Гласник Удружета Ложача Државних 'Железнира и Бродовау Београду Glasnik Udruženja Lnžača Državnih Železnica i Brodova u Beogradu. — Glasilo Udruženja Kurjačev Državnih Železnic in Brodov v Beogradu.
Kancelarija Udruženja i redakcija lista nalaze se pri ložionici državnih železnica Beograd. Čekovni račun br. 56551.
	Излази 12 пута у години.	Izlazi 12 puta u godini	Isliaja 12 krat v letu	Београд, 1 јуни 1934 г.	BDOj 6
Год. XI	Поједиии број 1 д и н a р	Pojedini broj 1 dinar	Pesamezna številka 1 din.	Beograd, 1 juni 1934 g.	
	Годиш. претплата 12. дин.	Godiš, pretplata 12 din.	Letna naročnina 12 din.	Beograd, 1 juni 1934 g.	
Угљеви Југославије као гориво
(Наставак)
У разча доба стварања земљине коре ковно je на На многим местима бивало наизменично под водом ибез в°де. Количзна воде, која je услед спушгања земљине Коре наилазила, стварала je читава мора са већим или ^зљим дубинама. Поновним' издизањем земљине кора 8°Да се je повлачила и остављала за собом језера и ба-Руштине, на већим или мањим просторијама. Ha оброн-Чкма брда ових стајаћих вода и у мочарима. нахватао се le временом на површини воде танак слој, који се je са-CTajao из водених биљака, траве, алга и изумрлих ми-кРоскопских бића. Како се je ниво воде спуштао и у пли-^аЦима дно остало суво, то je onaj слој изумрлих биљака и Животиња падао као застирач на осушено дно. Ha °вом су слоју, при тадањој влажној и топлој клими, ра-c‘ie у почетку разне траве, папрати, врсте шевара и друге 6иЈБКе, коje су иостепено изумирале, падале на слој и на TaJ начин и саме потискивале воду. У колико се je вода Г1°влачила, спуштало се je ca обала и брега веће растиње: ^^Унови и дрвећа, нарочито јове, које je изумирањем СТвзрале хумусне слојеве.
У плитким стајаћим водама, чији ниво није падао, je после достизања извесне дебљине отежао Пво на дно као застирач. Временом су се преко њега ^агомилавали други слојеви, уз осгатке риба и других ^ ^них животиња и стварали пиктијасту и лепљиву масу, la je садржавала велике количине масних продуката и
беланчевине, a која je почетни материјал за стварање са-пропел угљева.
У шумским мочарима, при топлој и влажној клими, поред разних биљака и џбунова успевало je и велико дрвеће. које je изумирањем стварало сл јеве из којих je доцније постао угаљ.
У времену потребном да се створеслојеви неколико метара дебели, дошло се je испитивањем прилика у Сенф-тенбершким слојевима мрког угља у Немачкој. У овоме ревиру налази се ред хоризоната (слојева фосивних па-њева), у остојању на један метар један над другим. Утврђено je да сваки хоризонт одговара прастаром слоју у коме се je развијао корен стабла. Пречник пања овог џин дрвета износи четири метра (стабло je било дуго 60 метара) a no броју прстенова на пању утврђено je да je већи део овог дрвета достизао хиљадугодишњу старост.
Постепено се je између пањева стварао хумисни по-кривач, за чије je стварање било потребно дуго времена. Претпоставља се да je за стварање једног метра слоја било потребно најмање три хиљаде година.
Односно геолошких слојева који носе угаљ, може се рећи да се тресет налази у најмлађим геолошким слу-чајевима: аливиуму и дилувиуму.
Мрки угаљ се налази у главном у слојевима креде и терциера. Наши мрки угљеви припадају слојевима тер-циера и то олигоцену и миоцену, ређе еоцену.
Каменл се угаљ налази у главном у карбонској фор-мацији, али се налази и у слојевима силура и девона. Ha југу се камени угљеви налазе већином у формацији
тријеса, (Вршка чука, Српски Балкан и остали лијасни угљеви), али се налазе и у формацији јуре и креде) Д. Cpeha, Ргањ ит.д). Прави камени угљева нема у терци-еру, али има угљева слични каменим (Мајевица и Ја-рандо).
Биљни свег из кога се стварао угаљ, у главноме je еледећи:
Материјнл за тресет дале су разне врсте трава, трски, биљака, џбунова и дрвећа, нарочито јова.
За стварање ниоценског мрког угља дали су мате-ријал у главноме кипариси; за олигоценски мрки угаљ: лиснато џиновско дрве1је, барски кипариси, смрча, јеле, борови, храстови, орах, лорбер, јавор, кестен. буква, кру-шка, јова, врба, брест, јаблан и разне врсте палми.
Биљни материјал из кога je постао угаљ у карбон-скиј формацији састајао се je у главноме из биљака ни-жега реда (папрат — ликоподиум), као и биљака вишега-реда сличних четинарима (стигмарија, липодндендис, си-лигарија). Знатаи су удео имале биљке сличне трски и каламиги (врста печурки).
Слојеви камених угЂева на југу (наши камени у-гљеви лиаса и креде) постали су из врста папрата, сили-гарија, хипондра и фонифера (смоласто зимзелен дрвеће).
По изумирењу ове биљке подлежу распадању и то на следећи начин:
Први процес распадања труљење збива се у пот-« пуном присуству взздуха. При овоме распадању остају течни продукти: угљена киселина вода и метан или друга угљоводонична једињења. Целулоза и протоплазма под-
лежу распадању, док се смола и восак битно не ра-спадају.
Други процес распадања je испружавање a збива се при недовољном пр:*суству кисеоника из ваздуха. По овом процесу остају само чврсти остаци који садрже угљеник.
Трећи процес распадања je прелаз у тресет и он се збива без битног учешћа ваздуха.
Капелер даје следећу разлику између другог и тре-ћег процеса:
Тресентни хумус нарасте у води; у свежем стању има састав масне иловаче или меког сапуна. При сушењу се јако скупља и образује чврсту рожасту масу. Понова потопљен у воду неће да нарасте. Хумасни облик, који се налази у трулежу (садржина шупљег дрвета које трули — дриги процес распадања), у облику je ппаха који помешан са водом даје слабо пластичну масу која се при сушењу распада поново у прах“.
Биљни остатци на дну стојаћих вода при распадању подлежу процесу труњења, који се збива под потпуном осуству ваздуха, a no том процесу претварања у тресет (постанак сапрепел угљева).
Овако припремљен биљни и животињски материјал подлеже даље процесу угљенисања, који je Гимбел озна-чио као природни процес стварања угља.
Време je протекло од стварања наслага из којих je постао данашњи мрки угаљ, цени се на четири до пет милиона година.
(Наставиће се)
0 хемијском омекшавању воде за доливање локомотивских котлова
(Наставак)
Kao што je познато, постоје у погледу могућих по-ступака две главне методе при хемијском омекшавању воде за доливање парних котлова, и то :
а)	Омекшавање воде у самом парном котлу. — Противу ове методе изјашњавају се, као што je напред наведено, сви признати машински стручњаци, и данас се њоме служе само они стручњаци, који у суштину ствари нису довољно упућени — и
б)	Омекшавање воде изван парног котла. У прву методу спада и метода сузбијања хватања или пријањања камена о бокове котлова, као и метода тако рећи од-лепљивања, одвајања камена од лима. У ову последњу методу спада и употреба малочас наведеног ланеног се-мена и зеленог сапуна: јер, уношењем ових предмета у котао, не може се спречити образовање камена, већ ма-сноћом тих средстава циља се, на колико je могуће јаче изазивање одвајања камена са односних лимова односно површина котла. Но, и ако се унашањем у котао сред-става за сузбијање пријањања камена буде евентуално и имало видног успеха, ипак се тиме ствара друго зло, које се махом при том губи из вида, a које се увиђа из следећег излагања. Вода у локомотивском парном котлу, нарочито кад се локомотива налази у кретању и са ве-
О hemijskom omekšavanju vode za dolivanje lokomotivskih kotlova
(Nastavak)
Kao što je poznato, postoje u pogledu mogućih postupaka dve glavne metode pri hemijskom omekšavanju vode za dolivanje parnih kotlova, i to:
a)	Omekšavanje vode u samom parnom kotlu. — Pro-tivu ove metode izjašnjavaju se, kao što je napred navedeno, svi priznati mašinski stručnjaci, i danas se njome služe samo oni stručnjaci, koji u suštinu stvari nisu dovoljo upućeni — i
b)	Omekšavanje vode izvan parnog kotla. U prvu metodu spada i metoda suzbijanja hvatanja ili prijanjanja kamena o bokove kotlova, kao i metoda tako reći odleplji-vanja, odvajanja kamena od lima. U ovu poslednju metodu spada i upotreba maločas navedenog lanenog semena i zelenog sapuna: jer, unošenjem ovih predmeta u kotao, ne može se sprečiti obrazovanje kamena, već masnoćom tih sredstava cilja se, na koliko je moguće jače izazivanje odvajanja kamena sa odnosnih limova odnosno površina kotla. No, i ako se unašanjem u kotao sredstava za suzbijanje prijanjanja kamena bude eventualno i imalo vidnog uspeha, ipak se time stvara drugo zlo, koje se mahom pri tom gubi iz vida, a koje se uviđa iz sledećeg izlaganja. Voda u lokomotivskom parnom kotlu, naročito kad se lokomotiva nalazi u kretanju i sa većom brzinom vuče voz, nije u
Врој 6
hoM брзином вуче воз, није у мирном стању, већ услед живог образовања nape, потребне за рад парне машине, a које бива не само на површини, већ и у самој маси воде у котлу, вода у котлу јако се узбурка, a због не-равнина колосека она се при том и таласа — лелуја —, те се услед немирног стања воде растресе муљ и ситан камен у котлу, измеша се са кључалом водом, због чега ову и узмути, што се помоћу водомерног стакла даје констатовати, a што нарочито настаје кад котао дуже време није пран, и доспе са паром како у пароразводне сандуке, тако и у парне цилиндре, где разорно дејствује на таруће се површине: a ca тим у вези изазван je и отежан ход локомотиве и јача потрошња угља. A ако при томе у котао унесена средства садрже и киселине, онда су оне штетне no котловски материјал: јер нагри-зају лим из кога je котао израђен. И ланено семе и зе-лени сапун служе истој сврси: сузбијају пријањања ка-мена о бокове котла; само сапун потенцира дејство екстрахованог зејтина, који се при температури воде у котлу издваја из семена.
(Наставиће се)
mirnom stanju, već usled živog obrazovanja pare, potrebne za rad parne mašine, a koje biva ne samo na površini, već i u samoj masi vode u kotlu, voda u kotlu jako se uzburka, a zbog neravnina koloseka ona se pri tom i talasa — leluja —, te se usled nemirnog stanja vode rastrese mulj i sitan kamen u kotlu, izmeša se sa ključalom vodom, zbog čega ovu i uzmuti, što se pomoću vodomernog stakla daje konstatovati, a što naročito nastaje kad kotao duže vreme nije pran, i dospe sa parom kako u parorazvodne sanduke, tako i u parne cilindre, gde razorno dejstvuje na taruće se površine: a sa tim u vezi izazvan je i otežan hod lokomotive i jača potrošnja uglja. A ako pri tome u kotao unesena sredstva sadrže i kiseline, onda su one štetne po kot-lovski materijal: jer nagrizaju lim iz koga je kotao izrađen. 1 laneno seme i zeleni sapun služe istoj svrsi: susbijanju prijanjanja kamena o bokove kotla; samo sapun potencira dejstvo ekstrahovanog zejtina, koji se pri temperaturi vode u kotlu izdvaja iz semena.
(Nastaviće se)
Ашкачи ширите сво| лист.
Bolnska potpora
(spet nepoklican pride na svadbo.)
Povodom vprašanja pravične pazdelitve bolniških podpor, o katerem se je že razpravljalo v našem časopisu, nobeden ni o tem odprl diskusijo, kakor samo Oblasna uprava v Ljubljani in še to kdo govoril? G. Rus Josip regulisani v. d. mvoda, ki si je že penzijo osigural, kateri je.za teh malih deset let prejel več na dnevnicah od Udruženja nego so prejeli vsi njegovi oslali člani - dnevničari bolniške podpore za dve leti. Moral bi to vprašanje raspravljati neki drugi, ki ima večje zmožnosti. Čeprav sem v tem članku lepo prosil vse naše regulisane tovariše, da naj ne bodo pristranski in da vsaj v tem momentu ubrz-dajo svoje nepre, mostljive ambicije in materijalističke želje, da dozvole tudi slabšim članom o tem predlogu nekaj povedati; a ti so dnevničari, ali g. Rus jih ni pustil, da bi prišli na vrsto. Torej g. Rus bodi potrpežljiv in pusti tudi drugega, da malo govori, kar zahteva uljudnost proti svojem bližnem tovarišu.
Nikjer nisem niti z eno besedo tvrdil v svojem članku, da sem samo jaz in nobeden drugi pravilno razumel socijalni problem, pa odkod pogum da se taka neresnica pripisuje javno in očitno. Smešna je tvrditve g. Rusa, da so samo regulisani za čas bolezni utistem položaju kakor dnevničari. Ali bi se tovariž Rus hotel danes zameniti z dnev-ničarem, ko trdi da so dnevničari kakor regulisani. Pa zakaj si dragi tovariš uložil toliko truda in znoja da postaneš re gulisani nameščenec v. d. mvoda, zakaj nisi ostal večni dnevnićar kakor mnogi tvoji sotrpini — če je to tako prijetna stvar.
Prepričan sem kakor tudi tovariš Rus u svojem članku trdi, da bo razumelo celo članstvo naše trdit. Mene je že eden dober del našjh članov razumel, a to so beogradska Oblasna uprava s 650 čl. in Oblasna uprava brodarja ki šteje 280 čl., kat ri regulisanim članovima ne isplačujejo bolniške
potpore nego samo dnevničarima, pa bi se žolelo da tudi drugi člani sledijo njihovem primeru brez obzira na neosnovano prigovarjanje tovariša Rusa.
Velika je drznost g. Rusa ki trdi, da je samo varanje z moje strani če trdim, da sem neštetokrat to vprašanje po-krenil na raznih skupštinah in kongresu, kakor tndi to da so na te prišli v večino slučajevih vedno eni in isti delegati z istim predlogom ki je popolnoma neprikladen za dnevničare. G. Rus se sigurno ni spomnil da ima od vseh ieh mojih trditvah sledu u zapisnikah in da imam tndi veliko število živih prič. Nazadnje imeli bomo prilike da se na bodočem kongresu o vseh teh in drugih vpraša njih pogovorimo kdo de'om dokazuje in čigave so dnevnice smajn-šane a čigave so ostale po starem t.j. namreč ako me bo tovariš Rus s svoiim namigavanjem izazval, da tam tudi jaz svoje želje izrazim. Nisem kriv jaz če g. Rus pride na kongres u Beograd a pri zasedanju istega, kjer padajo na sejah razni predlogi — njega ni tam. Kje je to bil to že on najboljše ve. Pozneje pa ne ve kdo je kaj predložil, tako da sem celo jaz moral sejo zapustiti in iti reševati g. Rusa.
Ni ravno lepo od tovariša Rusa, da samo sebe in še tri do štiri druge tovariše poveličuje, kako so samo oni sposobni za kongresne delegate, dočim vse ostale člane potegujejo kod nesposobne za otpravljanje društvenega dela.
Milovan Milic.
Из повереништва Вуковар
Централна управа примила je ниже наведен допис, који својом ингересантношћу заслужује да се обелодани у нашем листу.
Повереништво у своме допису каже овако: Част нам je достави ги гори.ој Управи да je наш др\ г Тодо-сије Јовановић, преминуо v санаторијум „Голник“ у Спо-венији накои дуготрајие тешке болести „туберкулозе“ a
од које je боловао више од годину дана. Да би била његова трагедија већа, a чаша горчине коју му je суд-бина доделила пуна до краја, њега je, чим се на њему појавила клица ове страховите смртоносне болести, оста-вила и његова законита жена, када се je он први пут вратио из санаторијума „Голника". Жена je изнела ствари и оставила га у празноме и хладном стану у сред зиме, са речима „да њој није потребан“ туберкулозан и да њега неће ни да види и да њој уопште више не долази, пошто je туберкулозан“.
Исто овакве хумане ocehaje показао je наспрам њега и његов таст, који му je забранио приступ у своју кућу, премда га je необично волео док je он у пунсме напону здраве снаге доносио кући лепе nape, које je тешким знојем зарађивао. Сасвим je тачно да су овакви нехумани и некултурни поступци од стране његових најближих, много припомогли напретку страшне болести, a и тежем и жалосном завршетку нашег доброг друга.
Што je најинтересантније, данас, када je наш друг, коме je њега законита жена много загорчала последње дане паћеничког живота затворио за навек своје уморие очи, заборављен и остављен од жене и роцбине, данас та иста жена има смелости да потражи посмртнину коју исплаћује наше Удружење својим члановима. Сада би биле nape добре, a пок. Јовановић док je био болестан, није joj требао.
Ha основу свега напред изложеног, ово Поверени-штво моли Централну управу да, ако наш почивши друг, има, према нашим Правилима, право на посмртнину да се исти новац не издаје његовој жени као ни тасту, већ да се nape уложе у поштанску штедионицу, на имење-говог детета коме je једна година дана старости. Такође би Удружење требало да испослује да се новац који има још да се прими од болесничког фонда такође уложи у Штедионицу на име његове мале кћерчице, поштоње-гова жена не заслужује да прими ни један динар, a детету he бити преко потребан када одрасте, то би му у осталом била једина успомена на покојног оца.
Напослетку наше Повереништво из Вуковара у своме акту каже и ово: молимо вас да овај наш акт објавите у нашем стручном листу na нека иаши другови виде како жене воле нашег гаравог и масног ложача само док његови здрави мишићи зарађују nape, да може жена безбрижно живети, a када западне у болест . . . ?
Нека je слава и лака родна грудва нашем напаће-номе другу Јовановићу, који je оставио пуних 10 година своје младости и здравља међу нама на државним же-лезницама.
Повереник,
Дарагинов С. Благоје
Повереништво Вуковар.
Občni zbor oblasne uprave Lj ubij an a
Društvo kurjačev drž. železnic Kraljevine Jugoslavije Oblastna uprava Ljubljana sklicuje svoj deseti redni letni občni zbor v torek 12 junija 1934, z začetkom ob 9 uri dopoldan v prostorih g. Kačiča Turševa c. 58
Dnevni red:
1)	Otvoritev občnega zbora,'
2)	Poročilo predsednika,
3)	Poročilo tajnika,
4)	Poročilo blagajnika,
5)	Poročilo nadzorstvenega odbora,
6)	Razrešnica upravnemu odboru,
7)	Volitev novega upravnega odbora,
8)	Predlogi in
9)	Slučajnosti.
Opomba: V primeru, da občni zbor ob določeni uri ne bi bil sklepčen, se bo vršil eno uro pozneje občni zbor z istim dnevnim redom in bo sklepal ob vsakem številu članov.
Za upravni odbor:
Predsednik	Tajnik:
Teran Andrej	Rože Palentin
Централној управи, као и свима обласним управама и секцији бродара.
Позив на редовну годишњу скупштину X. Обласне Управе.
Сарајево.
Част je Обласној управи Сарајево позвати на своју Годишњу Скупштину, која ће се одржати на дан 22-VI. 1934. год. у друштвеним просгоријама Долац Малта са дневиим редом, no члану 70. друштвених правила, како следи:
1)	Избор претседкика скупштине, секретара и 2 оверача записника.
2)	Извештај претседника, секретара, благајника као и извештај Надзорног Одбора.
3)	Давање разрешнкце старој управи.
4)	Бирање нове управе и заменика.
5)	Решавање о свима предлозима. молбама и жал-бама поднетим на Скупштини.
6)	Решавање о казнама појединих чланова.
7)	Подношење извештаја о Фонду.
8)	Достављање списка чланова, нове Управе месној полицијској власти.
Скупштина he се одржати у 9 сати, у колико неби био довољан број присутних делегата, Скупштина he се одржати 1 сат касније без обзира на присутне делегате.
Ово се доставља до знања свима члановима сара-јевске Об гасне управе, као штл се позивље Централна управа и све Обласне управе да изашаљу своје деле-гате у колико то дозвољавају финансијске и службене прилике.
Позивљу се сви Пододбори и Поверсништва Обла-сне управе Сарајево да изашаљу своје делегате.
Како je свима друговима познато да je наше Удру-жеље основано прије 10 година, те према томе Обласна управа Сарајево, прославиће 10. годишњицу оснутка namer Удружења.
Зато cp позивају сви чланови Обласпе управе Са-рајево да изволе увеличати нашу прославу, разуме се да присутни чланови долазе о свом трошку, изван оних де-легата који пођу на Годишњу Скупштину, то he платити Обласна управа, и то no друштвеним правилима колико спада делегата
Другови, како je већ споменуто да he се наша Го-дишња Скупштина одржати на дан 22-IV. о. г. a про-слава 10. годишњег рада нашег Удружења прославиће се 23-VI. о. г. то на темељу тога Управз he се побринути за дочек својих чланова и ibuxobox породица, само дру-гови јави^е, који мисли да присуствују прослави, ца се може благовремено побринути за конак.
Управа he приредити излет на Илчџу врело Босне и друге природне крајеве a што ћемо имати посебне Barone ca локалним возом, који tcpehe из Сарајево на дан 23-VI. у 10 и 30, a ручак he бити на врелу Босне, то се умољавају сви чланови нашег Удружења целе наше Земље да присуствују нашој прослави са својим породицама, у што већем броју, у колико им буде служба дозвоља-вала, на прослави he свирати властити тамбурашки збор. Умољавају се другови који желе присуствовати прослави да јаве 8 дана прије Скупштине, како би се могао Од-бор побринути за дочек. Ово другови примите к срцу за важно и будите свесни свога Удружења.
До виђења на Прославч и Скупштини!
Секретар Обласне Управе Претседник Обласне Управе
Сарајево	Сарајево
Марко Марјановић	М. Јовичић
Zapisnik
Devete redovite godišnje skupštine udruženja ložača državnih željeznica Kraljevine Jugoslavije, Oblasne uprave u Zagrebu, održane dne 8. maja 1034. godine, u prostorijama Željezničke Dvorane Trnjanske. ceste kbr. 1, tačno u devet sati prije podne. Prisutni su bili gosp. izaslanik Uprave policije u Zagrebu, predsjednik Centralne Uprave u Beogradu gosp. Milovan Milić, preds. Obi. Uprave u Ljubljani gosp. Teran Andrej a od Obi. Uprave Zagreb: Predsjednik Janežič Dragutin, tajnik Mlakar Franjo, blagajnik Jugovič Imbro, predsj. nadz. odbora Oreški Mijo, i delegati: Medved Gjuro, Matan han, Školnekovič Ivan i Dobranič fosip.
Delegati na skupštini su bili: Vajdič Ljudevit Osijek, Brkič Jovo Osijek, Vučkovič Jovo Srp. Moravice, Pribanič Ban Srp. Moravice, Stančič Antun Sušak, Adamovič Božo Gračac, Tomanek Franjo Bjelovar, Prodanovič Ivan Virovitica, Vrzić Mile Brod na Savi, Bartolac Slavo Karlovac, Bo-rovac Mile Koprivnica, Ivić Avgust Sisak.
Janežič: Otvara devetu red. god. skupštinu u devet sati prije podne, pozdravlja prisutne, i daje predlog da se bira predsjednik i tajnik godišnje skupštine, kao i dva ove-rača zapisnik.
Zaključak: Izabran je za predsjednika god. skupštine б- Milovan Milič koji to prihvaća uz primjedbu da bi volio ne obnaša čast predsjednika godišnje skupštine iz razloga ba mu se koješta ne predbacuje. Za tajnika godišnje skup-
štine biran je Brkič Jovo, a za overače zapiznika birani su Ptičar Ljudevit i Zemljič Sebastijan.
Janežič: Čita pozdravnu depešu Njegovom Veličanstvu Kralju Jugoslavije Aleksandru /., a prisotni oduševljeno kliču: Živeo Kralj, Živeo Kraljevski Dom! Čita dalje pozdravne depeše Gosp. Ministru Saobračaja, banu Savske banovine gosp. Dr. /. Peroviču, Direktoru direkcije Zagreb gosp. Ing. Šneleru, gosp. Ing. Naumoviču našem počasnom predsjedniku i Šefu Vuče direkcije Zagreb gosp. Ing. Lončarič Antunu.
Milič: Upozoruje prisutno članstvo i delegate na izvještaj predsjednika Oblasne Uprave Janežiča.
Janecič: Izveštava, što je u roku od ovih 10 mjeseci radio, primečuje nadalje, da je velika klitika medu članstvom i objašnjava, da je danas teško postizavati ciljeve t.j. poboljšanje stanja ložača, jer se nalazimo u vrijeme sveopće krize zbog koje se provađa opća štednja. Čita nadalje našu predstavku gosp. Načelniku muš. odelenja direkcije Zagreb, u pogledu održanja reda i rada na lokomotivama gdje se moli da se ublaži rad samih ložača, jer je prena-poran, i u smislu toga navadja podatke iz raznih ložionica, kao i da ložači uz to moraju obavljati razne ložionske radove. Nadalje napominje stručne ispite samih ložača, i raspodjelu tog rada prema regulisanju. Čita nadalje odgovor direkcije Zagreb u pogledu prekorednog rada u ložionici Bjelovar, i u kojem se navadja, da podatci u žalbi ložionice nisu tačni, te se preporuča ložačima da se gledaju sporazumeti najprije sa svojim šefovima ložioniža, a
Prodanovič: na to upada sa primjedbom, da njemu nije ništa koristilo, što se žalio šefu ložionice, jer ga je istj jednostavno odbio.
Janežič: napominje, da je on svoje u svakom pogledu učinio, i upozorava da se molbe i žalbe dostavljaju pismeno, jer se na same riječi ne može intervenisati. Time završava svoj izveštaj.
Milič: Primećuje za žalbu ložionice Bjelovar da se ista uputila Centr. upravi u Beograd, a oni su istu kako i spada dostavili redovnim putem, t.j. putem Oblasne uprave u Zagrebu, Oblasnoj drrekciji u Zagrebu.
Mijič: Pita dali se prima izveštaj predsjednika do znanja, a prisutni ga primaju jednoglasno.
Mlakar: Čita izveštaj tajnički u kojem izmedju ostalog kaže da je isplaćeno ukupno dinara: 4.508. —, a bolesničkih potpora isplaćeno je ukupno dinara : 11.027.—. Na pitanje predsjednika godišnje skupštine Miliča, isti se izveštaj prima do znanja.
Jugovič: Čita bilansu Oblasne Uprave Zagreba t.j. blagajnički izveštaj, koji se jednoglasno prima do znanja.
Janežič: nu primjedbu Vrzića tumači stvar plaćanja vjenaca za pok. Dragutina Veličkog, za kojega je Uprava prije ove zaključila i potpisala plaćanje vjenaca pogrebnom zavodu i koja to nije platila, i sada je to ova Uprava morala platiti.
Milić: Daje riječ predsjedniku nadzornog odbora Obi. Uprave Zagreb Oreškomu Miji, koji izjavljuje sledeče: Drugovi, ja sam u toku godiue više puta pregledao blagajnuj i uvijek sam ju našao u redu. Pošto je s time završio svo izveštaj, isti se bez primjedbe prima do znanja.
Milič: Daje predlog, da se razreši stara Uprava, i članstvo to prima do znanja, i prelazi se na dnevni red na biranje nove Uprave, te na predlog Miliča zaključeno je, da se nova Uprava bira aklamacijom.
Milič govori o radu dosadanje Uprave, koja je bila radom u svakom pogledu ispravna, i savetuje članove da i sada biraju Upravu ispravnu, koja će raditi na dobrobit članova i udruženja i koja će svojim radom pokazati napredak u svakom pogledu. Podjeljuje riječ drugu MarčeM, koji izjavljuje sledeče:
Da je bio prošle godine biran u Upravni odbor, pa je na bredlog blagajnika Uprave Jugoviča bio isključen iz upravnog odbora, jer da je prema izjavama Jugovičevim klevetao Upravu, dok on medjutim smatra da nije kriv, jer je uvijek išao na to, da sam radi sve u redu, pa je i od drugih u Upravi zahtjevao da rade ispravno, međutim je vidio, da se upravnom odboru ne obraća nikakova pažnja. Izražava mišljenje, da ovakova Uprava kakova je .bila do sada, ne može svojim radom ništa pozitivnog pokazati, jer ovakova Uprava je štetna po samo udruženje, zato predlaže, da se bira čestita Uprava, jer ova dosadan ja nije bila poštena. Primećuje nadalje da su predsjednik i tajnik ljudi, koji samo svoje biraju za delegate kod godišnje skupštine, našto ga Milič prekida, i primećuje, da delegate za god. skupštinu ne bira predsjednik i tajnik, nego da ih je birala članska i odborska sjednica, razjašnjava za to biranje delegata, i napominje da prema pravilima t.j. prema brojnom stanju članstva Zagreb gl. kol. ima pravo na tri delegata, a Zagreb — Sava ima pravo na jednog delegata. Pita članove za mišljenje o govoru druga Marčele, a isti, izjave druga Marčele, oštro osuđuju.
Marčola: U nastavku iznaša, da se radi toga provađa štednja u udruženju, jer su među samim finkcionerima nastale nesuglasice, pa od straha jedan pred drugim ne može nego da bude pošten
Milič: Podjeljuje riječ predsjedniku Obi. Up ave Ljubljana.
G. Teran\ Izjavljuje, kako on vidi da je sada Uprava u svakom pogledu ispravna, te da ga veseli što Uprava tako lijepo napreduje, i želi joj i nadalje uspješan rad. Prisutni delegati i članovi pozdravljaju ga sa „Živio“.
Milič: Čita kandidacionu listu Oblasne Uprave Zagreb, a Matan primjećuje da otklanja funkciju tajnika, našto Milič predlaže glasanje.
Janežič: Izjavljuje, da je njegova namjera da se u opžte 'povuče iz funkcije, jer se od njega previše traži, a on opet nije u stanju sve da isposluje, i predbacuje mu se koješta, tako da smatra da je najbolje da se povuče iz funkcije u Upravi, a za dosadanji njegov rad u Udruženju može u svako doba da dokaže da je uvijek intervenisao u svakom pogledu, i njegov rad najbolje svjedoči tome, našto Vrzić sa svoje strane primjećuje, da je Janežič za svoj dosadanji rad zaslužio svako priznanje, i predlaže da mu se njegov mjesečni honorar povisi na 150.— dinara mjesečno.
Zaključak: Nakon protesta članova, i pošto svi jedno, glasno biraju Janežiča i koji to nadokon prihvaća, bira se slijedeća Uprava: predsjednik Janežič, I. podpredsednik Medved Grujo, II. podpredsjednik Belošič Ivan, tajnik Mlakar
Franjo, blagajnik Jugovič Imbro, i četiri člana upravnog odbora : Školnekovič Ivan, Rom Stjepan, Rozncvet Alojz i Be-nažič Frunjo. U nadzorni odbor ušli su. predsjednik Greški Mijo, i odbornici: Bogdan Ivan, Ptičar Ljudevit,Jakžič Rade IV, lož. Srp. Moravice, i Btkič Jovo lož. Osijek.
Posle biranja nove uprave, prešlo se je na eventualije:
Milič: Podjeljuje riječ drugu Katušiču, koji navada, da je predprošle godišnje skupštine morao vratiti novac koji je primio za dnevnice kod god. skupčtine, i zaključeno je pošto niti ostali nisu vratili novac, da se i njemu vrati 120.— di-dinara koje je primio za dnevnice, i natrag vratio Upravi.
Katušič: Opisuje stanje konačišta za ložače u ložionici Koprivnica, koje je prema njegovim izjavama podpuno nemoguće za odmor ložača, te je zaključeno, da se u pogledu toga interveniše.
G. Teran: Razlaže, da u Upravi za funkcionere mora biti zamjenika, a nova pravila to ne predviđaju, a Milič obrazlaže stvar, i ostavlja to za idući kongres. Podjeljuje riječ drugu Vrziću.
Vrzič: Pozdravlja gosp. Šefa Vuče gosp. Lončarič Antuna koji je u to vreme prispio, kao i predsjednika Janežiča i cijelu Upravu. Navada kako su ložači nesložni u pogledu intervencija kod g.g. Šefova ložionica, i rešenjima dokazuje kako ložači u lož. Brod na Savi dobivaju za najmanju stvar kazne po tri dnevnice, a za razlog navada da je greška u turnusu, i što se dobiva premalo materijala, našto Milič predlaže, da se povodom iznesenog, od strane Vrziča, sastavi jedna rezolucija, koja će ići na to, da se ložačima u pogledu turnusa i materijala ide na ruku. Predlog Miliča zaključkom se prima do znanja i odobrava se.
Prodanovič: kao povjerenik podružnice Virovitica iznaša, da oni rade prekoredan turnus, i odmah po izvršenom turnusu, t.j. službi da ih se tjera na ložionski rad, tako da je to u opšte nemoguće izdržati. Nadalje kod pranja lokomotiva odmah onako umoran nakon pranja mora ići u službu, kod čega Milič primjećuje, da se u Direkciji Beograd desio isto takav slučaj, i zaključkom je zaključeno, da se stvar ložionice Virovitica izloži u navedenoj rezoluciji.
G. Lončarič: predlaže također sa svoje strane da to ložači iznesu u svojoj rezoluciji, da im se to stanje olakša.
Tomanek: povjerenik podružnice Bjelovar izlaže slučaj što se je njemu samom dogodio, a to je, da ga je G. Šef poslije njegove izvršene službe tjerao na ložionski rad, a on mu je odgovorio da ne može, jer da je umoran, i zato ga je gosp. Šef kaznio sa tri dnevnice, i navada, da se to i drugim ložačima u ložionici Bjelovar događa.
Vlahovič: Pita kako stoji stvar glede regulisanja, našto Janežič izvleštava, da je on intervenisao glede regulisanja, ali do sada mu je odgovoreno, da će se u pogledu regulisanja ići na ruku kad to bude moguće.
Vajdič: povjerenik podružnice Osijek razlaže stvar glede ložionskog rada u ložionici Osijek, i predočuje turnus rada samih ložača, koji uz to moraju i sav ložionski rad obavljati. Zaključeno je, da će se ta stvar od strane Oblasne Uprave istražiti i potpomoći, i da se navede u rezoluciji-
Šef vuče G. Lončarič: Navada, da je njega poslao gosp-Načelnik maš. o jelenja direkcije Zagreb, da ga umjesto njega zastupa, izražava želju da se ložači i nadalje slažu, te na-
pominje da je samo Udruženje potrebno, i osvrće se na teške financijalne prilike koje danas vladaju, i preporuča lo-žačima, da svim silama nastoje, kako bi sa svoje strane pripomagli, da bi se te prilike uredile. Navada, kako se na mjerodavnom mjestu radi na tome da se opće financijalno stanje poboljša, a time i ložačima da se olakša njihova teška služba. Tumači stvar u pogledu regulisanja i tumači kako sve to dolazi po redu, t.j. da se upražnjena mjesta sistematski popunjavaju. Preporuča ložačima savjestan rad kao i do sada, te neka se ravnaju prema ovim riječima, završava s pozdravom, našto odilazi.
Milić: prekida godišnju szupštinu u 12 sati, a nastavak zakazuje za 2 sata poslije podne.
Nastavlja se sa radom god. skupštine tačno u 2 sata poslije podne. Prelazi na posmrtnine i bolesničke potpore.
Janežič-, razjašnjava u pogledu posmrtnina i bolesničkih potpora t. j. kako ih ova Uprava isplaćuje i predlaže da sakupljeni donesu predlog, kako da se učini u pogledu bol. potpora, i da se to iznese na kongresu. Zaključeno je, da u pogledu bol. potpora i posmrtnina ostaje isto, i ostavlja se za rešenje kongresu.
Milić: iznaša se općenito koji će delegati prisustvovati kongresu, i zaključeno je, da će prisustvovati : iz Zagreba gl. kol. tri delegata, Srpske Moravice jedan delegat, Osijek jedan delegat. Brod na Savi jedan delegat, Karlovac jedan delegat, Bjelovar jedan delegat, Split jedan delegat, Gračac jedan delegat, a Oblasna Uprava će slati raspis navedenim podružnicama da si izaberu delegata za kongres.
Milit: izlaže stvar o mjesečnom honoraru predsjednika, tajnika i blagajnika Oblasne Uprave, i zaključeno je da se predsjedniku povisi mjesečni honorar za 50% t. j. na 150 dinara mjesečno.
Mlakar: Predlaže, da se honorarnom činovniku Oblasne Uprave povisi njegova mjesečna plata, našto Milit citira čl. 94 tač. 4 (pravila udruženja ložača) o honorarnim činovnicima, gdje se ižričito navadja, da predsjednik u dogovoru sa upravnim odborom rešava stvar pitanja plate činovnika Uprave, kod čega Janežič predlaže, da se prema činovniku Uprave izidje u susret u pogledu plate.
Zaključak: Daje se upravnom odboru na uvaženje i rešenje u pogledu plate činovnika Uprave, kod prve odbor-ske sjednice.
Lončar: Izjavljuje, da je bio blagajnik Oblasne Uprave Zagreb, i da je primio blagajnu bez novaca, a kada je blagajnu predavao, da je predao sve u redu, a Oblasna Uprava ga je za neke stvari optužila, pa traži, da mu Oblasna U-Prava plati pravnog zastupnika.
Janežič: Primjećuje na riječi Lončara, da je za sprovod pok. druga Jančeca zaključeno, da se isti što sjajnije Priredi, medjutjm pogrebni zavod nije bio u svojim tražbinama podmiren, i Udruženje t. j. Oblasna uprava predala Je Lončara direkciji na dalnji postupak, kod čega Milit stavlja primedbu, da jedan član ne treba preuzimati funkciju za koju ne odgovara, t. j. za koju nije spreman.
Jugovič: Izjavljuje, da je drug Lončar bio pozvat na ^druženje da dade izjašnjenje glede manjkajućeg novca, no 0n se je medjutim izgovarao nekim ličnostima pa ga je
Udruženje predalo direkciji na postupak. Donaša se zaključak, da mu se ne plati zastupnik.
Janežič: Predočuje stvar drugova Kišasondi Ignaca i Vučinič Juliusa, koji su pronevjerili novac ove Uprave i usprkos opomena nisu ga vratili, pa ih je ova Uprava predala Direkžiji na postupak.
Adamovič: Izlaže stvar o pruzi Gračac, i prikazuje potrebu za bunde, te da se za te bunde što prije interveniše. Traži nadalje da se nabavi pravilnik za mašinovodje i lo-žače, našto Milit p-edlaže da se taj pravilnik naruči kod Centralne uprave Udruženja u Beogradu, i Centralna uprava će ga naručiteljima nabaviti po kupovnoj cijeni.
Janežič: Iznosi mahinacije od nekih članova u pogledu bolesničkih potpora i posmrtnina, i za primjer navadja slučaj člana Žutič Ilije iz ložionice Gračac, koji je falsificirao smrtovnicu za svoju pok. ženu t. j. izmijenio je na smrtovnici datum njezine smrti, da tako steče pravo na njezinu posmrtninu. Zaključkom se to pitanje likvidira.
Bartolac: Iznaša ztvar u pogledu zaosiatka premije i kilometraže, i traži da se za to rezolucijom interveniše, našto Janežič primećuje, da se pitanje premije i kilometraže uredjuje, i da će se na vrijeme isplatiti. Izvještava nadalje za ložače koji su interesovani u pogledu polaganja stručnih ispita, da se je za iste rezolucijom zatražilo, da ih se pozove na ispit, i da su iste već mogli položiti, i naglašava, da će se opet zatražiti da se iste pozove na ispit.
Stančić: Iznaša stvar druga Vičević Polda, koji je imao disciplinar radi karambola i moli da mu se naknadno plati zastupnika. Zaključkom se 'donaša, da se navedenom plati polovica svote zastupanja, uz potvrdu dotičnog advokata koji ga je zastupao. Zaključuje se nadalje da se interveniše u pogledu druga Sokolić Antuna is ložionice Sušak koji je reduciran t. j. oduzeto mu je imenovanje.
Mlakar: Iznaša općenito da se u pogledu zastupanja uzme u obzir zastupanje samo u službenim stvarima, dok za pijanstvo se ne zastupa. Zastupat će se prema izjavama povje enika dotične podružnice, koji će stvar izviditi i pod-nesti izvještaj Oblasnoj upravi na uvid.
Milić: Kaže, izneli smo razne kritike radi nesuglasica u Udruženju, i upozorava delegate, da napomenu članovima svoje podružnice da je sve na godišnjoj skupštini u redu prošlo, a radi novih pravila stavlja primjedbu, da se što prije članovi obavijeste o istima. Pošto je iscrpljen dnevni red, zaključuje se deveta redovita godišnja skupština Oblasne uprave udruženja ložača državnih željeznica Kraljevine Jugoslavije u Zagrebu, tačno u četiri sata poslije podne.
U Zagrebu, dne 8. maja 1934. godine.
Ovjerovljuju zapisnik:
B:kić Jovan, v. r.
Ptičar Ljudevit, v. r.
Zemljič Sebastijan, v. r.
Лсикачи чита|те сво| лист.
БИЛАНС
Обласне управе удружења ложача државних железница и бродова Загреб
Од l-VII-1933 до 1-V-J934
Пар.	П Р И М A Њ Е	Динара	п.		Пар.	ИЗДАВАЊЕ	Динара	п.
	Пренос салда од 1. Vll. 1933 годи^е	4364	50		1	Централаој управи на име 25% доходка	19.252	50
1	Од ДирекцИјв примље! члански улаг	78160	—		2	Плата хонорарном чиновшу	6.300	
2		410			3	Посмртнива чларвима	4.508	—
3	Враћеви дуг од чланова	360			4	Волесничке потпоре члановима	11.027	—
4	Примденс за слике од Vili редовне скуадт.	280	—		5	Кирија за шцеларију	3.100	
					6	Дијурне чланов. управе и делегат, за скупштиу	4.234	
					7	Чишћеве и рибање и уређај канцеларије	1.000	—
					8	За слике од Vili редовне скупштине	500	—
					9	Окружном уреду	540	—1
					10	За огрез канцеларије удружења	503	—
					11	За разне депеше	140	50
					12	За правао заступање члавова no чл. 19 тач. 9-	2.516	—
					13	Uma претседнику, секретару и благајвику	2.700	—
					14	„	„	аадзораог одбора	300	—
					15	За седвице управном одбору	220	—
					16	За члавске карте	59	—
					17	За разие таксе (мрке поштавске и таксеке)	1.151	—
					18	За вевац поч. Вешчком Драгу	440	-
					19	За израдњу обустава члавског улога	450	—
					20	Претплата за „службеке вовине“ М. С.	72	50
					21	За рамове у кавцеларијв за слике	40	—
					22	За каацеларијски материјал у току годиве	779	75
					23	За вошење поште и листа	55	—
					24	За трошкове одржаве Vili родовае год. саупшт.	169	5С!
						(АЛДО HA ДАН 1 маја 1934 год.	23.496	75
	УКУПНО ДИНАРА	83.574	50			УКУПНО ДИНАРА	83.574	50
Благајник,	Претселник,
Југовић Имбро с. р.	М. П.	Јанежић г. р.
За надзорни одбор
М. Оришки, с. р. Зукар Јован c. р Петичар Људевит с. р. Богдан Иван с. р.
Из Пододбора Лајковац
Обласне Управе Сарајево
Ha дан 21 маја 1934 године, Пододбор Лајковац одржао je годишњу конференцију са следећим дневним редом:
Извештај Пододбора, читање дописа, разрешница старе управе, бирање нове управе, разно, молбе и жалбе.
Приликом бирања нове управе изабрани су за По-
Власник и од! оворни Уредник за УдрЈжена Ложача Државних Железнииа Милрвац Мидић, Франше Д’ Епере ул. бр. 18.
вереника: Укропина Благоје, за се.фетара Гргић Филип, за благајиика Илић Продан.
У надзорни одбор ушли су претседник Поповић Јосип и чланови: Богдановић Матеја и Ку.мић Жига.
Конференција je завршена у 21,30 часова у највећем реду и на опште задовољство чланова.
Повереник, Укропина, с. р.
Штампа „Слога“ Душана Поповића Kp, Александра ул. 3 — Тел. 25-798