne mažemo biti zado-lm’ Sol«>lstvo nije samo karifativ-■, samo humana organizacija dobrih jiuli. Ono je i ito i još nešto više. Ono je organizacija opšteg fizičkog i du-ovnog renesansa naše rase. Ono kipi *j pokretu. Ono je oganj na kome ima ds* se isprži do pepela svaka kužna plesna i duhovna klica. Ono je žari-stc, iz kojeg ima da bukne pritajena snaga svih narodnih vrlina i kreposti. 'Jrm nije organizacija polutanstva. Ili fve ili nista! Samo celi ljudi mogu biti ^orisni i sebi i drugima!
Imamo puno razloga da budemo srečni prilivom novoga članstva. Ko se »me ne bi radovao. Prema broju sta-’ovništva u našoj Kraljevini, još uvek j? tako mali broj sokolskih pripadnika. Л;*ко smo u tome pogledu daleko od rače Čeho-Slovaka.
Pa ipak ovako, kako je nošlo sa ovim članstvom, ne može dalje da clc- Nikako ne može. Zašto da se pre-v°rimo u institut za izdavanje legiti-jT!ac*ja? Zašto da sc i mi — kao to-*ko drugih udruženja — zadovoljimo Sa«io ubiranjem članarine? Zašto na sy°ja pleča natovariti toliki balast, pod j'JOm težinoin bi prslc i kosti i žile Kucavicc?!
Dobra volja i ljubav za Sokolstvo, esto ništa n,e znače. Cak mogu na-’°siti i štete tom istom Sokolstvu. Sta . I'cdi sokolska legitimacija u džepu -c'dnoqa oca, kad ni on, ni njegova de-,a sokolskom telovežbom nisu poja-can kičmu, niti sokolskom naukom za-
pojili svoju dušu. Dobra volja tu nije pomogla ništa, a ijubav jc ostala pusta. Dok se za sokolski ideal ne pre-liju kapljice znoja, dok se za njega ne prosečo ugodan san, dok se nc okrzne koža ili duša — on se ne poznaje i nije koristan! Sokolstvo je sinteza skladno skupljenih -irirodnih zakona, čije izvršenje je teško, ali čije blago-dati su bezgranične. Otuda mi ne mo-žemo da priznamo ni jednu akciju kao sokolsku, ako ista nema izvor iz vežbaonice, telesne ili duhovne. Nešto sokolsko može biti samo ono što je niklo iz sokolskoga duha, drugim re-čima, Sokolstvo nije jedno samo po našoj volji, več ono mora biti jedno i po našoj akciji. Ta akcija može biti izražena ma u kom obliku, ali mora biti. Ona se mora obavljati u so-kolskoj vežbaonici, чо svima propisi-ma sokolske telovežbe ili sokolske prosvete. Samo ta, i tako jedinstvena akcija, jest naša i ni jedna druga.
Nikome nečemo da kratimo zadovoljstvo, da svojo suvišne energije i ljubavi podeli i drugim ustanovama. Šta više pohvalno bi bilo. Ali neka se i nama ne krati tvrdnja da je dosta dobar Soko samo ona j koji vežba svoj duh ili svoje telo u sokolskom domu, a potpuni i pravi Soko je samo onaj koji vežba i jedno i drugo. Nc može tu biti pravdanja z-bog starosti ili ži-votne borbe. Pod sokolskim krovom starost uspravljeno korača do samrt-nog časa, a životna borba dobija oruž-jc kojim se sete i lomi svaka prepona.
Mora to tako da bude. Kroz čita-vu Evropu valja se talas nasilja. Ha-kenkrajc u svpm sumanutom kovitla-nju nemilostivo reže svojim oštrica-ma. Iz fašističkog snopa prkosno viri sekira, da u zgodnom trenutku reže po sredini čela. Živimo u znaku pesnice, koja stisnuta, čeka priliku da po temenu udari eitav naš narod. A mi smo mnogo vekova bili roblje u tudim irn-perijama. Treba da imamo mesta pod božijim suncem. Treba da smo usprav-1 jeni pred spoljašnjom šilom, uprav-ljeni okom i skokom. Treba da smo spremni!
A kako doći do spremnosti! Kako da se razvije- prava ljubav prema Sokolstvu, prema narodu i domovini? Kako da se osete rezultati toga našega nastojanja?
Samo jedinstvenim radom, radom i vežbom svih, vežbom svih naših individualnih i narodnih moči. 1 to prosto, realno’. Po rečima brata dra Laze Popoviča »valja se latiti posla ma-log, sitnog, realnog posla, svuda i svi -- latiti se posla, a mudrijašenje u trnje«!
Eto, zato pozivamo svu rasturenu braču natrag — u vežbaonice, N a -trag u hram, da zapalimo buktinju snage i mudrosti. N a t r a g u redove. N a t r a. g u bratski ianac, na kome če svaki beočug nosvti na sebi sokolski žig!
Natrag — u vežbaonice!
Prof. M. St. Stanojevič,
Vel. Hečkerek
Seljacima treba pražili priliku da se okorisle sokolskim slelovima
Nekoliko misli povodom naših ovogodišnjih slelova u Sarajevu i Zagrebu
Mnogi naši seljaci ne veruj u da postojc traktori kojima se zemlja ore, nc veruju da ima krava koje daju i po dvadeset litara mleka, da postoje uli-šta koja daju po četiri puta više meda nego njihova stara, primitivna. Oni ne-[ maju pojma kako izglcdaju u zorna; dubrišta, uzorni svinjci i kokošinjaci' i još mnogo i mnogo drugih stvari. A' uzalud ti to njima tumačiš. Oni če ti možda i povlađivati, ali na koncu ipak neče te poslušati i nešto uraditi u tom pravcu, jer nisu sve to videli, pa na-prosto nc veruju.
Zato čo Sokolstvo steči velikih zasluga ako našega seljaka povede u svet da vidi mnogo toga što če una-prediti njegovo stanje i na povratku svojoj kuči da započne raditi kako je to video u svetu. Na taj način moči če tla stvori mnogo bolje uslovc svo-me životu, životu svoje porodicc i
. Na ovogodišnje sletove u Sarajevo ! Zagreb pohrliče velike mase seljaka j* svih krajeva naše prostrane države. I °či če ih iz krajeva koji su u gospo-1'arskom pogledu vrlo zapušteni, iz -rajeva gde je narod još primitivan, Sdc je Sokolstvo tek počelo da užiže Uc Prosvete i napretka.
,?.° svim našim jedinicama na selu narljivo se vežba, razgovara o sletu. sobito sc vesele oni naši seljaci koji >kada nisu bili dalje od svoga sreza, °Ji nisu još videli ni željeznicu, a Qia ih kojima je čitavi svet ono nji-. °Л'о selo i okolina, koji primitivno ži-e. koji pletu kotač ko i otac. Kako yj ljudi bulje oči, kako upijaju svaku ,cc kada im se govori o stvarima za .°JC još nisu čuli, a kamo li videli. ' na koncu kao da sve to nc veruju cini im se da su sve to samo fanta-bt*cne priče.
svoga sela. Nije dovoljno dovesti ga na slet u Sarajevo i Zagreb i pokazati mu gradske velebne palače i muzeje. On tim stiče pojam da svi gradani žive u sjaju i raskoši, a da je on u svojoj potleušici najbedniji stvor na svetu. Zato njega treba odvesti na se-
lo,	na uzorna imanja, pokazati mu i protumačiti razne poljoprivredne ala-te i sprave, uzornc evinjce i dubrišta, kokošinjake i pčelarnikc, kao i sve ostalo što bi ga moglo interesirati kao gospodara.
Iza naših sletova obično se priredu-ju izleti u bližnju i daljnju okolicu za članove sokolskih društava, večinom za inteligenciju, ali za naše seoske čete o tome se do sada ne vodi računa. A to jc potrebnije nego što drugo. — Sletski odbori u Sarajevu i Zagrebu morali bi o tome malo da razmisle i udesc da članovi seoskih sokolskih četa mogu posetiti jedno uzorno gospodarstvo kao ono u Butmiru i Bož jakovim. Njima če to više koristi doneti nego muzički festival. Eto naše čete bile su na sletovima u Beogradu i Ljubljani, ali jc u tom pogledu bila slaba organizacija, čete su bile prepušte-ne svojim vodnicima, koji i sami nisu bili upučeni gde da povedu svoje čete i da preglcdaju ono što bi njih zanimalo i što bi njima koristilo.
Svrha sletova nije dovesti seljaka da prikaže svoje vežbe, da mu se ap-laudira, da stekne oduševljcnje za daljnji sokolski rad, več je svrha da
on dode svojoj kuči u svemu preporo-đen i obogačen znanjem i iskustvom, da unapredi svoje gospodarstvo. Kad dode kuči pitače ga otac, brat, sused, što jc video i što jc naučio. Kako bi bilo da on kaže: »Video sam velikih kuča i mnogo naroda«. Ko ga sluša kimnuo bi samo glavom. Ali kad bi kazao: »E, moj brate, da vidiš kako sc tamo obraduje zemlja, kako se ta-mo goji stoka, kako se tamo čuva du-bar, kako ovo, kako ono, pa nije čudo da smo mi uza sav naporni rad ipak sirotani. Treba daklc da i mi okrcne-mo drukčije da radimo, pa čemo i bolje živeti«. Koji ga sluša reči če: »Hvala Bogu da nisi išao zaludu. Hvala So-kolima koji se brinu za naše dobro.« Ovakovi Sokoli biče pravi učitelji svoga sela, a naši sletovi postače korisne škole seljaku.
Radi toga morali bi se osnovati zasebni odbori koji če se pobrinuti da članovi seoskih sokolskih četa iskori-ste ove sletove i da ne podu štono sc kaže: Martin u Zagreb, Martin iz Zagreba.
Odbor bi se imao postarati da do-bije potrebna prevozna sredstva bilo od države, banovine pa i grada, da ude-si, rasporedi sve na odele prama prijavama, kako ne bi nastale smetnje što se tiče prevažanja.
Nema sumnje da če svi faktori iza-či ususiet našim seljacima jer svaki njihov napredak, opšti je napredak.
Ivanko Bendiš — Kotor.
117 „okružja
99
U Sokolskom glasniku izišlo je več mnogo članaka u kojima se tretira pitanje sokolskih okružja, ali time problem okružja nije još dovoljno rasvet-ljen. Možda bi bilo umesno, kada bi uredništvo našega Glasnika uvelo op-širnu anketu o sokolskim okružjima. Okružja, naime, ne smeju više da budu samo pokušajni provizorij, jer ih dnevna potreba Sokolstva sve više zove u našu organizaciju, da zauzmu u n jo j u najboljem obliku svoje trajno mesto kao životni organi sokolškog biča.
Okružja su u Sokolstvu, doduše, več uvedena i nisu više za najmanje 500 okružnih funkcionera nikakav teoretski, apstraktni problem, več stvarnost kojoj se oni več toliko vremena posvečuju tako, da su mogli da stvore odredeno mišljenje o okružjima kao i sud o njima, što bi moglo, razume se, dragoceno da posluži Sokolstvu u slučaju eventualne ankete.
Za osnovu razgovora o okružjima neka posluže ovi statistički podaci iz ovogodišnjeg sokolskog koledara. Ju-goslovcnsko Sokolstvo imalo je na dan
14	novembra 1933 svega 1142 čete i 934 društva, daklc, 2076 jedinica, udruže-nih u 25 župa. Od ovih župa nemaju župe Banja Luka, Kragujevac i Skoplje nikakve okružne formacije. I u ostale 22 župe okružja po svojoj organizaciji nisu jedinstvena, jer su nekoja organizovana samo tehnički, druga pak deluju samo u sokolsko - prosvetnem smeru, nekoja deluju tehnički i prosvetno, dočim niti jedno okružje ne deluje i administrativno. Razlog torno može da bude različit, ali opravdan ne može da bude. To neozbiljno mane-vrisanjc s okružnom formom i okruž-nora sadržinom pokazujc svoje neoz-biljnost naročito u činjenici,_da je od 117 okružnih formacija njih 76 tehnič-kih, 31 tehničko in prosvetno i 6 prosvetnih okružja, 6 prosvetnih nadzor-ništava i 4 okružna načelništva! Pa i ako pomislimo, da je unutrašnja neje-dinstvenost opravdana u tome, da je potrebna z bog eksperimentiranja, moramo da kažemo da iz tog »vir-vara« ne možemo da dobijemo nikada kona-čan odgovor o tome, kakva jc okružna formacija najbolja. Jer cksperimenti-
•	ramo: samo s izolovanim organima 'okiužnog organizma, a ne s potpunirn okružnim organizmom! O tome pak, da li da uvedemo nepotpuna ili pot-puna okružja, svako je filozofiranje suvišno, jer dosadanji princip organizacije saveza. župe i župskih jedinica kategorieki zahteva, da se uzima u obzir pri organizovanju i okružja. Okružje, dakle, treba da bude administrativna, tehnička i prosvetna samo-stalna viša sokolska jedinica. Dokaz da takav zahtev no izvire iz praznog kapriciranja, nego iz stvarne potrebe, potvrduje takoder i citat iz sokolskog koledara, da oseča takoder 10 teh-
nieko-prosvetnih okružja osjeeke župe »potrebu, da budu okružja i administrativne jedmice«.
U na toč tako nepotpunoj i mladoj okružnoj organizaciji, uspesi okružja ipak su vrlo lepi. Dok je 25 župa priredilo 17 župskih sletova i otpada na »okružne« župe 15 župskih sletova, priredila su »okružja« 50 okružnih sletova, 44 okružna takmičenja i 28 okružnih tečajeva. Zanimivo je, da je odr-žan 1 okružni tečaj o administraciji, 1 o delovanju okružnih načelnika. 1 za vodnike sokolskih četa, 1 za sudije u odbojci, 1 za društvene načelnike i načelnice i t. d. Taj je rezultat još toliko bol ji, jer u njima nije uračunato
15	»mrtvih« okružja iz župe Kranj, Šibenik i Vel. Bečkerek. Kao senzaciju naročite vrste i kao dokaz životne sposobnosti okružja treba da napome-nemo, da Kulsko okružje župe Novi Sad izdaje pače svoj vlastiti vesnik u redakciji okružnog prosvetara brata Rašiča!
Da li su ta okružja jednako stara, od kada deluju i oitikuda su crpili znanje okružni funkcioneri, o tome statistika ništa no kaže. Tako iz statistike takoder nije razvidno, koliko su okružja koristila društvima i koliko okružja uplivaju na rad u vodstvu župe, iako je baš to glavni zadatak okružja. Za tehnička okružja propisan je okružni pravilnik, objavljen na str. 205 »Organizacije«, dok svi drugi oblici okružja rade bez takvih pravilnika, dakle, divlje, što omogučuje velika ncjc-dinstvenost poslovanja i onemogučava harmoniju tehničkog s prosvetnim uz-gojnim radom.
Kako su financijski organizovana sadanja okružja, i koliko vredi sadanji način finansiranja, o tome, na žalost, statistika ni&a ne govori. Kako pak znamo, da su gotovo sva okružja nepotpuna, površno organizovana i ma-čuhinski tretirana, možemo da stvo-rimo sliku takoder i o financijskom stanju tih sokolskih jedinica.
Okružja su različitc jačine. U statistki, doduše, nije navedena jakost pojedinih okružja, ali ako podelimo broj društava župe s brojem njenih okružja doči čemo do približno točnih brojeva. Tako vidimo, da prevladavaju okružja s 5—8 društava (17) prema okružjima s 9—12 društava (5). Kako su pak naše brojne čete označene samo kao otseci, — stvarno su pak one više manje potpuna društva, odnosno treba da ih okružja tretiraju kao ta-kve, — pogledajmo rade koliko otpada na pojedina okružja društava i četa. Tu vidimo, da prevladuju okružja sa 7—16 jedinica (15 okružja) napra-ma 7 okružja sa 19—38 jedinica. Bez sumnje je, da su manja okružja pro-duktivnija, jer su okrut.nija i brža, te bi bila okružja s 15—20 jedinica najbolja.
Na koncu treba još da prikažem jedan specijalno naš kuriozitet. U našem Savezu deluje u nekoj župi 36 društava i 154 čete. Jedno od tih društava ima 52 članstva i 300 omladine. Za čitav uzgoj tog mnoštva ima društvo samo 3 prednjaka, a pored toga itireba još da se brine za 16 sokolskih četa. Ne da kritikujemo to čudo sokolske inflacije a prion, i da posum-njamo u uspeh tih triju prednjaka u svojem relativno velikom društvu i u nadzorstvu nad još 16 udaljcnih četa, pogledajmo, što jc zapravo ta kombinacija jednoga društva i 16 četa? Da
li	je to jedno društvo sa 16 otseka, ili je pak to okružje svoje vrsti sa 17 jedinica? Razmislimo o tome svi i popravimo barem najkrupnije greške!   J. K, —J.
Za obaveznl lekarski pregled vežbača
Prema principima higijene, svako telesno vežbanje ima kao cilj pred’ očima jačanje telesne snage u smislu har-moničnog razvijanja tela, a sa svrhom da sc povisi otpornost fizičke snage i zdravstvenog stanja prema raznovrs-nim štetnim utica jima, kojc život so-bom donaša.
Higijena zato u pitanjiina telesnih vežbanja pravi razliku izmedu gimnastike i športa, a naročito profesional-nog športa, jer dok gimnastika ide za tim da čovečije telo skladno i po-stepeno razvija i jača kao organsku celinu, dotle razne grane sportova, iz-iskujuči natceanja, često iserpe telcsnu snagu do krajnjih mera, te mogu čove-čiji organizam da oslabe, prc vremena da skrhaju, a naročito štete srčani nji-šič; osim toga i normalnom razvoju razvijaju samo pojedine grupe mišica i pojedine unutrašnje organe, več prema vrsti spoita odnosno prema prirodi pojedinih sportskih grana.
Sokolska telesna vežbanja spadaju medutim u grupu gimnastike, a vrhovni sokolski odgojni princip ide za harmoničnim odgojem i jačanjem fizičko i duševne otpornosti pojedinih članova, te -rema tome ni uspesi sokolskih vežbačkih priredaba no mogu biti bazirani na iscrpljenosti fizičkib snaga pojedinih vežbača. Več sama uska povezanost fizičkog i duševnog rada opravdava bri>:ljivu kontrolu fizičkog rada, naročito u slučajevima povišenog takvog rada, t. j. kod telesnih vežbanja, pošto telesna vežbanja nisu uvek i higijenski korisna za organizam po-jedinaca, naročito ako nc odgovaraju telesnom razviču ili ako se necelishod-no izvode; a pošto svako telesno vežbanje ima i svoj društveni i nacionalni značaj, jer je ono sredstvo za za-štitu po dni laik a od kržljavosti i degeneracije, jasno je, zašto i sokolska te-lovežba treba i mora da stoji pod paž-ljivom i savesnom lekarskom kontro-lom.
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije propisao je zato i vodenje naročitih lekarskih ili zdravstvenih listova za sve vežbačko kategorije, koji imaju da pruže vernu sliku zdravstvenog stanja, sliku napredovanja ili fizičkog opada-nja pojedinih kategorija.
Da bi vodenje ovih propisan ih zdravstvenih listova u svim našim sokolskim jedinicama moglo doei do pu-nog izražaja. da bi se i sam dosta na-poran rad oko vodenja t;h zdravstvenih listova mogao privesti svojoj pra-voj svrsi, cd potrebe je, da svaki član vežbae prilikom svoje prijave za člana društva podnese uz propisani prijavni list istodobno i dokaz, da je telesno sposoban za vršenje prijavljeno članske dužnosti, t. j. sokolske telovežbe.
Stoga se predlaže: Da se kod svih sokolskih jedinica, kod kojih je to mo-guče, zavede u pogledu novopri javi jenih članova-vežbača princip, da isti, uz: podnesek prijavnog lista upravi društva s potpiscm, t. j. preporukom dvojica članova, moraju istodobno pod-neti i uverenje izvršenog lekorskog pregleda odnosno društvenog lekara o svom zdravstvenom stanju, da bi premo tome uprave pojedinih sokolskih društava za članove vežbače samo one novoprijavljene članove mogle primiti, koji su fizički sposobni da ovu svojevoljno sebi postavljenu dužnost izvr-šuju na korist unapredenja svoga zdravi ja i na korist nesmetanog razvoja i uspeha vežbačkih kategorija naših sokolskih društava.
Dr. Stevan Simunović, Split.
God. V — br. 9
—	—. ....... — , ————■—
^SLOVENSKO
OOKO LSTVO
Na razmišljanje!
Sokolstvo u Bratislavi pre 15 godina
Kada je trebala da bude osnovana prva slovačka zemaljska vlada u Bratislavi. koja je tek neko vreme pre bila oslobođenia ispod madžarskog jarma, navestili su Madžari i Nemci, koji su još onda bili svugde u službi: u policiji, u gradskim preduzećima, na pošti, železnici, u privatnim službama i t. d., da će pod svaku cenu sprečiti osnutak odnosno dolazak 'te vlade. Nastala je očajna situacija, češkoslovačka vojska bila je dasta slaba, da bi sama sve uzcla u ruke. Čak i njen komandant — italijanski pukovnik — protivio se do-lasku slovačke vlade. U toj situaciji obratih su se merodavni krugovi na ČOS, da pošalje u Bratislavu što više Sokola, koji bi ne samo ispunili ulice zajedno sa slovačkim stanovništvom iz okoiine i grada, te tako podigli svečanost i sprečili demonstracije, nego koji bi i pomogli uzdržavati red i vršiti bezbednosnu službu. I zbilja, telegrafski poziv imao je sjajan uspeh. U samem Pragu sakupilo se je na odre-denom mestu preko tri tisuče Sokola, dok su se usput pridruživali i ostali. Nisu pitali kuda idu i za što ih 'treba ju — poziv ČOS i domovine sakupio ih jc u ono teško vreme tek 4 meseca nakon svršetka rata i oslobodenja otadžbine oko 5000, koji su u tri posebna vlaka otišli u Slovačku. Zacrvenile su se bratislavske ulice od sokolskih košulja, Sokoli su preuzeli službu na pošti, na železnici i potpomogli voj-sku i redare, a kada je stigla prva slo-vaeka zemaljska vlada, stiajali su na glavnim ulicama u špaliru, tc pridoncli oduševljenju tako, da se je pretvorio dolazak vlade umesto u demonsibraeiju
—	u triumf. Narod je bio oduševljen, madžarski otpor slomljen, 1 time je dokazalo Sokolstvo svoju pripremnost i požrtvovnost, te pravu vojničku discipRnu.
VII smučarska takmičenja ČOS
ČOS priredila je ove godine u danima od 15 do 18 februara svoja VII savezna takmičenja u smučanju i to u Krkonošima u Plavima (skokovi) i u Velikim Hamrima. Več po treči put bila je organizacija ovih takmičenja poverena Krkonoškoj župi. Na programu takmičenja, koja su svake godine jedna od največih atrakcija zim-skog športa u ČSR, bile su ove tačke: smučanje na daljinu od 30 km, štafeta po 3 člana na 12 km, trčanje na smučkama članova i članica na 8 km, štafeta članica na 3X5 km, spuštanje niz brdo članica na 2 km, skokovi članova i kombinirano takmičenje u smučanju na 16 km i u skokovima. Prijavljenih je bilo za ova takmičenja 245 takmi-čara, od toga 33 članice.
Fignerova škola
25 marta o. g. setiče se ČOS dru-gog osnivača Sokolstva Jindržiha Fig-nera, s priredivanjem posebne dvodnevne škole, u ko joj če najistaknu-tiji predavači prikazati lik i rad Figne-
Dne 25 februara setičemo se po | sedmi put dan smrti prvog saveznog | prosvetara ČOS brata Jana Hilera. Ovom prilikom želimo da upoznamo s ovim uzorom sokolskog radenika i Sokola-čoveka naše Sokolstvo uopče, a braču pnosvetare napose.
Brat Jan Hiler rodio se 15 maja 1878 god. u Litomišlu gde je polazio osnovnu školu i gimnaziju, i gde jc maturirao god. 1897. U Soko je stupio kad mu je bilo 15 godina, što je zna-čilo dovoljno odvažnosti, ako pomislimo, da je to bilo za vreme Austrije, kada je bilo dacima zabranjeno stu-panje u Soko. Od 1897 do 1901 bio je slušalac filozofskog fakulteta u Pragu, te je god. 1900 položio ispit iz telo-vežbe, a 1901 iz klasičnih jezika. Kao študent univerziteta bio je član Sokola Praha I. Iza završenih sveučilišnih študija vidimo ga do 1903 god. kao suplenta u Kromeržižu, gde jc postao član prednjačkog zbora i osnivač t. zv. »ženskog odbora«. Od 1903 1911 godine bio je profesor na srednjoj školi u Boskovicama u Moravskoj. Za či-tavo vreme njegova boravljenja u ■bom mestu bio jc društveni načelnik, a od god. 1907 do 1910 ujedno i starosta Sokolske župe Kralja Jurija. U go-dinama 1911 do 1919 delovao je u Brnu i to najpre u Sokolu Brno I, zatim Brno II, u kojim je društvima bio neko vreme i starosta. Kad je bila 1913 osnovana Sokolska župa Brno, postao je br. Hiler starosta nove župe. Osno-vao jc i dugo vremena takoder i vodio sokolsku rubriku u brnskom listu »Li-dovo novrne«, koje imaju još i sada prvorazredne preglede iz polja telc-snog uzgoja. 1 decembra 1919 god. bio
ra, kao ideal demokrate, naprednog čoveka i požrtvovnog Sokola. U ovu školu prima ČOS prijave iz svih župa ncograničeno.
Spomen - daska dr. Šajneru u Tatranskoj Lomnici
Od 15 marta 1929 pa do 17 septembra 1931 lečio se je teško bolesni blagopokojni starešina SSS i ČOS brat dr. Josip Šajner u sanatoriju dr. Gura u Tatranskoj Lomnici. Da počasti uspomenu tog velikog Slovena i sokolskog voda darovao je ‘tvor nič ar Franja Aniž iz Praga sanatoriju krasnu spomen dasku s primernim napisom i reljefom velikog pokojnika. Sanatorij če ovu dasku na svečan način uzidati u sali nad onim stolom, za kojim je običavao dr. Šajner da sedi.
Plivačka škola COS i ČS APS u Pragu
Dne 2, 3 i 4 februara priredili su ČOS i Češkoslovački amaterski plivački savez u Tirševom domu zajednički plivački tečaj, koji je polazilo 90 učesni-ka. Od tog broja bilo je 36 tečajnika članova ČSL APS, a ostali bili su Sokoli medu njima i 10 članica. Učesnici bili su iz svih krajeva Republike. Tečaj jc bio namenjen prednjacima, or-ganizatorima plivačkih otseka ili klu-bova i kao priprema za ispite plivačkih sudaca. Radilo se je teoretski i prak-•tički od 7 sati u jutro do devet sati uveče. Predavali su istaknuti stručnja-ci i to: o organizaciji plivačkih otseka (klubova) i u redu takmičenja pret-sednik ČSL APS inž. Hauptman, o pli-valištima i njihovom uredenju inž. Hof-bauer, o plivanju s medicinskog gledi-šta doc. univerziteta brat dr. Kral, o masaži docent brat dr. Jaroš. Praktički jc vodio plivanje uz predavanje prof. Škarda, skokove u vodu Majtner, va-tcrpol dr. Jesenski i spašavanje utop-ljenika potpukovnik Viderman.
15godišnj!ca Sokolske župe Pohronske - Djetvan
Ove godine sltupa Sokolska župa Pohronska - Djetvan u 15 godišnjieu svog opstanka i plodnog rada. Ovaj jubilej proslaviče župa svečano žup-skim sletom dne 10 juna o. g. u Levicama, gde je bila pre 15 godina osnovana. Slet če se održati na velikom igralištu LTE, a saradivaee i vojska.
Stanje slovačkog Sokolstva u Americi krajem 1935 godine
Slovačko Sokolstvo Amerike broji prema statistici za 1933 godinu 11.296 članstva (57 manje od 1932), 6366 m-raštaja i 410 potpornih članova, svega dakle 18.072 pripadnika. Podeljeno jo i sada na devet, župa i to: najjača župa je župa Ljudevita Stura, a za njom slede župa Matuša Čaka Trenčanskog, župa Milana Hodže, župa Svatopluko-va, župa Jana Franciscija, župa Daks-nerova, župa Jana Holija, župa Ni-transka i župa Jana Kolara.
je premešten u Prag i to u Ministar-stvo prosvete kao referent za telesni uzgoj, gde je radio do konca godine 1923. Od 1 januara 1924 bio je direktor Prve češke realne gimnazije u Pragu II.
Prilikom prvih izbora za starešinstvo ČOS iza svetskog rata bio je februarja meseca 1919 godine biran u članstvo starešinstva, a 1921 godine za prvog saveznog prosvetara. U Pragu je naskoro postao ponovno urednik sokolske rubrike »Narodnih li-stova«, koja jc rubrika još i danas uzorna. U sokolskoj štampi preuzeo je uredništvo »Sokolskog vestnika«, lcoju je funkciju vršio ^ve do svoje smrti. Uredio je takoder i spomenicu Vil svesokolskog sleta u Pragu godine 1920. Za taj rad primio je priznanje sokolsku plaketu »Na straži«. Godine 1920 učestvovao je na olimpijadi u Anveru, a 1921 god. u odaslanstvu ČOS u Americi. Uz mnogobrojne no-vinske članke napisao jc brošuru »Sokolstvo do Tirševe smrti«, radio je u uredništvu »Tirševog zbornika«, kod »Sokolske osvetc«, pri »Zbirci sokolskih predavanja« i t, d. U ČOS bio je, pored toga što je stajao na čelu saveznog prosvctnog odbora, takoder i član muškog otseka načelništva, učitelj u stalnoj prednjačkoj školi, član ispitne komisije ČOS i saradnik u mnogim drugim odborima.
Dne 30 septembra 1926 god. u večer udarila ga je kap, koja ga je prikovala uz krevet, iz kojega se više nije digao. Po dugom, mukotirpnom bolo-vanju izdahnuo je u 8И sati u jutro dne 25 februara 1927, a dne 1 marta iste godine njegovi su zemni ostanci sažgani u praškom krematorijumu.
Za pobližu oznaku Hilera neka nam posluže reči, koje jc o njemu iz-rekao sadanji prosvetar ČOS br. A. Krejči, koji je medu ostalim rekao: »... »jegove su reči upravo odjekivalc u dušama slušalaca. To zbog boga, jer je čitavo svoje vreme radio onako, kao što jc govorio, tako da mu jc bila reč — delo. Imao je dragocen dar da prido-bija oko sebe krug suradnika, da pri-dobija za sebe svakoga. Valjda uopče nije imao neprijatelja, a niti ih je mo-gao da ima. Svako ko ga jo poznavao, voleo ga je... Muž tako široka pogleda, dragocena srca i čista značaja, iskren i istinoljubiv, do skrajnosti po-žrtvovan, energičan i uvek spreman za rad, napredan i odan sokolskoj stvari s čitavom dušom.,. Sam odličan govornik, pisac, organizator, prednjak i prosvetar znao jc da unese u novo osnovani Prosvetni odbor smer i cilj, a k torne još i čar svoje ličnosti...«
Saradnik Hilerov u uredništvu »Sokolskog vestnika« br. Jan Pelikan, napisao mu je u osmrtnici: »Na braba Hilera ne smemo nikada da zabora-vimo. Ljubili smo ga i poštovali od prvog dana našeg dugogodišnjeg suradi-vanja, ali tek njegovom smrču svesni smo dubine i veličine svoje ljubavi i odanosti prema njemu. Rasli smo je-dan uz drugoga. Radili, stvarali, organizirali smo. Samo o Sokolstvu smo govorili i razmišljali. Nikada se nismo navračali niti s rečju niti s mišlju na ono, što je bilo dovršeno, več smo uvek stvarali samo nove odluke i postavljali nove ciljeve. Sve je išlo glat-ko i hitro napred, kao da bi išlo sve samo od sebe. Pri radu nije dolazilo nikome niti na pomisao, da bi ispitivao i tražio ko više radi i što radi. Činilo nam se je, kao da niko nista ne radi. Radili smo i — nismo znali da ra-dimo.«
(Prema češkim izvorima prir. M. K-č.)
Nekoliko podaiaka 0 bugarsklm Jtmacima
Savez bugarskih telovežbačkih dru-štava Junak, koji je bio osnovan god. 1898, 3 godine po osnutku sofijskog Junaka, ima danas 166 društava, što zna-či prema piošloj godini porast za 12 društava. Svojedobno su se bugarske junačke jedinice delile u gradske i sc-oske. sada je međutim u tomc pogledu u toku reorganizacija, kojom se namerava, prema našem jugoslovcnskom s-o-kolskom organizacijskom primeru, uve-like pojačati rad na osnivanju juna-čkih četa po svim večim bugarskim se-lima. Delovanje saveža bugarskih Junaka još nije tako duboko prodrlo u celokupno delovanje društava, da bi sc dalo govoriti o jedmstvenom vodstvu,. kakvo imamo u našoj sokolskoj organizaciji. Prema vestima bugarskih glasila, sada je savez bugarskih Junaka u neposrednoj vezi sa 111 društava, dok je prošle godine bio taj broj znatno manji, naime samo 39 društava. Sada je centralno vodstvo Junaka u mogučnosti da nadgleda delovanje društava i da preduzima u torne pogledu potrebne mere. Prema zadnjim poda-c1ma, delovalo je 56 junačkih društava vrlo dobro, a 55 pak osrednje. Na svaki način več sama činjenica, da je vodstvo došlo u vezu s mnogo večim brojem društava, nego je to bilo u prošloj godini, znači več znatan napre-dak organizacije.
Od ukupni'h bugarskih jedinica priredilo je u prošloj godini njih 85 svoj javni telovežbački nastup. U pogledu vežbaonica i vežbališta, stanje kod bugarskih Junaka je sledeče: vlastitu vež-baonicu imalo je 15 društava, vlastito vežbalište i igralište njih 40. Sam pak savez ima u Sofiji stalno podignuti betonirani stadion, na kome če se^ nared-ne godine održati veliki junački slet' ccloga saveza. Sav imutak Junaka iznosi, prema njihovoj vlastitoj proccni, oko 20 milijona leva, t. j. oko 10 milijona dinara.
Sadašnje novo vodstvo saveza Junaka uzelo je u pretres takoder i re-organizaciju celokupnog ustroja saveza Junaka. Dok su pre bila društva neposredno podredena ccntralnom vodstvu, a župe, odnosno oblasti, imale više :teh-nički značaj, namerava se sada pristu-pit i potpunom uredenju župa i osnovanju okružja, kojih je za sada predvideno 80. Moguče jc da sva ova okružja u jedanput nečo biti formirana, ali uporedo s porastom broja jedinica, organizacija okružja biče jedin-stveno izvedena i imače za_ organiza-ciju Junaka veliki značaj. Župe, koje sada deluju, jesu: Vitoška u Sofiji, Makedonska, Črnomorska, Balkanska, Dunavska i Vidinska. Osim župa namerava se da se stvore i inšpektorati, čiji če delokrug biti nadziranje rada župa i drušitava. Sedišta inspektora predvidena su za Sofiju, Plovdiv, Var-nu, Plevnu i Vratca, a župe če po no-vom organizacijskom redu biti podeljene tako, da če ih ukupno biti 8, i to: u Sofiji, Dupnici, Plovdivu, Staroj Zagori, Varni, Šumenu, Vratcima i u Ru-ščuku.
Po svemu ovome vidi se, da medu bugarskim Junacima provejava sada novi duh, koji pokazuje, da se novo vodstvo želi da otrese starih tradicija
1 da organizaciji Junaka poda mnogo toga novoga.
Poznato nam je svima, da u Beču živi velika jugoslovenska kolonija, čiji je društveni život vrlo lepo razvijen. Nikada medutim još nije bilo pomc-nuto, da li se naši zemljaci u Beču ba-ve i sokolskim radom. Pa ni iz češko-slovačkih listova ne možemo razabrati, da li Jugosloveni u Beču učestvuju bar u radu tamošnjih češkoslovačkih sokolskih društava. Dok brača Čehoslovaci u Beču, pa čak i u Gracu, imaju svoja sokolska društva, Jugosloveni ih nema-ju. Da li stoga ne bi bilo moguče takoder da se i u tome pogledu dode do uzajamnih veza medu bračom Čehoslo-vacima i Jugoslovenima, koji žive u Beču? Koliko sc seeamo, svojedobno je u Gracu delovao takoder slovenački Sokol, ali čiji je rad kasnije prestao. Uvereni smo, da danas u Beču i u Gracu još ima toliko svesnih naših zemlja-ka, koji bi mogli da osnuju i svoja vla-stita sokolska društva te koja bi mogla i da uspevaj u.
XIsednlca Izvršnog cdbora Saveza SKJ,
cdržana dne 19 i 20 februara o. g. u Beogradu
Brat Gangl izveštava, da jc kao delegat uprave Saveza prisustvovao glavno j skupštini župe Ljubljana. Jed-nako je dne 3 i 4 o. m. zastupao upra-vu Saveza i na izbirnim utakmicama u Ljubljani za medunarodno gimnasti-čko natecanje u Budimpešti. — Izveštava nadalje, da u subobu ’24 o. m. ujutro prolaze kroz Beograd na putu za Sofiju tajnik Saveza SS brat Vincenc Štjepanek i prosvetar ČOS brat Krejči i pozivlje braču da izadu na Staniču da ih pozdrave. — Zatim saop-štava, da je ministar za fizičko vaspi-tanje naroda sazvao za utorak 20 februara po podne konferencu glede pro-vedbe zakona za obligatno fizičko vas-pitanje naroda i da brat ministar moli, da uprava Saveza SKJ na ovu sednicu pošalje svoje delegate, pa za ove pred-laže braču, s kojom če i on poči lično da uzme učešča u raspravi o provedbi ovoga zakona. — Izveštava takoder, da jc starešina Ljubljanskog Sokola brat Kajzelj 10 o. m. proslavio 60-gn-gišnjicu svoga života. Gledom na či-njenieu, da je brat Kajzelj svojim neumornim i predanim radom uvelike zadužio naše Sokolstvo, on mu je u ime Saveza predao pismene čestitke.— Članak »U vežbaonice — zbor!« iz Sokolskog glasnika broj 7 dao je otšbam-pati u posebnej brošurici i razaslao ga jc svima sokolskim jedinicama :la ga onc raširc medu članstvo, a sa ciljem da sc u najširim redovima članstva po-digne što veče razumevanje i volja za telovežbom i uzgojem državljanske i nacionalne svesti.
Izveštaj bio je primljen do znanja.
U daljnjem toku sednice brat Gangl upozorava na uplitanjc nesokol-skih clemenata u rad sokolskih jedinica. To uplitanjc u poslednje doba postaje sve jače i jače, pa imade i teš-kog odraza na samu organizaciju gladom na izbore pojedinih uprava. Pred-laže stoga. da se u ovom pogledu po-vedu najhitniji i najstroži izvidi i da se temeljem rezultata referata ovih izvida pestupi tako, da se očuva auto-nomna vlast sokolskih društava. — Prima se.
Brat Dura Brzakovio predlaže, da župe šalju svoje delegate na društvene skupštine kako bi ovi mogli žup-skim upravama referisati o prilikama u društvima i o provedbi same skup-štinc. — Prima se.
Brat načelnik Miroslav Ambrožič podnost referat o radu načelništva i tchničkog odbora Saveza. Podnosi nadalje iserpiv izveštaj o savezmm smučarskim utakmicama, kao i o_ utakmicama za izbor odeljenja, koje ce se natecati na medunarodnim gimnasti-čkim utakmicama u Budimpešti. Podnosi takoder i izveštaj o tečaju, odr-žanom u Ljubljani, za bcsposlcne nc*-telje i učiteljice, a koji je tečaj vodilo načelništvo Saveza, dok ga je organi-zovala Dravska banovina. Dravska banovina namerava sad da preporuči i drugim banovinama da na isti način po-mognu Sokolstvo. Sto se tiče budučeg rada, to sc početkom marta zamišlja održati 14- dnevni tečaj za članice, pa onda tečaj za telovežbu bez^ sprava i čitav jedan niz strogo stručnih točajeva. Načelništvo Saveza na poslcd-njoj svojoj sednici prihvaitilo je pravilnik o prelaznom daru pretsednika češkoslovačke Republike »Tirsev relief« Predlaže tekst ovog pravilnika na prih vat i traži da sc objavi u Sokol-pkom glasniku. Nadalje saopstava za-ključak načelništva Saveza, po kome se u buduče na svim prednjačkim te-čajevima ima pružiti poduka i o važnosti državi janskog vaspitanja sokolskih prednjaka, donosen jc i zaključak da se kao grana rada uvada u Sokolstvo i tako zvano vazdušno jedrcnje
Isto tako trebalo bi pomišljati, da bi bilo več vreme da se počne sa sokolskim radom takoder i medu našim zem-ljacima u Francuskoj, Belgiji i u Nema-čkoj, u Zapadnoj Falačkoj. Zato smatramo da bi bilo dobro razmisliti i
0 ovom predlogu, naime, da bi se pod okriljem Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije počelo s pripremama za osni-\anje jugoslovenske zagranične župe po primeru Češkoslovačke obce sokol-4 ske, a koja bi mala da dado pobude
1 inacijative za sokolski rad u svim onim krajevima van naše otadžbine, gde žive jugoslovenski živalj. Čcškoslo-vaeka zagranična župa ima danas vec izvan Češkoslovačke 38 društava, delom po Nemačkoj, Poljskoj, Francuskoj i Belgiji. Ova društva podržava u radu i pomaže ih baš njihova zagranična župa. koja im daje potrebne sa-vete, pomaže ih u tehničkom radu i t. d. — Zašto i mi u jugoslovcnskom Sokolstvu ne bi pokušali nešto slično?
(avioni bez meto ra). Konaeno saopšta-va, da su se pojedini sportski savezi obračali načelništvu Saveza glede raznih utakmica, a sa traženjem da se u tom pogledu izmedu športa i Sokolstva dode do nekog sporazuma. Načelništvo Saveza izradilo je jedan načrt takvog sporazuma pa predlaže t)a se isti primi kao podloga za daljnjc razgovore. Sodnica načelništva Saveza slovenskog Sokolstva drebala je ^'д se održi ovih dana u Varšavi, no on* je za sada odložena na neizvesno vreme. Načelništvo i tehnički odbor Saveza još se sada bave kraj ostalih po-slcva i svima pripremnim radovima buduči svesokolski slet u Beogradu. L1 tom pogledu načelništvo Saveza je u vezi s gradevinskim otsekom Saveza, kome je dalo upute gledom na podiž; nuče budučega stadiona. — Izveštaj brata načelnika prima sc i odobrava u celosti.
Bral dr. Pavlas izveštava. da J2 organizaciono^pravni otsek raspravio sve predloge, koji su bili usvojeni prošloj glavnoj skupštini Saveza. pa pošto su to predloži u večini izmene postojedih pravilnika, to predlaže da se oni usvojc i izr.esu na prihvat plenumu savezne uprave. Jedino je ud tih predloga hitne naravi predlog gled-potpisivanja akata koja odašilju načelništva župa društvenim naeelniš; vima. Kako bi sc u tom pogledu došlo do smirenosti u odnosima uprava i načelništva po društvima, traži da se taj predlog raspravi več na današnjoj sed-nici. On predlaže da se pravilima župe u desetom paragrafu 2 alin.eja, analogno naroden j ima u 21 čl. statuta doda ova rečenica: »Spise koje u vršenju poslova svoga područja otpravlja načelništvo župe društvenim načelnicima potpisuje načelnik ili njegov zamenik « Ova je dopuna potrebna zato, jer Јс u tome pravcu u pre pomenutom paragrafu pravila župa postajala praznina, a čime če sc sada ukloniti dosadanje nosuglasice u tom pogledu. Organiza-ciono-pravni otsek stoji na stanovištu, da u isključivo tehničkim radovima, gde u dopisima, koji se odnose na ovu vrstu sokolskoga rada, župsko načLl-ništvo neposredno vrši prepisku i izdaje potrebna naredenja društvenim načelnicima, te prema tome u ovakvim isključivo stručnim tehničkim pitanji-ma, nije potreban i potpis žuoskog starešine. — Prima se.
Kao pretsedniku organizaciono-pravnog otseka dužnos^t mu je da pio-matra i kretanja i prilike unutar našega Sokolstva, pa zato treba, medu ostalim, da upozori i na zloporabc koje se čine u pri vredne i reklamne svr-iie s imenom »Soko«. Za danas u tom pogledu, ističe, da ne možemo nista učiniti, jer kako samo ime soko, tako i naše sokolske embleme nismo zakonom zaštitili. Zato jc on mišljenja bi glede toga trebalo več poduzeti korake. On če stoga u tom pogledu iz-raditi konkretan predlog i podneti ga na raspravu jednoj od narodnih sodnica. Zatim ističe, a to kao najvažnijc pitanje, pitanje izmene zakona o oS' n U'tku Saveza Sokola Kraljevino Jugoslavije. Ovo pitanje treba naročita pazljivo raspraviti, kako bi se tim siguf" nije došlo do pozitivnih rezultata.
Povada se po tome onširna iscrpi-va i načelna debata u kojoj učestvuju brača Paunkovič. dr. Bclajčič, Brozo* vič, dr. Pavlas, Živkovič i Brzakovic-
Večina je mišljenja, da br. dr. Pavlas razradi jedan konkretan predlog-koji bi se raspravio na narednoj sečnici izvršnog odbora Saveza i kao n)e' gov predlog izneo plenumu uprave Saveza.
Brat dr. Dragic drži, da je to tako važno pitanje da se niemu mora Р^ svetiti jedna naročita sednica, pa z ' to on predlaže da brača svaki za sev pro»tudira ovo pitanje i onda, ma^K i pismeno, da nodnesu na dotičnoj se nici svoje mišljenje.
Jan Hiler
4 S aVezaSki
Brača usvajaju mišljenje brata dr. Dragica, na se pa predlogu brata Ganila donosi zaključak, da se naredna sedniea izvršno'? odbora Saveza saziv-lje za dan 12 niarta, a to isključivo i jedino s t.ačkom dnevnoga reda: ras-prava o izmeni zakona o osnutku Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije.
lošto je poodmaklo vreme, to Pretsedavajuei prekida sednicu i odrc-ic Hjezin nastavak za sutrašnji dan u ‘-'•30 časova pre podne.
Nastavak sednice 20 februara,
U raspravu uzima se izveštaj go-spodarskog otseka o sanaciji sokolskih domova pa se po predlogu brata go-Spodara donose odgovarajuči zaključen
» Referent za statistiku br. Verij
■ уајђаг podnosi iserpan izveštaj o stanju Saveza za mesec februar o. g., prema kome današnje stanje Saveza iskanje 934 društva. 1171 eetu, dakle ukupno svega 2105 jedinica. U mesecu decembru pr. g. ukazao se porast soram pre za devet jedinica, u mesecu januaru za 27 jedinica, a u mesecu fe-oruaru za le jedinica, dakle ukupno za
jedinice. Do sada završena je velika statistika za godinu 1932. Savez pri-ПУ°. jc svega otl 1539 jedinica velike •^atističke izvešta’e za godinu 1932. /v_a^ statistika služiče kao osnova za •jfvcštaj statističkog otseka za ovogo-uisnju glavnu skupštinu Saveza. Rad na statistiei za <>odinu 1933 več je u Punom toku. Savez je do danas primio loio ^atističke izveštaje za godinu "33 od 504 društva, 404 čete, daklo u svemu otl 908 jedinica. Rad na kata-
■ tru napreduje potpuno normalnim pu-Lm- — Ovaj se izveštaj prima.
. Brat blagajnik Branovački podno-s* izveštaj o poslovanju Savezne blagajne u mesecu januaru 1934 god. — 'Zveštaj priina sc.
Brat Brzakovič podnosi izveštaj o ^adu odbora za sokolske čete. Odbor J.e na poslednjoj svojoj sednici prihva-•I(> načrt brata Paviča za vežbaeko odelo za sokolske čete. Nadalje koop-||rao je sestru Zorku Vojnovič-Trku-*•№, koja če ujedno biti i zastupnik Prosvetnog odbora Saveza u otseku za sokolske čete. —‘Izveštaj prima se do znanja time, da sc glede vežbačkog odela za članove sokolskih četa ima akt uputiti načelništvu Saveza, da ga ono predloži na prihvat glavnoj skup-stini Saveza.
Konaeno se još po predlogu otseka za sokolske čete donose ovi za-ključci: 1) škola za obuku Sokola vojnika za vode sok. četa u Beogradu sta vi j a se pod nadzor otseka za sokolsko čete; 2) odobrava se da se odr-zi sedniea župskih referenata za sokol-fce^c 11 Mostaru i da se zato od Mi-i	arstva saobračaja izradi železnička
povlastica makar u četvrtini cene. Dan, kada bi se održavala ova sedniea, ja-viee otsek za sokolske čete.
Tajnik brat Brozovič referiše o te-kučim poslovima.
Prima se do' znanja, da je dana 10 februara završen VI tečaj škole za obuku Sokola vojnika za vode sok. četa. Tečaj je trajao od 16 decembra i imao u svemu 43 radna dana sa 282 časa nastave. Tečaj je pohadalo 59 vojnika Sokola i završilo ga s ovim uspehom: sedam odlično, 44 vrlo dobro i osam dobro. Dana 12 februara otpočeo je radom VII tečaj ove škole i do sada je došlo na tečaj 56 vojnika Sokola. Nastava u ovom tečaju vrši se po istom programu kao i u ranijima. Dovršeno je štampanje svih predavanja, koja se u tečajevima održaju u knjiži »Rukovodnik«.
Odohrava se izdatak na račun stavke sokolska propaganda, a koji je uči-njen za posebno otštampanje članka »U vežbaonice — zbor!«
Prima se . do znanja da jc prona-dena sokolska zastava pod kojom su hrvatski Sokoli iz Čikaga stigli na solunski front. Zastava je prcuzeta i uru-čiče se župi Zagreb.
*	Prima se do znanja, poziv gimna-stičkog Saveza Kraljevine Belgije u Bruselju za učestvovanje na njihovom 40 gimnastičkom turniru u godini 1935.
. O torne izvestiče sc načelništvo Saveza.
Prima se do znanja izveštaj revi-zionog odbora Saveza o obavljenoj skontraciji blagajničkog poslovanja u danima od 10 do 12 februara o. g.
Odobrava se konstitucija revizio-nog odbora, po kojoj je pretsednikom izabran brat Vladojc Veselič, za zame-nika’ pretsednika brat Milan Sterlekar, a za pravog člana odbora dosadanji za-menik dr. Laza Markovič.
Odobrava se zaključak revizionog odbora da brača Sterlekar i Veselič pregledaju saveznu komisionu robu kod Jugoslovenske sokolske matice u Ljubljani i da o svom nalazu podnesu izveštaj upravi radi stvarnog bilansira-nja ovih zaliha.
. Konstatuje so po računu dužnika iz ranijih godina (od 1930 do 1932), da je još uvek visoko stanje dugovanja od Din 505.946‘80, dok je stanje dužnika iz godine 1933 Din 373.167 25. — Ovo su dugovi za savezni porez i doprinose. Imade se zato odmah upotre-biti sve mere koje stoje na raspolože-nju prema svim dužnicima (društvima i župama), kako bi se ovaj visoki iznos duga naplatio u što kračom vremenu. U vezi s time konstatuje se činjenica, da imade više župa, koje su ove traž-bine naplatile od svojih društava ali i upotrebile u svoje svrhe.
Konstatuje sc, da tražbinc na ogla-sima u saveznim listovima iznose Din 55.302’65, pa da ove tražbine treba ute-rati.
U pogledu uložnih knjižica koje se vode kao blagajnička gotovina donosi se zaključak, da sc one ne vode kao blagajnička gotovina, več da sc sami ulošci i sve njihovo poslovanje pro-vada knjigovodstveno.	,
Pregled bilanse za god. 1933 imade so raspraviti i pregledati do sednice plenuma savezne uprave.
Iz NaCelnišiva
SavejaS KI
Iz sednice saveznog TO
održane 20 II 1934
Zbog otsutnosti saveznog načelnika, koji je bio zadržan po sokolskim Poslovima u Beogradu, vodio je sednicu savezni podnačelnik br. Jeras. Iz-vestio je o prednjačkom tečaju za bes-Poslene učitelje i učiteljice, koji je održavan u Ljubljani od 3—30 1 1934 Pod vodstvom saveznog načelnika br. Miroslava Ambrožiča. Vodnici tečaja bili su savezna načelnica s. Elza Skalarjeva. i savezni podnačelnik br. Josip Jeras. Tečaj je posečivalo 16 mladih učitelja i 19 nezaposlenih mladih učiteljica. Svi učesnici pratili su s velikim zanimanjem predavanja i praktične vežbe, te su pokazali dovolj-no razumevanja i podmanja, ako i lju^ bavi prema sokolskoj stvari i sokol-skom radu tako, tla se možemo nadati, da če ovaj tečaj, koji je priredila i finansirala banska uprava, dati lepog uspeha. Nadalje je izvestio br. Jeras, da je učestvovao kao zastupnik Sokola Kraljevine Jugoslavije na smučarskim takmičenjima JZSS, koja su •Se vršila u Planici dne 3 i 4 febr. t. g. Glede saveznog tehničkog glasila »Moko«, koji je u zadnje vreme počeo lepo da se razvija i napreduje, izveste je br. Jeras, da dolaze iz sokolskih pred-njačkih krugova brojna priznanja za ta j rad lista.
Iza ovog izveštaj a prihvačeni su sledeči zaključci:
Raspis za lakoatletska takmičenja, koja če se vršiti ove godine prilikom Pokrajinskog sleta u Zagrebu, treba sastaviti do konca meseca februara.
Treba pozvati učesnike na pojaže-nje 6-ncdeljne prednjačke škole ČOS, koja če se vršiti u Pragu za članove i članice. U obzir dolaze oni, koji su več Položili župski prednjački ispit, te su aktivni prednjači.
14-dnevni prednjački tečaj za članice održavače se, kako je to več ranijo odredeno, od 11—25 marta 1934.
Savezni tečaj za telovežbu hez •sprava za sokolske čete biče od 11 do 19 apriia t. g.
Opšti savezni prednjački tečaj za članove, na kojem mogu da učestvuju samo učesnici s položenim župskim is-pitom, vršiče se od 23 aprila do 5 maja 1934.
Drugo izbirno takmičenjc za me-dunarodno takmičenjc u Budimpešti biče dne 13 i 14 aprila t. g. u Ljubljani. Iza tog izbirnog takmičenja ostače 10 izabran« brače o nedelja u Ljubljani zbog daijneg vežbanja. Takoder i članice koje budu izabrane na ovim takmi-eenjima, imače zajedničko vežbanje.
Iza razmatranja o priredbama raz-ličitih takmičenja u lakoj atletiei, o predlozima za uredenje letnjih društvenih vežbališta i o upotpunjenju pravilnika za jahačke otseke i t. d. bila je sedniea zaključena.
Ispravi l
U »Sokolskom glasniku« (god. V, broj 7) od 9 februara 1934 godine na strani 2, a pod naslovom »Izbirna takmičenja za Budimpeštu« potkrale su se ove greške:
a) pod 8 stoji: Buda Juraj, Beograd V, a treba da stoji: Buda Juraj, Beograd I;
b) potl 1 stoji: Krajinovič Zrnka. Zagreb, a treba da stoji: Krajinovič Zrnka, Beograd Matica.
ifNJIGEillSTOVl
IVAN LAVRENČIČ: TELOVADNE
IGRE IN RAZNOTEROSTI
Nedavno je izišla iz štampe gornja knjiga, koja sadrži oko 500 igara i različnosti. Igre su razdeljene po skupinama, i to: poživljavajuče, s loptom, igre u trčanju, u skoku, u ravnoteži, u spretnosti, s pevanjem, u vodi, u šumi, za javni nastup, pomirujuče, te pribrojavanja.
Knjiga če dobro doči svakomc, a osobito sokolskim prcdnjacima. Svaki prednjak morao bi da ima ovu knjigu, koja mu pruža ogromno gradivo za igre.
Knjiga je štampana na sloycna-čkom, a kroz kratko vreme iziči če i na srpskohrvatskom.
Naručuje se kod autora:	Ivan
Lavrenčič, Maribor, Smetanova ul. 32 a, uz cenu od Din 32'—,
IZ TELCVEMCkOG 5VETA
SLOVENSKA
SMUČARSKA TAKMIČENJA U ZAKOPANIMA
U ponedeljak 12 februara bila su u Zakopanima zaključena smučarska takmičenja za slovensko prvenstvo. Na tim takmičenjima učestvovali su i Sokoli-smučari Čehoslovaci, Poljaci i Jugosloveni. Ukupni rezultati sledeči su: kao pobednik izišla je češkoslo-vačka momčad sa 132398 tačaka, na drugom mestu bili su Poljaci sa tikup-no 131875 točaka, dakle sa 5 bodova razlike, a treči Jugosloveni sa 1108 18 tačaka. Takmičilo se u sledečim granatna: u štafeti 5X10 km, gde> su bili prvi Čehoslovaci sa 360 tačaka, drugi Poljaci sa 330‘75 i treči Jugosloveni sa 264 tačke, nadalje u alpskoj kombinaciji (slalomu i smuku) gde su pobedili Jugosloveni, sa 240 tačaka i gde sc jo odlikovao osobito naš takmičar Hajm iz Jesenica, nadalje u trku na 18 km, gde su pobedili Čehoslovaci sa 218 tačaka, u kombinaciji trčanja i skokova gde su pobedili Poljaci sa 425 tačaka i u slobodnim Skokovima, gde su također pobedili Poljaci sa 147‘42 tačaka, dok su Česi bili za njima samo za 17 desetina tačke. U ponedeljak
12	februara održana su van programa takmičenja za slovensko prvenstvo još i takmičenja u smučanju na 50 km za prvenstvo Poljske, u ko j ima su odlično pobedili Čehoslovaci, od kojih je prvi bio Musil u vremenu od 3 sata, 34 min. i 25 sekunda, drugi opet Čehoslovak inž. Novak u vremenu od 3 sata, 42 minute i 59 sekundi, treči Poljak Karpiel u vremenu od 3 sata, 43 minute i 23 sukunde.
MADŽARI VEČ POČINJU
S	REVIZIJSKOM PROPAGANDOM NA MEĐUNARODNIM TAKMIČENJIMA
U poznatom peštanskom listu »Pester Lojd« napisao je značajan članak pretsednik Madžarskog telesnouzgoj-nog saveza (Motes) grof Aleksandar Tcleki, koji u uvodu piše o značenju priredaba medunarodnih telovežbenih takmičenja, nadalje sa žaljenjem uspo-reduje stanje telo vežbe u Nemačkoj, Češkoslovačkoj — spominje opširno grandiozni slet 1932 na kojem jc bio lično — sa stanjem telovežbe u Ma-džarskoj. U svom članku podvlači uz ostalo kako stoje Sokoli i Turneri u službi nacionalne kleje. Članak zavr-šava rečima, koje mogu da pobude sumnju, da če Madžari iskoristiti ovu veliku priredbu za svoju revizioni-stičku propagandu.
IZ SAVEZA
ŠVAJCARSKIH GIMNASTA
Zbog privredne krize i ovaj Savez morao je da snizi proračun za pred-njačke tečaj e ve za punih 50.000 frana-ka i to na 177.000 franaka. Počeče se več ove godine s pripremama za olim-pijadu u Berlinu (1936), za koju če se izabrati 15 do 20 takmičara, koji čc početi s postepenim vežbanjem (treningom). Savez priprema izdanje novih priročnika za prednjakc i za laku atletiku. Pretsedništvo je na jednoj od poslednjih sedniea zaključilo, da ec se naredni savezni slet prirediti u Vinter-turu. Definitivni zaključak donečo savezna skupština u mesecu maju.
KR.CNIKA
Tragična smrt belgijsko^ kralja Alberta I. U subotu 17 o. m. na tra-gičan je način izgubio život nacionalni heroj Belgljanaca i njihov omiljeni vladalac, Nj. Vel. Kralj Albert L Pokojni kralj rodio sc 8 aprila 1875 u Briselu, kao drugi sin princa Filipa od Flandrije. Kako jc kralju Leopoldu II iimro njegov jedini sin, a pokojnem kralju i njegov stari ji brat, to je godine 1909 on nasledio na prestolu kralja Leopolda. Zbog svog demokratizma, osobite skromnosti bio je jedan od malobrojnih evropskih vladara, koji je bio u svom narodu i u svim poli-tičkim grupama neobično omiljen. Ova njegova popularnost još se je povečala, kada je u početku rata, i ako po poreklu Ncmac, odbio zahtev Ne-mačke, da joj dozvoli prelaz njezinih trupa preko Belgije na francusku gra-nicu i kada se je nakon Nemačke invazije postavio na čelo svoje vojske i sam bio stalno na frontu. I on je kao i blagopokpjni kralj Petar I morao zbog nemačke nadmoći da napusti svoju ctadžbinu. Za vreme rata prilikom jednog leta nad frontom bio je i ranjen. Svom bednom narodu bio je u ratu. a i kasnije, pravi otac. Pokojni kralj bio je velik prijatelj nauko i športa, te turistike. Bio je počasni doktor univerziteta u Kembridžu, Oksfordu, Kolumbija univerziteta u Nju Jorku, Havartlovog univerziteta u Montrealu, Jurja Vašingtona univerziteta u Vašingtonu, te počasni član mnogih akademija nauka i umetnosti. Na prestolu čo ga naslediti njegov najstariji sin kao kralj Leopold III.
70 godišnjica uglednog pisca. U
ponedeljak 19 o. m. dočekao je svoju 70 godišnjieu života Josip Kostanjevec jedan od vcoma popularnih i najplod-nijih slovenačkih pisaca starije generacije. Doba njegova naj intenzi vn i j cg rada pada u godine 1897—1914, ali po-red svih neprilika, koje ga tište u njegovim starim godinama još piše i priprema sada knjigu svojih uspomena. Jubilarac je danas nestor slovenačkih pisaca, a i šira javnost ga ceni kao po-pularnog pisca. Rodom jc iz Vipave, koja danas, nažalost, nije u slobodnoj otadžbini. Posvetio se nakon dovršenih nauka na učiteljskoj školi u Kopru učiteljskom zvanju i godine 1901 pre-mešten bio je u Ljubljanu, gde je njegov rad doživco višak. Godine 1910 bio je penzionisan. Pisati je počeo več kao študent i baš prošle je godine bilo torne 50 godina, kako je u Ljubljan-skom Zvonu izišla njegova prva pe-sma. Pisao je u Zvonu, Slovanu, u iz-danjima Slovenske matice, a i u dnevnim novinama (Jutro. Slovenski narod. Tabor, Večernik). Priličan je i broj romana i novela, koje su izašle u zasebnim knjigama (»Iz knjige življenja«, »Življenje — trnjeva pot«, »Krivec« i njegov čuveni roman »Kotanj-ska elita«).
Jubilej Aleksandra Balabanova.
Početkom ovc godine je proslavljen u Sofiji dvojni jubilej čuvenog bugar-skog naučenjaka Aleksandra Balabanova i to 25 godišnjica njegova rada na sofijskom univerzitetu i 35 godišnjica njegova literarnog rada. Jubilarac jc u Bugarskoj cenjen kao najbolji poznavalac klasične literature, a njegovi prevodi starih grčkih klasika cenjeni su ne samo zbog tačnosti i vernosti prevoda, nego i zbog krasne forme jezika i odličnog stila. Prošle godine bio je za vreme jubiiejskih Ge-teovih proslava odlikovan zlatnom ko-lajnom za odličan prevod »Fausta«. Balabanov literarni rad ogroman je i njegovi su radovi izlazili bilo u zasebnim knjigama ili u brojnim revijama. Kao pretsednik bugarskog Pen-kluba spada i medu pobornike zbliženja s Jugoslovenima.
Novi članovi Srpske, kraljevske akademije. Dne 12 februara o. g. održana je pod pretsedništvom dr. Bogdana Gavriloviča redovna godišnja skupština Srps'ke kraljevske akademije, na kojoj su bili jednoglasno iza-brani za nove prave članove akademije g. Milan Rakič. poznati književnik i diplomata, dr. Vladimir čorovič, profesor univerziteta u Beogradu, i dr.
Nikola Radojčič, profesor univerziteta u Ljubljani. Pored pomenute trojice izabrani su za dopisne članove: knji-ževnik dr. Dragiša Vasic, dr. Evgen Spektorski, profesor univerziteta u Ljubljani, dr. Rudolf Eger, profesor arheologije na bečkom univerzitetu, Aleksandar A. Vasiljev, profesor bi-zantinologije na univerzitetu u Medi-zonu (USA), dr. Anton Premerštajn, prof. istorije u Marburgu nad Odrom, dr. Siniša Stankovič i dr. Nikola Sal-čikov, obojica profesori beogradskog univerziteta.
Izložba bugarske knjige u Pragu.
Društvo Češkoslovačko-bugarska uza-jamnost Slovenski institut, Narodni muzej, Slovenska biblioteka Ministar-stva inostranih dela i centralna biblioteka grada Praga prireduju u Pragu izložbu bugarske knjige. Izložba je bila otvorena u subotu 17 o. m. u prostori-jama Narodnog muzeja. Izložba če biti otvorena do 25 o. m., a cilj joj je da pokaže češkoj javnosti pregled bugarske literature. Svaki dan biče na izložbi priredeno i informativno predavanje o bugarskoj literaturi.
Spomenik Jarošu Derdovskom. U
selu Halerov na poljskom Baltiku po-dižu spomenik poznatom poljskom piscu Jarošu Derdovskom, koji je mnoga svoja dela pisao u rodnom svom kašubskom dijalektu, medu njima i svoje čuveno delo »Pan Tadeuš«. Pokojni pisac i pesnik rodio sc je 1852 u pomenutom selu, a več u mladim godinama preselio sc u Ameriku, gde je godine 1902 u Vinonu (Minesota) i umro. Sa svojim spisima u kašubskom dijalektu upozorio je kulturni svet na egzistenciju ovog malenog slovenskog plemena, koje se inače u pismu služi poljskim jezikom, a digao je^nacio-nalnu svest ovog pod nemačkim go-spodstvom na smrt osudenog naro-diea.
60-godišnjica dr. Živojina Dorde-viča. Krajem januara o. g. proslavio je 60-godišnjicu svog plodnog života dr. Živojin Dordevič, profesor beogradskog univerziteta. Jubilarac zbog prirode nauke, kojoj se jc posvetio, nijc toliko poznat u široj javnosti, ali ga cene kao jednog od najzaslužnijih naučenjaka naše zemlje ne samo naši, nego i sitrani naučenjaci. Čuveni su njegovi mikroskopsko - morfološki radovi, rezultati njegova ispitivanja balkanske faune i t. d. Za svoj rad je več pre nekoliko godina izabran za člana akademije, a povodom jubileja odlikovan je od Nj. Vel. Kralja orde-nom sv. Save I reda.
Apel IsJorijskog odeljenja Glavnog deneralšlaba
za popunjenje ralne arhive
Glavni Deneralštab naše vojske prikuplja, sreduje i čuva ratne arhive za sve minule ratove. U toku sredi-vanja ratne arhive, zapaženo je da n e do stoj u mnogi podatci, potrebni za potpuno i vemo izlaganje: pojedinih dogadaja u minulim ratovima. Povla-čenje srpske vojske 1915 godine, izvršeno pod najtežim prilikama, pro-uzrokovalo je, da je izvesan broj jedinica, pored ostalog materijala, upro-pastio ili celu ili> izvesan deo svoje ratne arhive. Okupacija Srbije od Strane neprijatelja, takoder je doprinela, da je jedan znatan deo ratne arhive iz ranijih ratova propao, a naročito iz ratova 1912 i 1913 godine.
Da bi se istoriji i budučim generacijama ostavila što vernija i potpu-nija slika o podvizima, naporima i žrtvama naše vojske u minulim ratovima, Glavni Dcneralštab apeluje na sve još žive učesnike u minulim ratovima, a naročito na oficirc i lica koja su zauzimala kakav položaj u vojsci
ili	bila na kakvoj važnoj dužnosti, da i oni, sa svoje strane ovome pripo-mognu. Njihova bi se pomoč sastojala u sledečem:
Poslati Glavnem Dencralštabu za Istorisko odeljenje:
1) Zvaničnu arhivu (prepisku), u oiiginalu ili prepisu, kod kojih bi se ovakva arhiva zatekla.
2) Svoje lične dnevnike ili zabc-leške, u originalu ili prepisu.
3) Snimke (fotografije i panoramske snimke) od isttoriske vrednosti, a naročito iz vremena povlačenja.
4) Negative (fotografske ploče) sa snimcima od istoriske vrednosti.
U slučaju da bi neko želeo da zvaničnu prepisku ili lične zabeleško sačuva za svoju ličnu upotrebu, a ne bi imao vremena ni mogučnosti da istu prepiše i pošalje u prepisu, moli se da to ustupi Istoriskom odcljenju Glavnog Deneralštaba samo radi prepisa, posle čega bi se original vratio sop-stveniku i to u roku najviše od tri meseca. Najbolje je da se pošiljke predadu najbližoj vojnoj vlasti, od koje treba uzeti potvrdu za ono što sopstvenik želi da mu se vrati. Ko ima samo po jedan primerak kakve fotografije od istoriske vrednosti, pa bi želeo da taj primerak sačuva zu sebe, moli se da takvu fotografijo ust.u-pi samo radi reprodukovanja, pa če se original odma'h vratiti. Sopstvenici fotografskih ploča, sa snimcima od veča istoriske vrednosti, koji bi želeli da svoje ploče ustupe za novac, treba da pošalju od svake ploče po jednu ko-piju na ogled kao cenu ploča po komadu ili ukupno. U slučaju da ploče ne budu otkupljene, poslate kopije vratiče se sopstveniku.
Glavni Dcneralštab je uveren, da ljudi, koji su i sami bili deo te vojske, čija slavna dela u istoriji treba saeu-vati i koji su sc sa toliko požrtvova-nja zalagali pri stvaranju te istorije nečc zažaliti ni truda ni materijaln’h žrtava (u traženom materijalu) da bi pomogli, te tla ni jedan podvig, ni jedan napor i ni jedna žrtva te naše junačke vojske ne ode u zaborav.
Iz kancelarije Istoriskog odeljenja Glavnog Deneralštaba DIBr. 111 od 10 februara 1934'god.
II KI AS IH 2UPA DHUSTAVAiCETA
Župa Banja £uKa
JAJCE. — Sokolsko društvo Jajce održalo je 4 februara ove godine svoju redovnu godišnju skupštinu. Skupštinu je otvorio starešina društva brat ing. Fedor Šlajmer, direktor tvor-nice u Jajcu, upučujuči pre svega pozdrave Kralju, 1 zameniku starešine SKJ, banu Milosavljeviču i Jugoslo-venskom Sokolstvu. Skupština se je
zatim setila svojih umrlih članova u prošloj godini s poklikom: Slava im!
Prešlo se je zatim na dnevni red: Izveštaj upravnog odbora.
Tajnik Br. Sučič podneo jc iserpan i opširan izveštaj, iz kojeg se vidi, da je uprava tokom minule godine bila u glavnom zaokupljcna oko likvidiranja preostalih obaveza iz gradnje doma u pretprošloj godini, koji je stavljen pod
krov. Otpiačen je dug' u iznosu od preko 100.000 dinara, što jc obzirom na današnje finansijske prilike bilo dosta teško postići. Sada nakon tih likvidiranih preostalih obaveza moči če se da pristupi izvođenju pojedinih radova u domu. Za prosvetno i fizičko vaspita-nje članstva istakao je, da treba taj rad uzeti dosta u obzir prema samim okolnostima. A i uskost društvenih pro-storija, kojih zapravo društvo i nema, ne mogu ni izdaleka da zadovalje rad i deiatnost društva, koje ono može da razvije. Ipak postignuti uspeh toga rada potpuno zadovoljava.
Starešina br. ing. Šlajmer podneo je detaljan izveštaj o gradnji, za koju je do sada utrošena svota od 385.405'32 Din. Za potpuno dovršenje doma, bez vaujske fasade, potrebna je svota od Din 200.000, koja če se namaknuti sa zaključenjem dugoročnog zajma, o ko-jem su povedeni pregovori. Da bi se od m ah u početku prihodi doma povečali, cime bi se amortizacija zajma pospešila, namerava se u glavnoj sali in-..stalirati tonfilm, koji bi time ispunio jednu nužnu i kulturnu potrebu našega grada. Opširno izlaganje br. starešine u rzveštaju o gradnji, skupština je sa-slušala s naročitim zanimanjem i živim odobravanjem.
Po drugim izveštaj ima i podeli raz-rešnice, jednoglasno je primljena lista dosadanje uprave s malim izmenama sa starešinom bratom ing. Šlajmerom. - J.
MASLO V ARE. — Iz godišnjih izveštaja vidi se, da je Sokolsko društvo u Maslovarama u prošloj godini postiglo zadovoljavajučc rezultate. O-držanih časova telovežbe bilo je 163 s vežbaeima, 162 s naraštajem, 182 s de-com i 15 časova s članicama. Izleta je bilo 1, a javnih nastupa 2, prednjačkih društvenih tečajeva 1. Sudelovali su na župskom sletu u Drvaru 13, a na po-krajinskom sletu u Ljubljani 18 člano-va-ica. Na prosvctnom polju postignu-ti su još zavidniji rezultati. Nagovora pred vrstama bilo je 70, predavanja 13, akademija 1, pozorišnih pretstava 4, sela za decu 1 i drugih različitih prire-daba bilo je 25. Broj knjiga je povečan na 407 komada, od kojih je tokom go-dine pročitano 303. Tamburaški zbor je takoder povečan i sada broji 12 in-strumenata na koje sviraju osim članstva još naraštaj i seoska četa. Radio aparat pruža vcoma obilnu duševnu hranu, skupijajuči pripadnike u sokola-ni evake večeri. Od važnijih priredaba tokom godine bile su: nedelja trezve-nosti, kada su svi članovi apstinirali od alkohola, propagandna nedelja sokolske štampe i zavadanje štednjc medu članstvom. Prosvetna škola za novo članstvo bila je održana 1. Nakon sasluša-nih izveštaja i izveštaja nadzornog odbora data je razrešnica starome odboru i izabrana nova uprava, gotovo iz istih lica i to: starešina: S. Sjerikov, zamenik: ing. Misita, tajnik: Kljuič, načelnik: Vukovič, zamenik: Radič, načelnica: Marenič, blagajnik: Miljanovič, statističar: Tvrz, knjižničar: D. Peršič, matičar: Šcbič, referent za lutkarstvo: Feter, izvestilac za štampu: M. Obra-dovič. Članovi: Bajtala, Kunštek, Zla-tunič, Mirič, Panič, Polone, Stošicki, Tabakovič, Jotanovič. Osim toga iza-bran je sud časti, nadzorni odbor, tch-nieki odbor i prosvetni odbor.
£upa Beograd
TOPOLA-OPLENAC. — Osniva-nje sokolske čete u Božurnji. Osniva-nje sokolskih četa u srezu Oplenačkom uzima sve veči mah i rapidno napreduje. Tako je pre neki dan osnovana Sokolska četa u selu Božurnji. Osniva-čkoj skupštini prisustvovalo je oko 150 meštana, a upisalo se u toku dana 40 članova vežbača. Za upravu čete iza-brani su: starešina brat Svetislav Ma-nojlovič, preduzimač; zamenik brat Milan Živanovič. zemljodelae; tajnik sestra Vidosava Spasič, učiteljica: pro-svehar i načelnik brat Dimitrije Spasič, učitelj; zamenik Čedomir Jakovljevič. Revizori: Dragoljub Jakovljevič i Ljuba Gajič.
Kao delegati Sokolskog društva iz Topole, prisustvovali su: prosvetar br. dr. Grabovac, koji je u vanredno us-pclom govoru izneo značaj i ciljeve Sokolstva kao i koristi telesnog vež-banja. Iza brata Grabovca govorio je brat načelnik Bratislav Buljubašie o pravima i dužnostinia članova čete, a usto je pročitao i pravila tumačeči svaki član ponaosob. Delegati su burno pozdravljeni, a potom se oduševlje-no klicalo Nj. Vel. Kralju, Kraljevskem domu, starešini' Sokola Nj. Vis. Prestolonasledniku i Jugoslavenskom Sokolu. Iza toga bilo jc narodno veselje.
PUTINCI. — Dana 4 februara o. g. održana je glavna skupština. Skupština jc održana u Osnovnoj školi pod pret-sedništvom starešine brata Dimitrija Lukiča i delegata Sokolske župe brata Dorda Vojnoviča.
Pri otvaranju skupštine pozdravio je lepim govorom prisutne skupštinare brat Đ. Vojnovič, pohvalivši rad dosadanje uprave, te je pozvao prisutne da i nadalje tako rade za dobro svoje čete. Po svršenom govoru brata Vojnoviča, pročitana je poslanica brat$kog Saveza, a po tom su pojedini funkcioneri pod-neli svojo izveštaje o prošlogodišnjem radu u četi. Iz svih izveštaja vidi se,
da je rad u ovoj mladoj jedinici, koja je osnovana u martu prošle godine, bio zbilja velik i naporan.
Izveštaji su primljeni jednoglasno. Nakon date razrešnice prešlo sc jc na izbor nove uprave u koju su ušla sledeča brača i sestre: starešina Dimitrije Lukič, zamenik starešine Llsar Dura, tajnik i prosvetar Milenko Babič, blagajnik Pejakovič Sava, statističar Ha-stentajfel Jakob, zamenik prosvetara Kockarevič Katica, načelnik Filipovič Georgije, načelnica Kalčin Melanija, revizori: Jovan Pejakovič i Vidalina Stjcpan. Članovi uprave: Nikolič Ale-ksandar i Fabrio Mihovil, zamenici Ca-kič Vlajko i Filipovič Vasa.
Po svršenom izboru uprave brat Vojnovič je predložio skupštinarima da izmedu sebe izaberu do 20 odbornika čija bi briga bila, da pribavlja mate-rijalna sredstva za gradnju Sokolskog doma što jc i učinjeno. Starešinstvo čete povelo je akciju još u prošloj godini za gradnju doma, ali je rezultat skoro neznatan. Četa je u tehničkom pogledu mnogo napredovala, jer je na-čelništvo i članstvo vrlo dobro, a sem toga održan je u decembru prošle godine društveni prednjački tečaj, koji su pohadali 18 članova ove čete. M. B.
Župa Celje
DOL PRI HRASTNIKU. — Že
dolgo ni bil nobeden občni zbor Sokola tako polnoštevilno obiskan, kot zadnji, dne 21. januarja t. 1. Saj se je zbralo preko 60 članov in članic, ki so se sestali, da slišijo in sodijo delo odbora v preteklem letu. Br. starosta, ki je vodil zbor, se je v začetnih besedah spomnil smrti prerano umrlega brata Josipa Roša, čigar spomin so navzoči počastili s »slava« klici. Iz poročila br. staroste, ki ga je združil s tajniškim, kakor iz poročila ostalih funkcijonar-jev društva se jc videlo, da je bilo preteklo leto posvečeno notranji konsolidaciji društvenega dela. Br. načelnik in s. načelnica sta poročala, da se je delo v telovadnici posebno v zadnjem tromesečju razveseljivo razmahnilo in poživilo. Vadijo nižji, srednji in višji oddelek dectj obojega spola, moški in ženski naraščaj, telovadna vrsta pa se jc celo številčno potrojila. Statistični podatki so pokazali, da je posefc telovadbe zelo reden in to pri vseh oddelkih. Žal, da je redukcija pri premogo-kopu in steklarni zadela v prvi vrsti naše članstvo, saj je od 22 telovade-čih bratov 14 brezposelnih, ki sc morajo boriti z največjo bedo in siromaštvom. Pri tej priliki je omenil brat starosta s hvaležnostjo velikodušen dar bratske sokolske župe, v iznosu 3000 Din, katere jc naklonila iz .svoje zbiralne akcije. S to vsoto je prejelo 28 siromakov sokolske edinice nakazila za živila. Sicer kaplja v vodo, a vendar zavest, da niso pozabljeni...
Požrtvovalno delo br prosvetar j a je imelo za posledico, da je letos prvič po 10 letih lahko poročala s. blagajničarka, da je društvo krilo vse svoje obveznosti in izplačalo tudi dolg v Posojilnici. Društveni odbor bodo vodili isti bratje in seslire, kot do sedaj. Pač pa je bil predlagan na novo v odbor kot namestnik načelnika br. Pretnar, kot vaditeljica pa s. Jurko Zlata. Ker je društvto pridobilo v br. Mahkoti priznanega prosvetnega delavca, jc slednji prevzel posle predsednika prosvetnega odseka, br. Ferenčak pa delo matrikarja in tajnika.
K sklepu omenja br. starešina V. Jurko, da obhaja v tekočem letu sokolsko društvo svojo desetletnico, ki jo misli čim svceanejše proslaviti. Potreba je .razviti vse sile. da bo proslava vredna desetletnega dela.
DOL PRT HRASTNIKU. — Tehnični odbor Sokola jc vodil dne 4. februarja t. 1. smučarsko tekmo, katere so sc udeležili najboljši smučarji vseh treh oddelkov dece v eni skupini, v drugi pa naraščaj, 30 po številu. Idealno vreme je omogočilo, da so sicer precej naporno pot prevozili vsi tekmovalci v prav dobrem času, nekateri celo v rekordnem.
Razume sc, da je prireditev živahno in veselo odjeknila tudi pri občinstvu. Vsi tekmovalci so bili obilno pogoščeni ter prejeli poleg prizna-nic tudi bogata darila v obleki, obuva lu; tudi dveh ur za najboljše smučarje ni manjkalo.
DOL PRI HRASTNIKU. — Prosvetni odsek Sokola je stopil nred svoje gledališko občinstvo v letošnji sezoni prvič z igro: »Ploha«. Že vsebina igre sama na sebi, kakor tudi odlična režija brata Ferenčaka sta pripomogli, da so jo podali vsi igralci brezhibno in v tempu, ki je vzbujal obilico hvaležnega priznanja navzočega občinstva.
ZABUKOVCA. — Tukajšnje Sokolsko društvo je imelo dne 21. I. 1934 ob 10. uri v društveni telovadnici svoj
II.	letni občni zbor. Otvoril ga je br. starosta Velikanje, pozdravil navzoče ter jih pozval, da zakličejo trikratni »Zdravo« našemu junaku kralju Aleksandru, istotako našemu prvemu starosti Prestolonasledniku Petru ter pod-starosti Jug. Sokola br. Ganglu, nakar je v kratkih besedah očrtal delovanje društva v preteklem letu. Svoj pozdravni govor je zaključil s pozivom na članstvo, da se v bodoče še resneje oprime
dela za napredek in razmah našega mladega društva. Sledilo je nato čitanje zapisnika zadnjega občnega zbora, poročilo funkcionarjev, izvolitev nove uprave itd.
V upravo so bili izvoljeni naslednji bratje: starešina Velikanje, podstare-šina Vrhovnik, načelnik Delak, podna-čelnik Cimerman, načelnica Sanda Ida, tajnik Karničnik, blagajnik Sanda, prosvetar Ulrih, inatrikar Jereb, revizorji ing. Kenda, Šurc, Pinter, odborniki ing. Godec, Potnik, Platovšek, Planko, predsednik častnega sodišča ing. Uršič, odbornika Rijavec in Melanšek.
Društvo je isti dan uprizorilo v dvorani rudniške kantine veseloigro »Drzni plavač«, ki je gmotno kot moralno zadovoljivo uspela.
Župci Cefinfe
CETINJE. — Prosvetni odbor Sokolskog društva Cetinje nije hteo da propusti ovogodišnji 129-ti rodendan Štrosmajerov, a da ga ne proslavi što veličanstvenije.
U 11 sati pre podne 4 februara okupljene su bile sve kategorije Sokola Cetinje u sokolani, kojom je prilikom održao prigodan govor o životu i radu Strosmajerovom br. Jovan Vukmano-vič, nastavnik gimnazije. Br. Rajnvajn Mihajlo, župski prosvetar, je iznosio »Misli Štrosmajerove«, tumačeči njihov značaj, a starešina društva br. Piletič dr. Vladimir lepo je prikazao, u svom završnom govoru, dužnosti Sokola prema svojim narodnim velikanima.
Uveče je održano Štrosmajerovo večc s odabranim programom. Program je otpočeo s državnom himnom, koju su otpevali dači mcš. hora i tajnik DPO. On je u svomc govoru podrobno izneo zasluge Štrosmajerove za naš ju-goslovenski narod. Naročito je lepo istakao njegov politički i kulturni rad na zbližavanju Jugoslovena da bi se postiglo narodno jedinstvo i oslobodenje. Deklamacije »Molitva«, od V. Nazora, i »Stenje«, od Alaupoviča, lepo su de-klamovanc. Ritmičke vežbe divno su izveli naraštajci, a tako i »živu sliku« kao apoteozu Štrosmajeru, velika grupa Sokola, u živopisnom narodnom odelu.
3	tačke sviranja i pevanja na violinama i uz gitaru izveli su preko svakog oče-kivanja učenici gimnazije Janez Ronko i Stanislav Klemše uz pratnju sestre Slavice Ronko, učenice I r. gimnazije. Ovc tačke' su ponavljane uz odušev-ljcnje i zelju svih gledalaca - slušalaca.
Šč. M.
CETINJE. — Društvo je osnovalo poljoprivredni odbor u koji su ušli kao predsednik inž. a gr. br. Vido Dako-novič, inž. br. Lukič Čedo, Mihailo Rajnvajn, prosvetar župe Milovič Aleksandar, referent za sokolske čete i dr. Vladimir Gerasimovič, društveni lekar.
Ovaj odbor ima da se stara da unapredi Cetinje i okolinu u poljopri-vredi, a naročito u pošumljavanju pojedinih kompleksa okoline Cetinja, kao i u selima gde postoje sokolske čete.
Na sednici odborskoj od 12 febr. 1934 god. odbor je doneo ove1 zaključke: a) ima se osnovati »Sokolska zadruga« za pomaganje četa u pogledu: sadnica, semenja i dr. potreba za po-Ijoprivrcdu. Ulog mora svaka četa dati do kraja mcseca februara, koji iznosi po 300 Din. Čete če iz ove zadruge dobivati sve potrebne stvari za poljo-privredu po minimalnoj ceni, a ulog če se tokom vremena četi povratiti, jer ovaj ulog ima da služi kao baza zadruge, t. j. obrtni kapital. U svrhu organizacije ove zadruge svima četama, kojih ima deset, poslati je raspis da pribiraju uloge od svojih članova za zadrugu; da odrede po jedno lice, koje če u četi imati dužnost da s pretsed-nikom poljoprivrednog odbora br. Da-konovičem izvede poslovanje u zadru-zi; b) pošumljavanje na Cetinju ima početi s brdom zvanim »Mala Gruda«, i to odmah. Ovaj zasadeni kompleks ima sc nazvati »Sokolski gaj«; v) dvo-rište osnovne škole u Bajocama ima sc parkirati, jer je to vidno mesto za turiste, koji dolaze na Cetinje; g) da se u Bajicama pristupi pošumljavanju terena oko vode zvane Pištet.
Svaki pošumljeni teren na selu ima se nazivati »Sokolski gaj«. Sve radnje u pogledu ovoga na selu ima da orga-nizuje inž. br. Lukič Čedo. — A. M.
HERCEGNOVI. — 21 januara o. g. Sokolsko društvo Hercegnovi održalo je svoju godišnju skupštinu, kojoj je prisustvovao delegat župe brat Mihajlo Rajnvajn, koji je u ime župe pozdravio članove i poželio skupštini uspeh u radu. Skupštinu je otvorio starešina društva brat Dušan Popovič pozdraviv-ši brata delegata i skupštinu.
Proeitani su izveštaji društvenih funkcioncra u kojima je iznesen sav njihov rad u prošloj godini. Svi su izveštaji jednoglasno primljeni. Staroj je upravi data razrešnica i izabrana jc nova uprava. Jednoglasno je izabran za starešinu brat Dušan Popovič, koji se zahvalio na poverenju, ali žali, da za ovu godinu no može da primi tu dužnost zbog slabog zdravlja. Posle toga izabrani su: za starešinu brat Jovo Sc-kulovič; za zamenika starešine brat Milan Brandolica; za tajnika brat Martin Sagcr, činovnik; za blagajnika sestra Dilka Vuličevič, učiteljica; za pro-
svetara brat Vuko Ajčevič, učitelj; za poljopr. referenta brat Todor Dujič, nadputar; za referenta za čete brat Bogoboj Miloševič, sveštenik; za načelnika brat Marko Jurič, trg. pomočnik; za načelnicu sestra Fani Runova; za muzič. referenta brat Špiro Buko-rovič.
KRALJE. — Na Sv. Savu četa je priredila uspelu zabavu u osnovnoj školi u Kraljima davajuči komad od Sterije »Zla žena«. Komad su izveli članovi i članice čete. Odziv posetilaca bio je velik tako, da jc velika sala bila dupkom ispunjena. Br. Uroš Lekič, upravitelj škole i starešina čete, održao je govor »Uloga Sokolstva u narodnom prosvečivanju«. Govor br. Lekiča ostavio je jak utisak na prisutne.
Zabava je uspela odlično, ne samo u moralnom pogledu, jer je ovo prva priredba ove novoosnovane sokolske jedinice, več je i u materijalnom smislu uspela.
Četa nije ostala na ovomc, več je priredila zabavu i u selu Salcvičima, gde je takoder dobro uspela. Zabava je održana 4 februara t. g.
ŽHpa K ari ovac
BOJANCI. — Naše Sokolsko društvo održalo je godišnju skupštinu u nedelju 21 januara. Nakon pozdravnog govora starešine brata Steve Vrliniča prešlo se na čitanje izveštaja društvenih funkcionera. Zamenik tajnika izneo je ukratko rad društva u prošloj godini. Iz izveštaja br. načelnika vidi se, da je tehnički rad pokazao izvestan uspeh i napredak prema prošlogodišnjem. Vežbalo sc redovitije i više, a i odaziv bio je bol ji. Da se radilo samo s naraštajem i decom razlog je u tomu, što vežbača ima svega nekoliko kod kuče, dok su drugi ili na otsluženju vojnog roka ili inače otsutni. Po prvi put nastupilo se s prostim vežbama na dan ujedinjenja. — Brat blagajnik izneo je stanje blagajne, koje ne zadovoljava, jer su dolioei ograničeni jedi-no na članarinu, a i ta jc malena. Prosvetni rad u društvu pokazuje lepe rezultate. Svi su izveštaji primljeni bez prigovora. Zatim je izabrana nova uprava, koja uz male iznimke ostaje ista kao i prošle godine. Zaključeno je, da se na Đurđevdan, 6 maja, održi javna vežba. Prihvačen je predlog o povišenju članarine. — V. V.
BOJANCI. — Naše društvo proslavilo jc na svečan način praznik Sv. Save, 27 januara. Program, koji je za naše prilike bio osobito lep i obilan, priredilo je društvo u saradnji sa škol-skom upravom. Društveni prosvetar br. V. Vrlinič održao je predavanje: »Sv. Sava i značenje velikih ljudi«. Bilo je zatim više deklamacija i pevanja, a naročito su dobro izvedeni pozorišni komadi. Odaziv bio jc vrlo dobar, a moralni uspeh upravo odličan. — V, V.
GENERALSKI STOL. — Godiš n ja skupština održana je u našoj četi dne
4	februara. Skupštini je prisustvovao od strane matičnog društva Ruga Resa br. Kraus, tajnik, Kon, načelnik i sestre Jurav, Andasura i Caliun, prednjači.
Skupštinu je otvorio br. Tatalovič, starešina, pozdravivši prisutne delegate i članstvo. Od 59 članova, 40 je pri-sustvovalo radu skupštine. Br. starešina potom je dao reč br. tajniku Pun-tariču, koji iznaša administrativni rad čete u brojkama. Broj članova iznosi 45, naraštaja 9, naraštajki 5, dece 11, ukupno 70. Mesečne su sednice održa-vanc redovno.
Br. načelnik Mlinac, izneo je uspehe tehničkog rada. Priredena je javna vežba i akademija. Učestvovali su vež-bači na sletovima u Ljubljani, Sušaku, Ogulinu, Gospiču i na okolnim javnim vežbama. Osnovan je prednjački zbor. Načelnica s. Brajkovič govorila je o poteškočama, jer nemarno ženskog članstva, več samo naraštaj i decu. S onim što imamo, radilo se uspešno.
Dobiva reč prosvetar br. Joso Ma-tešič. PO broji sedam članova. Održao je 19 sednica. Prircdeno je 8 svečanih proslava. Održana je nedelja trezve-nosti i sokolske štampe. Na sokolske listove pretplačeno je ukupno 20 pret-platnika. 3 člana PO svršila su župsku prosvetnu školu. Održano je 21 predavanja pred 1364 lica i 46 govora pred vrstom pred 927 slušača iz vežbaeih kategorija. Priredena je u par navrata idejna škola za sveukupno članstvo na kojima je održano 8 predavanja pred 300 lica. U četi osnovane su dve sekcij c: trezvenjačka i antituberkuloz-na sa 6 članova. Br. Matešič dotaknuo sc još i ostalih strana prosvetnog rada u našoj četi. Izveštaj je primljen s odobravanjem. Nato dobije reč bi-, blagajnik. Primljeno je oko 2800 Din, izdano 2000 Din, gotovina 800 Din, inventar oko 2000 Din. Izveštaj je primljen na znanje. Zatim jc uzeo reč br. Zemljak, župski delegat, koji je pohva-
lio	tehnički rad. Primetio je, da ne zadovoljava broj ženskog članstva. Izrazio je svoje veselje nad prosvetnim radom čete. Još jc govorio br. Kraus in Duge Rese, a onda je skupštnia dala razreš-nicu staroj upravi. Br. Tatalovič je predložio, da se pošaljc pozdrav br. Posleku, župniku, što prisutni prihva-čaju jednoglasno.
Prešlo sc na izbor uprave za 1934 godinu. Jednoglasno je izabrana ova
uprava: starešina Tatalovič Rade, za-menrk Vrečica Simeon, tajnik Puntaric Mato, blagajnik Vrečica Teodor, prosvetar Matešič Joso, načelnik Mlinac Joža, zamenik Matešič Joso, načelnica Brajkovič Zora, pomočnik blagajnika Skukan Anton. Odbor: Svilar Duro, Mohorič Slavko, Vucelič Rade i Erdc-ljac Janko. Revizori: Matešič Marko, skrtič Janko i Šlat Mile. Prosvetni odbor: Matešič Joso, Mohorič Slavko, Vucelič Radivoj, Brajkovič Zora, Matešič Pero i Lukež Igor. Prednjački zbor biče naknadno konstituiran.
Kako je dnevni red bio iscrpljen, starešina I atalovič se u ime nove uprave zahvaljuje na poverenju i zaključuje ovu 4 redovnu godišnju skupštinu.
KARLOVAC. — 4 feb ruara održana jc redovna glavna skupština Sokolskog društva u Karlovcu. Pred velikim brojem prisutnih otvorio je skupštinu starešina br. dr. Josip Variola. Pozdravio je prisutne i predložio, da se Sa-vezu Sokola Kraljevine Jugoslovije pošaljc pozdravni brzojav, što prisutni primaju s odobravanjem. Poslanicu SKJ pročitao je zamenik starešine br. Milan Zemljak. Zatim su pročitani izveštaji tajnika, blagajnika, načelnika, načelnice, prosvetara, gospodara i drugih. Svi su izveštaji primljeni jednoglasno i s odobravanjem. U svim iz-vestajima odražava se svestran i obilan rad i naglašena je visoka sokolska svest. Istaknuta je potreba intenzivno# rada za ovogodišnje velike sokolske pokrajinske sletovc u Sarajevu i Zagrebu. Nadzorni odbor izvestio jc o uzornom poslovanju stare uprave, a zatim je starom odboru jednoglasno podeljena odrešnica. Kao posebni izveštaji bili su oni, koji su u vezi s grad-njem vlastitog sokolskog doma, koji se započeo graditi prošle godine, a vrlo brzo došao je pod krov. Organizacija jc ovog rada bila upravo uzorna i u punom smislu bratska i sokolska. Počam od projektanta br. ing. arhitekta Franje Lušičiča i graditelja br. ing. Branka Petroviča, koji svoj dragoceni trud i stručno znanje dadoše na oltar doma dobrovoljno i besplatno, i celokupno jc članstvo Sokola dalo najviše što se u ovo teško doba može dati.
Pre prelaza na izbor nove uprave održao je govor župski prosvetar br. josip Nikšič, koji je izrekao potpuno priznanje matičnom društvu i apelirao na socijalnu stranu sokolskog rada. U nastavku svog govora brat je Nikšič sveo na pravu rneru pitanje odnosa školske i srednjoškolskc omladine prema Sokolstvu obzirom na postoječe zakone i propisc. Kaže, da bi se i daeima učiteljskih škola moralo dozvoliti po-Jiadanjc Sokola, jer je to od osobite važnosti u njihovom budučem radu kao učitelja i narodnog prosvetitelja.
Zatim sc prešlo na izbor nove', uprave. U ime tehničkog odbora predložio je listu nove uprave br. Karel Ku-biček. Brat Vaso Vujanovič podneo je drugu listu u kojoj su bile male lične promene. Glasanjem je skupština iza-brala u celosti listu predloženu po br. Kubičeku. Nova je uprava ova: starešina dr. Josip Variola, zamenik starešine Milan Zemljak, tajnik Dušan Bor-đoški, prosvetar prof. Marko Sablie, načelnik Karel Kubiček, zamenici ing. Ri-kard Neuhold i dr. Miroslav Grujič, načelnica Milka Blaškovič, zamenica načelnice Jelka Kopšiva, članovi i za-rocnici upravnog odbora: Josip Kopšiva, prof. Dragutin Šuljak, Božidar Do-zet, Branko Blaškovič, Rudolf Grdešič, Ludvik Antolšek, Duro Miletič, prof. Ivan Okičič, Branko Medvedec, Ferdo Krištof, Ivan Streker, Franjo Šoba, prof. Vlado Blaškovič, Jelka Vragovič i Ruža Antolšek. U nadzorni odbor izabrani su: Branko Bauer, Oton Frelih, Božidar Dočkal, Lazo Zlatovič; zamenici: Franjo Kos, Tomo Turič i Julijan Jamnicky. Časni sud: dr. Stanko' Rendulič, dr. Stevan Jakšič, ing. Ante Draganič, Mirko Kozina i Marija Kubiček; zamenici: dr. Miroslav Grujič, Marija Malbohan i Marija Šajatovič.
MAHIČNO. -— Naše društvo održalo jc godišnju skupštinu, koju je ot-Vbrio starešina br. Juriča Bubaš. Nakon pozdrava Nj. Vel. Kralju i Prestolonasledniku Petru, izneo je starešina ukratko rad društva u prošloj godini i glavne zadaee, koje ove godine če-kaju društvo. Izveštaji funkcioncra primljeni su s odobravanjem. Primljen je proračun za ovu godinu sa 4355 dinara i isto tolikim izdatkom. — Nova uprava izabrana je ovako: starešina i prosvetar br. Juriča Bubaš, zamenik Stevo Hulič, tajnik Zlata Bubaš, zamenik Stevo Starešinčič, načelnik Josip Sklopan, zamenik Drago Sklopan, blagajnik Josip Koplan, zamenik Drago Štapek, pročelnik glazbene sekcije Franjo Plotovič, odbornici Mijo Mrzljak, Milan Golob i Ivan Ratkaj.
SLUNJ. — Sokolsko društvo u Slunju priredilo je u nedelju vrlo uspelu proslavu Štrosmajerovog dana i Sv. Save. O značenju dana govorio je prosvetar Ivan Crnkovič. Sve točke programa izvedene su lepo i popračenc s odobravanjem publike. Vrlo je uspela točka »Oslobodenje Istre«, simbolička vežba ženske i muško dece s pesmom »Tamo daleko, tamo je Istra naša...« Na ovoj zabavi prvi put je nastupio društveni mešoviti i muški pevački zbor. Posle programa priredena jc čajanka s plesom.
HOSIJA-FOJVSSIz.il m društvo ssa osiguran/e 1 reosiguranfe m Hcograd
. kEMfc. — Dne 14 januara održalo .le Sokolsko društvo u Semiču svoju redovnu glavnu skupštinu, koju je ot-'orio starešina br. Albin Razpotnik Pozdravivši prisutne, a napose br. žup-skog delegata i goste iz Metlike i Črnomlja. Zatim sc prešlo na dnevni red. . rustveni funkcionari podneli su svoje •epe i iserpive referate o društvenom lac‘u u prošloj godini. Iz izveštaja jas-P? sc vjdi kako je u toku prošle godine mo otešean rad, jer društvo nema svojih prostorija. Nadamo sc, da čemo na Prolcče udariti temelj našemu domu.
Skupština je protekla u najlepšem •C u ’ a Prifiodom izbora nove uprave izabran je dosadašnji odbor. Iza skup-stine proslavili smo 50 godišnjicu na-seg najzaslužnijeg sokolskog radnika, •^Severa, koji kroz dugi niz godina vrsi dužnost društvenog tajnika. Svc-cara je pozdravio lepim rečima br. sta-icsina, a zatim mu je br. savezni tajnik izručio diplomu Saveza za dugogodiš-nji i požrtvovni rad, zaželevši mu da i
e ra(^ za Sokolstvo onako uspešno 'a°v do sada. U ime župe čestitao je sveearu župski delegat br. Zemljak. -atim su deca deklamirala nekoliko Pngodnih pesama i predala mu cvečc.
ra.t tajnik zahvalio se toplo na izne-naucnju, koje mu je priredeno. Posle sVecanosti bila je zakuska, priredena a .cast sveeara, koja je također pro-ekla u odličnom raspoloženju i pra-vom sokolskom duhu.
SLUNJ. — Sokolsko društvo Slunj održalo je svoju glavnu godišnju skup-stjnu u nedelju 11 februara 1934. Skup-stinu je otvorio pozdravnim govorom mat starešina, a zatim su podneli svoje izveštajc tajnik, načelnik, načelnica, blagajnik i prosvetar. Iz svih izveštaja 'bdi se, da je rad našega Sokolskog društva u 1933 godini- bio vrlo inten-Zlyan i plcdan, što je skupština primita sa zadovoljstvom.
Nakon izveštaja revizionog odbo-pa data je razrcšnica dosadašnjem unravnom i nadzornom odboru, pa se Je prešlo na izbor nove društvene uPrave. Po predlogu kandidacionog odbora usvojena je jednoglasno i s odobravanjem sledeča lista upravnog odbora: starešina brat dr. Milan Po-Povič; zamenik starešine brat Josip Neralič; tajnik brat Mirko Durič; načelnik brat Dušan Vitaš; zamenik načelnika brat Milan Kosanovič; načelnica sestra Marija Nikifprova; zame-nica načelnice sestra Toldi Ana; prosvetar brat Nikola Tepšič; blagajnik ..rat Ivan Crnkovič. Odbornici brača: -Hladen Slijepčevič, Dmitar Dragaš, Josip Stipctič, Šima Lalič, Branko Petkovič, Ivan Jurčič. Za zamenike odbornika brača i sestre: Štiefanac Katica, Kovačič Franjo, Stefanovič Stevo. Ivošcvič Marica, Gračan Franjo i Ivšič Joso.
Novoizabrani starešina brat dr. Milan Popovič zahvalio je skupštini na izboru i izrazio nadu, da če u ovoj godini rad našega društva biti još in-tenzivniji i plodniji nego u prošloj gori Lni.
Župa Kragujevac
^ JAGODINA. — Dne 11 februara održan je zbor seljana u selu Vinorači, blizu Jagodine, na kome je, inicijativom br. Dušana Radivojeviča, upravitelja osnovne škole, osnovana Sokolska četa — šesta po redu u srezu bebčkom.
Na osnivačku skupštinu kao delegati matičnog Sokolskog društva Jago-dina došli su brača: Milutin Ristič, su-dija, Savo Toholj, profesor, Branko Lazič, načelnik i Branislav Ladarevič, trgovac, koji su održali prigodne govore o sokolskoj ideologiji, potrebi os-nivanja i postojanja sokolskih četa i organizaciji Sokolstva. Zatim se pristu-pilo izboru uprave čete, koja je sastav-Ijcna ovako: starešina br. Gruja Antič, načelnik brat Svctislav Arandelovič, tajnik br. Bogomir Nikolič, prosvetar br. Dušan Radivojevič, upravitelj ško le. Geta je potvrdena na pokušajni rok od šest meseci.
KRUŠEVAC. — U nedelju 4 febr.
održana je redovna godišnja skup-štiina matičnog Sokolskog društva u Sokolskem domu. Skupština je bila dobro posečona. Bili su prisutni i delegati iz svih 8 sokolskih četa. LJ ime župske uprave iz Kragujevca skupštini je prisustvovao br. Marijan Dcrenčin, artiljerijki kapetan I ki.
Skupštinu je otvorio i njom ruko-vodio br. Stevan Nikolajevič, starešina društva, koji je pozdravio prisutne, pa je pretstavio delegata župe. Na kraju je predložio, da sc uputi telegram SSKJ, što je aklamacijom usvojeno. U ime župske uprave skupštinu je pozdravio delegat br. Dcrenčin, koji je bio srdačno aklamiran.
Pročitani su, potom, svi izveštaji
0 radu u prošloj godini. Iz izveštaja se vidi, da je naročito dobro brojno stanje članova, koje se je povečalo po-glavito iz redova zanatlija i trgovaea. Ujcdno se iz izveštaja zapazilo, da je smanjcn priraštaj novih naraštajskib
1 dečjih grupa. Ova pojava stoji u vezi s činjcmcom, da u sokolsku naraštaj-sku i dečju ‘kategoriju nastupaju pri-
padnici, koji su učenici gimnazije i osnovnih škola, a koje ustanove vrše poludnevnu nastavu.
U toku prošle godine matično Sokolsko društvo Kruševac organizovalo je i IV župski slet, koji je uspešno izveden u Kraševcu o Duhovima, a na kome je izvršeno i razvijanje svih 8 zastava četa i predat na poklon pre-lazni dar, skupoceni lovorov venac, poklon Nj. Vel. Kralja, četi Veliki Ši-ljegovac, koja je bila prva u takmiče-nju.
Društveni prosvetni odbor, u toku prošle godine, razvio je uspešnu pro-svetnu akciju. Naročito su lepo orga-nizovani 7 dne vni prosvetno-tehn ič k i tečajevi za vodstvo u sokolskim četama ovog matičnog društva, 2-mesečni prednjački tečaj za članove i članice društva, predavanja za vreme nedelje trezvenosti, Štrosmajcrove, Vidovdanske, 1 decembarske i 17 decembarske
—	o rođenju Nj. Vel. Kralja — proslava i drugo.
Društvo raspolaže pokretnom i nepokretnom imovinom u vrednosti od oko 300.000 dinara. Ali društvo ima još i duga u iznosu 45.000 dinara na ime izgradnje svoga doma.
Posle primljenih izveštaja usvojen je predlog kandidacionog odbora da se predloži župi za naimenovanje nove društvene uprave. Prema ovome predlogu društva je uprava, s malim izmenama ostala ista, i to: starešina Stevan Nikolajevič, industrijalac; za-menik starešine Voja Pešič, p. pukov-nik; tajnik Kajetan Pavletič, inžinir; pretsednik prosvetnega odbora dr. Tihomir Protič, lekar; načelnik Đorđe Manojlovič nastav. gimnastike; I zamenik načelnika Aleksa Makšejev, či-novnik; II zam. načelnika Radovan Jazič, činovnik; načelnica Olga Ilič, či-novnik; zam. načelnice Desa Koška; referent za čete Doka Popovič, sreski veterinar; statističar Bogič Stankovič, apotekar; blagajnik Mile Budimovic, knjižar; gospodar Vasa Popovič, inžinir; 10 članova uprave; 10 zamenika; 3 rcvizora, 3 zamenika; 5 članova suda časti i 3 zamenika zastupljeni iz svih slojeva gradanstva Kraševca.
RAVNA REKA. — Na dan 28 decembra 1933 god. održalo je Sokolsko društvo u Ravnoj Reci svoju treču redovnu glavnu godišnju skupštinu.
Brat starešina M. Oberstcr otvorio je skupštinu pozdravivši prisutnu bra-ču i sestre i pročitao poslanicu Saveza. Brat načelnik Aca Dimitrijcvič, odr-žao je opširan govor »O osnovno; ideji Sokolstva i kakva je dužnost pojedi-nih sokolskih funkcionera«.
Posle govora prešlo se na podnošc-nje godišnjih izveštaja, koji su saslu-šani s puno pažnje. Iz njih se je videlo, da je uspeh prosvetnog i tehničkog od bora bio priličan, ali ne i sasvim za-dcvoljavajuči. Posle krače diskusije po vodom podnetih izveštaja, primljeni su,
i	prešlo se na biranje nove uprave, koja je sastavijena ovako: starešina ing. Ljubomir Brusin. zamenik ing. Bora Miladinovič, tajnik Dobri Popovič, načelnik Aleksandar Dimitrijevič, zamenik Ladislav Irig, blagajnik Stanojc Stanojevič, statističar Branko Lončar, načelnica Anka Gavrilovič. Revizori: Oberenber Miloš, Vukašin Nikolič, Stanko Šikovec. —- Sud časti: ing. Velimir Petkovič, ing. Alojz Novak, Pavle Grum. Prosvetni odbor: prosvetar Boško Lazarevič, članovi: Stojan Nikič, Dragoljub Markovič, Srboljub Nikolič, sestre: Slavka Tomič, Mira Oberster, Slavka Apostolovič, i dr. — Upravni odbor: ing. L. Nikolič, Dura Apostolovič, Milosav Obradovič, Blagoje Markovič, Boža Šaranovič, ing. Petar Suslov i dr.
Župa Mostar
AVTOVAC. — Nova Sokolska četa Krstac, Na dan 11 februara^osno-vana je Sokolska četa u Krscu-Golija, u koju je odmah upisano 60 članova od kojih je 30 tirezvenjaka i 35 vežba-ča. Za starešinu čete izabran je brat Jovan K. Kankaraš. Svi članovi su uplatili upisninu i članarinu najmanje za pola godine. Članovi su jeunoglas-no zaključili, da ova četa pripadne Sokol. župi Mostar, odnosno Sckolskom društvu Avtovac iako je Krstac od Avtovca udaljen preko 20 km.
Delegati društva Avtovac brača: Maljević, Durič, Pašič i Slijepčevič bili su prisutni osnivanju ovc čete.
Izabrana uprava Sokolske čete ga-rantuje, da če ovo biti jedna od naj-boljih naših četa.
BIJELA. — Sokolska četa u Bijc-loj priredila je dne 10 februara vrlo uspelo pokladno selo (zabavu). Selo je održano u prostorijama narodne osnovne škole. Bilo je oko 150 posetilaca s područja četic, a ispred matičnog društva Konjic 10 članova. Na zabavi je vladalo odlično raspoloženje i prava sokolska sloga. Porcd igranja narodnih kola i pevanja narodnih pesama priredena je i mala guslarska utakmica, na kojoj se natecalo 8 članova čete. Najbolj! guslar predložen je od Strane čete za nagradil župi u Mostar.
KONJIC. — U prostorijama Sokolskog doma u Konjiču održao je cine 9 februara poznati i odlični stručnjaik br. Lav Bajko, kao izaslanik Ministar-stva poljoprivrede, vrlo uspelo predavanje o peradarstvu.
Tom prilikom izabran je akcioni odbor za osnivanje peradarske udruge za srez Konjički, a u svrhu poboljša-nia kvaliteta i oplemenjivanja peradi.
KONJIC. — U smislu zaključka donešenog na zadnjoj tromesečnoj sed-nici sokolskih četa društva Konjic ot-počelo sc je s održavanjem 2—3 dnevnih poljoprivrcdnih tečajeva koci sokolskih četa.
Takav prvi tečaj održan je dne
6	i 7 februara u sokolskoj četi Donje Selo po izaslanicima društva Konjic, koji su održali vrlo poučna i uspešna predavanja i to: brat Mile Musa, sres. agronom, o vočarstvu. Brat dr. Maks Kozine, sres. veterinar, o stočarstvu i stočnim zarazama. Brat Sofo Avdo, načelnik društva, o higijeni na selu i značenju sokolskih četa. te brat Diz-darcvič Atif, prosvetar društva, o isto-riii Sokolstva.
Slični tečajevi održaee se i kod svih ostalih četa.
KONJIC. — Župski prednjak iz Mostara, brat Ivan Sedlaček, održao je u sokolani društva Konjic 7-dnevni tečaj za vežbe članova svih kategorija društva i članova sokolskih četa, koje su odredene za sokolske sletove u Sarajevu i Zagrebu.
Tečaj je uspeo, a pohađali su ga svi članovi i članice društva, te po
2	vežbača iz svih sokolskih četa. Po-vedena ic akcija, da se prijavi i što veči broj članova — starije braee, koji če sudelovati na obim sletovima s posebnim za njih odredenim vežbama.
(fl
Ж)
Oglas jevfcinbe
Za izvadanje TESARSKIH radnja oko podizanja Sokolskog sletišta ti Zagrebu raspisuje ovime Sokolska župa Zagreb jevtinbenu raspravu putem pismenih ponuda za subotu, dne 3 inarta 1934 godine u 18 sati, koja če se odr-žati u uredskim prostorijama Sokdske župe u Zagrebu, Gajeva ulica broj 3/11. kat.
Pobliži uveti, kao i načrti stoje interesentima na uvid za vreme uredov-nih sati u poslovnici Gradevinskog ot-seka Sletskog odbora Sokolske župe Zagreb, Masarykova ulica 1 /IV. kat.
U Zagrebu, 15 februara 1934.
Pretsednik Sletskog odbora Sokolske župe ZagTeb
Dr. OTON GAVRANČIĆ, v. r.
45-1
METKOVIĆ. — Godišnja skupština Sokolskog društva bila je 28 januara o. g. uz sudelovanje velikog broja članova. Kao delegat br. župe Mostar skupštini je prisustvovao brat Marčič, dir. gim. u Mostaru.
Starešina društva br. dr. M. Ko-šeina otvorio je skupštinu pozdravnim govorom u kojem je pokazao rad društva u prošloj godini, zaustavivši se naročito u pitanju odnosa mesnih škola (osnovne i gradanske) prema Sokolstvu, te na pitanju sokolskih četa, što je označio kao naj važni ju zadaču i za novu društivenu upravu. Nakon toga br. prof. Marčič lepim sokolskim govorom istakao je s nekoliko primera, što sve može da učini velika sokolska svest po siromašnim dalmatinskim se-linna. Naročito je pak prikazao uspešno osnivanje i delovanje sokolskih četa u imotskoj krajini. Naglasio je, da je budučnost Sokolstva u sokol-skom selu, pa je pozvao prisutne na osnivanje sokolskih četa.
Zatim su pojedini funkcioneri društva podneli svoje izveštaje, koji su primljeni sa zadovoljstvom, jer poka-zuju znatan napredak društva u pro šloj godini.
U izveštaju br. blagajnika narc, čito je i s negodovanjem zapažena stavka o višini mesečne najamnine, koju je društvo prisiljeno da plača z* samu vežbaonicu. Primljen je proračun, a zatim aklamacijom izabrana nova uprava sa starešinom br. dr. M. Koščinom na čelu. Uz par izmena izabrana su brača iz starog odbora.
Nakon zaključno g govora brata starešine, koji je naglasio veliko zna-čenje sokolske ideje u našem nacional-nom i državnom životu, te njegova apela na članstvo radi ispunjavanja sokolskih dužnostd, skupština je zaključena.
iupa Novi Sađ
ŽEDNIK. — Sokolska četa Kol. Žednik održala je svoju godišnju skupštinu 11 februara u prisustvu velikog broja članova. Skupštinu je otvorio starešina čete. brat Volič Drago i pozdravio prisutne. Zatim je izneo veliki napredak u moralnom, tehničkom
i materijalnom pogledu. Iscrpnc izveštaje podneli su načelnik i blagajnik. Iz izveštaja, koji su primljeni bez prigovora, moglo se zaključiti, da je stara uprava bila na višini svoga zadatka. — Zatim je data razrešnica staroj upravi. Izabrana je nova uprava, koju uglavnom sačinjavaju svi članovi stare uprave: Volič Dragomir, starešina; Mi-lanović Ž., zamenik; Galovič A., tajnik; Morača J., blagajnik; Vučkovič R., načelnik; Husalič J.,' Sipovac N., revizori.
Ž.upa Osi/ek
ANDRUAŠEVCI - ROKOVCI. —
Sokolska četa Andrijaševci- Rokovci priredila je 11 februara 1934 štros-majerovu proslavu. Prva točka bila je deklamacija »Vizija« od D. Domnja-niča. Iza toga je održao predavanje o Josipu Jurju Štrosmajeru, brat prosvetar. On je u svom predavanju izneo život i rad biskupov, a osobito se osvrnuo na rad biskupov za narodno jedinstvo. Posle predavanja nastupili su sa svojim vežbama: članovi, muška i ženska deca. Iza vežbe odigrali su članovi Sokolske čete igjrnkaz »Seljaci u gradu«, koji je dobro uspeo, jer je odigran, s mnogo volje i razumevanja. Prostorije, u kojima se je održala proslava, bile su sasvim pune.
0 BROD - BRDO. — Sokolska četa Brod - Brdo održala je 11 februara Narodno veče. Prikazane su bile slike iz seljačkog života i to: runjenje kuku-ruza, prelo, poselo, večer u seljačkoj kuči i žetva. Slike, koje su vanredno uspele, prikazale su članice i članovi čete. Naročito su bile živopisne prelo i žetva. Slikovita narodna nošnja i pevanje dale su slikama potpuni izražaj. Posle programa bila je igranka.
Poset bio je vanredan, naročito je bilo mnogo seljaka, pa je moralan uspeh vrlo velik.
NAŠ. BREZNICA. — Sokol, četa održala je svoju I glav. god. skupštinu dne 15 januara 1934 u 2 časa posle podne. Izaslanik matičnog društva Na-šice br. Nad Nikola.
Skupštinu je otvorio brat Jerneje Josip, starešina, pozdravivši prisutne, a zatim su svi funkcioneri dali svoj izveštaj. Nakon opširnog izveštaja brače tajnika, prosvetara, načelnika, načelnice vidi se, da je bio u 1933 g. rad u svakome pogledu aktivan. Posle ovih izveštaja br. Nad Nikola, dao je novih pobuda za daljni rad. Posle izveštaja revizionog odbora data je razrešnica starom odboru i prešlo se na izbor nove uprave, u koju su biratia sledeča brača i sestre: starešina: brat Jerneje Josip, prometnik; zamenik: Vjekoslav Vidakovič; tajnik: br. Grin-vald Leo, trgovac; prosvetar: s. Jelica Balog, učiteljica; načelnik: br. Balog Josip, učitelj; načelnica: s. Urban Ljubica, učiteljica. Revizori: br. Kubica Stjepan, stolar, i Bošnjakovič Pavo, lugar. Blagajnik: br. Pctrucič Alojz, priv. činovnik.
NAŠ. BREZNICA. — Dilctanska sekcija Sok. čete u Naš. Breznici priredila je dne 11 februara 1934 »Pokladno veče« sa sledečim programom: 1) Deklamacije — solo scene. 2) Vitka linija, šala u 1 činu. 3) Kod doručka, šala u 1 činu. 4) Ljubav pod maskom,
1 čin u karnevalu. 5) Dve narodne pesme.
Posle programa bila je veselica. Sve točke izveli su Sokoli i Sokolicc.
Moralan uspeh bio je odličan, a materijalan dobar.
PRIDVORJE. — Dne 14 feruara održali smo našu III glavnu skupštinu. Prisustvovali su delegati društva Da-kovo: brača Carevič Marijan i Kalman Slavko, ite 21 član i 10 naraštajaca ove čete. Skupštinu je otvorio brat starešina Šlocer Josip, te je kratkim, ali jezgrovitim govorom naglasio svrhu Sokolstva. Zatim je pročitana poslanica Saveza, nakon čega su čitani izveštaji pojedinih funkcionara, a konačno, nakon podeljene razrešnicc starom odboru, izabrana je ova nova uprava: starešina Šlocer Josip, zamenik Vukovič Šimo, prosvetar Mihal Marta, načelnik Geber Tama, zamenik načelnika Ber Antun, načelnica Mihal Marta, tajnik Rogoz Milivoj, blagajnik Mihal Miroslava; revizori:	Krnic Jakov i
Vorgič Ivo. Nakon izbora zahvaljuje br. Šlocer u ime nove uprave na pove-rcnju, te uz poklikc Nj. Vel. Kralju i Nj. Vis. Prestolonasledniku Petru, završuje skupštinu. Odmah nakon skupštine pristupilo je 6 novih članova u četu.
Župa Sušah: - Hijeha
BAŠKA. — Sokolsko društvo u Baški priredilo je 10 februara kosti-mirani ples u znaku licitarskog srca. Mnoštvo članova i članica u krasnim narodnim nošnjama iz okolice Zagreba davalo je priredbi osobiti čar. I poset i materijalni uspeh iznad svakog očekivanja. 13 februara pak u tri sata po podne bila je u »Hotelu Velebit« improvizirana zabavica za sokolsku decu i naraštaj takoder u narodnim
nošnjama. Uz svirku klavira, gramofona i pevanjem provedoše deca nekoliko ugodnih časova, a bijahu i podvo-rena kavom i slatkišima. U ugodnom raspoloženju završismo pokladne dane, da sc ponovno bacimo na novo-godišnji sokolski rad.	P.
KRK. — Dne 10 februara uvečc održano je ovde vrlo uspelo sokolsko plesno veče, vrlo dobro posečeno. Mnoge sestre i gospode bile su obu-čene u lepe otočke nar. nošnje, što je ovoj priredbi dalo naročiti karakter i kolorit. Da bi se isti što više izrazio. pored gradske glazbe, sudelovali su ovom plesu i domači »sopci« (svirači sopcla, narodnih otočkih instrumena-ta), uz čiju su svirku izvodene nar. »bodulske« (otočke) igre. Tom prilikom izvele su sestre i brača i »češku bese-du«. Medu brojnim posetiocima zapa-ženi su naročito gosti Sok. društva iz Vrbnika i Aleksandrova.
Ž.upa Šibenik - Zadar
ROGOZNICA. — Naše društvo priredilo je za ove pohladne sezone nekoliko uspelih zabava. Medu naj-uspelije spada veliki društveni ples. koji je održan 21 januara. Svečana akademija za dan 4 februara, prige-dom Štirosmajerovog praznika, koja je bila odlično posečena, predvela je di-letinska sekcija dva uspela komada »Jazavac pred sudom« od P. Kočič-a,
i	»Seljaci u gradu«, od N. Kosa.
13	febr. Sokolsko društvo predvo-dtlo je sa svojom. muzikom karneval sku povorku, a u veče priredilo je veliki krobuljni ples, koji je uspeo iznad svakog očekivanja.
MANDALINA. — U ovom društvu uredio sc je prosvetni odbor od sledečih:	Kramarič Ivo, prosvetar;
Jambrovič Ivo, tajnik; Vlahovič P. Ante, izvestitelj za štampu; Čatlik Niko p. M., knjižničar; članovi: Brana Marija, Despot Marija, Kovač Frano
i	Vlahovič Ratibor. Odbor se ozbiljno prihvatio rada: redovitlo sc drže nagovori pred vrstom i predavanja. Za svaku je kategoriju. odredena sestra
ili	brat. Svi su držali propisane govore, a brat Vlahovič A. predavanja o Sv. Savi i biskupu Štrosmajeru. Odre-deno je, netom nastanu zgodna vremena, da se priredc izleti s decom i naraštajem. Biče spojeni s poukom, zabavom i vežbanjem. Prosvetni odbor vodi i pozorišne poslove.
Da sc ugodi mladeži, priredilo je društvo sokolski ples u kavani Evropa. Ples je ispao strogo društveno - fami-lijarno u najboljem redu, veselju i na zadovoljstvo svih prisutnih.
Župa Tuzla
DOBOJ. — Priloži za gradnju doma. Za gradnju Sokolskog doma u Doboju priložiše: Milan Brkrč Jeluh Din 80/—, Rade Jokanovič, Bileča, Din 10'—, Jugosl. Solvav Tvornica D. D. Lukavac Din 5000'—, Trgovačko udruženje u Doboju Din 1000'—, Sokolska četa Boljanič Din 1000'—, Alfred Vrhovsky Din 200’—, dr. Izudin Džananovič Din 200'—, Ivan Starčcvič Din 300'—, Osoblje Pošte Doboj Din 404'—, Železnička ložionica Doboj Din 1285'—, Železnička radionica Usora Din 1542'—, Članovi odbora Sokolskog društva Din 1230'—, Aeroklub »Naša krila«, Doboj, Din 1500'—. Udruženje Jugosl. nac. žcljczničara Doboj Din 1500. Do sada sakupljeno je Din ЈОЗ.ООО. Darovatcljima hvala! Priloži sc pri-maju. Sa gradnjom doma otpočinjc se ove godina Ček račun br. 5483.
SKUGRIĆ. — 10 februara priredila je novoosnovana Sokolska četa u Skugriču svoju prvu zabavu, koja je u moralnom i materijalnom pogledu vrlo uspela.
Za ovo kratko vreme Sok. četa u Skugriču istupila jc u Gradačcu, zatim u Tolisu, te sada na zabavi, a uz vežbe članova vidi se da su vodeni sigumom rukom.
Na zabavi je bila publika veoma odušcvljena pozor, komadom »Stari Kralj«, te šaljivim monologom »Mičun u vojsci«, koju jc izvodio brat Vitomir Nikolič.
Ova mlada četa pod vodstvom brata Vit. Nikoliča obečaje vrlo lepu budučnost, te se nadamo, da ee se Sokolstvo u okolnim sclima razviti i pro-šitiri, a da če Skugričska četa služiti za p rim j er.
Zupa l/iice
VIŠEGRAD. — Osnivanje Sokolske čete u selu Međeđi. LJ malenom seocu, u pitomoj Mededi, što leži na pruzi Višegrad - Sarajevo, raširila se je neopisiva ljubav za Soko. Staro i mlado, malo i veliko želi da stupi u sokolske redove.
Na poziv brata Rada Žugiča, go-stioničara u Mcdede, višegradsko je društvo, izaslalo 4 febr. 1934 braču: Boža Popoviča, načelnika, i Abdusela-ma Abdulahoviča, prosvetara, da pro-vedu organizaciju čete. U največem raspoloženju i oduševljenju upisalo se je preko 60 članova. Nakon upisa brat
Popovič je razjasnio organizaciju Sok. čete, a brat Abdulahovie održao je govor o ideji i imenu Sokola.
Napokon je izabrana sledeča uprava: starešina brat Huso Bijedič; zame-nik brat Ljuban Krmanovič; sekretar brat Jbro Gačanin; blagajnik sestra Kuža Popovič; prosvetar brat Fehim Vejzovič; načelnik brat Kade Žugič; odbornici brača: Anton Vlašič, Fehrat Jašarcvič i Rašid Gegič.
Ova je četa kao kita šarenoga cveča, ukičena od braee svih triju vc-ra. To nam je naročito milo, jer su sva brača duboko uverena, da Soko poštuje svačije versko osečan-je.
NOVA VAROŠ. — Posle uspeha oko izgradnje doma, ovo mlado društvo, kojc živi u jednom od najsiro-mašnijih krajeva naše domovine, ba-eilo se na osnivanje sokolskih jedini-ea na selu. Uspelo- je, da za kratko vreme, pored čete u selu Debelji, osnuje još dve čete i to u Bistrici i Radije-vičima. Da bi uspeh ovih četa bio si-guran, ono je održalo peto-dnevni tečaj za članove sokolskih četa, na kome je učestvovalo 6 članova — sa sela, kao još i 4 člana i 2 sestre društva. Pored tehničkog rada, održavana su predavanja na tečaju iz istorije Sokolstva, ideologije i higijene. Predavali su brača: Karamatijevič, Cernajev, Subotič, Borisavljevič i Zekavičič. Pored osnovnih znanja iz sviju disciplina, ko-ic su predavane, potrudilo se je, da se buduči prednjači dobro obuče i u pret-stoječim sletskim vežbama na Sarajevo i Zagreb.
Brača i sestre, koji su pohadali tečaj uložili su puno volje u radu i, do-ista, pokazali odlične rezultate. Lepi odblesak od ovoga tečaja več se oseča u svima bratskim jedinicama, jer su tcčajci osobito pregli na posao.
Župa Zagreb
BREZOVO POLJE - BRUBANJ.
—■ Dne 11 februara 1934 održala je naša četa svoju III glavnu godišnju skupštinu u prostorijama školo u Brc-zovom Polju. Skupštinu je otvorio lepim pozdravnim govorom br. Petrovič llija, starešina čete. Poslanicu brat-skog Saveza čitao je prosvetar brat Demarin Viktior. Nakon pročitanih iz-veštaja brače funkcionera, razrešila je skupština prošlogodišnju upravu, a u novu izabrala sledeču braču: Petrovič Iliju za starešinu, Januš Milu za zam. starešine, Demarin Viktora za tajnika i načelnika, s. Gospičevu Danicu za blagajničarku, Petrovič Milu za prosvetara i knjižničara, Ličina Duru i Januš Dušana za ravizore. —
Na skupštini je donešen zaklju-čak, da sc redovni članski sastanci
održavaju svake druge subote uvečer, kojom če se prilikom ujedno brači članovima posuđivati knjige iz četne knjižnice.
Posle skupštinc održala je uprava izvanrednu sednicu, na kojoj je prim-ljeno u članstvo osmero brače.
KLOŠTAR IVANIĆ. — Sokolsko društvo Kloštar Ivanič održalo je u nedelju 12 februara izvanrednu glavnu skupštinu. Prisustvovala su 44 člana od 52 svega članstva. Skupštini je pretsedao brat dr. 1. Dorbolo. Posie njegova govora prešlo se na izbor nove uprave. Bile su predložene dve kandidatske liste s nosiocima I br. Mr. Sipušem i II br. dr. Dorbole. Kandidatska lista vežbača odnela je pobedu tajnim glasanjem sa 30 prema 13 glasova, dok je jedna glasovnica bila prazna. Izabrani su: za starešinu: Mr. Šipuš Drago, apotekar; za zamenika: Kvaternik Valent; tajnik: Žerjavic Josip; načelnik: Janeš Slavko; zamenik: Jurkin Stjepan; prosvetar: Sajko Zvonimir; blagajnik: Frketič Slavko; članovi uprave: Zubatovič Nikola, Janeš Josip, Bencek Matija, Miškič Vladimir, Pantlik Slavko; zamenici su: Li-sac Josip, Drk Duro. Revizori su Hajdina Franjo, Rukavina Milan i šuštič Marija; zamenici: Ganjuga Ivan i Bo-njevac Nikola. Sud častii: Gliks Robert, Nikšič Ivan i Kitanie Nikola; zamenici: Svajgovič Blaž i Hajdina Nikola. Ova lista u glavnom je sastavlje-na od ljudi slobodnih profesija. Novo-izabrani starešina brat Mr. Drago Ši-puš zahvalio se na poverenju i odižao lep govor o sokolskoj dužnosti po-zvavši članstvo na daljni sokolski rad, buduči je rad u prošloj godini bio vrlo slab. Nova uprava je garancija za sistematski sokolski rad u Kloštar Ivaniču. S ove izvanredne skupštine oda-slan je pozdravni telegram bratskom Savezu SKJ.
KRAPINA. — Rad sokolskih četa. Sokolska četa Lepajci: osnovana je tek 19 novembra 1933 sa 57 članova i s ovim odborom: starešina: Bauer Milan, posednik; zamenik starešine: Anhalcer Leopold, trgovac; tajnik: Papeš Stjepan. ratar; načelnik i pro-svetar: Findcrle Ivan, učitelj; blagajnik: Jagič Dragutin, ratar; revizori: Šoštarič Pavao, ratar i Leško Andro, ratar. — Ova je četa odmah nakon svog osnutka pod tehničkim i prosvetnim vodstvom br. Finderlea Ivana pokazala mnogo elana i aktivnosti. — Več je njihov poset akademije matič-nog društva dne 17 dec. 1933 s preko 20 članova dao lepo nade i pokazao veliku volju članova te čete. Dne 10 februara o. g. dala je ova nova četa svoju prvu akademiju, koja je u moral-nom i materijalnom pogledu upravo
odlično uspela. Na njoj su nastupili pod vodstvom br. Finderlea i ss. Fin-derle i Pavlečič u telovežbačkim točkama, deklamacijama i jednoj veseloj igri uz sudelovanje vojne glazbe iz Varaždina članovi, te. muška i ženska deca. Osobito je uspela vežba s puškama muške dece. Sve su točke programa izvedene vrlo dobro i dale su upravo iznenadujuči rezultat.
Sokolska četa u Zaboku: imala je da prebrodi mnoge poteškočc, kojc su joj ugrožavale ne samo prosperitet nego i opstanak. Da ne likvidira i da sačuva kontinuitet rada nastojanjem matičnog društva i podvostručenom požrtvovnošču brače prosvetara Rud. Borovčaka i tajnika Cerovca Ivana ograničila se: je četa s radom sa sokolskem decom i prosvetnim radom. Ovo godine radi se na podignuču društvo-nog doma uz pripomoč banovine i Saveza. Dne 4 februara o. g. dala je četa uz sudelovanje oko 70 pripadnika čete i 80 gradana u moralnom pogledu odlično uspelu akademiju u proslavu Štrosmajerova dana s predavanjem br. Rudolfa Borovčaka, dvoglasnim peva-njem pesama: »Naša prava«; »Bežimo — tecimo«, »Sijaj, sijaj, solnčece« i »Jagar pa jaga«, deklamacijama J. J. Štrosmajer »Tebi!«, »Neumrlom Štros-majeru« i igrokazom »U slavu Štros-majera«.
Četa u Začretju. Na području ovog matičnog društva prva je osnovana četa u Začretju. Ona je iz po-četka bila vrlo aktivna i dala je upravo odličnih rezultata svog rada. Pri-godom svog poseta Hrv. Zagorju Nj. Vel. Kralj je lično prisustivom uzveli-čao jednu vežbu i nastup ove čete. Prošle je godine u neke ova četa postala nešto neaktivni ja, no u koliko svi znaci ne varaju ima nade, da če ova četa ove godine i opet proraditi i postati aktivna i ponos sokolskog sela, kako je bila i pre. Po stanju od 21 januara 1934 broji četa 50 članova i 7 članica. Dne 2 februara o. g. odr-žana je glavna skupština, na kojoj je uz neke iznimke izabrana u upravu stara uprava s ovim članovima: starešina: Blazinič Petar, ratar; zamenik: Čižmek Franjo, ratar; tajnik: Goleč Viktorija, učiteljica; blagajnik: Mišak Ivan, brijač; načelnik: Vidovič Mirko, učitelj; prosvetar: Davidovie Petar, školski upravitelj; revizori: Kuhar An-đela, Davila Slavko.
Četa Svedruži. Dne 12 nov. 1933 osnovana je četa u Svedruži (opeinc Petrovsko) inicijativom mesnog učitelja u Svedruži br. Kovačiča Josipa. Četa je odmah prigodom konstituisa-nja brojila 41 člana. U upravu su izabrana ova brača: starešina: Hriberski Andrija, ratar; zamenik: Zajec Domi-
Sve soRolsRe i laRoailcisRe poirepšfine
Za igranje odboflcom; lopte, mreže, stupove Za laKu atletika: kopija, disko si, kugle, motke za skok, training odijela, majice, šprinterice Za table Tenis: rakete, loptice, mreže, stupove
n a j po v o l j n i j e nabavljate kod
Prve fugoslovenske industrije Sporlskih poirepšiine
Kr.	M, DRUCKER, žagreb, ilica 39
liferant	Filiala BEOGRAD, KNEZ MIHAJLOVA 35
(Pasaž a k a d c m i i e nauka) Ze/ruai/e ttesplaine c/enikef ф Đomoča inđuslrifal
43-1
tnSrl flC
aCi ЛЖлЉЉиЈе najSdidiiefk
KMtARNAfT'DEU
40-3
MEDt’NARODNA ŠPEDICIJA
GUSTAV BRELIĆ
POMORSKA AGENTURA.
Brzojavi: BREG SUŠAK, MASARYKOVO ŠETALIŠTE 5/1.
Telefon interurban 23 Pošt. pretlnac broj 134-
Tekući račun:	|
Hrvatska banka <f. cf. n
Preporučamo tvrtRe. Roje
oglasu ju u SoR- glasniRu:
JADRANSKA PLOVIDBA D. D.
SUŠAK
IRedovita parobrodska služba u svim pravcima jugoslavenskog primorja i Jadranskog Mora, za Dalmaciju, Albaniju i Grčku
DEVTINA TURISTIČKA PUTOVAH3A 10-11 dona zo Dalmaciju i Grčku 6 dana za Dalmaciju
Uključiv hranu i krevet na brodu udobni putnički parobrodi — dobra kuhinja — prvoklasna podvorba
Trošile prospekte!
Uputo daje Jadranska plovidba u Sušaku, sve njezine agencije i svi veći putnički uredi u tu- i inozemstvu
Vse tiskovine za sokolska društva, potrebne knjige za sokolske knjižnice, vabila, letake, lepake za sokolske prireditve Vam izdela Učiteljska tiskarna." Tiska šolske, mladinske, leposlovne in znanstvene knjige, časopise, revije, vizitke, bloke, račune, jedilne liste, posmrtnice in mladinske liste. Ilustrira knjige v eno- in večbarvnem tisku. / Lastna tvor-nica šolskih zvezkov. Knjigoveznica. Oddelek za učila z veliko zalogo slik naših velmož
KNJIGARNA
V LJUBLJANI PODRUŽNICA
V MARIBORU
Tyrševa ulica štev. 44
UČITELJSKA TISKARNA
V LJUBLJANI, FRANČIŠKANSKA 6
nik, ratar; tajnik i blagajnik: Šereg Ivan, opčinski blagajnik; načelnik i prosvetar: Kovačič Josip, učitelj; revizori: Makar Stjepan, ratar, Šereg Dominik, ratar Odbornici: Makar Franjo, ratar, Šanjug Milan, ratar. Ova je četa vrio marljiva.
Četa Škaričevo. Nakon neuspelog pokušaja još u decembru 1933 osno-vana*je 14 jan. 1934 nastojanjem učitelja Kovačeviča Srečka četa u Škari-čevom fopčme Petrovsko). Četa je na dan osnutka brojila 33 člana i 6 nara-štajaea. Četa ima 20 vežbača, koji su več pre osnutka čete počeli s vežbama za zagrebački slet. Vežbaei imadu puno volje i ljubavi za sokolsko delo. U upravu čete izabran je sledeči odbor: starešina: Golub Stjepan, ratar; zamenik: Jurman Zvonko, ratar; tajnik i prosvetar: Kovačevič Srečko, učitelj; načelnik: Kozina Ivan, radnik; blagajnik: Mirt Zvonko, posednik. Odbornici: Krog Lacko, ratar. Vinski Slavko, ratar. Osim tehničkog rada, stavila je ova četa u svoj radni program u prvom redu organizaciju glazhene sekcije s tamburaškim zborom i fan-farom.
Četa Brezovica - Podgaj. 28 januara o. g. održana je konstit skupština u Sokolskom domu Ljudevita Gaja u Krapini za osnutak Sokok čete Brezovica - Podgaj (opeine Petrovsko- Dur-manec). U četu se je upisalo 43 člana. Osnovana je posve samostalno inicijativom samih seljana preko br. Leljaka Ljudevita. U upravu je izabran ovaj odbor: starešina: Leljak Ljudevit, ratar; zamenik: Presečki Stanko, ratar; tajnik: Dunaj Dragutin, ratar; blagajnik: Leljak Dominik, ratar; prosvetar: Bakliža Milovan, študent; načelnik: Bajcer Josi-p, obrtnik; pročelnik glaz-bene sekcije: Miljan Vjekoslav, obrtnik; revizori: Mužar Stjepan, ratar i Presečki Ignac, ratar. U odbor su ušli kao prosvetar. načelnik i pročelnik glazbene sekcije brača od matičnog društva. Ova četa nema prostorija za vežbe, pa su se odlučili da uz velike žrtve prevaljivanja dalekog puta. do-laze u Krapinu u prostrani Sokolski dom na vežbe, što oni dosad uzorno izvršuju i tim opravdavaju nade, koje se u njihov sokolski rad polažu. Četa imade več organizovanu fanfaru pod pročelništvom br. Miljana Vjekoslava.
Četa Radoboj. Jedino od sela u srezu krapinskom bilo je selo Radoboj organizovano u bivšem Hrvatskom Sokolu. Još 1931 bila je tarno osnovana Sokolska četa no ona je ubrzo morala likvidirati. Na potica j matičnog društva i nastojanjem učitelja Klariča osnovan je odeljak sokolske dece. Dne 2 dec. 1933 održana je konstitutivna skupština radi ponovnog organiziranja čete. Starešinom je izabran br. Broz, a tajnikom br. Humljak. Ima nade, da če ova četa ove godine, kad matično društvo u Krapini pa potom i br. čete čekaju ogromni zadaci, koji se samo najaktivnijim radom mogu izvršiti, po-raditi i odgovoriti očekivanjima, koja se u nju polažu.
Četa u Petrovskom. I četa u Petrovskem postoji več od 1931 god., no što zbog neimanja prostorija kao i prednjaka nije ni ova četa kao ni ona u Radoboju došla do izražaja. Da se nekako sačuva kontinuitet te čete osnovan je i taino prošle godine odeljak sokolske dece pod vodstvom učiteljstva. Ovc godine treba da i ova četa stanc uz bok ostalim mladim četama na području matičnog društva Krapina svojim agilnim radom.
STARO PETROVO SELO. —
Skupština je održana u nedelju, 4 februara, na kojoj je izabran ovaj novi odbor:	starešina: Kramarič Stjepan,
zamenik starešine: Kral Josip, tajnik: Radovanovič Bora, blagajnik: Juzba-šič llija, načelnik: Radovanovič Bora, zamenik načelnika: Pekal Josip, prosvetar: Radovanovič Bora; revizori: Radular Dušan i Mašek Stanislav. Kao društveni delegat prisustvovao je br. Vučkovič Dura iz Nove Gradiške.
Četa je i pored ometanja sa Strane sokolskih protivnika uspešno ra-dila, a ove se godine sprema u več cm broju na slet u Zagreb.
OKUČANI. — Sokolsko društvo Okučani održalo je svoju redovnu godišnju skupštinu 11 februara t. g. Odziv članova bio je dobar. Revizioni odbor razrešio je bivšu upravu dužnosti i prešlo se na izbor nove uprave. Nova uprava izabrana je s nekim manjim izmenama od bivše uprave. Za starešina ostao je bivši starešina. Skupština je prošla u najboljem redu.
OKIĆ. — Četa Sv. Martin pod Oki-eem održala je svoju glavnu godišnju skupštinu 28 januara u prisustvu mno-gobrojnog članstva. Iz izveštaja vidi se, da je četa, koja je osnovana 1930 god., lepo radila. Tokom 1933 god. održana su mnoga predavanja i tri akademije. Članovi vežbači prisustvovali su i po-krajinskom sletu u Ljubljani-. Posle izveštaja biran je sledeči novi odbor: starešina Šoič Vinko, ?emljoradnik; zamenik starešine Zitkovič Janko, zem-ljoradnvk; tajnik i načelnica Kaurie Ljubica, učiteljica; blagajnik Tomaško-vič Janko, zemljoradnik; načelnik R,a-zum Mijo, zemljoradnik; prosvetar Bradič Milan, učitelj, te ostali odbor-.
Najbolje
tambure
te majstorske gitare i mandoline uz jamstvo preporuča čuvena rukotvorniča tambura
STJEPAN M.GILG
S1SAK br, 36 — Jugoslavija
Nabavite novi ilustrovani cijenik tambura, kojeg svakome na zahtev šaljem badava. Odlikovan sa 3 zlatne kolajne i diplome.
__________________ 41-2
38-0
Hm sokolske.
'U našoj nakladi izašle su sledeče nove sokolske knjige: B o k o J o s.:
Pripovetke za sokolsku decu i naraštaj
(sa slikama). — Cena 8 Din
Milčinski Fran:
Jimaštvo, priča sa slikama — srpskohrvatski. —
Cena S Din
Hebert G. - Trček:
Šport zoper telesno vzgojo. — Cena 10 Din
Sajovic - Trček:
Priprave za vaditeljske izpite (sa slikama). — Cena 18 Din
Schmidt - Pichler:
Fiziologija telesnog vežbanja (sa slikama). — Cena 35 D. n
Š u I
c e:
Sokolski sustav telovežbe, drugo izdanje. —* Cena 55 Din
U štampi: Dr. Vaniček - Drenik: Baton i boks
LJUBLJANA, NARODNI DOM
Telefon 25-43 • Račun poštanske štedionice Ljubljana 13.831
seltota Kralitvine Jvaoslavlie «. «»»„.> . filavnl I	feta,	•	«ed.kci|rt.	«1«K	•	Ti,k. №М|«. Ilrt.rn. („.„i.vnik Fran«, iM«i