POŠTAR IN А PUAĆENA U GOTO VIJ CENA 1 - DIN. JMUH GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE ČUVAJTE JUGOSLAVIJI!! Izlazi svakog petka • Godišnja preiplata 50 din. • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 • Adresa za pošiljke: Poštanski pretinac 342 • Telefoni uredništva i uprave 30-866 i 26-105 • Račun Poštanske štedionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku • Beograd, 23 avgust 1940 God. XI • Broj 34 NIŠTA NAS NECE OMESTI! Živimo u izvamednim vremenima kad su moguči svi najneočekivaniji obrti, u ko jima nikakvo predvidanje nema Pouzdanih osnova. Apokaiiptička lomljava dogadaja de-niantuje svaki dan najumnija proricanja i nema ni duhovne oštroumnosti ni vidov itosti ko j a če sigurno nagovestiti šta donosi sutrašnji dan. S tim elementom neizvesnosti mora da računa i Sokolstvo u svom radu. Ono treba da za ova izvanredna vremena izradi i svoj izvanredni metod i da nauči duh da radi u buri dogadaja i borbi. To je nov metod na ko ji treba priviknuti Sokolstvo i sokolske vode i sokolske borce. Ne dati se smesti ni od ljudi ni od dogadaja. Naučiti boriti se u buri i oluji sa pouzdanim kompasom ko ji nam da ju J AS AN CILJ I ČVRSTA VERA. Ne može se uvek uraditi ono št o se reklo i predvidelo ali se uvek može DATI MAKSIMUM NAPORA kojim nas oboružava naša vera u ideale za ko je radimo i jasan cilj ko ji ne ispuštamo iz vida. Naš CILJ je jasan: pomoči Otadžbini u ovim presudnim vremenima svim moralnim izvorima svog sokolskog patriotizma i svim materijalnim srestvima svoje močne organizacije. Rekosmo, SVIM, jer je došlo vreme kad se treba davati sve od sebe i ništa ne ostavljati za sutra. Naša VERA je jasna: mi čvrsto verujemo da čemo, nakon svih iskušenja kroz ko ja prolazimo i kroz ko j a čemo proči, Božijom po-moču, videti jedan nov Svet ozaren idealima za koje radimo i da čemo sretni živeti u Jugoslaviji, srečnoj i moč-noj i večno j. Ništa nas ne može skrenuti sa puta te čvrste i nesa-lomne vere. Biče i padanja i dizanja biče i mračnih dana i tamnih oblaka ali ništa neče moči da zamrači zlatno sun-ce naše vere. Mi smo se naučili da i sa dna groba gledamo sretni u zvezde. S tim jasnim ciljem i s tom neugašivom verom oboru-žajmo se u današnja nesigurna vremena. Onda neče biti malodušnosti ako nam se pred lepo zamišljen plan ispreče okolnosti koje po svim putevima seje neuravnotežena sa-dašnjica. Niti če biti razočaranja. Junak i radnik ne pozna to osečanje. Nema razočarenja za sokole; ima samo neuspeha. A borac uči i iz neuspeha. Kad se Marku polomilo koplje, on se mašao perna buzdovana; a kad je buzdovanu pera polomio on se lačao britke sablje i s konja s lečo i u prsa se hvatao i zubima za grlo hvatao. Bori se s čim se može i radi se koliko se može. Ali se gleda uvek u cilj i čuva vatra vere u srcu. NE DATI SE OMESTI! Ni pred jednom nepredvideno-s ti ni pred kakvim iskušenjima. Potresi ko ji lome države lome JOŠ VIŠE DUŠE NARODA. Nežna se šta je važnije: čuvati netaknutom dušu i veru naroda ili granice njegove države. Zato smo i Sokolsko j odbranbenoj pripravnosti dali kao glavni zadatak: čuvanje moralne boračke sposobnosti naroda, njegove vere u sebe i u svoju dobru sudbinu. Juriši na te moralne tvrdave nacije se vrše. Vera nacije hoče da se minira. Srečom, veruje narod, veruje ratnik i borac, veruje seljak i trudbenik. Samo iz kafanskih poli-tikanskih jazbina, iz tamnih busija jednog dela budžaklij-skog žurnalizma i problematične publicistike iz poročnih oda ja sumnjivih bogataša i političkih skrojeviča i pohlep-nika struji otrovni duh defetističkog malodušja i kukavič-luka. I ni je čudo št o se ta zmija izdaje okomila, lukavo krijuči noge, i na Sokolstvo. Jer zna da se tu krije snaga nacionalne vere i jugoslovenske mladosti koja če stuči glavu svim zmijama malodušja i kukavičluka u ovoj zem-Iji. Ni tu se nečemo dati smesti! NIČIM SE NA SVETU, kad služimo svom Kralju, svojoj Otadžbini i svom Narodu, NEHAMO SMESTI nikakvom šilom niti ikakvim lukavstvom. Ni ovim poslednjim, koje je stare dušmane sokolske i nacionalne preobuklo u novo ruho koje nije moglo da sa-krije stari, dobro nam poznati, — rep! Nikad nismo bili Potrebni ji Kralju i Narodu nego u ovim časovima. / nikad jedna složna nacionalna organizacija, slivena kao Čelik u jed noj veri i u stremljenju jednom istom cilju nije kila dragoceni ja Otadžbini nego sada. I stoga i dobi jamo udarce. A stoga što to znamo, načičemo divovske moralne snage da izvršimo dužnosto prema Otadžbini. Mi znamo svoj cilj mi nosimo visoko veru u veliku jugoslovensku sudbinu. 1 NIŠTA NAS NEČE ZAUSTAVITI NA PUTU NAŠE VELIKE MISIJE. R- Ткџпре&дн. исш ie лшнаш^м шииих нлпора! Три месеца јесенске радне кампање треба испунити богатим програмом рада Свака јединица дужна је да изради програм рада за три јесенска месеца Уласком у јесен почиње нов радни период у свим подручјима националног жи-вота у нашем соколском раду. Треба за тај перијод рада извршити одмах теме-љите припреме и израдити план како би ова три месе-ца рада била испуњена потрострученим стваралаш-твом у свим гранама рада. Сад кад се прибиру око со-колских јединица у граду нове снаге, враћају сокол-ски радници са допуста и одмора; кад за соколске је-динице у селу престају на-порни дневни послови и на-стаје перијод мирнијег рада који чланству даје више сло-боде учешћа у соколском раду — треба приступити у-трострученим снагама на извршење соколских зада-така. Да би се то могло смишл.еко изчести потребно је да свака јединица изради за себе ПЛАН РАДА ЗА МЕСЕЦЕ СЕПТЕМБАР, ОКТОБАР И НОВЕМБАР. Свака јединица, жупа, друштво и чета треба да у току идуће недеље или нај-даље до средине септембра одрже нарочиту пленарну седницу на којој ће се тачно одредити план ра-да за наредна три месеца и још тачније распореди-ти свачије дужности и свачији удео у извођењу тог плана. Да би помогли јединица-ма у изради плана ми ћемо да изнесемо неколико зада-така које би требало, према приликама и потребама сва-ке јединице, узети у обзир при изради тога плана. Пре свега треба мислити на оно што је претпоставка за у- НЕ ПОБЈЕЖЕ НИКАД CA MEI ДАНА СИВ COKOJIE ОД ЦРНИЈЕ ВРАНА спех сваког већег потхвата редовни послови админи-страције доведу у ред. На-а то је да се они ситни v рочито треба прегледати књиге благајне и довесги ил У Ред' Ргевизиони одоор треоа да у току месеца септем« бра изврши преглед бл» гајничког пословања сва« ке јединице и о томе из-вести жупу. Теловежбеном раду тре< ба одмах посветити пуну пажњу. Треба изнаћи начиК да се прикупи што већи број вежбача у наше вежба* онице. Питање нашег нара< штаја и деце треба нарочи^ то темељито претрести и на ћи могуНности да се штв већи фро\ наше омладинв привуче на вежбу. Сокол* ској одбранбеној приправ« ности треба посветити на* рочиту пажњу. Треба одмах сад размислити о зимскиМ приредбама (академијама и сл.) јединица и одмах сад приближно одредити даН приредбе, почети са изра«' дом програма и увежбава-њем. Нека се не остави св< за последњи час! Јесен и зима су доба про-светног рада. Стога треба у овом погледуизрадитиплан по коме би се идућа три ме-сеца што боље искористила за просветни соколски рад. Просветар треба да окупи о ко себе што већи број вред* них просветних радника ко-ји he му бити помагачи у извођењу плана. Треба већ сад израдити програм говб* ра пред врстом, предавања, план за издавање књига, просветних вечери, и слич-но. Треба сад размислити d могућности да се оснује ди-летантска, позоришна, лут* карска, певачка, музичКа 1 секција. Кад је већ Савез успео да организује сталну недељну радио службу нека се размисли о набавци ра-дио апарата и о организа-цији заједничких слушања вести. Добро је претрести мо-гућност организовања не-дељних „Соколских про-светних вечери.“ То су вечери са npocBef-но-забавним програмом по узору на усмене ноВине. Ту се кратко изложене актуел* не теме (no 10—15 минута) мешају ca лепим рецитаци-јама, певањем, музичким ко-мадима, репортажама, крат-ким сценама итд., тако да се дббије једно угодно село са поучним садржајем. То би нарочито привукло со-колске и вансоколске масе у градске јединице. У јединицама на селу тре-ба, иоред осталог, претре-сти могућност одржавања ра зних пољопривредних, xit гијенских, просветних, а-налфабетских и домаћич- ких течајева. На селу треба искористи-ти јесен и зиму поред тога на размишљање и припреме око покретања акције за о-снивање задруга и давања потстрека за друге корисне акције на подизању и про-свећивању народа на селу. Мезаборавити на јесенску садњу воћака па зато преко својих жупа тражити од во-карских управа потребне саднице! Одмах сад треба разми-слити о могућности оснивања четних коџјева (хамбарева) који су већ досад у неким крајевима донели велике користи а који ће ове тешке године бити крвава потреба на-шег села. Треба, уопште, Узети у ^збиљан претрес проблем прехране на селу. Требају у том циљу да се удруже и организују чете читавог је-дног краја и да се са својим матичним друштвима доне-се потребна одлука и мере. Размислити о могућгости г.росветног рада међу"ео-ским женама у виду оснива-ња у оквиру Соколске чете „Кола Соколица" као њене секције са претежно дома-ћичким програмом рада. У градским јединицама већ сад радити на једној, на широко заснованој со-цијалној акцији Зимске помоћи која ће или ићи самостално SoUotsUa štaf Pod igle se čete male Podigle se da pohrle Sa svih strana slavskog juga Do kraljevskog Beograda. Male čete sokolova Hrle d rumom, hrle šumom I u trku pozdrav nose Svih sokola Bratu Prvom. Pozdrav nose Petru Kralju Drugom Karadordeviču Da na Njegov dan rodenja Ljubav Mu iskaiu svaku. Šesti septembra dan taj je Sjajem svojim koji duše Naše greje, obasjava Nadam našim krila daje; Krila daje da u letu Dušom brže se prenesu, Do sledečeg rodendana, Kad na presto stupitiče Slavnih svojih prethodnika Da uz Petra, Aleksandra, I On nama bude dika. * Mnogo želja duša naših 1 srdaca ražarenih Pozdravi Ti naši nose Starešino, nado naša: „Da bi sretan zdrav nam bio, Da bi dugo poživio, Nek' Bog pravde svakom slavom K runu Tvoju vekom kiti, Da sva sreča sa nebesa Na Tvoj slavni dom se sleže S Njime blagi usud neka Sve živote naše veže. Te živote, žrtvu vel ju, Darujemo Tebi Kralju Njome ispisasmo traku Venca Tvorne rodendanu. Oj Kralju, samo zovi: Veruj, svi če sokolovi Znat pretvorit reč u delo Jedna duša grad i selo, Sokolovi svuda sivi Miso istu svetu nose: Jugoslavija nek živi, Kralja nam poživi Bože!" V. H. или удружено ca акцијама других организација. Свака-ко je и национална и соци-јална дужност соколства да ове године држи на око оне тешке социјалне невоље ко-је ће морати наићи као од-јек општих прилика у сви-јету. Свом снагом своје ор-ганизације треба соколство да се баци на ово социјално дело и да учини све што је у његовој моћи да се соци-јалне невоље ублаже и ума-ње. На селима то треба У-чинити такођер у размера-ма и могућностима које пру-жа село. Свакако је дужност и сваке соколске организа-ције и сваког соколског појединца да овог пута у-чини све, стварно „отки-дајући од уста“, да се ма-нифестује истинска соли-дарност свих у овим те-шкоћама које нам је до-нело тешко време које проживљује човечанство. Идеја „Соколске одбрам-бене приправности“ и „Со-колске Петрове петол>етке“ треба да дају биљег чита* вом нашем деловању па и ова три месеца за које са-чињавамо програм. Стога о-ва два питања треба наро- чито претрести у духу ин-струкција које јединица до-бива од Савеза и жупе. Изнели смо само неколи-ко сугестија за Соколску је сенску радну кампању 1940 г. Знамо да има још много других и кориснијих ини-цијатива које ће наше жупе, друштва и јединице унети у свој план. Било би корисно ако би се оне саопштиле „Соколском гласнику“ како би њиховим објављивањем била дата могућност и дру-гим јединицама да се њима користе. Али главно је израдити план, одмерити задатке према својој снази и мо-гућностима, распоредити тачно дужности и одго-ворности и стално контро-лисати његово извођење. Ми немамо времена! Треба радити не губећи часа, сми-шљено и са планом. Сокол-ска јесенска радна кампања треба да покрене све једи-нице да у три месеца даду максимум оног што се мо-же дати. Јер су прилике такве да нам треба максимум на* ших напора. Сад ја икад! Р. Saopštenja Saveza Sokola Kr. J. U poslednje vreme u jednom delu naše dnevne'Štam-pe Iznesena su pred javnost pitanja o izvesnim organizacijama u našo j zemlji i o duhu i karakteru rada tih organi' zacija. Tom priiikom, u nekoliko momenata, dodirnuta je naša jugoslovenska sokolska organizacija, Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije. Na više ili manje prikriven ili otvo-ren način, unesene su u javnost izvesne aluzije koje, smatramo, imaju odreden cilj i tendenciju, suprotnu interesi-ma Sokolstva i njegovog rodoljubivog i ispravnog nacio-nalnog rada. U nizu tih pojava, jedan beogradski list publikovao je napis, koji stoji u vezi sa gornjim pltanjima i koji dira u bitne interese Sokolstva. Verodostojnost i legalnost ob-javljenog materijaia biče najskorije uzeta u pretres od nadležnog sokolskog foruma, koji če o svemu doneti od-redene i dostojne mere. čekajuči meritorne odluke odgovarajučeg sokolskog tela, Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije za sada iz-javljuje: Jugoslovensko Sokolstvo u svom nacionalnem i ro-doljubivom radu, rukovodeno je danas, kao i uvek dosad, jedino dubokom ljubavlju prema Kralju, narodu i otadž-bini. Ovaj rad potreban je u veoma pojačanoj meri naro-čito danas, u ovim preozbiljnim vremenima. Značajno je da pomenute aluzije i tendencije dolaze upravo u vreme najsnažnijeg zamaha i dinamike sokolske delatnosti uopšte: u najživljem tempu rada na Sokolskoj Petrovoj Petoletnici, u momentu spremanja značajne proslave na Mojkovcu, u vremenu rada na odbranbenoj pripravnosti, kojom naše Sokolstvo veruje da če učinitl je-dnu od velikih svojih dužnosti i usluga za dobro Kralja, zemlje i naroda. Ujedno Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije izjavljuje da če, pored svega toga, sokolska organizacija, svesna svoje odgovornosti, nastaviti sa svojim radom u istome duhu i sa istim ciljevima, kojima je i do sada rukovodilo. Naš rad, uvek javan i otvoren, sa puno vere ostavljamo najvišem sudu našega naroda, iz čije duše crpemo snagu za sve Što činimo. * Objavljivanje rezolucije beogradske Sokolske župe u jednom beogradskom političkom listu i ukopčavanje njeno u jednu političku kampanju sa posebnim karakterom i ciljevima izazvalo je DUBOKO NEGODOVANJE U SVIM SOKOLSKIM REDOVIMA U ZEMLJI. Slučaj se smatra kao najteže ogrešenje o sokolske interese koji je zabeležen u analima naše sokolske porodice. Savez je pozvan da tim povodom preduzme najoštrije mere da očuva čast, jedinstvo i duh discipline toliko potrebne u ovim teškim vremenima. Na sinočnoj sečnici Izvršnog odbora usvojene su sve mere da se ovaj slučaj likvidira onako kako odgovara interesima i časti sokolske organizacije. Почаст херојима у Сталаћу У Сталаћу је, 7 о. м., на све-чан начин освећена нова црква и костурница палих јунака у ра-товима од 1912 до 1918 године са спомен-плочом. ОсвећекА цркве присуствовао је великј број народа као и леп број с» кола. Нов прилог историји соколства Један од наших младих, али веома плодних соколских писаца и песника, један наш агилни ео-колски радник и некадашњи пр-вак свесловенског нараштаја на утакмицама на слету у Прагу, дакле један свестрани и свестра-но информирани соколски функ-ционер, брат ХаЈрудин Ћурић, професор из Сарајева, обогатио јс вашу — још увек скроман, — соколску књижницу једним ле-пим историским соколским де-лом. Брат Ћурић је напнсао кн>игу под насловом Историја „Српског сокола у Сарајеву". Ову своју књигу посветио .ie писац „Соколима — палим за слободу Југославије". Ово лепо дело обухвата око 100 страница. Брат Ћурић при писању ове кљиге служио се је — како сам каже у КЧ.ИЗИ — материјалом, којег je нашао у архнви сокол-ске жупе Сарајево и добивеним подацима, према томе ово дело је из аутентичних извора. У предратном „Српском соко-лу“, у његовом развоју поето-јале су углавном, две фазе: 1) од 1905—1909 године, т. ј. од оснивања „Српског гимна-стичког друштва „Душан Силни“ до промене имена у „Српски соко", и 2) од 1909—1914 годи-не, од промене имена до забра-не рада. Српско гимнастичко друштво „Душан Силни" утемељено је 1905 године. Земал,ска влада у Сарајеву одобрила му је рад 20 (7) јануара 1906 r. с примед-бом „да je ово друштво подвр-жено контроли и надзору, обла-сти, исто тако како остала дру-штва у Босни и Херцеговини". У књизи писац даље износи неколико одлбмака из правила: о цил>у друштва, постизавању циља. Параграф 4 је гласио: „У друштво може ступити, осим haxa јавних завода, сваки Ср-бин и Српкиња, припадник Bočne и Херцеговине или Аустро-Угарске монархије, а иноземац ако има сталко боравиште у о-вии земљама, — те ко је навр-шио 18 годину живота и није био еудски кажњен ради дјела учин.ена из користол>убља или против морала...-" Чланови су ее делили на пет врста: а) почасни, б) добротвор-ни В) утемел>ачи, г) помагачи, д) редовни (извршујући). У § 35 било је ово: Одбор са-чињавају: стзрешина и његов заменик, тајник, учитељ, благај-ник чувар, три одборника и три заменика. § 44 је гласио: „Учитељ у споразуму са четовођом управ-л>а свима друштвеним вјежбама и излетима". § 51: „Стручном страном дру-штва управља збор четовођа по пословнику. Овим збором управ-ља учител>“. § 52: „Четовоће би-ра учитељ, а потврђује их као и пословник управни одбор. У параграфу 56 стајало је: „Дру-штвена година почиње на Ђур-ђевдан", а у § 57: „Службени је језик српски са писмом ћирили-цом. Параграф 58 предвиђао је ова друштвена обележја: а) дру- штвено одијело б) друштвени знак са српском народном тро-бојницом и натписом „Душан Силни" из Београда и „ОбилиК" из Мостара. Часови вежбања о-државани су у Српској школи (данашња Богословија). Дру-штво је примало часописе „Срп- еки соко“ и „Хрватски соко“. Све до 1908 чланови одбора ти-тулишу се називом „господин“, а после 1908 „брат“. Друштво је учествовало на многим при-редбама као иСлоге“, ,Просвете“, „Добротворни задруге Српки-н>а“. Углед друштва расао је из дана у дан. Beh одмах у почет-ку од помагача постали су уте-мељачи браћа: Др. Војислав Бе-саровић, Душан Јефтановић и др. Крсмановић. У даљем свом излагању писац се детаљно осврће на све зна-чајније промене и одлуке, које су записане у записницима сед-ница Управе, и из записника главних годишњих скупштина. Године 1909/10 изабран је за старешину брат др. Војислав Бесаровић. На једној одборској седници 1909 године решено је да се о-брати Д-ру Шајнеру у Праг за два добра предњака. На истој седници помиње се и први пут име „Српски соко“. Исте годи-не покренуто је питање оснива-ња Савеза свих српских гимна-стнчких друштава у Босни и Херцеговини. Даље писац на веома присту-пачаи и лак начин износи све детаље рада Српског сокола У Сарајеву, износећи све изватке! из записника седница Управе, главних годишњих скупштина, свнх важнијих одлука, приреда-6a, дописивања са осталим срп-ским гимнастичким друштвима, са Хрватским савезом итд. За-тим дописивање са властима, њихове одлуке итд. Износи за-тим своја опажања и примедбе као и извештај брата д-ра Во-јислава Бесаровића о Српском соколу и његовој улози. На крају брат писац износи спискове чланова Српског соко-ла у појединим годинама рада. Цела књига писана је веома лепо и прегледно те he у мно-гоме помоћи свима соколима, који се буду бавили соколском историјом, а веома добро he до-ћи као уџбеник у предњачким, просветним и идеолошким те-чајевима, а понајбоље предљач-ким приправницима, код полага-ња ооколских испита. Књигу би требала да откупи скоро свака нзша соколска је-диница. Брат Хајрудин Ћурић, писац књиге, учинио је много и нека му је и на овом месту призна-ње и хвала. Иван Седлачем * ,,Ирем>, иарлџ u &шаџ&ина auuoAe им келиа &лт$арни'' Све националне организације Београда одају пошту и признање херојима црногорске војске «Кад се на Мојновцу буде 1 септембра дизао небу тамјан са молитвом за душе изгинулих јунана у сваном југословенском срцу запалиће се кандило дубоке захвалности борцима и јунацима црногорским" Народни одбор у Мојковцу позива на прославу Националне организације о-купљене у Савезу витешких, ратничких и патриотских орга-низација, издали су поводом про-славе мојковачке битке овај про-глас: Навршило се 25 година од Како је храбра црногорска вбјска у великом судбонос-ном часу наше историје у-бележила у историју нашег Народа, још један сјајан Подвиг достојан најлепших страница славних анала на-Шег оружја. Пре 25 година у ове дане, херојска војска Краљевине Србије, пошла је У борбу са надмоћним не-пријатељем, пожњела побе-Де које ће за вечна времена остати докази наше храбро-сти и наше воље да ослобо-Дно живимо, морала је да, без помоћи ма са које стра-Не, нападнута од све царе-вине и једне краљевине, на-пушта рођено огњиште да би чувајући част оружја и Достојанство нације поно-вила узвишени косовски пример и одлазећи на Гол-готу сачувала душу. У часу кад је армија Кра-Љевине Србије, напустивши Престоницу, почела да от-Ступа показујући узбудљиве примере јунаштва и морала, [једнако као и у данима нај-славнијих победа, неприја-Тељ смишља паклен план да Ударом са бока спречи от-ступање српских армија и Да изврши „обухватни по-крет ка Косову где се има Потпуно уништити српска војска“, како је гласило на-Ређење маршала Макензена. У томе мучном часу срп-ска војска, Краљевине Црне Г°ре, иако малобројна и слабо опремљена, остави-Да је сјајан доказ једин-ства националног идеала и осећања и солидарности у °Дбрани слободе. На фрон-^У од око пет стотина кило-метара она је ушла у бор-бу са далеко надмоћнијим непријатељем и у низу бор-би својим јуначким груди-ма заштићавала отступање србијанске војске према Ја-дранском мору. Санџачка војска под командом слав-ног сердара Јанка Вукотића поновила је примере леген-дарног јунаштва са Вучјег Дола, Царева Лаза, Чева, Граловца Бардањолта и дру-гих јуначких попришта на којима је скована неугаси-ва слава црногорског оруж-ја, Мојковачка битка била је крвава и славна круна те јуначке епопеје која је кроз деведесет три дана тешких борби ставила на сјајан ис-пит херојство црногорске војске и њен високи морал у тим најбезнадежнијим и најмучнијим временима које је икад преживљавао наш народ. Тај подвиг храбре црно-горске војске допринео је много, да се повлачење ср-бијанске војске, крунисане трновим венцем албанског мучеништва, успешно извр-ши и да се тиме омогући да се годину данакасније пре порођена ослободилачка војска огласи победом са сурих кајмакчаланских ви-сова и да две године после тога изврши ослобођење и уједињење целог нашег Ју-гословенског народа. • Али тим подвигом мојко-вачким потврђена је на уз-будљив начин и сваком учи-њена јасним истина, да се ми увек у тешким часовима наше историје нађемо раме уз раме у одбрану наших вековних идеала и најсвети-јег од свих н>их: слободе и части нашег народа. Истим млеком задојени, истом кр-ви загрејани, истом судби-ном везани истим национал-ним идеалима вођени наша нација ће у мојковачкој е-попеји наћи велики пример за данашња судбоносна вре-мена. Стога се данас о двадесе-тогодишњици тог великог историјског догађаја са ду-боком поштом клањамо се-нима свих хероја који жи-воте положише у борбама црногорске војске и са за-хвалношћу и поносом се се-ћамо живих јунака и учес-ника тих борби. Хвала им за велику историјску услугу коју су учинили нашој сло-боди својим јунаштвом и Један од мојковачких хероја: Бригаднр Милош Драгишин Меденица жртвом у најтежим часови-ма нашим. Хвала им на при-меру слоге и јединства ко-ји нам оставише у наслеђе и аманет и који ће нам бити драгоцена морална потпо-ра и путоказ у садашњости. Ha 1 септембра када се на Мојковцу од 25-годишњици легендарних борби санџач-ког одреда буде дизао небу тамјан са молитвом за ду-ше изгинулих јунака, у сва-ком југословенском cpuv за-палиће се кандило дубоке захвалности и искрене по-ште борцима и јунацима цр-ногорским. Краљ, Народ и отаџбина остаће им вечно благодарни. . (/. \Uoli( lauruwa& {c detetu sicomašno# Ua/aisUo^ зеЦака Selo Ključ u zagrebačkom sre-*u doživelo je 18 o. m. nevideno s'avlje. Toga dana obavljeno je svečano krštenje dvanaestog de-*®ta a desetog sina seljaka Ivana I'ilipfića, kome je kumovao Nj. У- Kralj, preko svog zastupnika, Pukovnika g. Jankoviča iz Zagre-ba, koji je dočekan vrlo svečano, sa biuzikom, slavolukom i pozdrav-bim govorima punim oduševljenja Kralja i narodnu dinastiju. *->ete je dobilo ime Petar Pavle, *° jest ime VisOkog Kuma i Kne-Za Namesnika. Roditelji deteta Priredili su ručak na kome je pa-*° nekoliko zanosnih govora u kome se isticala ljubav naroda Prema Kralju i državnoj zajed-nici. Novine ističu da se seljaci iz "liže i dalje okoline ovog sela Ponose Visokom pažnjom koja je nkazana njihovom suseljaninu Filipčiču. Ogulinske sokole ne mogu zaustaviti nikakve teškoće u radu Uredenjem prostorija u domu kao i Otvorenjem društvene čita-onice oživeo je još jače ceo društveni život i rad. Čitaonica je svakog dana dobro posečena, tako da več sada broji preko 100 članova, od toga veči broj našeg naraštaja i omladine, što treba služiti za primer i našoj starijoj brači i sestrama. Ova čitaonica je jedina društvena i kulturna ustanova svoje vrste u Ogulinu, čija se je potreba več davno ose-čala. Čitaonica je pored dnevnih i sokolskih listova te raznih časopisa i revija, snabdevena raznim zabavnim igrama — šah, domine, stolni tenis itd. — tako da naša omladina nema potrebe da luta po raznim lokalima, gde je iz-ložena svakojakim neugodnostima Tehnički rad u društvu unatoč poteškoča usljed otsutnosti vodnika koji su na vojnoj vežbi, ni-je kao ranijih godina prekidan. Tokom meseca priredeno je nekoliko uspelih izleta: na »Klek«, izvor »Bistraca«, Jasenak i Ribo- Sa izleta ogulinskih Sokola na Klek (1.182 m.) go.iilište u Vitunju kraj Ogulina, kojom prilikom su vršeni i pojedini zadatci u S. O. P. Pored toga, održan je trodnevni tečaj S. O. P. koji je pohadalo oko 30 Браћо Црногорци! Прије четврт вијека, за наш народ трагичне 1915 године, одиграла се МОЈ-КОВАЧКА БИТКА као кру-иа свих напора црногорске војске у чувању отступнице браћи Србијанцима. Та је битка била у данима, када Србија нападнута, од три цара, бијаше тешко угроже-на, када Ловћен бијаше у пламену када браћу из А-мерике непријатељи топља-ху, када и најхрабрија срца малаксаваху... Деведесет дана од Дрине до Мојковца био је ход над-човјечанских напора! То зна добро наш непријатељ са којим се сретосмо на Ви-хри, Врановини, Бијелом Брду, Кокину Броду, Јаво-ру, (Карађорђев шанац), Ду-roj Пољани, Новом Пазару, Тутину, Рожају, Савиној во-ди, Штедину, Ругови, Боги-ћевцима и најзад на Moj'-ковцу. То је добро знао и ондашњи врховни коман-дант србијанске војске доц-кије Краљ Александар I У-јединитељ када је нашем не-умрлом витезу сердару Јан-ку Вукотићу упутио депе-шу: „АКО ЗА 24 ЧАСА ЗА-ДРЖИТЕ НЕПРИЈАТЕЉА ОДУЖИЛИ СТЕ СЕ СРП-СТВУ“. У тим трагичним часови-ма Голготе наше нације, ко-ја је била распета на крсту попут Христа, ми, не само да смо се одужили српству задржавањем непријатеља не 24 часа, ни 24 дана, већ смо на Мојковцу самопре-горијевањем наших најбо-љих синова непријатеља по-тукли. Ту на Мојковцу по-ред наше старе срчаности и одважности црногорски вој-ник је доказао свијест о да-лекосежним последицама о-вог и оваквог отпора за Српство и Југославију. Ту је он опет ведра чела по-гледао Обилића и остале српске витезове. Четврт вијека је прошлс као дан а нама остадоше свјежа сјећања на те велике дане. Сјетимо се оног мо-мента када се они који вје-ковима одуживаху Лазарев аманет, бацише у ватру борбе да у року од 24 часа цзврше Александров ама-нет ... Сјетимо се црвеног снијега по висовима Moj’-ковца и откопавања много-бројних хумки преко HOh покривених црвено-бијелим покровом Сјетимо се дирљивих момената који неизбрисиво остадоше у нашим душама ... Али сје-тимо се хсројског замаха и елана мојковачких витезо-ва пред којима се неприја-тељски командати пораже-ни и побијеђени убијаху! Ове године на 1 септем-бар прославимо 25-тогоди-шњицу те славне и чувене битке. Окупимо се тога да-на и одајмо достојну пошту онима, који своје кости о-ставише на историјској вра-тници Мојковцу. Ту на Мој-ковцу одавно је први топ био вјесник освете КосоБа, одатле је одјек мојковачког топа пробудио и Милоша и Марка и старога Југ Богда-на са његових девет тића. девет Југовића. Ту на Мо.ј-ковцу, где је прије четврт вијека посљедњег српског топа пламен доказао непри-јатељима да је свет и непо-ОЈ‘едив црногорски камен! БРАЋО! Овим путем позивамо сву браћу Црногорце да се оку-пимо и заједнички I септем-бра прославимо нашу слав-ну битку, као круну свих на-ших напора пркје четврт вијека. Позивамо сву браћу Ср-бе из свију крајева и сву браћу Југословене да зајед-нички са нама одаду достој-ну пошту онима, који несе-бично положише своје жи-воте за Српство и Југосло-венство. Позивамо сву браћу из најближе и даље околинс, да овом приликои пред ли-цем свих учесника отворе-ним срцем и љубављу за-свједоче наше традиционал-но гостопримство и тимс сг покажу достојним сл>едбе-ницима мојковачких вите-зова. Нека је слава свим палим народним витезовима у свим мјестима и бојевима за на-родно ослобођење и Уједи-њење! Мојковац 18 авг. 1940 У име народа ОДБОР ЗА ПРОСЛАВУ 25-ГОДИШЊИЦЕ МОЈ-КОВАЧКЕ БИТКЕ bračc i sestara. Predavači su bili svršeni tečajci S. O. P. b. b. Mr-voš Milan i Katič te sestra Kekič Fana iz Karlovca. Prosvetni rad društva takoder ne zaostaje za drugim. Tako je nedavno osnovana glazbena sekcija, koja je več nastupila na dva društvena sela te na javnoj vežbi br. Čete u Primišlju. U ovom radu očekujemo razumevanje i pomoč kako društvene uprave tako i ostalog članstva, te se na-damo, da čemo uspeti organizirati društveni jazz, koji če zadovoljiti sve društvene potrebe tim više, što nam je za društvene priredbe najviše zadavala brige i troškova glazba, koje u mestu ne možemo dobiti. M. L Stran a '4 IZ SLOVENSKOG SVETA God. XI — Broj 34 Sokolski dom u Bitolju Kratke vesti iz našeg sokolstva BUGARSKA Sofijski listovi pridaju veliku važnost pozivu kojim je nemačka cružana sila pozvala u goste 100 članova Udruženja bugarskih rezervnih oficira, da razgledaju izmedu ostaloga front na zapadu i razne jedinice nemačke vojske. Svi pozvani oficiri sudelovali su u Svetskom ratu i večina ih je odiikovana nemačkim ratnim od-ličjima. • „Hrvatski dnevnik" javlja, da »Magyar Nemzeti« piše: »U poslednje doba raširila se vest, da Bugari i ne govore o makedonskem problemu, čak ga u bugar-*kom ministarstvu vanjskih po-slova i ne smatraju savremenim. U najnovije doba ipak se zapa-žaju znaci, prema kojima se ju* goslovensko-bugarsko teritorijal-no pitanje ne postavlja čak ni u ograničenom opsegu. Uostalom i ovaj problem spominje se u ob-liku nagadanja samo zbog toga, što su se pre desetak dana širile neproverene glasine, da italijansko * jugoslovenski odnošaji nisu sasvim nepomučeni. Ali ot-kako i Beograd i Rim naglašuju, da su veze ovih dveju jadranskih sila zadovoljavajuče, javno mišljenje veruje da ne postoji bu-garsko • jugoslovensko teritori* jalno pitanje«. • Pregovori izmedu Bugarske i Rumunije vode se u Krajovi. Prema dosadašnjim vestima, izgleda da je Rumunija voljna ustupiti Bugarskoj Južnu Dobrudžu sa gradovima Silistrijom i Balčikom. VESTI IZ SLOVAĆKE DNB javlja iz Bratislave, da je na sedniei ministarskog saveta ministar unutrašnjih poslova g. Sanjo Mah izabran za zamenika pretsednika vlade. Prema vestima iz Bratislave, u gradovtma koji su današnjoj Slo-vačkoj vračeni od Poljske, održa-če se velike svečanosti 1 septembri, koji dan de se u tim mes-tim« slaviti kao »dan oslobode-nja«. Svečanostima prisustvovače i pretsednik republike sa članovima vlade. Glasilo Hlinkine garde, „Gardist", pišući o protužidovskim merama, kaže i sledeče: »Zaštitnici 2idova, Čeha i Če-hoslovaka te neprijatelji slovač-ko - nemačkog prijateljstva mo-raju se izlučiti iz slovačke narodne zajednice... Kada bez smilova-nja bude provedeno to načelo, zadovoljno čemo živeti u Evropi, koju če preurediti voda A. Hitler. Nekompromitovani vodi slo-vačkog naroda, koji zasluiuju priznanje zbog svoje prošlosti kao i sadašnjosti, pozivaju vrle Hlinkine gardiste da nastave bor. bu i rad na pravednoj i krščan-skoj izgradnji slovačke narodno-socijalističke države«. IZ OKUPIRANE POLJSKE Krakovski list „Krakauer Zei-tung“, donosi članak pod" naslovom: »Mi nismo više zaposednu-to područje«, povodom davanja naziva Poljskoj »Generalni gu-vernement«, u kome izmedu osta-log kaže i sledeče: »Pobednik je ostao u zemlji i naravno da je iskoristio svoje pobedničko pravo, ali je u isti mah preuzeo na sebe največe brige tog područja. Nemački cilj, da stvori u ovom prostoru, i to u najkrače vreme, unutrašnje zadovoljstvo i naravne odnose, po-stignut je. Generalni gouverne-ment izgubio je karakter jednog ratnog okupiranog područja. Ime »Generalni gouvernement« posta- lo je čvrstim pojmom...« „Europa Press" saznaje u Berlinu, da je poslednjih nedelja o-sloboden največi deo poljskih vojnika zarobljenika. Skoro svi ovi zarobljenici napustili su več zarobljeničke logore. Devedeset od sto poljskih zarobljenika uposleno da je na poljo-privrednim radovima, a ostatak u industriji. IZ ČEŠKO - MORAVSKOG PROTEKTORATA Prema podacima Statističkog ureda za Češku i Moravsku, sestavljenim u januaru t. g., na teritoriji Protektorata izlazi 800 čeških listova i revija. Od toga je 48 dnevnika, 164 politička ne-deljna lista, preko 100 stručnih listova, 17 znanstvenih časopisa, oko 15 omladinskih revija itd. SOKOLSKI GUASNIK Наши песници ЗАВЕТ ЈУГОСЛАВИЈИ Југославнјо иаша дико, Отет нам Те неће нико! Понос јер си, мајка свију, За те наша срца биЈу! На Твом челу Краљ јс нлади, Бољу срећу за Дом гради! Син је Оца Државника, Витеза и Мученика. Уз Њег ништа нас нс плашн, С Њим су мирни данн наши! Јер уз њега иарод стоји, Kora се и душман боји! Јер смо сложни, сви једини, Верни Краљу, Отаџбини. Спремни за до» себе дати, свс за Краља жртвовати! Владимир М. Ђорђевнћ Битољ P A U К I. Još nam spomen, u srcu i duši, K'o urezan, na kamenu, leži, Kad, u sivoj paukovoj mreži, Zver hočaše narod da uguši. Obliveni u sopstvenoj krvi Znak života davali smo samo,. I, krijučl, sve gledali tamo Otkud' sunca zrak dolazi prvi. Al' pauku sa dušom prodanom, Nije bilo težine ni mraka. S> surovom crnom hordom stranom On i« iFo preko naših raka I pljuvao na sokolska krila, Što demonu nisu verna bila... II. No, kada su tamne noči veo Hrabre čete na puškama digle I u letu, s buktinjama, stigle Da osvetle I naš vidik ceo, Odluči se, da se dug ne plača Nit’ Izriče zaslužena kazna, Jer to traže i načela razna: „U slobodi mi smo sada brača!" I odlazeč’ s krvave arene, Crni pauk kobno ruho menja, I u dobu, bez stvarnog poštenja, Kad se ljudi po bogatstvu cene, Med’ prvima u svom rodu sede I za mrežu nove konce prede!... STANKO O. STANKOVIČ NJ. V. KRALJICA KUMUJE DETETU SIROMAŠNOG SELJAKA Nj. V. Kraljica Marija blagoiz-volela primiti se kumstva dvana-estom detetu seljaka Gjure Ru-dinskog iz Subotice, kome su na životu sva deca, tj. svih jedanae-storo od kojih najstarije ima 20 godina. Nj. V. Kraljiču zastupao je major g. Ivo Šnur, a krštenje je na svečan način obavljeno u župnoj crkvi sv. Roka. Po bunje-vačkom običaju roditelji su vi-sokoj Kumi poklonili zlatom vezene papuče. Izaslanik Nj. V. Kraljice predao im je Kumin Dar. Članovi ove siromašne porodice neobično su zadovoljni visokom pažnjom i smatraju ovaj dan za največi praznik u njihovom životu. PREDLOG O UČENJU RUSKOG JEZIKA U SREDNJIM SKOLAMA Povodom odluke ministra prosvete o učenju nemačkoga i ita-lijanskoga jezika u srednjim ško-lama, „Jutro", predlaže, da se u-vede u srednje škole učenje i ru-skog jezika, pa na koncu piše ovo: »Pri traženju novih puteva ju-goslovenske kulturne politike, ne čemo smeti propustiti, da odr-žavamo veze i sa velikim ruskim jezikom, kojemu je isti koren kao i našem jeziku«. Sokolska četa Primišlje, župa Karlovac, priredila je vrlo uspje-lu zabavu na dan 2 Vlil 1940 t, j. na Sv. Iliju u lijepo ukrašenim škotskim prostorijama, pred velikim brojem publike, koju je po-zdravio brat starešina Kovačevič Radovan. Program, sastavljen od desetak biranih tačaka, bio je izveden na opšte udivljenje i zadovoljstvo. Naročito se svidela izvedba Nušičevog komada „Svjet-ski rat“. * Sokolsko društvo u Starom Bečeju podiže sokolski dom. Dom če nositi ime „Spomen-dom Kralja Aleksandra Ujedinitelja“. Pro-šlog meseca udareni su temelji doma. Prilikom kopanja suterena nadeni su temelji starog hrama i dve kosturnice. Kosti su pokupljene i prenete na drugo mesto. Idejnu skicu za dom dao je brat Dr. Kosta Petrovič a detalje izradio br. Velislav Nikolič iz Petrovgrada. Dom če prema predračunu stati milion i dvesta-hiijada dinara. 6 septembra na rodendan Nj. Vel. Kralja Petra biče osvečeni temelji doma, time če i društvo izvršiti svoj najglav-niji zavet u okviru Petrove peto-ljetke. b- * Sokolsko društvo Poljčane je priredilo dne 15 t. m. svojo društveno loterijo, ki se je vršila ob navzočnosti velikog števila občinstva, na Sokolskem letnom telovadišču. Lepo in ugodno vreme je ta dan pribavilo od bliža in daleč, bratje in sestre in prijatelje sokolstva in je bil ponovno dokaz kako je Sokol Poljčane priljubljen. Društveni odbor je skrbel za svestransko ugodnost navzočima, godba Drava pa je z svojim koncertom, razpoloženje obiskalcev loterije nadasve pov-zdigla tako da je svakdo čeprav ni imel v loteriji sreče, vendar odšel z popolnim zadovoljstvom. Čisti dobitek loterije se bo uporabil za dograditev Sokol-Doma. Svim dobrotnikom ki so na bilo kakšni način pripomogli moralnemu i materijalnom uspehu prve naše loterije bratska hvala. Izžrebane štev. so sledeče: 1998, 7904, 4273, 1992, 4400, 352, 2778, 8430, 8665, 3892, 3080, 6371, 4030, 3166, 8884, 1610, 6956, 5792, 1896, 8658, 602, 9498, 5790, 7202, 622, 6424, 1268, 285, 497, 9163, 7368, 3516, 6966, 2612, 4947, 7910, 6401, 2388, 4368, 9547, 7977, 2846, 5954, 7982, 9341, 3374, 7681, 3058, 1826, 5547, 4188, 8937, 4381, 5395, 258, 4107, 8210, 5332, 4010, 9300, 4023, 9917, 9388, 6102, 4433, 2265, 1159, 3005, 7442, 9232, 4689, 6487, 4122, 5191, 7644, 1962, 6638, 5092, 9036, 3162, 4207, 3375, 6617, 4567, 3236, 4177, 4523, 6393, 994, 2011, 4494, 2742, 7627, 4086, 4597, 2967, 6661, 3059, 1043, 4040, 5161, 7652, 9521, 2334, 7593, 1147, 8231, 6149, 4568, 9006, 8984, 1791. KRATKE VESTI Sokolsko društvo Borovo priredilo je prošle subote izlet u Subotiču sa oko 40 pripadnika. Na stanici ih je pozdravio načelnik br Temali i poveo ih da razgledaju Sokolski dom i varoš. U-veče' je priredeno zajedničko ve* če sokola iz Borova, Mola i Su* botice. U nedelju su počele utak-mice u odbojci dizanjem zastave i pevanjem »Oj Sloveni«. Najpre su igrali Sokoli iz Borova sa bračom iz Mola, koji su pobedili borovsku braču sa 2:0. Zatim po-beduje Subotica I Subotiču 11 sa 2:0. Posle toga pobeduje Subotica 1 braču iz Mola sa 2:1. Sokoli iz Borova zatim pobeduju Subotiču II sa 2:1. Naraštajd Subotice igrali su sa naraštajcima iz Borova i pobedili ih sa 2:0. Na zajedničkom ručku toplo je pozdravio goste starešina subo-tičkog društva brat L. Tešič. Posle podne je na svečan način spuštena zastava. Subotički Sokoli srdačno su ispratill goste, koji su ovim izletom bili vrlo zadovoljni. * Sarajevski sokoli, na čelu sa starešinom župe Dr. Besarovičetn i pretstavnicima društva, srdačno su pozdravili na ispračaju generala brata Ljubu Novakoviča, ko' ji je premešten u Trebinje za komandanta artiljerije Zetske divizije, žaleči njegov odlazak, jer je brat Novakovič uzimao aktiv-nog učešča u svim sokolskim pot-hvatima. * Sokolsko društvo Ježica, Slovenija, proslavilo je dvadeset go* dišnjicu rada javnim nastupom pretprošle nedelje, koji je tispeo u svakom pogledu. Blizu 200 vež* bača sviju kategorija odalo je najpre pozdrav državnoj zastavi. Brojne gledaoce i zastupnike župe, okružja, društava i četa pozdravio je starešina br. Germek. poslednja dva decenija. IZ UREDNIŠTVA lako su još letnje ferije, ovaj broj izdajemo na 8 strana zbog •ktuelnog materijala u vezi sa prlpremama za proslavu Mojko-vačke bitke, te povodom završetka Savezne prosvetne škole. Varaždinski sokoli logorovali su u Sloveniji Naraštajci Sokolskog društva u Varaždinu proveli su 8 dnevno logorovanje u Lenjcu (mjesto Sv. Križ) u neposrednoj bližini Savinje kraj Celja. Petnaest narašta-jaca pod vodstvom trojice članova proveli su logorovanje u naj-strožoj sokolskoj disciplini, uz odredeni dnevni red, na zadovoljstvo starije brače i oduševljenje naraštajaca. Priredena su dva podalja izleta na vrhunac Gozdnika i u Ža- lec, dok su na povratku kuči temeljito pregledali Celje. Samo logorište često su pose-čivala brača iz Celja, i njihova je zasluga, da su razne poteškoče naraštajci lakočom svladali. Na-ročitu zahvalnost duguju naraštajci brači Smertniku i Grobelniku, koji su mnogo doprineli, da su naraštajci proveli u lijepoj i bratskoj Sloveniji nekoliko ugodnih dana, a vratili se kuči puni volje i snage za dalnji sokolski rad. m j-*.,..; „Пут Бугарске и Југославије је истоветан“! Предавајући одлнковања бу-гарског Суверена нашнм задру-гарима, рекао је бугарски no-сланик на иашем Двору, г. Сто-илов, следеНе: „Имам зздовољство, да вам, господо, предам висока одли-кован>а, којима вас је благоиз-волео одликовати Н>. В. Цар Борис Ш, одајуИи на тај иачиИ призиаље вашем раду на пол>У братства и напретка југосло-венског и бугарског задругар-ства. Ова одликонања нека ваМ буду успомена на ваш боравак у Софији приликом послед№еГ скупа бугарских задругара, као и доказ да је пут Бугарске * Југославије један и истоветагс" Jge&.X! — Broj 34 SOKOLSKI GLASNIK Strana- 5 pAMvdtob-MuuidHb-edfah&eHL ielai, vaMežib {t рии uspcU u t&du Cetrdeset sokolskih boraca krenulo je u narod iz Savezne prosvetne škole Da bi se osposobio što veći broj sokolskih prosvetnih radni-a o narodu, Savez sokola K. J. drži svake godine, u mesecu av-£Ustu, četrnaestodnevni tečaj, na koji, mu iz svake žiipe, dolaze po nekoliko slušalaca. Ovogodišnji tečaj održan je od 4—18 avgusta kao i ranije u Studentskome domu, a, pored prosvetnog, imao je narodno - odbrambeni karakter, jk’a njemu su predavali naši stari 1 Prekaljeni sokolski radnici koje, Pored znanja i sposobnosti, kra-još i velika ljubav i želja da sv« tečajce što više osposobe, kako bi mogli da budu dostojni s|edbenici Tyrševih ideja. TEČAJEVCI Učesnici po župama su bili: 'z lupe Beograd: Jovanka Andre-•tevič, Mila Dragovič, Aleksandar Mišič, Slobodan Nikolič; Varaždin: Aleksandar Krnoul, Eugen Krištofič, Franjo Bence; Zagreb: ['ran Božo: Karlovac: Branko *'relih, Vladimir Pavič, Ljubo Sabljič; Kragujevac: Josip Prohas-ka, Lazar Tonič, Radovan Veljo-'lč, Hranislav Stevanovič; Kranj: Rudolf Potrata i Stana Rodman; Ljubljana: Jože Brodoško, Karoi Banič, Pavel Moljk; Maribor: Jo-S'P Krlžnjič, Maks Kavčič, Nada faglavec Mostar: Duška Matija-čevič i Lazar Prnjatovič; N. Sad: Bogdan Bojanič i Ivan Kosovac; N- Mesto: Dušan Dular, Zlatka Majhen, Odon Pakiž; Osijek: Ljubica Kojda i Milutin Vučiče-v’ič; Petrovgrad: Alija Čorda i Radiča Rotarov; Sarajevo: Uroš 2*rič; Skoplje: Božidar Vidoje-i Jovan Parlič; Split: Dr. Jakša Herceg; Sušak: Javorka Vodopivec, Nereo Milin; Šibenik: Albert Milič, Dujo Belamarič i Kosovka Jurišič; Tuzla: Kamenko Milisavljevič. NASTAVNICI I PREDMETI Naši nastavnici ulagali su najviše truda, volje i znanja, nasto-ječi, da što više predadu i prene-su na slušaoce, koji su se, po za-vršenome tečaju, razišli u svoje jedinice i nastavili svoj sokolski rad na stvaranju boljeg, moral- nijeg i svesnijeg čoveka, koji je, nažalost, još dosta zaostao. Znamo da se u svima našim jedinicama ne radi podjednako i s istim poletom i oduSevljenjem u svakome pravcu, zato što je po našem mišljenju, za potpuni sokolski rad potreban veliki broj spremnih, požrtvovanih, idejnih radnika i boraca, koji če uvek da služe sokolstvu, Kralju, narodu i državi, bez koristi i elave. Sva predavanja iz oblasti be-sedništva, sa potrebnim praktičnim uputstvima držao je brat M. Stanojevič direktor, pretsednik P. O. S. S. K. J. i upravnik škole. Njegova predavanja bila su u neposrednoj vezi sa govorima pred vratom, debatnim večerima i kritikama. O sokolskom taborovanju. ideji, osnovima sokolstva i vaspita-nju naraštaja govorio je brat prof. M, Skovran. Brat Skovran je vrlo dobro shvatio svoj zada-tak i uživeo se u predmet, da je svaka njegova reč odzvanjala u dušama tečajaca. On je slušaoci-ma otkrio niz najlepših opažanja iz ovih oblasti sokolskega rada. Osobito lepo predavanje je bilo o vaspitanju naraštaja, što je brat Skovran, nesumnjivo, kao dobar vaspitač, mogao lepo i da izloži svoja zapažanja. Govoreči o našem taborovanju, brat pre-davač nam je tako reliefno pri-kazao i dokučio njegovu čar, da smo bili pod utiskom, kao da smo pod šatorima ispod neke od naših mnogobrojnih lepih planina. Život na selu, selo, seljaka, njegove patnje, kulturnu zaostalost, neprosvečgnost u nekoliko predavanja prikazao nam je naš sokolski veteran brat D. Brzako-vič. On je sokolstvo okarakteri-sao kao zdravu i demokratsku organizaciju, čija je uloga za narod i državu velika i presudna. O važnosti i ulozi štampe, kao najmočnijem činiocu propagande, sokolskoj štampi, njenim dobrim i rdavim stranama govorio nam je, u tri predavanja, brat Dr. T. Protič. Predavač je n kratkim potezima ocrtao ogromno vrednost u današnje vreme štampe, a pogotovu za nas naše, navodeči razna načela, koja su karakteris- j tična za vrednost štampe, a od kojih demo pomenuti najvažnija: »Naša štampa je izraz i ogle- ’ dalo našega rada« —- »Štampa je ogledalo kulture«. — Napredna štampa je izraz i potreba napred-noga naroda«. — »Po uspehu naše sokolske štampe meri se naša sokolska snaga i svest«. — »Ja-čina naše štampe, to je jačina sokolstva«. Vrlo ubedljiva predavanja o u-ticaju vežbe na čovečje telo, pot-krepljena naučnim dokazima, o- Dična Dalmacija, klasični jug i ponosna prestonica držao je brat Dr. M. Feliks, sa-nitetski pukovnik. O jugoslovenskoj dramskoj književnosti i sokolskim pozori-štima, na vrlo lak i tečan, pristu-pačan i razumljiv način, govorio nam je brat Čeda Živanovič sud-ski major. Brat Živanovič nam je izneo kulturno prosvetni, ekonomski i umetnički značaj i važnost sokolskih pozorišta. Zatim, objasnio nam je organizaciju po-zorišne sekcije, spremanje i izvo-denje pozorišnog komada, ulogu glumača, redioca, uredenje pozor-nice i drugih pojedinosti i insce-niranje raznih zvukova, vatre. Njegova izlagan,ia su bila tako razumljiva i ubedljiva, da mu mi možemo biti veoma zahvalni. Inipresionivna, jaka, za naše vreme neophodno potrebna, predavanja o organizaciji i sokolskoj odhrambenosti, sokolskoj akciji u narodu i savremenoj propagandi, držao je brat R. Grdič, glavni tajnik S. S. K. J. Brat Gr-dič, vrlo dobri orator (neka nam izvini!), svojom pronicljivošču, svestranom kulturom, uspeo je da nas ubedi o velikome značaju So- j kola u današnjci. Ne manja važna predavanja o i sokolskim tečajevima i ulozi ide nih škola u izgradivanju Sokola bila su i mladoga brata E. Anto-nijetiča, učitelja. OSTALA PREDAVANJA Pored pomenutih predavanja držana su i ova: o štednji, o tre-zvenosti, sistemu telesnog vežba- nja, praktičnim muzičkim vežba-ma, statistici, muzici u sokolstvu, zadruzi i zadrugarstvu, savreme-nim pogledima na telesno vež-banje, naučnoj podloži sokolstva, jugoslovenskoj književnosti i sokolstvu, sokolskim priredbama, sokolskim čitaonicama i knjižnicama, socijalnim prncipima Tyr-ševa sistema, narodno-odbrambe-nom radu žena, lutkarskom pozo-rištu, orijentaciji, propagandi pu-; tem radia i filma, duševnoj higi-jeni u narodu, sugestiji, higijeni jugoslovenskoga sela, narodnoj i odbrambenosti, nastavi gadanja itd. Jutrom i predveče, svakoga dana, imali smo čas vežbanja. Sem pomenute brače nastavni-ka, u školi su predavali i brača: Drag. Atanackovič, Bogoljub Krejčik, Milorad Dragič, Miroslav Vojinovič, Milan Cvejič, Drag. Valter, Jovan Žepa, Dr. R. Arani-tovič, Dr. Miša Matič, Dr. Grga Bogič, Branko Polič, Svetislav Marič Dr. Pera Ilič, Atanasije Ilič, Dr. Dimitrije Kristič, Josif . Parnicki, Petar Mojsilovič, Sava Rajkovič, Voja Stojanovič. Slušaoci su, možda, zažalili što nisu u redu predavača čuli i brata Dr. Belajčiča, I zam, starešine, koji, sprečen drugim sokolskim dužnostima, ni.ie mogao da održi svoje predavanje o Sok. i savre-menim prilikama i savrern. orijentaciji sok. u odredeno vreme i u potpunosti, več je, u najkra-čim potezima, na oproštajnom večeru, izložio brači svoje poglede po torne pitanju, naglasiv-ši da u sokolstvu mogu ostati sa- mo oni koji visoko 'drže sokol« sku zastavu. IZLETI Za vreme trajanja tečaja, slušaoci su razgledali lovački muzej u Topčideru, Muzej kneza Pavla i Zoološki vrt. Ove godine, medutim, slušaoci nisu imali, zbog izvesnih razloga, sreče da razgledaju i Vojni muzej — našu relikviju, da vide celu marseljsku tragediju. Tečajci su posetili Pančevo i aerodrom. Za vreme tečaja prikazani su nam mnogi sokolski filmovi i tonfilmovi »Oj, leti sivi Sokole« i iz higijene. DEBATNE VEČERI lako su predavanja bila napor«r na i držala su se preko celog da- na, a kritike i debatne večeri do ukasno uveče, ipak se niko od slušaoca nije požalio da mu je dosadno. Naročito su bile zanim-Ijive debatne večeri, na kojima se razvijala živa i zanimljiva diskusija, a teme debata bile su stručno podesne za današnje vre-, me (»Mi i naša sredina«, »Slovenska uzajamnost«, »U čemu je snaga sokolstva«, »Sokolska disciplina«), Pored svega ovoga, tečajci su pokazali primernu disciplinu i ! mnogo dobre volje, da se što više osposobe za svoje uzvišene sokolske dužnosti, koje ih oče-kuju u jedinicama. Lepo je bilo videti kako je vladala puna sa-glasnost medu slušaocima, kako se ni trenutka nije pojavila ni najmanja netrpeljivost, kako su se fino razumevali i slagali u svemu oni sa severa i zapada, s onima s istoka i juga. Nesumnjivo, tome je mnogo doprinelo što su u sobama stanovali jedan sa Ni nastava za gadanje nije izostala! Ko peva, zto ne misli Učesnici tečaja sa naetavnicima Zadovoljstvo u blago vaonici nakon rada ■ Bistra voda, bistar uin juga, drugi sa severa, da bi se time bolje upoznali. Nastava na tečaju zavržena je 16 ov. m. pismenim i usmenim ispitom — govorom pred vrstom od 1 minuta. Završetak tečaja o-beležili su slu.šaoci i odavanjem pošte na grobovitna sokolskih velikana, Đ. Paunkoviču i St. 2a-kuli. Kao poslednji akt tečajaca bio je pohod na Avalu j Oplenac, 17 ov. m., o čemu če, zbog več po-menutog razloga, biti opširnog izveštaja u sledečem broju lista. VEŽBA I PROSVETA Vežbanje i prosveni rad u sokolstvu ne mogu da isključuju jedan drugi, vec itnaju za zada-tak da stvore harmoniju — I000/o Sokola. Idealno je, da tehničar bude i prosvetar i obratno. To smo ove godine imali zadovoljstvo da na tečaju vidimo više od 2/3 tehničara. Osnovni i glavni zadatak ove škole je da budemo vesnici naših uzvišenih sokolskih Tyrševih ideja, da ne dozvolimo da se u sokolstvo unose ideje ma sa koje Strane — bilo sa leve ili desne, da otklonimo sva sumnji-čenja. Ojačani telesno, naoružani zdravom našom sokolskom ideo-logijom, koju zaokružujetno i u-potpunjujemo u ovoj školi, biče-mo sposobni da svakome gmizav-cu, kolebljivcu, slabiču, otkrijemo pravu nacionalnu misao i ideale, Sv. Save, Štrosmajera, Kukuljevi-ča, Karadorda i dr., da svim tim i ostalim doviknemo da je ovo, j na čemu živimo, čisto naše jugo-slovensko — da ne želimo oslon-ca ni levo ni desno, več da čemo sami sebi, iskreno i nesebično, kada to zatreba, pomoči i braniti sve ono što nam je dato u ama-net. I u toni upotpunjavanju na-šeg znanja iz sokolske ideologije, u stvaranju potpunih sokola, borca za naše ideale i težnje leži veliki značaj Prosvetne škole S. S. K. J., čiju važnost upotpunjuju idejne škole. Slobodan K. Nikolič, stud. slav. Zanimljivosti iz doma i sveta Nedavno je opet govorio na Iondonskom radiu general ed Gol, koji je izmedu ostalog re-kao i ovo: „Danas se več jasno vidi da je vlada u Višiju izvršila zločin kada je sklopila primirje, jer je več sada svima jasno da je Fran-cuska porobljena. Medutim, Fran-cuska se mogla još boriti, jer je tada raspolagala znatnim odbcan-benim snagama, dok je ratni po-tencijal Velike Britanije počeo da dostiže svoj maksimum, a o-gromne količine najmodernijeg ratnog materijala je obečala A-merika“. * Potapanje grčke krstarice „Helli" po nepoznatoj podmornici izazvalo je razumljivu senza-ciju Uprkos svima nastojanjima, do sada nije uspelo utvrditi kome pripada podmornica, koja je torpedovala »Helli«. Neki ispore-duju ovaj slučaj sa uništen.tem »Athenije«. * Kifko javlja „Reuter11, načelnik generalštaba sovjetske vojake, general g. Saposnikov, smenjen je na svoju molbu iz zdravstvenih razloga, a za novog načelnika generalštaba naimenovan je general Mereškov. % Novi načelnik generalštaba sovjetske vojske g. Mereškov zadržače i dalje položaj pomočnika komesara narodne odbrane. Istovremeno je dosadanji komandant vojne inspekcione oblasti, maršal Budoni, postavljen za prvog pomočnika narodnog ko-mesara za vojsku. * Prema izveštaju italijanske vrhovne komande, italijanske čete zauzele su Britansku Somaliju, posle petnaestdnevne ofanzive i ušle u Berberu. Engleska vlada izdala je saopštenje, da je povla- čenje britanskih trupa i i Somalije uspešno završeno. * Britanska Somalija, o kojoj se sada mnogo piše povodom prodiranja italijanskih četa u taj engleski protektorat graniči sa francuskom Somalijom i Abisini-jom, a zaprema 176.000 kv. km., sa 350.000 Stanovnika. Glavni grad je Berbera, važna luka na Adenskom zalivu, sa 30.000 Stanovnika. Drugo važno mesto je Zeila, takoder važna luka u A-denskom zalivu, koja se nalazi na krajnjoj tačei Britanske Somalije, tek 50 km. daleko od Dži-butija, glavnog mesta Francuske Somalije. Somalijom se protežu jaki planinski masivi. Zemlja je prilično neprohodna. Saobračaju služe četiri glavna puta. * j Nemačka je oglasila blokadu ! Engleske a Italija i blokadu nje-' nih kolonija u Africi. Več je po- ' topljeno nekoliko brodova. Akci-' ja u vazduhu nastavlja se, iako | ne tolikom žestinom kao prvih dana. Vojni objekti još uvek su glavni cilj napadajima aviona je-dne i druge strane. I lord Hali-faks i čerčil ponovo su izjavili rešenost Velike Britanije da se bori do kraja. Kako novine javljaju Japan i Australija spremaju pakt o prijateljstvu. Pretsednik USA g. Roosevelt i pretsednik Kanadske vlade g. Kinu, dali su izjavu, u kojoj su istakli potrebu obrezovanja zaje-dničkog odbrambenog veča USA i Kanade, koje če uskoro osnovati, obzirom na ozbiljne doga-daje u svetu. Italijanska St a m'p a ističe da se Egipat nalazi rm>d sudbono'nim dogadaiima. Pritisnk Italije sa dve strune na granici Egipta iz-gleda da je vremenski sve bliži. Godišnjica smrti Kralja Petra I Oslobodioca U petak, 16 o. m., navršilo se 19 godina od smrti Blaženopočiv-šeg Kralja Petra I Velikog Oslobodioca. Toga dana održana je u Njegovoj zadužbini na Oplen-cu zaupokojena liturgija sa para-stosom i pomenom. Liturgiji i pomenu prisustvovali su maršal Dvora g. Boško Čolak-Antić, direktor zadužbinskog imanja na Oplencu g. Vasa Miletič, pretsednik Topolske opštine g. Miloš Jokič, starešine državnih nadleš-tava i veliki broj gradana iz Topole. Posle parastosa prisutni su posluženi po narodnom običaju. Neka je slava Kralju Petru I. Velikom, Oslobodiocu! Velika sokolska štafeta Radovi na organizaciji velike sokolske štafete Saveza sokola privode se kraju. Načrti pojćdi-nih pruga umnoženi su i biče o-vih dana razaslati župama. Fzračunato je i vreme za koje treba da trkači iz najudaljenijih krajeva prenesu štafetu u Beograd. Za oko 52 časa biče prc-neta štafeta iz cele zemlje u Beograd. Trkači pruge broj III polaze iz Šibenika 4 sept. u 8 č. 54 min. a iz Cetinja istog dana u 13 č. i 15 min. Trkači pruge broj II polaze iz Celja 4 sept. u 10 č. 38 niin. it Kranja istog dana u 13 č. 34 min. sa Sušaka istog dana 13 č. i 36 min. Zagreba 5 sept. u 3 č. 37 min. Trkači pruge broj I polaze iz Maribora 5 sept. u 5 č. 26 min. iz Petrovgrada 6 sept. u 1 č. 03 min. Trkači pruge broj IV polaze 5 sept. oko 13 časova iz Skdplja. Sve štafete moraju biti u Beogradu 6 sept. u 12 č. i 30 min. na Terazijama. Učestvovače oke 7000 trkača. I. S. НЕМЦИ У ЗАГРЕБУ Како јавља загребачки „Mop-генблат", opoj пријава ђака за полазак приватне немачке гим-назије расте сваким даном. Ра-чуна се, да ће број ђака већ у првој години досећи четири сто-тине. За први разред положило је пријемни испит 80 деце, док се за испите, који су били пред-виђени за 9., а одгођени на 15 август пријавило 76 деце. Тако се за први разред пријавило у-купно 165 деце. Број ђака у о-сталим разредима је следећи: II разред 41 ђак, трећи разред 36, четврти разред 25, пети раз-ред 30 ђака, шести разред 22, седми разред 24 и осми разред 22 ђака. Тај број међутим није коначни, јер још увек долазе пријаве нових за све разреде. Зграда гимназије и инвентар биг ће током ове недеље предани заклади школе. Опћина he убр-зано посвршавати још потребне радове, како би зграда одгова-рала намењеној сврси. )aue3t7ZCLJ№jу-орни да се упознају са свим животним питањима и са тего-бама сељаковог рада. За боравак радне чете је од-Ређено село Милошевац (Сме-деРево) у које су учесници рад- Не чете допутовали са много воље и расположења. За четни стаи је узета једна кућа од че-ТиРи одељења коју је ставио на Расположење један од култур-Н(*јих сел>ака овог села. Долазак радне чете у село nao ie баш у врсме највећих се-0ских радова а жетва је била у јеку, а сел>аци заморени радоом и бригом, и физички и психо-лошки, са неповерењем су гле-дали у учеснике који су им прилазили. У циљу што бољег упознава-ња са сеоским живљем, у зајед-ници са тамошњом СоколскОм четом организована је једна до-бро посећена приредба. Потом се пришло сеоским ра-довима. Нарочито је помагано сељацима при жетви и вршају. Ценећи овај рад радне чете сељаци су cBoje држање проме-нили, и док су у прво време с интересовањем али неповере-гледали у њен рад, доцније су искрено и срдачно поздрављали сваки њен корак. Сељаци, којима је радна чета ма шта помогла, осећали су се горди и са поштовањем су ro-ворили о њеним члановима, под-влачећи да су само соколи мо-гли бити ти који he помоћи се-љаку са толико вол>е и љубави. Резултат рада радне чете би-he накнадно обЈављен. С. Ђ. Sokolstvo u borbi DOKLE TO-.? Nakon premještaja sestre načelnice i tajnice uslijedilo je za Varaždinsko Sokolsko društvo oalnje neugodno iznenadenje. . »potrebi službe« premješten Je u Gospič brat Stare Jože. Kao °dličan tehničar bio je kroz du-Ko vremena duša sokolane, obav-•.ia° je ranije dužnost župskog Pak društvenog ■ načelnika, pod-starješine društva i t. d. Varaždinsko društvo zaista od-'askom brata Stare Jože gubi mn°go i to je upravo ono, žto Sc ie htjelo. DALJNJE PROGANJANJE SOKOLA U ŠIBENIKU Nakon jedne malo poduže pau-ze počela je Šibenska opčina daljnjim otpuštanjem namješte-nika Sokola. Otpušteni su: Llvakovič Mate, podvornik, o-ženjen bez djece nakon 10 godi-na stalne službe i Dulibič Ivan, telefonista, otac 3 djece, bez igdje ičesa, nakon 5 godina stalne službe. Vjerujemo da sc spremaju još daljnja otpuštanja nekolicine naših članova čim se povrate iz vojske, jer sada nemaju zakon-skog oslonca. Sokolski sc spce-ma za fu&davu. 6 sepl&n&ca U želji da na osobito svečan način proslavi ovogodišnji roden-dan Nj. Veličanstva Kralja, svoga uzvišenog starešina i da tu pro-slavu obilježi značajkom posljed-nje godine Sokolske Petrove pe-toljetnice, Jugoslovensko sokolstvo u svih dvadeset i pet župa punom parom vrši priprave za proslavu 6 septembra. Na samoj proslavi u Beogradu sve če župe biti zastupane po naročitom delegatu i desetorici videnijih člo-nova. Isto tako toga če se dana nači u Beogradu svi župski bar-jaci. Sokolska župa Zagreb tako-đer je izdala svojim jedinicama smjernice za proslavu Kraljevog rodendana. Na temelju tih smjer-nica Medudruštveni odbor zagre-bačkih sokolskih društava usta-novio je na svojoj sjednici od 13 o. mj. ovakav raspored proslave u Zagrebu: 1) Ispraćaj štafete. Tačan dan i sat javit če se pra-vodobno. 2) Na sam rodendan prisustvovat če delegati sokolstva blagodarenjima u svim crkvama i bogomoljama. 3) U 9.45 s. odr-žat če se smotra svega članstva i naraštaja na vježbalištu Sokola 2, a odmah iza toga svečana sjed-nlca svega članstva u dvorani. 4) Nakon svečane sjednice starješin-stvo župe i starješine društava polaze na čestitanje g. Banu. 5) U 15 s. popodne održat če se na Sokolskom stadionu Kralja Aleksandra šeste medužupske utak-mice. 6) U 20 s. Sokolsko veče u prostorijama Sokola I (Bogovičeva 7). Možebitne izmjene raspore-da bit če pravodobno objavljene. Konačno če se toga dana obdariti veči broj oskudnih pripadnika odijelom i obučom, te se i o-vim putem mole imučnija brača i sestre da u tu svrhu doprinesu svoj oboi. Zdravol Predsjedništvo Medudruštvenog odbora zagreba-čkih sokolskih društava. Dr. Ga-vrančlć, v. r- „Народна одбрана“, гласило истоименог друштва, пишући у 31 броју о Балкану као „инте-ресној сфери“ у чланку: Коме то треба?, каже између осталог и ово: „Данас је друга трка за Бал-каном. За његовим идеолош-ким освајањем. Та борба, по-ново, раздваја и цепа народне снаге. А, кад се двоје свађају, треИи се користи. Ми знамо да живимо у доба општих борби за превласт no-једних доктрина. Не знамо ко-ја he од њих победити, одно-сно која he имати више успе-ха. Све то зависи од многих о-колности. Али, једно знамо: не расте свака биљка на сваком земљишту. Поред тога, желимо да иста-кнемо још иеке моменте. Но-во време носе нови људи. Ме-ђутим, шта видимо код нас! И-ста она лица која су до јуче служила ономе што данас на-падају, хоће да буду претстав-ници нечег новог, судбоносног, и у томе не презају ни пред чим." * У „Вараждинским Новостима" пише др. Хинко Кризман, бив-ши министар о раду подземних елемената, па каже између оста-лога: „Ми смо до сада ради ра-чуна и укрштених интереса ве-диких сила остали поште1>ени од крвавога рата, али онај дру-ги рат, за народну душу, води се већ и у нашој народној кући" Затим помиње познате летке ширене у Загребу породом ро-ђендана др. Мачека, па настав-ља: „Има тога отрова већ много. Тровање почиње, када се хва-ли и слави туђа сила и од ње не-ко добро чека. Шире се луде приче и лажи да ће се дого-дити ово или оно, да he доћи овај или онај. Старо ропство приказује се као нова сдобода. расуло и пропаст рише се као нови ред и спас. Све то има за сврху и последицу, да се сму-ти иародна свијест и да се У народној души ствара истодоб-но луди, немоћни страх или још луђа, безбрижна нада. Овом тровању, овим лажима и лудостима треба да навије-сте све добре народне снаге рат и борбу до истраге. На сваком мјесту и у свакој при-лици треба устаги против брб-љаваца и смутљиваца и сузби-јати све што руши народну слогу, слаби народну снагу и одбрану. У овој олуји, која внтла свијетом требат he нам и памет и слога и снага да се одржимо и своје право на сло-боднч народни живот одбра-нимо.” * Београдско „Време“ доноси у броју од прошле недеље чланак; „На јединственом државном, привредном и царинском под-ручју мора се водити само ]ед-на економска политика“, у коме каже између осталога и сле-деће: Указали смо на парадокс да Југославија — четврта земља у Европи по богатству у шума~ ма — ове године мора да уво-зи за потребе Војводине, др-ва за огрев из Румуније. Јуче је објављен коминике Сталног одбора централних привредних установа и удружења са no-дручја Дуиавске бановине у Новом Саду ,који објашњави због чега је дошло до ове си-туације. Поменути коминике катего-рички тврди, а истовремено на-води и доказе, да је Банска власт Бановине Хрватске за-бранила сваки извоз дрва за огр£в ca овога подручја. У ве-зи с тим настале су тешкоће које нећемо моћи без великих жртав да пребродимо. Али jt она, уједно, показала да се на једном јединственом државнозл привредном и царинском no~ дручју не може водити разли-чита економска политика, на-рочито не у случајевима кад& донете мере тангирају интерс-се народне целине. А то је баш овде случај. * У вези са намераваним ре-формама као и поводом седнице Краљевске владе, која he бити одржана у Загребу, на годиш-њицу споразума, у свечаној са-ли Банских Двора, 25. о.м., „Хр-ватски Дневник* доноси уводни чланак у недел>ном броју, који овако завршује: „Кад је говор о рсформама, треба имати пред очииа, да средишња влада може доноси-ти одлуке само о стварима сво* је компетенције. Према тоие одредбе господарске и социјал* не чаравч не могу и неће тан* гирати власт и права бана Хр-ватске као носиоца хрватске а< утономије. А у којем he ca правцу кретати реформе у Хр* ватској, није тешко погодити< У Хрв'<хгско\ се власт налази У рукама присташа хрватског се« љачког покрета, па је сасвим разумљиво да се све те рефор* ме могу и смију проводити са-мо у духу начела дра Антуна и Стјепана Радића." Muški podmladak Sokolskog društva Las. Sjeničak Pregled sportskih događaja u zemlji i vani U -Mariboru je održano pli-vačko prvenstvo Slovenačkog pli-vačkog Saveza. Pobedila je »Ilirija« iz Ljubljane sa 252 boda. U Vaterpolu »Ilirija« je pobedila MPK sa 9:02. ♦ U počasni odbor velike »Bi-ciklističke trke oko Srbije iza-brani su: g. g. Dragiša Cvetkovič, prets. Kr. vlade, ministri: Dušan Pantič, gen. Milan Nedič, Dr. Juraj Šutej, Milan Antič, i g. g. Čolak Antič, Ante Mastrovič, Je-vrem Tomič, Vuk-Aračič Milivoje, Dr. Milan Stijič, Velja Popovič, Dragomir Drinčič, zatim di-rektori i urednici velikih beo-gradskih listova i mnogi ugledni beogradski gradani. ♦ Na nacionalnim motociklis-tičkim brdskim trkama u Mariboru najbolje vreme dana postigao je dr. Aleksandar Hribar (MK »Beograd«) postigavši prosečnu brzinu od 72,637 km. Takmičilo se je 92 vozača iz: Ljubljane, Zagreba, Maribora, Kranja, Celja, Varaždina i Beograda. + Medunarodni tenis - meč Nemačka — Hrvatska održače se verovatno 24 i 25 ov. mes. u O-sijeku. Nemačku če zastupati fon Kram i Henkel, a Hrvatsku Pun-čec i Palada. ♦ Sovjetski futbaleri pobedili su reprezentaciju Sofije sa 7:1 [4:1). Sudio je ruski sudija Usov. ♦ Splitski »Haiduk« u prvenstvu Hrvatske futbalske lige tu-kao je u Splitu osječku »Slaviju« S rezultatom 6:1 (4:0). ♦ Novi svetski rekord ga 3.000 metara postavio je švedski lako-atletičar Kelerne Donson, postigavši vreme od 8:09. ♦ Ministar fizičkog vaspitanja naroda g. Dušan Pantič otputo-yao je avionom u Berlin, gde o-staje nekoliko dana, za koje če yreme razgledati sportske ustanove u Berlinu. + Turci su predložili da se Balkanske igre ne odlažu zbog medunarodne situacije, nego da Se sa skračenim programom i o-graničenim brojem učesnika, odr-že sredinom oktobra, u Carigradu. ♦ Na državnom prvenstvu u Splitu, pobedila je ljubljanska »Ilirija« splitski »Jadran« sa 66:42 boda. U vaterpolu pobedio je »Jadran« sa 6:0 (3:0). ♦ U Lionu je umro poznati voda športa Degranž, direktor i osnivač sportskog lista »L’Oto«. Umro je u 75 godini, posle jedne operacije. Degranž je bio najve-ča sportska figura Francuske i prvi rekorder u biciklizmu. On je stalno priredivao poznatu trku »Tur de Frans«. ♦ U Prvom kolu Srpske lop-tačke lige odigrane su ove utaks-mice: »Jugoslavija« (B) — »Bata« 2:2; »Jedinstvo« — »Zak« 1:0; »Bask« — »SSK« 3:0; »Vojvodina« — »Jugoslavija« (Jabuka) 2:0; »BSK« — »Gradanski« (Skoplje) 5:0; Tabela prvenstva izgle-da ovako: BSK 2, Vojvodina 2, Jedinstvo 2 boda, Jugoslavija (iz B.) 1, Bata 1 bod. + U Hrvatskoj ligi odigrane su ove utakmice: »Konkordija« — »Sašk« 1:0. »Slavija« — »Split« 6:0. ф Madarski prvak »Ferencva-roš« pred 7000 gledalaca, u Subotici, pobedio je »Bačku« sa 2:1 (0:0)! ♦ Zagrebački »Železničar« po-bedom nad Varaždinskom »Slavi-jom« postao je član Hrvatske loptačke lige. ф Osnovan je »Veliki kup« za koji če igrati po 4 najbolja fut-balska kluba Srpske i Hrvatske lige. + Na biciklističkoj trči Ljubljana — Zagreb (144 km.) prvi je stigao Prosinek, postigavši vreme 4:14,47. Ivan Sedlaček Prosvetno delo sokola Celje - Matica Prosvetni odbor Sokolskega društva je zaključil prvo polovico leta z dokaj dobrimi uspehi. V prvem tromesečju so bili 4 debatni večeri, ki jih je vodil br. dr. Farkaš in obravnaval temi: „Sokolsko bratstvo" in dr. Tyr-šev članek: „Naša naloga, smer in cilj". Vršila sta se dva družabna večera, eden za naraščaj, drugi za članstvo. Za deco je bilo prirejeno pustno rajanje. Izletov je bilo 7, od teh dva smučarska, posebej za članstvo, posebej za deco, 4 izleti za naraščaj v zvezi z obrambo vzgojo in en izlet članic na Pohorje. Brat prof. Mlinar je imel dvakrat nagovore pred vrstami. Društveni orkester je nastopil štirikrat. S prosvetnim odborom je spojena novinarska služba, ki jo opravlja brat prosvetar. Poročevalska služba je bila izredno zaposlena, saj je bila na vidiku proslava petdesetletnice, spojene z velikim pokrajin- skim zletom. Ni se čuditi, da se je v sokolskem in drugem dnevnem časopisju napisalo v prvih šestih mesecih nič manj ko 25 člankov, 8 poročil in 95 krajših in daljših dopisov in notic. Preložitev zleta je društvenega novinarja temeljito razbremenila, toda navzlic temu je še vedno dovolj dela, ker se zavedamo, kakšne važnosti je za našo stvar naš tisk. Meseca junija je izšla „Zgodovina Celjskega Sokola", ki jo je napisal gimn. prof. br. Janko Orožen. Knjiga je bogato ilustrirana in vsebinsko na višku, za kar jamči im« pisca. Stane v platno vezana s poštnino Din. 53.—. — Dramski odsek se ni mogel uveljaviti radi pomanjkanja moči. Upamo, da mu bo v nastopni sezoni uspelo, pokazati nekaj uspehov. — Stanje knjižnice se ni spremenilo. Društvo je naročeno na vse sokolske liste in vrsto drugih revij. Sokolska štedna i kreditna zadruga u Splitu Stanje na dan 3! jula 1940 Aktiva: Blagajna je primila 548.190.75, izdala 546.031.31, stanje 2.159.44. — Zajmovi: izdano 365.273, povračeno 147.118, stanje 218.155. — Tekuči računi: izdano 461.160.50, primljeno 229. 742.46, stanje: novčani zavodi 144.688.04, zadrugari 86.730. — Tiskanice: 4,209.75. — Inventar: 230. — Poslovni udjeli kod revi-zijskog saveza 1.000. — Troškovi 1.081.21. — Ukupno aktiv; 458.253.44. — Pasiva: Ulošci n štednju: uloženo 579.330, dignutt 178.749.56, stanje 400.580.44. -Sitna štednja: 3.391. — Poslovn' udjeli zadrugara: 31.050. — Re zervni fond: 5.120. — Socijalni fond: 1.560. — Prosvjetni fond: 1.560. — Dohotci: 14.992. — U-kupno pasiva: 458.253.44. — Uku-pni promet: 3,132.897.54, novčani promet: 1,094.222.06. — Zadruga ima 310 zadrugara sa 1.250 poslovnih udjela. „Путник“ планинарско-туристичка ревија. Издање Друштва Фрушка Гора у Новом Саду Бр. 2, за месец Јули доноси чланак нашег академика, r. Велу ка Петровића „Похвала равни-ци“, где он на јединствено леп и занимљив начин износи лепо-те наше равнице која такође има својих чари. После се ре-ђају чланци: „Јужна Србија" од Владана Богдановића, „Легенде о Бјеласици" од Саве Меденице, Свети Стефан у Паштровићима од Јерка Чулића, „Јајце" од А* дама Угриновића Директно пи-тан>е туризма посвећен је чла* нак: Изгледи на наш туризам" од Станислава Бајића, затии преглед рада Путника друштва за саобраћај путника и туриста у Краљевини Југославији у 1939 години, Заседање туристичког комитета привредног савета Бал-канског споразума, Споразум о развијању туризма између Ју* гославије и Маџарске. Као до* датак листу налази се и Весник Друштва Фрушка Гора. Годишња претплата 50 дин. Добија се у свима већим књи-жарама, а непосредно од Дру* штва Фрушка Гора у Новом Саду. Zdravije, snaga i Ijepota tijela postizava sesa fjelovježbenim spravama specijalne Tvornice gimnasfičkih sprava J. OR A ŽE M RIBNICA - Osnovana 1881 g. Влад.ан Д.Стојновић,пдиЈИћЕВАЗ ЧДС0ВНИЧДР И ЈУВЕЛИР М. МИТРОВИЋ Теразије 22 (до Москве) има швајцарских часовника ва руку и џеп, златног на-кита, кристала, сре-бра,пехара и плакета opafcH и сестрама лолуст Цене врло солидне. Стручан рад Тражите цене за лзраду клинаца а значака ВЕЛИКО СТОВАРИШТЕ “ ЕНГЛЕСКИХ ШТОФОВА - СТДМЕНКОВИЋ и КОМП. , ■ КНЕЗ МИХАЈЛОВА 31 - ТЕЛЕФОН БР. 20.707 1 ® Има увек на лагеру велики избор ЕНПЛЕОНИХ LUTO^^OBA ® ЗА МУШКА ОДЕЛА, ЗИМСНЕ ИАПУТЕ ИБЕРЦИХЕРЕ - МАНТЛОВЕ КАО И ЗА ДАМ- СНЕ КАПУТЕ - МАНТЛОВЕ И КОСТИМЕ. - ПРИБОР ПРВОНЛАСАН. Авионима Аеропута омогућено Вам је угодно путовање између следећих места: сплит ПОДГОРИЦА БАР СОФИЈА БУКУРЕШТ ВЕНЕЦИЈА МИЛАНО ПЕШТА БЕОГРАД ЗАГРЕБ ЉУБЉАНА НИШ СКОПЉЕ БОРОВО САРАЈЕВО ДУБРОВНИК hđaie Savez Sokola Kr Jugoslav ije (arh. M Smiljanič, Alekse Ne nadoviča 6) - Ureduje redakcio ni odbor (Pretsednik Dr. Vlad. Belajčič) Štamparija „Luč". Mitrovič i Lazarevič — Beograd Kraljice Natalije ulica broj 100. Tel. 21-7/2-